Jakšić, Đura - PROZA
Još se sećam „zločinstva“ sa koga mi je dobri otac na smrt osuđen bio, pa često u ponoći, kad se misao udubi u sivu maglu daleke prošlosti, ništa više ne bih poželeo no da mi niko u rodu sa drugog zločina ne bude osuđen...
mislima svojim i slika u raznome vidu: čas joj se čini da ga gleda kako se naslonio na dugu pušku, pa gleda kroz sivu maglu u njenu belu kućicu; posle joj dolazi kao da vidi u daljini gde joj daje znakove da će joj doći, čim mesec iziđe...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
hteo da živi makar pretvoren u žabu bože prosti makar pretvoren u drvo zeleno pripev joj uleće oblačan vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem
polako pretvara u put u malom paklu zapanjenih sveća na njegovom grobu je mrak pripev joj hladan uleće vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem
borovim al krst raširi ruke i ne da nam dalje ni u šumu ni u reku ni u vazduh pripev joj plav uleće vetar u maglu toplih bara ovo zvezdano jutro tu celu pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I gle! Više nije zraka nego opet čovek. Na oči mu se stade navlačiti magla. I on kao htede okom prodreti kroz tu maglu, ali ona postajaše sve gušća i gušća... I zamota starine i zakloni ih od pogleda njegova.
i zimu oko srca... i... već više ne može ni danuti... Najedanput spade sav teret. Zraka mesečeva probi kroz maglu i stade mu vraćati život i svest...
Dučić, Jovan - PESME
Zatim krik. To kriknu buljina na panju. Ribarsko seoce poleglo na stenu, I sišlo u zaton; i kroz maglu mlečnu Jedva se nazire, kô kroz uspomenu. Sve je utonulo u tišinu večnu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nekad, pričala mi je mati, bio je on sasvim drugi čovek; a i ja se sećam, kao kroz maglu, kako me je često držao na krilu dok sam bio sasvim mali, pravio mi od zove svirajku i vodio me sa sobom na kolima u
Afrika
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj bistrini šumskog jutra,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na kraju, guščje pero je zabeležilo nekoliko kovrdža, kao da neke divlje guske odlaze, u maglu. Kad se među onim, namučenim, poniženim, razdraženim, oficirima, koji su stanovali i krili se u Engelu, raščulo da je
Vikao je da su pošli kao guske u maglu. Ni papiri im, kaže, nisu u redu. – On je govorio da im bumagi nisu u redu, pa nisu znali šta li to, kod njih, nije u
Oči su bile tamne, toliko, da su se, pod dugim trepavicama, činile da gledaju ukoso. Na njima opazi neku tamu, kao maglu, žalosnu. Kći čuvene lepotice, Petričevičke, imala je nežnu lepotu duguljastih glava, sa ogromnom, gustom, crnom, kosom.
Stideo se toga. Želeo je da, što pre, ode. Dan je bio opet topao, jesenji, ali je sad jesen bila utonula u neku maglu, koja je imala skoro ružičastu boju.
Kroz tu maglu lišće je, sad, opadalo. U toj magli cvetalo je još i zimsko cveće, po baštama, u jednom malom selu, kroz koje je
šume, drveće, koje je bilo blizu, drum, kola, sve je bilo utonulo, pred njim, i iza njega, u tu čudnu, providnu maglu, u kojoj je jesenji predeo menjao, svaki čas, boju.
A kad se magla razišla malo, vide sneg na jednom vrhu. Kroz tu čudnu maglu, on je skoro plačući prolazio. Sećao se kako ga je žena gledala, na samrti, suzno i nemo.
Konjušar zamoli Pavla, da prosto stanu, i čekaju Sunce. Tek kad je Sunce rasteralo maglu, putovanje se nastavilo. Pavle je bio, neko vreme, odjahao i legao kraj puta, pod drveće koje inje beše popalo.
Sve to, zajedno sa Kajzerlingom, sa Božičkom, ode nekud iz mozga, u neku maglu. Ljudi i žene, iz njegovog dotadanjeg života, preletali su u sećanju tog čoveka, na tom putu, kao što slepi miševi, uveče,
Kao da ga je neko nevidljivo Sunce obasjalo, kroz sivu, snežnu, maglu. Ništa njemu kletve Stritceskove ne mogu. A nije bio više ljubomoran na Pavla, ali ga nije ni poštovao.
