Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
može da spava Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s belim šeširom, kroz granje, U zori gde se puši, pun magle, crni stog Pljuskali je talasi klasja, u mračnom nebu iza nje Sevnula munja granata kao jelenov rog 2.
I kad se unuk, kroz vek, u zori punoj magle, go do pojasa, dok škripi sneg, nad kantom vode nagne, i pljusne lice, i raširi se vid ispod zvezdanih kruna, u
blata; ni iz nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne pruža; tonu gradovi, planine, tonu crkve, za pramen magle davljenik se hvata. Nad barom što nam se popela do brade, od devet nebesa, osam se smračilo, a deveto se dimi.
da li na tom jastuku snevah da grmim i sevam, ili zaista sevah, radosno grmeći kroz oblake i magle? Još suncem iz tog snevanja zasenjen, silazim iz oblaka u kujnu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
no ne izvezu se na Su-kapiju nego pored grada niz Dunav odu i iziđu na Borču, izgovarajući se posle da nisu mogli od magle pogoditi Su-kapiju, ali po svoj prilici oni su se bojali kakve prevare i nisu smeli.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Duša mu se topila od mila... Najedanput izbi jedan pramičak magle i iz toga pramička izide čovek pa se uputi njemu... I on se, kao, zagleda u tog čoveka...
Dučić, Jovan - PESME
I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i raskošnog odela, Lebdi samo pramen tajanstvene magle. ZIMSKI PASTEL Zgurena na snegu seoska kapela Zebe usred groblja. Nebesa su bela.
Za tobom tragam kroz sve prodore, Ženo, zlim morem slutnje tučena — U mesečeve svetle odore I magle zvezda sva obučena. Prikaze svu noć slaze s tavana, Sto noža moje ruke trebaju!
Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo zlato sja iz blata.
Bela para iz njihovih usta i sa tela dizala se u jednom zajedničkom pramenu magle. Kola su naporno odmicala napred. Oni su išli mirno, pognuti i zaduvani.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
(1882) NA BUNARU Kako vetar popuhuje, tako se s brazda, kao neke bele aveti, kreću golemi pramenovi magle; nose se stranom na koju vetar duše, pa posle se u sitnim beličastim kristalićima, kao oboci, vešaju tebi o bradu i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
crkveni toranj, na čitavu šumu od đermova, i na krajnje kuće koje se, onako pepeljaste, razaznavale iz lake letnje jutarnje magle i jutarnjeg sutona. — Zar već! — uzdahnu putnik, prenuvši iz svojih misli. Beograd, 1894.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dragiša Vasić CRVENE MAGLE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dragiša Vasić CRVENE MAGLE Sadržaj I. 2 II. 14 ІІІ. 20 IV. 34 V. 47 VI. 52 VII. 58 VIII. 62 IX. 70 H. 76 CRVENE MAGLE I.
2 II. 14 ІІІ. 20 IV. 34 V. 47 VI. 52 VII. 58 VIII. 62 IX. 70 H. 76 CRVENE MAGLE I. A u četvrtak jula dvadeset trećeg ultimatum ludački grunu u prestonicu, te sav onaj život u njoj uzrujan,
vidi pored topova, među nekim jarugama, kao nekad mokrog i jadnog, usred groznog haosa od mračnog stenja, trnja, blata i magle.
Para od sunca podrhtavala je nad ravnicom i u onom lakom svilenom sjaju sunčane magle i boja, mir ogromne doline snevao je u nekoj mističnoj udubljenosti.
gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega zvone, zvone, zvone neCRVENE MAGLE 33 prekidno i pomamno.
A otud preko oštrih stena jure, huče i zapljuskuju penušavi talasi one nove vere. Vuku se otud neke crvene, krvave magle vele da u njima ima puno nove i divne vere i obećanja.
„Uđite u one crvene magle, drugovi, što ste posle nas izdržali sve slomove od kojih su nam se kosti prevrtale, uđite vi, ali bez onih koji nas
Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju. To moj voz hukće, juri kroz crnu tamninu noći. I puno magle, same magle i varnica. Varnica!?...
Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju. To moj voz hukće, juri kroz crnu tamninu noći. I puno magle, same magle i varnica. Varnica!?...
I sve se u kalamburu neke krvave magle zbrka oko njega. Onda, u crnom okviru kola, iza zamagljenog stakla, iščeze njegova bela silueta.
