Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Miluna već nije mogao da gleda očima. Kapetan Vučeta jako je voleo Strahinju, mada se nije umnogome s njim slagao. Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi kaka zapletenija i poteža
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Hajde! — zove Marinko. — Čekni! ... A što li me zove subaša? Čudan čovek beše Marinko!... Mada je već unapred znao raspoloženje subašino, opet ne hte rečce kazati.
Okretoše šale i priče. Zavrzan se žurio da zadovolji radoznalost svojih drugova. Pričao je o Stankovom megdanu, i mada je to zaista junačko delo, opet ga je Zavrzan toliko okitio da se čak i samom Stanku učinilo da pregoni. — Braćo!
Ona se seti kako joj je Jelica govorila o Stanku... Bože, što ti je srce materino! Mada je znala da treba činiti samo ono što domaćin želi, da treba voleti ono što on voli — opet joj se u duši nešto zakuva.
Ali ni sav sumor dana ne beše nalik na sumor duše njegove. Tamo tek beše pakao... Pa i nije bilo lako! ... Mada nikog nije zatekao u kući Aleksinoj, opet mu se činilo da je sve ono istina što je Marinko video... Ne vara se Marinko!
Deva je sedeo malo udeljen od vatre i premišljao neke duboke misli. Pitanje Zavrzanovo trže ga malo iz misli, i on, mada ne znađaše o čemu je Zavrzan govorio, odgovori onako nasumce: — Tako je! — A šta je tako?... — nasmeja se Zavrzan.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I ja sam bio zadovoljan što sam neženjen. I mada je majka počesto navijala da joj dovedem „odmenu”, ništa me nije vuklo pred oltar.
” Ali ja se ne dam. Ja s nemačkom hladnoćom sistematski razrađujem materijal i ostavljam ono nešto naposletku, mada mi ono opet i neprestano iskače pred oči. I to kao da je nešto utešljivo, prijatno, slatko. Redom, redom!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eto, tako se razgovaraju dve popadije. GLAVA DRUGA U kojoj već otpočinje pomalo sama priča, mada se može uzeti i da je ona produženje glave prve. A kako su živele popadije, tako su lepo živeli i popovi među sobom.
sav komšiluk bio protiv njega, i vrebao ga da ga ubije, ali začudo da je kraj svih tih pretnji i opasnosti još živ bio, mada se jedna komšinica zarekla pred kandilom, u kome je goreo najčistiji barabanc-zejtin, tako ona ne bila živa, i ne bila
On naslikan sa vrlo blagim izrazom lica, a pored njega nekoliko debelih knjiga, mada je slabo čitao, ali kao čovek koji je poštovao učene ljude i bio uvek među prenumerantima, zahtevao je da se što više
Ali je to slabo pomoglo; Jula je tugovala, ne smem reći venula, jer, kao za pakost, mada je bila zaljubljena, ostala je jednako (protivno svima pravilima poetike) onako isto punačka i okrugla kao i negda još
— ’Oćeš li da ti spremimo što za put, k’o obično? — Možeš; mada mi nije ni do čega. GLAVA OSAMNAESTA Iz nje će čitaoci videti kakve teškoće ima da savlada čovek koji mora hitno a u
Ta vi nemate mantiju, — pa vi ste onda gospoja Sida. Da, da, akurat! Gospodin Spira je drukčije, mora biti, obučen, mada više ne nosi ni on mantiju! — Ha, ha, ha! — smeje se gđa Persa, i lupa se po kolenu.
« Bilo je i prevrtanja i ispadanja iz kola. Najgore je prošla frau Gabriela, koja se povezala kao enđebula (mada je to bilo protiv njenog principa, jer se bojala utrkivanja i nazivala to »ludim rackim običajem i pasijom«) i na njenu
Pamti sve i jedna i druga, i mada se tuži na slab vid, ipak zato jedna drugu još iz daleka opazi, pa se jedna drugoj uklanja s puta.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Nisam rad da dobije majorenstvo pre dvaest četvrte godine, jer mada je i udata, tako mlada treba da je pod očevim nadziranijem.
— A šta nam fali? Vi izgledate kao bubreg, a ja kako kakav mladić. — Baš kao mladić! — Pa dobro, mada nisam kao mladić, al’ ono bar kao vaš par izgledam. — Tu imate pravo.