Iza tih zgrada, gore, na brdu, sa zlatnim kubetima, dan se gubio u neku rumenu maglu. Iako je kuća trgovca Žolobova imala siromašne prozore, sa drvenim kapcima i drvene doksate, koji su ličili na
Treba da čuvaju čest imena svoga. Ona je Šokica, uljez, među njima. Pošla je, sa njima, kao što guska pođe u maglu, ali, sad, kad ima sina, neće više trpeti uvrede Petrove, zbog njega, Pavla – vratiće se ocu, senatoru, Stritceskom, u
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Da navedemo jednu od starovlaških pesama. Kosovo je zavijeno u gustu maglu. Banović Sekula ide na svome konju. Iznenada iz magle iskrsne neki nepoznati na belom, hromom konju, sa tri noge.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
videla srebrne, mesečinom polivene šume, još jednom, snežna polja iza Osečkog grada, trag lisica, jahanja, dah njin, kao maglu, prošlost. Ne bi je možda više ni ostavio. Položio bi joj široku svoju ruku na trbuh. Bolovi bi uminuli.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
li sunca pramen u čijem delu, ili zrno žita, ili cela leta lelujava, što spaze li kome na čelu milosti znamen razveju maglu iz rukava, izgovore neku čaroliju, i sve skriju.
Matavulj, Simo - USKOK
Opet stari jadi!... Kad graja utoli, slobodniji građani potekoše ka crnogorskim vratima, gdje kroz maglu vidješe na bedemu zbijene i uvrstane soldate.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
On ga uvek gleda kroz maglu godina: alhemičarska moć uspomena i saznanje o nepovratnosti daju mu dodatnu vrednost i dragocenost Sva iskustva sa
Sremac, Stevan - PROZA
Poče se kao kroz maglu prisećati svega onog što se desilo o ručku; mnoge slike mu iziđoše pred oči. I njemu dođe nešto teško, pade mu neki
Radičević, Branko - PESME
Tek se zora pomolila bela, Okolina oživela cela, Svud oruže kroza maglu sevka, A čuje se junačka popevka, Mač i konjic i ta duga puška, — Blago onom ko je glava muška!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pokatkad proleti jato gavranova, ali ne grakće, već samo šušti i brzo se izgubi u mrku daljinu i maglu. A magla se polako i razvlačeći diže... Jesen. Da, da! Ali tada ne beše jeseni.
Dimovi vatrâ koje su počele da se gase viju se gušće, lelujaju se, istežu i ulaze u maglu, te se zajedno s njom lelujaju i rasplinjuju po mokroj, crnoj, obranoj zemlji. NUŠKA Već uveče i kojekako.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Bježim odmah u svijet bijeli.“ Skoči Sivko, pa na vrata, maglu hvata. Luta šumom, vjetar huči, a na panju nešto čuči, oči sjajne, pogled plah.
Dreknu gazda, maglu hvata, u tom Žuća iza vrata, otisnu se kao bura, otkide mu pola tura.
Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen. Čudi se Žuća na pragu mlina: „Gledajte, braćo, beli se tmina!
“ Na svadbu krčmar kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa na put krenu u punoj slavi, kroz maglu jaše na brzoj kravi. Čudan mu konjic ne ide kasom, al zato muče dubokim basom.
Čupavi Slavko ubrza hod, ljulja se gnezdo, pijani brod. Sirota čavka u čudu bila: kroz maglu gnezdo plovi bez krila il možda pod njim kreće se panj? „Zašto sam gnezdo stavljala na nj?!
„Zašto sam gnezdo stavljala na nj?!“ Beskrajnom trakom putanje uske u gustu maglu krenule guske. I kako idu, od prve stope, nestaju brzo, prosto se tope.
Kiša pada i jezero kvasi, mokra voda, a suvi alasi. Započeli konji terevenku, spotakla se kobila o senku. Čiča maglu kompresorom buši, pere vodu i u loncu suši. Kovač kuje od vazduha čavle, prejeo se obećanja Pavle.