Afrika
Jutro u predelu brdskom, zelenom, sa velikim stablima koja se puše od magle. Ovde su crnci sasvim drugoga tipa: vrlo crni, vrlo divljih likova i blistavoga pogleda.
Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu svetlost svitanja. Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama. Pravo zeleno planinsko jutro kao ona na Studenici ili u Fužinama.
I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć. Ja nepomično gledam, okružen sve više velovima magle, vodu oko sebe, udar vesala, veslače, i tamno nebo nad sobom. Mladići mi pokazuju rukama na svoj stomak, da su gladni.
„Aude, sa na Me Auide, o'nareble, iha blama, ma...“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kosovo je zavijeno u gustu maglu. Banović Sekula ide na svome konju. Iznenada iz magle iskrsne neki nepoznati na belom, hromom konju, sa tri noge. On čini utisak iscrpelog i slabog čoveka.
Dno je ove kotline pod livadama; po njenim stranama se seje samo raž, koji zbog „sinjaka“ (guste magle koja je vrlo česta) ne uspeva svake godine.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim 8 I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Jedino što nije bilo magle i suton je bio tamnomodar kao more u kolorsinemaskopu, a ljubavnici hodali oslobođeni straha da bi neko mogao da ih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kao i magle što su lebdele nisko, nad poljanama i nestajale iza njih, raskidaše se, u njihovim mislima, i slike njihovih žena i dece.
Noćivajući u travi, koja više nije bila mokra, mada je zorom uvek bilo divne, proletne magle nad rascvetanim livadama, puk je sada pešačio bez prekida, ceo dan, ručajući na trgovima u malim strmim varošicama, a
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ALKOHOLE Tražim pomilovanje za alkohole crvene, žute i zelene, slabe i jake, iz zemalja magle, iz zemalja sunčane pene, za njihove slatke opsene, za ni na nebu ni na zemlji čardake.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Plela jedna devojka iz Beograda, koja je odavno udata. S vremenom je primio boju londonske magle. Bio je to džemper koji prianja uz telo poput sopstvene kože.
Oh, Azra, da znaš koliko sam mislio na tebe! Obukao je svoje najlepše plišano odelo boje venecijanske magle i pogledao se sa zadovoljstvom u velikom ogledalu dok ga je lift spuštao ka recepciji.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« »Sve je do toga kako se nešto reče...« On hoće da u svoju poeziju magle i senki unese što ređe osećaje, što suptilnija osećanja, trudi se da uhvati one suptilne veze koje vezuju dušu čoveka
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U njemu sve više raste uzbuđenje, penje mu se pod grlo i oči počinju da mu se magle, isto kao i onda kad je u đačkoj klupi pisao svoje prve pjesme o zimskom pejzažu ovoga istoga svoga rodnoga
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pogledah oko sebe, a zimski dan već uvelike svanuo. Kroz hladan vazduh, protkan kao nekim rasturenim vlasima magle, počeše leteti sa svih strana, kao zalutale, pahuljice snega i padati na ugnute krovove, zidove i golo drveće čije se
U naručju joj moj brat povijen, levom rukom mene vodi, a ja u boščici nosim bratove pelene. Čaršija puna magle, ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana ili kuća. Samo fenjeri na česmama i mehanama čkilje i trnu od magle.
Samo fenjeri na česmama i mehanama čkilje i trnu od magle. A magla pada, pada... Oseća se čak po obrazima. Dolazimo. Već s kapije vide se dva fenjera obešena na kućnim vratima,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima? BUDIMKA DEVOJKA Ni pram magle ni trinina trinka, a oči joj perunikom sjaje kroz vekova skrbne proplamsaje: nedevojka - ali je Budimka!
udesnica, u čajanju ždralka, u prozoru treperavo tanka. Ni pram magle ni trinina trinka. S vertikale - zemljom do Soluna! bruj pčelinji, plemenita buna, rascveta je - ona nerodiljka...
A kad žizne pogledom sa grada, što prožizne - to se raskomada. Ni pram magle ni trinina trinka. DEVOJAČKI BREG Rudi vreme: iz podneva dojka sunča smilje Devojačkim bregom, a Reč sušta, večna
Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama. Iz drinske magle jabuke mi sinu, te bojom lečim pustu razdaljinu, kud, lepi Bože, pečal lučem plama, u lanen-platno uvijena čaša,
- Brukom, po lagi svetina gilja. Zamiru slike, senke i zvuci. Pogledaj, Blagi, kudelje magle, tmurne vidike. Svaka je stopa zverinja loga. Budi li išta zaspalog Boga? Centar je tesan - cvili Četvrtak.
