Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
OČAJANjA 373 I O ČEMU JOŠ RAZMIŠLjA DEDA 375 KOLEBANjE VUKE MAŽDRUKE 377 JOŠA IZ HORGOŠA JE NEMILOSRDNA 380 UVREDE MAGDE KALABE 382 KAKO JE CELU STVAR VIDELA UŽURBANA NOVINARKA 384 POJAVA DžAMBASA 387 MORNAR OTKRIVA DA DEDA IMA NEPODREZANE
Pod tuđim imenom je tamo stanovao... Prolomi se glasina baba-Magde: „Tu li si, gnusni kazanovo, U bekstvu pune tri dekade!
Treba ga dati nekom Turčinu, A Turci će znati šta s njim da učinu!” UVREDE MAGDE KALABE „Ovako sa stvorenjima treba oholim! Ja tlačitelja svoga tlačim! Pedeset dinara! Izvolte! Molim!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I sutra nastali bi tako isti srećniji dani. Kolima bi odlazili u Donje Vranje na čivluk. Ali niko više sem njih troje i Magde. U kolima, na prvo mesto sedao bi on.
Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? | — Nije, nije! Sad će — odgovara im Magda, tupkajući papučama.
odgurnuvši ćilim, da ga ne bi uprljali, čekali su da se svrši posluživanje, razgovor, pa da se opet povrate u kujnu kod Magde. I tu bi, oko ognjišta, na kratkim stoličicama sedeli, pili rakiju, koju bi im Magda grejala i sa njima pila.
Ubrzo se gore u sobi ispuni raf od donesenih limunova i protokala. Deca su dole, u kujni, od Magde dobivala kolače i crvena jaja.
I samo što zapita: — Ko je još tamo? | — Magda. I ne zbog nje, Magde, nego više što nije to ko drugi, što ga neće drugi videti, zaradova se. — Magda? Zar ona još ovde?
Ali ona se, sva srećna i zajapurena, brzo izdiže, prebacujući kosu na leđa, i siđe u kujnu kod Magde. Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje o prodaji kuće, a sva srećna što je on, gazda joj, došao i čas sa njom govorio,
I čim dođe ovamo u kujnu, kod Sofke i Magde, samo što bi u stanju da naredi: — Magdo, odvedi Sofku kod tetkinih. Ona neka ostane, a ti se vrati.
A ono, eto, sada je opet on, kakav je i bio, još je on, onaj stari, veliki efendi Mita... I uzimajući od Magde pušku, besno, sav cepteći od radosti, poče da puca.
Sofka bi se brzo osvešćavala, i da bi od Magde to sakrila, kao od stida, okretala bi se ničke i naređivala joj: — Magdo, pokri me. Hoću da spavam!
Otuda onda one neverovatne priče, glasovi o njima, „seljacima“. Sofki tada bi jasno što nikad od Magde nije čula kakvu dobru reč o tamo njenim sinovima, snajama na selu; pa ona Magdina večita uzrečica, kada bi je pitali za