“ „Drvo i čelik!“ — medo se trže, hvata ga pusta strava. — „Valja mi maglu hvatati brže, bojim se — ode glava.“ Zaždio medved strmenim klancem, spasava kožu pred čudnim strancem.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nad rekom je bila gusta magla. Na celom prostoru ni traga od neprijatelja. — E, vidite onu maglu — objašnjavao nam je komandir. — Neprijatelj je tu, njome obavijen, i tamo ga treba tražiti.
— Eno, eno ga neprijateljski rov! — uzviknu komandir gledajući durbinom. Pucnjava kao da rastera maglu. Sunce preli zracima reku i na suprotnoj obali se pojaviše sveži rovovi. Videli su se sada otvoreno.
A kada nam predade listove, pruži nam ruku i u šali dobaci: — Hajd... vatajte maglu! Odmakli smo prilično, kad začusmo da nas komandir zove. — A-ha... Da vidite kako to izgleda, kad vas neko vraća...
— U dva časa stigle smo. Glava me je zanosila. Bila sam kao u bunilu i gledala kao kroz maglu. Nesvesno sam ponavljala: kafana... rečica... cerić. Bože, da li ću ga naći! Stadosmo baš pred kafanom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
se oseti slobodan srećan; nema više stradanja, nema dosadanjih muka, sve ode, kao kad grane jarko sunce i razagna gustu maglu ... Da se živi !... da se živi !...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu pred nama, gde se strast, polako, u umiranju smiri, i čula upokoje.
Sa njega se diže mokra para i pada u kola, u maglu oko fenjera. Tri sata već batrgamo se od hotela do hotela. On mi ređa samo imena i mirno dodaje da je sve prepuno.
Nemački su eno oni visoki prozori što blistaju kroz maglu, visoko, pod krovovima, kraj mračnih, ustremljenih crkava. Tamo stanuju oni.
Ja pružam ruke i milujem svu obalu. Sad se više ničega ne bojim. Otkako nailazim svud na ovu maglu, modru, dobru maglu, meni je sve svejedno. Po rukama mi pada večernja vlaga, ovde na „kraju sveta“.
Ja pružam ruke i milujem svu obalu. Sad se više ničega ne bojim. Otkako nailazim svud na ovu maglu, modru, dobru maglu, meni je sve svejedno. Po rukama mi pada večernja vlaga, ovde na „kraju sveta“. Od koje, nemoćan, sklapam oči.
Iz dubine dopire do mene miris tih lepih, pomazanih vitkih tela, golih kao bogovi, meša se u maglu, koja nas obavija.
Te crkve, tamne, zelene, sa zvonicima šiljatim, kao vrh ogromnih kopalja, posipaju po svima poljima neku maglu, koja je teška, prekodan žuta, a pred veče tamna i zelena. Mrak pada sa tih crkava, pa tek posle sa stenja i drveća.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
HRISTOS U KRČMI U krčmi je puno dima od jeftina duvana, puno sramotnih reči i bezbožne psovke. Kroz maglu se vide crvena, pijana lica, zakrvavljene oči: seljaci piju i svađaju se.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom, stabalce višnje, posuto rosom, košnicu meda, žutog ko jantar, sa saćem — i sve to stavlja na kantar.
Pandurović, Sima - PESME
Tako ćete, snovi, i vi jednom leći. BARKE Neznano kud su otplovile barke Davnašnjih nada, preko okeana, U maglu sivih, neizvesnih dana, Predele leda il’ krajeve žarke, U zemlju snova, istine il’ varke.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A kroz vazduh, kroz gustu maglu, što napunila bješe uske, krivuljaste ulice kotorske razlijegala se drevnjava i plač žena i djece. „Šta je, ma šta je!
“ daljeg objašnjivanja nije trebalo jer u taj mah sunce iskoči, i rasprši maglu. Đeneral sa svojim časnicima, konte sa svojom pratnjom, primakoše se k mazgalama i vidješe šta je.
Životne sile hoće oduška. Neženjenu i neudatu, a čistu ne pokvarenu, priviđa se kao kroz maglu, nešto nejasno, ali nešto za čijem se čezne.
snovao svoj novi život, svoje gnjezdašce, toplo gnjezdašce, ljubavi, jak zadah krute istine sve to rasprši kao što vjetar maglu rasprši. Da izbjegava društvo, drugog izgovora nije imao no da obilazi planinu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zdrav kao jelen iz gore. Izgubljen kao brav u tuđem krdu. Izišao kao mara (u proleće) na sunce. Ide kao guska u maglu. Kakoće kao koka na sjedalu. Kao da je golub zrno po zrno birao. Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi.
Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se. Kukati na tuđem groblju. Kupovati mačku u džaku. Maglu zbijati u mehove. Musti jarca u rešetu. Na brusu meda tražiti. Na vatru sipati ulje. Na tavanu kopati bunar.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Kao mnogoplodna loza grozd procveta, oče Simeone, pokajanja vino izlivajući i maglu strasti od duša naših odgoneći i srca vernih veseleći.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Magla napuni doline, pa silni vjetar od mora razagna maglu, a donese pljusak. Žedna zemlja pijaše brzo vodu. Zatijem poče tiho ali trajno rominjati ona kiša što pastirima prodire
Nije rijetko bivalo da on, kroza zimnju kišu, kroz proljetnju maglu, ugleda u daljini kao njeki mali kameni kip, a on je znao da su očice toga kipa uprte ka manastiru, da uzdasi lete k
Poslije podne, kao što sunce rasprši maglu, tako bi on snagom svoje volje razvedrio svoju glavu, te znađaše da šmigne neopažen preko vode.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Srce mu brzo tuče u bradu prislonjenu uz prsa. Pored njega juri crno-belo, crno i belo, pa se sve smuti u vrelu maglu sivoga upletenog u granje i nebo, što odjednom zaškripa.
Vukašin stoji uz prozor, vrane gaču na jasenovima, lupaju krilima, drveće kao da pada kroz maglu, odjednom posečeno. On se trže i okrenu, pa dugo zamagljeno gleda u brata.
Đorđe otvori oči. Počađavela kafana gnjura se u vrelu maglu umornog pijanstva, boli ga u stomaku, steže jednjak, i njiše mu se u glavi, glava se njiše od tavanice do poda, vala se
Izgubljeno se gledaju seljaci i Aćim. Onda svi zveraju okolo, u maglu, u koju tonu gomilice kuća i krošnje drveća. — Dođosmo — reče neko. — Znao sam da ste tu — reče Aćim.
Iko, kuvaj dva bakrača vruće.“ „Ti se, gazda-Aćime, udade u liberale“, dobacio je jedan sa šeširom. Kroz maglu Aćimove ošamućenosti blesnula je jedna misao, zarila se u sve žile, i ostala u njemu — zariven nož.
Vukašin se nasloni na tarabu. Kako da se oslobodi sećanja i cele te prošlosti? Kroz jutarnju maglu vidi kameni krov česme s krstom, potonule crkve, grobnice, čuje šestoglasno pevanje vode, zvonko oticanje iz
I noć je njena topla reka. Mesec joj se zavukao u kosu ispod nebeske marame. I tu plavkastu maglu nad jabučarom, i te gomilice mraka što mirišu na grožđe, ona je izdahnula. Noćas, sada, prvi put. Jača od svih.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sam je znao da je takvo podudaranje retko i da će ga, jednom, platiti. Ali, nije mario. Neka životvorni konac tka tu maglu, pa šta bude. Čudio se svojoj slavi koja je, sve više, postajala šum van njega.
Ipak, dok je tonuo u tananu maglu, opomenuo se: otkud mu smelost da poveruje da će preživeti ovaj dan? Jedna istina mu je bila pod kožom, svetlucava,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Daleko je kopno: zaman pogled ode Da ga traži morem. Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode. Mir, tišina smrti...
Koprena dubokog mira Uvija polja u ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već; - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih! M. Ćurčin CLXVI VERUJTE PRVO! Prvo je: svaki neka zna šta hoće? O maglu koplja nikad se ne lome. Slobode? dobro! Al' to nije voće Što zrelo pada u šešir ma kome. Verujte prvo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kako Njutn drema na svome delu; njegova silna glava počivala je na njegovoj knjizi, zraci podnevnog sunca, prodrevši kroz maglu, osvetljavahu njegovu snežnu kosu i pretvoriše je u oreolu. Pemberton se zagleda u taj prizor.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Povukosmo se, ponesosmo, zajedno pored žbuna, lica zagnjurena u travu... Šta sad misliš, pobro moj, a? Kroz maglu u očima, zažarenih obraza... i onaj grob i čobanka, i snovi naši i sva stradanja, šta veliš: sve neka ide do vraga!