Kad bele magle, oko Đurđevdana, uskipe mlekom i povuku vlagu, To javni čin je Gospodovog plana da štedro prospe tvoriteljsku snagu,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!“ U PRVOM SNIJEGU Iz magle, sive i bijele, prvi se sniježak roji, pod strehom ćuti vrabac, pospano pahulje broji: Jedna, još jedna ...
Ponekad staklo močvare mirne leptirić modar krilima dirne. U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral.
— javi se Žuća — Evo se zima sprema. Čitavi svet sam prošao juče, radosti nigde nema. Jesenja tuga iz magle rosi, nevidljiv kosač poljima kosi.“ „Čitavi svet si prošao, veliš, zar je moguće, druže?
“ A deda Trišu spopada strah: „Pogledaj svuda od brašna prah!“ Pred zoru magle nestade sinje, pokri se zemlja mrazom n injem, cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma, pa čak i
“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže. Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog
Moja baba iz Patkova Sela od magle mi čarape oplela. Tišina se vazdan dere na me, zaspao sam od njene galame. Jedan krojač u kaputu žutu pegla senke
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U POZNU JESEN Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo.
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I guste slojeve magle u vlažan valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Sivo sumorno nebo...
Al' nad visom, što se diže Parajući magle plave, Živi jedan svedok stari Srpske snage, srpske slave, Pet vekova on stražari, Bez odmora i bez smene, Pet vekova
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Onda u planine! Do divovskih čaša punih leda i studenih čardaka magle. Tad se obazri i pogledaj dole te trke ludih šuma i zveri bešnje od vetra, na pustošnom vidiku naroda nema ni
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
183. Pogledaj, momo, pogledaj, Na onu goru visoku, Štono su magle po njojzi: To nisu magle od Boga, Veće su magle od mene, Sve moji jadi za tobom. 184.
183. Pogledaj, momo, pogledaj, Na onu goru visoku, Štono su magle po njojzi: To nisu magle od Boga, Veće su magle od mene, Sve moji jadi za tobom. 184.
183. Pogledaj, momo, pogledaj, Na onu goru visoku, Štono su magle po njojzi: To nisu magle od Boga, Veće su magle od mene, Sve moji jadi za tobom. 184.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O, gle ruže što se sagle bele od nevinosti, ispod one plave jorgovanske magle. Drhte od radosti, a kad ih dodirnem tako brzo potamne, kao da se prozor smrzo i raskido cvetove nevesele ledene
Izgubio sam strah od smrti. Veze za okolinu. Kao u nekoj ludoj halucinaciji, dizao sam se u te bezmerne, jutarnje magle, da ispružim ruku i pomilujem daleki Ural, mora indijska, kud je otišla rumen i sa mog lica.
Jednako prelazimo preko mostova. Težak i ogroman mrak Arsenala zadržava kola i konji polaze u korak. Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog.
Video sam bretonske stene, oblake koji donose magle sa južnog, ledenog mora, i pokoje stablo, čiju ću nepoznatu boju odneti u dužicama svojih očiju da je raspem po našim
Često, kad smo padali duboko u vode, zastajao mi je dah, od neke magle, koju nisam, dosad, nigde video; žute i teške kao sumpor.
Sva crkva huji. Zar zbilja plavetnilo i zelenilo snegova i leda oko zemlje, ljubičaste magle nebesa, koje su van života, ne opijaju slađe neto vino?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pred tobom zablistaju milijarde svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u putu presecaju prvi zraci sjajnoga sunca, što se iza planina već pomolilo i malo zatim obasjalo svu okolinu,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al i u hrpi za živu glavu grozd ne da boju ludo plavu. Boju: taj nežni, plavkasti dašak, trag magle i krede, onaj prašak što se, potajno, celoga veka prenosi među prste čoveka, ko dokaz da nešto nejasno ima na
Rakić, Milan - PESME
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone, U čas kad zavlada mir
I ne videh ništa. Ni daleke gore Zabrađene tankim velom magle plave, Ni ritove mnoge što spokojno gore Kraj obala mirnih nepomične Save. Ti prođe.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Već je blizu zora. Mrak se gubio. Okolo, iza ravnica, kroz magle, već su se ocrtavala bila. Iz njiva i bašta dopirao miris trule trave i korenja.