Gospođa Sofija, Micina mati, u „rokoko” obučena, velikom se lepezom hladi, mada joj nije vrućina, pa žmirka na lepi par; dopada joj se što takav jurat Micu obleće.
To je honorіs causa, tako mora biti, — doda Marko, a Svilokosić glavom prikloni. — Amin, nek tako bude, mada si samo za jednu godinu od mene stariji. Činiću ove što je do volje tvoje, — reče Milivoj ponizno.
Afrika
Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona. Keletige famaletige fama. Ilo Dja alo lube Tolona je, digtige mada musa den sema, Djolo lube Tolona. Treća pesma. Je ve mandali Djana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su bili zarasli karaule i kolibe Rascijana i njihove zemunice, kao i njihove krovove, pokrivene trskom. I mada je beda u Mahali morala biti velika, noću se iz tog srpskog sela stalno čula pesma.
A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku. Nije ni ona spavala.
Izići će ona odatle, dodade, još jednom, mada mu ona ništa nije odgovorila. Jedna starica, među njima, kad ču da govori razumljivim jezikom, upita ga ko je on.
Gospoža Evdokija reče da bi ga bila pratila, na tom putu, mada je vojeni, samo da joj je javio da odlazi, i kad odlazi.
Ležeći na slami, pod kolima, Pavle bi – kad bi mu se ona javila u snu – šaputao nešto, prevrtao se nemirno, i, mada na danu ni za šta ne bi suzu pustio, imao je, kad se probudi, u očima, suzu.
su, jasno, nagoveštavali da će njihov zadatak biti da postave straže na granicu Poljske, jer Ukrajinci beže u Poljsku, mada ih sprečavaju.
Na obzorju života Isakoviča, nije još bilo crnih oblaka. Bili su nakićeni, nagizdani, oholi, a mada su turski ratovi bili prošli, još im se činilo da su, u svom nacionu, prvi.
Teodosije - ŽITIJA
Ali, iako je mnoge narode skupio i mada se svim sredstvima trudio višerečeni veliki knez Vukan — na grad neoborivi što na molitvi i na blagoslovu očevu
A sveti arhiepiskop kraljevstvom i molitvama venča svoga sinovca rečenoga Vladislava, mada je nezakonito i razbojnički ugrabio vlast, ali je sudio da je to po Božjoj volji.
i mada sam te i hteo za suseda i bližnjega imati, zato što na me sikćeš i tvojim mnogim šištanjem pakost mi praviš, nije mi mogu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova ustanova (zadruga) koja još postoji, mada ređe i oslabljena, bila je najkarakterističnija odlika društvene organizacije dinarskih oblasti.
i Dubrovačku. Godine 1809. je Dalmacija, koju su zauzeli Francuzi, bila deo Ilirske kraljevine. Mada je francuska uprava uništila dosta nasleđenih tekovina i povlastica, ona je potpomagala ujedinjenje jadranskih Južnih
IX) sastavljeno od 836 srpskih bratstava. Od ovih su 137 starinci zetskoga tipa većinom katolici (mada među bokeljskim katolicima, koji čine nešto preko četvrtine stanovništva, ima i pokatoličenih Crnogoraca).
* Neretljani su, ipak, nastavili borbu s Mlečićima. Gusarstvo se razvilo u Omišu i u Senju. Mada su oduvek težili da ne budu pod mletačkom vlašću, ove su grupe, ipak, unekoliko podlegle uticaju mletačke civilizacije.
Umetnost se naglo razvija, mada su umetnici u Italiji nalazili povoljnije zemljište za svoju delatnost i smatrani za talijanske umetnike, kao npr.
Naročite psihičke osobine. — Mada je primorska Dalmacija siromašna i po svojoj zemljoradnji i po stočarstvu, ipak život u njoj nije tako težak kao u Zagori
Izvršilo se stapanje latinskog i slovenskog duha, mešavina koja se uvek jasno zapažala, mada je stanovništvo brzo i potpuno postalo srpsko.
Osim tradicija, koje su im zajedničke sa dinarskim, Dubrovčani ističu i svoje vlastite tradicije. Mada su se stare porodice danas utopile u doseljeničku masu, ipak su sačuvale duh preduzimljivosti, sklonost za književnost i
Da bi se izbavila ove opasnosti, Bugarska se morala predati despotima, kao što je bio Stambulov. Ali, mada se klonila Rusije, ipak je imala isti program: ostvarenje sanstefanske Bugarske.