Šetao sam saobraćajnicom i gledao zamišljeno u gustu maglu kad me glas jednoga ordonansa pozva: — Traži Vas komandir, gospodine poručniče.
Prikriveno, jer sunce najedanput beše uspelo da raščisti maglu pred ćuvikom, kretosmo se jedan za drugim napred. Na jednom uzvišenom mestu gde se položaj naginje prema neprijateljskoj
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad se napi, pruži je Đurici. — Nategni, pobratime, pa da vi’š kako odnosi sve brige u maglu — reče on sučući guste brke i gledajući jednim okom Stanku, koja seđaše do Đurice i neveselo gledaše na njega.
same kotline, pružio se zeleni potes u daljinu, čak do kačerskih planina, koje su, ovoga jutra, zavijene u gustu belu maglu. Sve treperi od sjaja sunčeva i zeleni se veselo, svetlo, radosno...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
355 MOJ JE PREDNjAK 356 DJEVOJKA I KNEZ JOVO 358 BOROVIČANI SKAČU U MAGLU 359 SELjANI I VODENI RAK 360 ZA OKU SOLI POŠAO U MOSTAR 361 NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA 362 BAČVANIN I GRK 363 PUSTIO BIH
BOROVIČANI SKAČU U MAGLU Jednoć se desilo nekoliko Borovičana na visokoj stijeni. Sunce je lijepo sjalo, a kad pogledaju naniže, ispod
Ajdemo skakati odavlen dol̓ u oni pamuk! To rekne i skoči do u onu maglu. Ostali ga pogledaju pošto je dolje na dno pao, pa ugledaju kako je jadnik iskesio zube, te pomisle da mu je u onom
jadnik iskesio zube, te pomisle da mu je u onom pamuku lijepo i da im se smije, te i oni okrenu za njime skakati u onu maglu, i svi polome vratove.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
divnu rusku pesmu koju je napisao veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam dole na drum sama, Kroz maglu se blista kameni put, Noć je tiha, priroda Boga hvali, A zvezda sa zvezdom šaptaše...
Bičer je bio kao sunce koje razgoni jutarnju maglu ispred očiju, maglu koja je meni, kao i u mnogim drugim strancima u Americi, onemogućavala da jasno vidim obrise
Bičer je bio kao sunce koje razgoni jutarnju maglu ispred očiju, maglu koja je meni, kao i u mnogim drugim strancima u Americi, onemogućavala da jasno vidim obrise američke civilizacije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pri kraju, u zidu, ispod kotla što je puštao paru kao sivu maglu gorela je žestoka vatra. Do ognjišta naslagana su debela drva: trupići i cepotke, a po tlu razasule se prosušene
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
s jedne strane kao kretanje u sve manji i sve zatvoreniji prostor, s druge kao igra tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva
Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem pored prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta.
i reka, / susrećem, / kao u snu, / umorne misli, / svoje”; (2) „A, / nad trešnjama i mladim višnjama, / tamnu i dugu maglu, / što se, / svuda, / širi, / u život pred nama, / gde se strast, / polako, / u umiranju smiri, / i čula upokoje”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ode opet moru sinjem, moru debelom. More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu, kroz oblake munje sevaju, „Ribo, ribo, zlatna ribo, odi, molim te!“ Riba mu se odazivlje: „Evo, evo me.
Krakov, Stanislav - KRILA
pod pokrovom magle, ali sada poče i ono malo slabe mutne svetlosti da se gubi, i sve da se zavija u maglu i suton. Iščezle su mračne, strme dubodoline pune gustih četinarskih šuma, iščezavali su u magli i goli vrhovi
Petrović, Rastko - AFRIKA
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po plavoj bistrini šumskog jutra,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prilegli smo iza nekog zaklona. Pojma nemam gde sam. Vezu smo pogubili. Neki težak zadah ispunio maglu, pa jedva dišemo. Sigurno od leševa, što leže već toliko dana. Ispred nas naslagano je pločasto kamenje.