Jedino se dugotrajni laveži pasa i pevanje petlova iz magle razlegalo i rasprostiralo po poljima i njivama. Marko obrnu alata tako da svojim ramenima i laktovima poče dodirivati
Pandurović, Sima - PESME
SIMBOLI Novembarski dani kad se naoblače, A s crnih se grana rone kapi vode, Oblaci i magle nebesima brode K’o simboli koji pašu propast znače.
snage, volje, poleta, veselja, Zatim nade, vere, ljubavi, obmâna, I najzad drugova, starih prijatelja, Nestaje k’o magle zorom letnjeg dana.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Oblaci puštahu gromove i daždeve, a vjetrovi dizahu prašinu i proljetnje magle. Ti pramovi magle, kao golemi, sivi talasi, lomljahu se niza strahovite hercegovačke i crnogorske strmeni, povijahu se
Oblaci puštahu gromove i daždeve, a vjetrovi dizahu prašinu i proljetnje magle. Ti pramovi magle, kao golemi, sivi talasi, lomljahu se niza strahovite hercegovačke i crnogorske strmeni, povijahu se poljanama, dok ne
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro. Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Preko njene glave upravili kljunove i zamahuju sabljama, i sve kao da gori, sve kao da izranja iz dunavske magle, a ono — gust, beo dim njene cigare. Nikad nije video da duvan tako dimi.
Postiđen pred Čađevićem, Aćim glasno proklinje sina i žuri. Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca.
A magle nalegle, komešaju se i vuku nad krivim sokacima, i čini se da su dim s plasta ugaraka i granatog ugarka bresta.
Boji se. Možda nije istina? Jeste. Nikad njoj nije toliko zadocnilo. Jeste! Vikala bi. Jeste. U njoj je. Oseća ga. Bele magle nad jabučarom uviru u oči i struje žilama. I damari šapuću: rodićeš.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Da nije to plavi jelen govorio? — Dečak se okrete ka jelenu, ali umesto životinje vide samo plavičasti stub magle, i u čudu raširi oči. Šta je ovo?
Izdaleka, ono je i ličilo na zvono okačeno između neba i zemlje. Na takvoj je visini bilo sagrađeno da su oblaci i magle prolazile ispod njega skrivajući ga od ostalog sveta. Ali šta je to što se može sakriti?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i, tu blizu, krov Dositejeve Velike škole, izdignut nad raskrsnicom svetlosti, i dišu, nad padinom, već nedohvatne, magle Dunava. Sve je tako čisto u blagosti junskog vazduha, i oprano od svake slutnje.
Nad njom su se preplitale nesaznane svetlosti godina u nastajanju sa tminama minulih postojanja i, osvetljene, magle su drhtale. Onda je, u jednu zoru, pred jesen 1803.
Ušli su u noć, promicali ivicama današnje Karađorđeve ulice, tama je bila opaka, na njih je, iz ledene magle nad Savom, ogromnom i tmastom, bez obala, naletao oštar sneg, vetar je nanosio strepnju i grozne prikaze.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Budi k'o ptica sa sjevernih mora, Stanovnik magle i ostrva leda, Što pjeva žudno izmeđ' ledenih gora, Ne pitajući da l' je kogod gleda, I da l' je sluša; i sred mrtvog
I ne videh ništa. Ni daleke gore, 3abrađene tankim velom magle plave, Ni ritove mnoge što spokojno gore Kraj obala mirnih nepomične Save. Ti prođe.
vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju k'o dva neba plava, A moje su mutne kao magle sinje; Mladost - ljubav - oganj - sve u grobu spava. Po kosama mojim popanulo inje... A. Šantić LXXX JEDNA SUZA Ponoć je.
I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i raskošnog odela, Lebdi samo pramen tajanstvene magle. J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava.
V. Ilić S U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo.
vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom; A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta pola, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. V.
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone; U čas kad zavlada mir
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
mećave se hore kolačima, svakog časa gorda brda penju, svakog časa raznose ih hitro, razvijaju u ljute vihore; tamo magle punane snijega i krupnoga spuštaju se grada. Dva vojvode, vjerne moje sluge!
Popa, Vasko - KORA
lica Ovde onde Poneka ruka od dima Uzdasi bez vesala Misli bez krila Beskućni pogledi Ovde onde Poneki cvet od magle Rasedlane senke Sve tiše kopaju Vreli pepeo smeha NA ZIDU Davno okopnela Prva belina Bore vremena Nabujale Na
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A dole, u ravni davi se varoš u potopu magle, i samo štrče kiparisi i džamije, i propinju se kao nad vodom visoki krovovi s dimnjacima, kao u poplavi.
