Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tako se njemu bar činilo. — Pa deder, šta ćemo sad s Lunjom? — upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim tiho: — Pustite me blizu
) i trkom pojuri u prvo ljeskovo šipražje. Zabezeknuti učitelj nije skočio iza katedre i pojurio za Lunjom kao ono nekad za Jovančetom. Ovome se on ni u snu nije nadao od jedne djevojčice.
tud je Stric pokvasio i tur u kujinoj zdjeli s vodom, pa ga je sad još više bilo sramota da se pokaže napolju, pred Lunjom. Riješio je zato čvrsto da u jami ostane sve, dok ostali ne krenu kući.
— to im je sigurno municija. — Hajdemo, Jovanče, da i mi pogledamo. Izvukoše se zajedno s Lunjom, dopuzaše do logora i dugo su zurili u vatru, u spavače i sanduke. U blizini otkriše i konje, koji su dovukli municiju.
se s predavanja na kursu, Stric je prolazio kraj kuće one „debele Marice“zbog koje se, nekad, toliko prepirao s Lunjom. Istinu govoreći, Marica baš nije ni bila tako debela.