Kapija Slobode je otvorena... Docnije sam doznao da je jedan vod iz čete vojvode Dinića, lutajući kroz maglu, izleteo prvi na vrh Kajmakčalana... — To ćemo tek da vidimo — upade Predrag. — Nema šta da se vidi.
Neka hladna struja pređe preko nas i lice nam se orosi. Kroz maglu dopre piskavi zvuk trube, kao znak za juriš. Potrčasmo kroz maglu, nošeni zanosom ko će prvi da zakorači u svoju
Kroz maglu dopre piskavi zvuk trube, kao znak za juriš. Potrčasmo kroz maglu, nošeni zanosom ko će prvi da zakorači u svoju zemlju.
E, sad, ako su pojedinci od četnika izleteli gore, lutajući kroz maglu, to ne znači da su oni osvojili vrh, koji, uostalom, i nije bio na njihovom pravcu nastupanja. — Šta ste dalje radili?
Ovaj dokazuje kako je teško dejstvovati kroz maglu. Priča o nekim nišanskim tačkama koje nišandžije ne mogu da vide. — Oko topova ne vidi se ni na jedan metar daljine...
Puške su držali „na gotovs“ i otkočene. Kretali smo se blagom uzvišicom, i pred nama se najednom, kroz maglu, ukaza splet bodljikavih žica. Kao gladne zveri, kidisali su četnici na bodljikave žice makazama, sekirama, ašovima.
Uostalom, ako šta bude, on me može uvek odmeniti. Stavio sam na glavu šlem i pozdravio sam se sa svima. — Pazi na maglu! — dobaci neko kad sam pošao... Pored mene je bio podnarednik Gruja, koji je u torbi nosio moje stvari.
Trčao sam raširenih ruku, kao da hoću da prikupim maglu, da se njome obavijem. Video sam neke panjeve. Čujem ljudski žagor.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu dima puščanog; Tako mi boga, gospodaru, smem! Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?...
Nije jedanput ljuta Krajina Blenula čudom u junačinu Što kopljem svojim besno prodire U gustu maglu dima puščanog. Al’ sad je star... (Jedan krajišnik ulazi i ćuti.) KNEZ ĐURĐE: Što ćutiš?... Govori šta je?...
Bojić, Milutin - PESME
STVORIM PUNO SNAGE DELO LEPOTA Ti gledaš vodopad kako se penuši, Slušaš fijuk vetra kraj rečnih obala, I osećaš maglu što štipa i guši, No ne vidiš sunce u bari sred kala.
Jakšić, Đura - PESME
I SIN 40 OTADžBINA 42 JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI 44 KARAULA NA VUČJOJ POLjANI 46 KAO KROZ MAGLU...
1875. KAO KROZ MAGLU... Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet
1875. KAO KROZ MAGLU... Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja. Da l’ napiti se vina? Ili od zračna nedira u zlatnu maglu da presahnemo za nove zlatne oblake? DAFINA Kad neljubljeno mre, tmolo je vazduhom na strast.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pred njim pružalo se ogoljelo polje, a daleko rasula se gusta magla kao more. U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dugo propadam u prazninu. Dugo, vrlo dugo tonem kroz prozirnu maglu koja svetluca u bezbroj boja, a nije me strah od toga, naprotiv. Lepo mi je. Prijatno. Uživam.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
Tamo na surom visu kroz maglu, tanku i plavu, Jelen je, u skoku svome, nad ponor spustio glavu, I rujni večernji zračak, što zemlji sunašce prati, Sa
se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
O tome nas uveravaju i naše oči. Duboko pod našim nogama leži Vavilon, zavijen u prašinu i, maglu od isparenja Eufrata, koji se jasno ocrtava, išaran otsjajem vatrica zapaljenih na njegovim obalama i njegovim bezbrojnim
Topli jutarnji Sunčevi zraci brzo rasteraju maglu i ispare mraz koji je u toku noći pokrio Marsovo tle. Divan, svež i vedar dan ozari njegove predele, a po Marsovom
Stanković, Borisav - TAŠANA
JOVAN (kao siteći se): Nema, dabome! Natrpa oko sebe sve krpe i kamenje što nađe, i uhvati maglu. SLUŠKINjA (pokazujući gore na Tašaninu sobu): Crni Jovane, znaš li šta će biti kada vidi da ga nema?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— 'Odi de, Paula, kad si već tu; 'odi, istrljaj me dobro gde stigneš, kao što zamorenog konja trljaju da mu skinu maglu s vida... Oho-ho! još jače!