Ozdo, iz potpune tame, podizale se gore ka svetlosti mutne noćne magle, zgužvane u besformne mase, pa se vukle, nadimale i polipskom podmuklošću puzile zaplitajući se o stene.
Sive magle što su gmizale u mraku, nagomilani i ogromni masivi tamnoga stenja i leda, činili su se elementima svemirskog haosa što
Bilo je hladno. Polako, podmuklo magle se podizale naviše, penjale do njihovih nogu, uvijale njihova tela hladom, mučile njihove oči.
Onda se u blesku što je u dugim širokim mlazevima radosno briznuo zaljuljalo celo ogromno more magle. Rastopljeno zlato razli se po maglama zagrevajući ih, raznoseći svuda svoj topli, svoj spasonosni, svoj mili pozdrav,
Crni skeletni vršci zablistaše crvenim odblescima. U predsmrtnim mukama magle se grčile, sklupčavale, kovitlale, topile.
Poskočio je Mitar i kao ptica slobodan se najedanput osetio i magle neke kurtalisao, pa je u prvi vagon pojurio. Pojurio je Mitar u vagon i prvo prazno mesto zauzeo, a za njim su dojurili
i boljim vremenima, i od toga života i praznika, s one strane visokih planina što su zaklanjale vidik pun snežne magle, zahvatiti i okusiti, pa će onda ovaj ovde, mučan i sumoran, ostati samo kao žalosno sećanje na takav san prošlosti kad
u rovovima za stojeće strelce, opkoljeni maglom koja nas je davila i pritiskivala, i molili se Bogu za jednu borbu bez magle i noći, što je jedno isto.
Podnarednik Sredoje, koji je poslednji u jučerašnjoj borbi video Packa, usled magle kojom smo bili opkoljeni, nije se mogao setiti pravca i mesta gde se juče od njega rastao.
nešto odgovori, pa osetismo da smo ostali sasvim sami u svojim zatvorenim kolima, čiji se prozori odmah otpočeše da magle.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I s mokrih kamenih ploča opet se dižu oblaci sure mokre magle, kvaseći usput ljude, kuće, drveće, sve... Kao da cela priroda plače za izgubljenim dobrom u svetu...
Petković, Vladislav Dis - PESME
U tu dušu, u ropac, opelo, Da potone sve što bilo nije, Da potone... i da magle sinje Obaviju: na časove bone I na ljubav da popada inje I zaborav... I da sve potone.
I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili. Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kipte. Tu su ruže znane I promena ista, Samo naše pesme već su po'abane.
trepte etrom, što se stalno kreću Putem promena — ostaće da žive, I posle mene, i ljubav i mis'o: To nije moje k'o ni magle sive, Kao ni zvezde, vazduh koj' sam dis'o.
Odvratnost se širi životom i smrću, Odvratnost se širi jezivo i ledno I pada, pritiska, a magle se zgrću. Kroz polusvest jedva Opaža se tama Prostrana i bleda, A nema pogleda; A i misli nije, Samo srce
i po njoj se kreću Neke senke što se, ustremljene, nagle I prilaze, vuku, u povorci sleću; Ne vidi se ništa, negde nose magle. I, kostiju, krvi k'o da sada nesta! K'o da sve iščeze neosetno minu! Zar ničega nema?
Bele noći, pune greha, pakla pune, Dane magle, pune straha i užasa, I časove živog bola kad se kune, Kad se plače i bez suza i bez glasa — Sve ih vidim pokidane kao
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
životom američke omladine i sa ljudima velikog znanja i izvanrednih ličnosti i, zahvaljujući njima, nestali su svi tragovi magle i tada sam u svom sjaju njihovog učenja video celovitu sliku onoga što sam verovao da je američka civilizacija: divna
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nije lako obrazlagati, iz čitanja kosovske – mislim i kosovske i metohijske – lirike iznosi se upečatljiva slika one magle za koju nevesta, pri prstenovanju, s primetnom jezom kaže da joj je pala na glavu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ceo jedan narod ima privremen i prividan zavičaj, u blatu i magli, pored velikih reka. Ratnici njegovi iz blata i magle odlaze na vojnu kao iz zavičaja, i u njih se vraćaju sa vojne kao u zavičaj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Što dublje, to je bolje“, Pomišlja kopač star Tarući s čela znoj; A onaj pramen magle, Što mu s’ nad glavom vije, Iz lule mu je dim.