Međutim, preovlađuje dinarska ženska nošnja, mada ovde-onde u nekim selima ima kosovske ženske nošnje. Ove dinarske doseljenike, koji su doneli svoju nošnju u oblast
Ali ukoliko se više ide na sever, utoliko više ovaj tip slabi, mada se i preko najsevernijih granica, naročito u varošima, nailazi na puno lica koja mu pripadaju.
Naprotiv, Prilep je od jednoga etničkog saliva, mada ima i nekoliko poslovenjenih aromunskih porodica i nekih koje se još drže.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Izdresiraću jednoga da ljudima zavlači šapu u džepove i dovesti ga u Karanovo, ako se vratim, mada mislim da se neću vratiti. A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema.
Želeo sam da nije čula, mada je jasno da je to nemoguće, U jednoj prokletoj rupi kao što je Karanovo i muve prenose vesti.
Ali su po izrazu, obliku lica i usana na svog oca, zbog čega ne mogu da ih volim, mada obećavam mami da hoću i govorim i samome sebi: hoću, hoću!
Jer to je tako, i ako je moguće da se bira i ako čovek za bilo šta glasa, ja glasam za ljubav, mada je i ona unapred izgubljena stvar.
Poznavao sam onih nekoliko ulica nanizanih oko Pogače kao svoj džep, mada nisam poznavao samoga sebe. Zar si ti to mogao da uradiš, Slobodane Galac? - zastajao sam pred samim sobom.
Rekoh joj da greši, ali se ona opet nasmeja odgovorivši da svi grešimo tu i tamo, mada to nije preterano važno. Zatim uđosmo u razred. Poređano u grupice, društvo je o nečemu raspravljalo.
i Rašida je, možda, očekivala da joj stavim ruku na koleno, ili oko struka, samo što ja nisam bio raspoložen za to. Mada smo u školi učili i evoluciju vrsta, i marksističku teoriju o nastanku i nestanku materije, i ma da mi je bilo jasno
- Nemaš? Ma nemoj! Drži se zubima za vetar! - rekla je i opet se nasmejala, a onda sam se, mada je to bilo glupo, i ja nasmejao rekavši da je njen predlog nešto posebno, genijalno.
Bilo je toliko mesta koje je čovek morao da vidi i to je bilo divno, mada zastrašujuće: život je izgledao prekratak za sve to.
Šta misliš Rašida, da ona tu radi? - buljio sam prema skeli gotovo ne verujući samome sebi, mada sam nečim što nije bio razum, ni piramidalne ćelije već znao, osećajući čitavom kožom to što dolazi kao što životinje
Obećaj mi to, Bodo? - šaputala je naglo i nervozno, a ja sam ponavljao da hoću, još danas, ili već kad ga sretnem, mada sam znao da ga danas nećemo sresti, ali da ćemo sasvim izvesno sresti nešto drugo.
Moram izaći, Vesna! - šapnuh, mada nije bilo potrebe za šaputanjem. - Moram izaći, a ti reci ocu šta hoćeš kad nas pozove dole.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
II Gospodar Sofra, mada se već obogatio, zato opet uvek je dućan i mehanu držao. Nije hteo dalje od svog izvora. Kalfe nije imao, držao je
— Vidiš, Soko, mi, mada smo već bogati, moramo dalje terati, i ja sam naučen jednako raditi. Novaca imamo dosta; novce da uzajmimo kakovim
— Fiškal, pravi čestit advokat zove se fiškal, pa to je velika čest i sloboda, i svud je otmen. Mada je gospodar Sofra mrzeo advokate, ali ipak laskalo bi mu da ima sina „fiškala“, pa da nosi vremenom jošt drukčiju
Gospođa Soka, mada je bila lepa, ipak nije bila koketa nikada, i bila je sa svojim Sofrom sasvim zadovoljna; no i gospodar Sofra bi za nju
Dozove svu porodicu, oprosti se i poljubi se. Kreću se. Gospodar Sofra nosi zamašan nadžak, i dobro mu stoji, mada je mali, ali tako zdepast, širok, ruke tako jake, da bi među njima ne jednom mladiću kosti popucale.