Potpuno i očigledno zdrav, upade Branko međ drugove i u razgovor Pavla i Milana, i raščisti tamu i maglu. — Živ me Bog ubio, ako ne znam o čemu ste razgovarali. Evo ću odmah da nastavim razgovor.
Magla. Golo granje se probada kroz maglu kao strašila. Palanka je sva zlovoljna. Treba drvo nabaviti, treba cipela, treba odela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ Baterija zarobljena, vojnici mi izginuli, vojska se rasula, zemlja propala. Nešto mi pritiska grudi. Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči... Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti... Neko me dohvati za ruku.
Kao da su događaji iznenadnim zamahom svojim zagušili svaku misao, te ljudi lutaju usplahireno kroz maglu kao senke i podsećaju na zveri koje je hajka priterala u tesnac. Pucnji topova se sve jasnije čuju.
— Šta, da ne bi hteo da mi vratiš? — Pa... kako naredite. — Hajd, maglu, dok te nisam dohvatio. Isajlo zadovoljno trlja ruke i sav srećan obleće oko poručnika.
— teši me Luka. Ali sada me toplota obuzima sve više. Osećam da mi grudi sagorevaju i ja kao kroz maglu razaznajem predmete. Strah me je obuzeo.
Spustili su me na zemlju. Posle su me stavili na neka nosila. U onom bunilu razaznajem neki žagor i kao kroz maglu vidim množinu ljudi koji preko nas preskaču. Tada se baš ukrcavao neki crnački bataljon... A ja tonem.
Šantić, Aleksa - PESME
s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom, Jednom gordo pođem, s novom vatrom mladom, Kroz maglu zlih dana svom zavjetnom cilju. 1906.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Metnu Marku strelu tataranku, ode strela u pra i u maglu, očima se ne da pregledati, a kamoli premerit aršinom! Stade Turčin suze prosipati, stade Marka bogom
višnjega boga moljaše: „Dopust, meni, moj bože, tihu rosu u ravnini, moj vidovni bože, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, dokle bismo mi junaci naše glave sahranili, nevoljni junaci“.
molio, toj mu se je i umolio: bog mu bješe dopustio tihu rosu u ravnini, nevoljnu junaku, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, na zdravlje ti dojezdiše niz Kosovo, ravno polje, Ugrini banovi.
Krvcu gazi, a bogu se moli: „Daj mi, bože, vjetar od planine, da raždene ovu maglu kletu, da pogledam i gore i dolje: ko pogibe, ko l̓ ostade danas“.
ima istu ulogu kao i grčki bogovi u Ilijadi koji spasavaju pojedine junake na taj način što ih zavijaju u oblak ili maglu. Takođe je veoma staro i spasavanje bekstvom u crkvu. 6 U Kruševcu, šancu šarenome, tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Dječurlijo, put pod noge, vatru tabanima, petama vjetra, hvataj maglu! — Sav srećan razvika se poljar. Sutra ćemo svi u varoš da tražimo Lanu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
li, ili ništa ne bilo, priviđeno, pak nestalo ga, razvijalo se vetrom i otišlo ka ispod trčućih kola prah i dim u maglu! Blago je i gospodarstvo ovoga vilajeta prehodljivo: od jednih k drugim prelazi a najponičije je!
Kamo skupo i cifrasto odelo? Rastrunu se, mirizme nesta, Bujna i nepokorna mladost usaše! ... U vetar i u maglu sve prohuja, Osta sade — zemlja.
Jednim časom sve to ode u prapule, pogasi se i potrnu, raziđe se u prah i u pepeo, ode u maglu i vetar razvija, osta jedan plač i jaok.
ćahori na blizu, ama duhovno učenje po svemu vilajetu zadihuje i prohlađuje duše od svake grešne žeščine i nesvestice; maglu razgoni nera zuma. Onde trnje je što cveće zaslanja, a ovde je božiji promisal kojino utvrđuje.
A i sam je Bog po sebi pred njima razgonio: mešte taneta napuštao kako oblak i maglu ljute osove i velike stršenove, te su zvrcali u čela, u oči.