Krakov, Stanislav - KRILA
Semafori su dejstvovali. III PREPAD Nad rekom su još visili poderani zastori magle. Ribe su dremale po škaljama. Pod kamenjem se zgurili zeleni rakovi. Svitalo je. Šume su u magli bile plave kao začarane.
Mešao se sa maglom. Iz magle su se ukazivali šiljati planinski vrhovi, pa su opet nestajali. — Tiše, tiše... Bajoneti su upadljivo svetlucali.
Preko neba su prelazile duge povorke očajne magle, u kojoj naizmenice iščezavahu, pa se potom opet pojavljivahu vrhovi planina i oštri kameni masivi.
Vreme očekivanja i nervoze. Mračilo se. Sunce je već davno iščezlo. pod pokrovom magle, ali sada poče i ono malo slabe mutne svetlosti da se gubi, i sve da se zavija u maglu i suton.
No lekar je već pregledao neku razmrskanu glavu. Noć je bila hladna, puna magle, a prve snežne pahuljice stadoše opet promicati.
Tamo negde gde je istok, nebo je trebalo da se rumeni, ali je svuda još bilo magle. Jedan se pilot sanjivo protezao. Otegnuta, nerazumljiva pesma probijala je odnekuda.
Na prevoju nagli talas vetra zgrabi čelični šlem sa Duškove glave i baci ga daleko u jarugu. Iz magle se ukazao transport promrzlih ranjenika. Pojava živih ljudi pričini radost kod putnika. Ali je sve to brzo prošlo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jutro u predelu brdskom, zelenom, sa velikim stablima koja se puše od magle. Ovde su crnci sasvim drugoga tipa: vrlo crni, vrlo divljih likova i blistavoga pogleda.
Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu svetlost svitanja. Silazim odmah na reku i gledam duge trake magle po vodi, pramene magli po planinama. Pravo zeleno planinsko jutro kao ona na Studenici ili u Fužinama.
I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć. Ja nepomično gledam, okružen sve više velovima magle, vodu oko sebe, udar vesala, veslače, i tamno nebo nad sobom. Mladići mi pokazuju rukama na svoj stomak, da su gladni.
„Aude, sa na Me Auide, o'nareble, iha blama, ma...“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Jer tupa pamet mozga labavog Jedva će petu za dan tubiti, A za dva dana... ode uvetar!... Šaku ćeš magle paši nositi!... ĆERIM: Krmak!... HASAN: Opet te pitam: Hoćeš je dati?... Ili je ne daš?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred. Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim.
Ali pored svih opomena da se smire i ne pucaju, puške su neprekidno praštale. Sve im se pričinjavalo da iz magle Bugari mogu svakoga časa izleteti. Ispričaću vam i jedan događaj... U četi sam imao nekog učitelja Andru.
Krajnje je vreme da nastupi zora. Ali je još uvek mračno. U neko doba jedva već nazresmo kako promiču teški mlazevi magle. Osvanuo je osamnaesti septembar. Iz magle poče da lije hladna kiša.
U neko doba jedva već nazresmo kako promiču teški mlazevi magle. Osvanuo je osamnaesti septembar. Iz magle poče da lije hladna kiša. Tanki mlazevi vode cede se sa kamenja i slivaju u rovove.
Ali ako me artiljerija pomogne, ja garantujem da ću zauzeti Sivu Stenu.“ „Artiljerci kažu da ne mogu dejstvovati zbog magle. A međutim, treba da se olakša situacija prvoj i trećoj armiji.
Prešli smo preko vrha i uputili se blagom kosom. Vazduh je bio oštar, i naše lice vlažno od magle. Pri vedrom danu, ovuda se ne bi moglo ići, već dalekim zaobilaznim putem.
Magla se najednom digla. Ugledala ih tada bugarska artiljerija iza Slonovih Ušiju, i raspalila. — Ne vidi se sad od magle, ali tu se negde nalaze pobijeni konji.
— Čini mi se, magla se razređuje. Požurimo! — reče Gruja. Valovi magle promicali su pokraj nas. Razrede se, zatim se opet zgusnu. Obuze me nemir.
Valovi magle promicali su pokraj nas. Razrede se, zatim se opet zgusnu. Obuze me nemir. Nad nama je svetli zastor magle, i sunce samo što nije probilo. Setih se onih reči: „Čuvaj se magle.
Obuze me nemir. Nad nama je svetli zastor magle, i sunce samo što nije probilo. Setih se onih reči: „Čuvaj se magle.“ I ova magla učini mi se kao nešto živo, podmuklo, zlobno, i kao da se igra našim životima.
Dolina je bila još pokrivena izmaglicom i teškom prašinom. Još četvrt časa samo... Odnekuda iz jaruge pojavi se mlaz magle, i obliznu vrhove Dobrog Polja. A grebeni planinski, obasjani zracima, izgledali su kao nasmejani...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
misli visprenih, tankog iz Oblačka divno, sjajna k’o zenica, Trepćeš odozgor, put blistanjem Zračka svetlaš mu kroz magle mutne! Dižu se žara iz čistijeg sile Zemnika umnog tamo kud ji milo Poziva pogled tvoj; dižu se, Al’ badava!
u predelima fantazije i prazni” sanova boraviti, nikako il’ vrlo retko razumom rukovođena biva; deca njena, izrodi magle i mraka, čeznu pred svetom uma.
Bojić, Milutin - PESME
I slični divljoj Atilinoj hordi, Žrtvenike smo razvejali davno. I sad bez vere u magle jesenje Dršćemo bledi i plačemo stravno: Srušenog hrama davi nas kamenje.
A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu? Boga, Boga kamo? Istina vaša i nauka nova Večito groblje umova je samo, A nad njim sjakte
Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja! O, što niste s trubama i hordom Himne zvonke prostorima vili, Krvili se sa
Pleća mu dršću, a iz magle tutnje Azijski hati, i blešti vrh vode Srebrn rep šajki što po moru brode; I huji ponoć puna smrtne slutnje.
(1913) MUČE ME TVOJE OČI NIKAD STALNE JEZERA Greju me tvoje oči pune magle, Kô jezera su gde se ocrtava Predzimsko nebo, što nad njima spava, I mrke tise, što se nad njih sagle Kô trepavice.
I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan.
(1917) XL SVEŠTENICI Naša plaha mladost ne oseća bezdnu, Za nju put je greha belasanje magle, Ka životu bola naša srca nagle I za strašću tuge jedra prsa čeznu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Hladne kad kaplje, kad sitne, niz tela im se sliju, zelenim proplankom magle kad mlečno kolo viju? Zašto su glave nagle, i kose smešale blage, i dršću nage?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On, Lauš, video ih je u ponoć dok igraju umotane u prozirne velove, dugih kosa koje lepršaju kao pramenovi svetlucave magle. Video je njihove bose noge kako mrse travke i cvetove na livadi.
Magla ispunjava dolinu po ceo dan. Samo se oštri hrbat brega s Kulom uzdiže iznad gustih sivih povesama magle koja je lepljiva kao testo te prianja po zemlji i ogolelom drveću. Čamotinja me stisla, u grudima mi teskoba.
obamrla vlaga, siva kaljava zemlja iz koje se izmaljalo crno drveće s belim žilama, šćućurena naježena bića, paperje magle što se u hropcu vucarala duž obala i nad vodom, sve je to bilo predskazanje smrti; jedino je sprud peska živeo i
poput niti njegove mreže što svetluca u tami, zavije oko njegovih groznih nogu i najednom izraste on kao da se stvara iz magle i pene.
Onda se mogu, koliko god hoće, zlatiti u sunčana predvečerja, motati i razvlačiti otegnute sline magle, listati prvi u proleće, rasejavati po dolini svoj krupni, jedri žir te uobražene velmože među drvećem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Meni se jako spava. 1883. SAN Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu slike
Već šeset puta je Svarog obišô zemaljskim šarom, Nezdrave, proletnje magle sunčanim goneći žarom. I Lada gledaše zemlju, I rosno gledaše cveće, I njene božanske grudi ispuni osećaj sreće.
1888. OVIDIJE Na surom dalekom Pontu gde borje stoletno krasi Tomitske predele mračne, u zemlji magle i snega, Publije zamišljen sedi. Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje.
1889. U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i krŷži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo.
vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I guste slojeve magle u vlažni vala dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. 1889.
Al' nad visom štô se diže Parajući magle plave, Živi jedan svedok stari Srpske snage, srpske slave. Pet vekova on stražari, Bez odmora i bez smene, Pet vekova
Ne čuje uvo veseloga glasa, A vetar šumi, zviždi i jauče; Pa diže magle sa visova tavni' I kao oblak valja ih u ravni. 5.
Stanković, Borisav - TAŠANA
sa po kojom suvom granom — isto kao i ja; planina nada mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da će biti već malo gola, stara, izrešetana pukotinama i stenama — isto kao i ja što sam sa
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedva, jednoga jutra, ona oseti da su iščezli poslednji otrovi bolesti i nestale sve magle raslabljenosti. Skoči iz postelje zdrava, i tačno ona.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A tamo daleko je zemlja naša. Jezičak magle podiđe iz jaruge i zakloni nam vidik. Drveće tajanstveno huči šapatljivim šumom, dok ljudi ćute i misle...
čitavi blokovi navaljeni jedan preko drugog, a iz šupljina, sličnih onim dupljama u lobanje, razvlače se pramenovi sive magle. Iza mene naramkuje posilni Jezdimir, i čudi se. — Kao da je Bog čistio nebesa od kamenja, pa ga izručio na ovu zemlju..
Po vrhovima planinskim pojaviše se najednom ružičasti sunčevi zraci, a iz dubokih ponora i jaruga izbiše mlazevi magle. Puče negde puška... — Na život i na zdravlje! — reče Luka.
Petrović, Rastko - PESME
Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda mnom Veliki Medved, i Severni pol, I noć, i mesečina, i drum, Tap, tap, brum, brum, Topot, i široki, svetli
Stanković, Borisav - KOŠTANA
pandurima, svatovima i sa svirkom odvode drumom, koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima, magle i pare banjske.
Šantić, Aleksa - PESME
vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju kô dva neba plava, A moje su mutne kao magle sinje... Mladost, ljubav, oganj, sve u grobu spava, Po kosama mojim popanulo inje... 1906.
Pogledaj, tamo, te kolibe gole, Trošne i tamne kao magle zimne, U njima žive duše gostoprimne — Srca što griju, što trepte i vole...
Konjik stiže, Juri preko stepe puste. Mjesec gori... Prah se diže Kô pramenje magle guste. No gle! Junak samac nije, Za njim sjedi cura neka; Vrana joj se kosa vije Kô prosuta svila meka.
Sama, u providnom velu Od srebrne magle, ona stoji tako Blijeda i tužna. I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko
Nad njime visoko, iz prozirna vela Od srebrne magle, svijetlo lice bdije, I u zlatnom letu na uboga sela Nečujno i krotko svoj blagoslov lije.
Skakuću, kese se, rugaju, No ipak plaše se mene; I smešaše se kô magle, I sve tri prhnuše sene. 55 Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da te grob krije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Momčilo, pa govori ljubi Vidosavi: „Vidosava, moja vjerna ljubo, ja sam noćas čudan san usnio: đe se povi jedan pramen magle od proklete zemlje Vasojeve, pak se savi oko Durmitora; ja udarih kroz taj pramen magle sa mojijeh devet mile braće i s
usnio: đe se povi jedan pramen magle od proklete zemlje Vasojeve, pak se savi oko Durmitora; ja udarih kroz taj pramen magle sa mojijeh devet mile braće i s dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera; u magli se, ljubo,
Golubanu: „Golubane, moja vjerno slugo, malo trenuh, čudan sanak usnih, čudan sanak a u čudan časak, đe se pramen magle zapođede od Kostura, grada bijeloga, pak se savi okolo Prilipa; u toj magli Mina od Kostura, on pohara moje b'jele
vezire, pa kad viđe Kraljevića Marka, on govori svojim delijama: „Đeco moja, dvanaest delija, vidite li onaj pramen magle, pramen magle ispod gore čarne? U magli je Kraljeviću Marko, — gle kako je naljutio Šarca!
kad viđe Kraljevića Marka, on govori svojim delijama: „Đeco moja, dvanaest delija, vidite li onaj pramen magle, pramen magle ispod gore čarne? U magli je Kraljeviću Marko, — gle kako je naljutio Šarca! Neka bog zna, dobra biti neće“.
— zamaći: Buzdovan se zamče u oblake zaod — zahod zapođesti se — (znači i:) pojaviti se: Zapođe se jedan pramen magle zaručnica — verenica zasobice — jedan do drugoga zastava — mesto nadno stola, prema gornjem čelu zastanuti —
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nad golom kapom Lisine poče da se diže nešto kao proziran tanjušan stub lake magle. — Je li ono dim? Nije! — uze da se koleba uzbuđeni Mačak. — Vanjka, šta se tebi čini? — Ne znam.