šljahtec učtivo pozove, pa tako svi uparađeni sednu u velike karuce, gore dva šljahteca, a dole dva „kupca”, jer badava, mada su gosti, pred šljahtecom ne mogu sedeti. Dovezu se u dvorac. Tu sluge skidaju goste, pokazuju kud treba ući.
Krečar nije takav bio kao što se pokazivao na krakovskom putu, takva ćutalica. Onde ga strah ugušio; on je veseljak, mada je omatorio. Sad Krečar, gospodar Sofra i Polaček stariji idu da se kartaju u „ekstra”-sobu, onako na sitno.
Šamika ga samo gleda pa gladi brkove. — Možeš gledati koliko hoćeš, ne bojim se, mada si sto škola učio, — promrmlja Pera. Kraj kotiljonu. Kotiljon se preobrazi u polku.
I frajla-Lujzi se dopada igra. Mada ne zna, opet bi igrala. — Herr von Kirić, zar vi ne igrate kolo? — Ah, to je „gumilasti!
Ne jedna frajla čeka za haljine; napolju pada sneg, ona čeka poluobučena, čeka Šamiku, ali Šamika ne sme faliti; mada je bal započeo, on je za po sata tu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže. Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od
Što ih se više stišalo i primirilo u logoru, sve ih je manje želelo da zaspi. Mada behu izmučeni i bolni u celom telu, od šest dana hoda, pod oružjem i teretom, zaspaše samo oni koji su već davno bili
niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i vanredne. Mada su znali da ih ponegde čeka svega neka smežurana baba, venac luka, ular, ili kakva srebrna kopča na kaišu, bili su
Upadali su u varoš, kao kurjaci, kroz strme hodnike, uske i vlažne kao oluci. I mada čitavi sokaci behu pusti, oni su, po mraku, naslutili ono što su tražili.
zna kako su se posle sporazumevali i mešali sa ukućanima, tek oni su pričali, okupivši sve živo u kući oko vatre, i, mada im niko ni reči razumeo nije, svi su im odobravali glavom. Tako, razbudivši sve, nikome ne dadoše da spava.
Tako, razbudivši sve, nikome ne dadoše da spava. Išli su od kuće do kuće, po mraku. I nehotice, mada to nisu tražili, nailazili su i na žene.
Čestnjejši Isakovič probudio se, začuđen slikama nad glavom, satom koji mu je, mada opsova, odsvirao jedan menuet, bezbrojnim, tankonogim stočićima i svilenim pokrivačima, na kojima su spavale dve bele
ogledalom i gledao širok ožiljak rane, na desnom ramenu, isto tako pažljivo, kao i svoje debele, opuštene obraze. Mada je hteo, i trebao, da požuri, činio je besciljne pokrete i prekidao oblačenje dugim posmatranjem sebe, u ogledalu, kakvo
Motao se i pre na Rajni; malne izgubi glavu u jednoj seči, pri utoci Dunava; poslaše ga zatim u Italiju, mada ga brat oženi, mada je imao decu, mada nije ni želeo, ni iskao, da ide.
se i pre na Rajni; malne izgubi glavu u jednoj seči, pri utoci Dunava; poslaše ga zatim u Italiju, mada ga brat oženi, mada je imao decu, mada nije ni želeo, ni iskao, da ide.
malne izgubi glavu u jednoj seči, pri utoci Dunava; poslaše ga zatim u Italiju, mada ga brat oženi, mada je imao decu, mada nije ni želeo, ni iskao, da ide. Pokušao je da ode iz vojske, ali zar onda nije išao isto tako za žitom?
S – jer je Slavjanska. I – jer je Isusova. J – jer je Jedinosušna. A – jer je... Ne završi, jer mada beše otežao kao bure, od vina, pomisli da govori što ne treba govoriti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pravila za dešifrovanje znakova koji otkrivaju pol još nerođenog deteta, mada mogu da izgledaju proizvoljna i zagonetna, čudna, zapravo su strogo determinisana i zasnivaju se na čvrstoj
Ako prekrše ove zabrane, veruje se, dobiće bolest rusu.³³ Mada se to izričito nigde ne kaže, možemo na osnovu ovih verovanja pretpostaviti da će i dete rođeno u ovaj dan biti pre
Obred krštenja uvek se obavlja pre podne, dok je dan u napretku, da bi dete dobro napredovalo. Mada bi po svom hrišćanskim pravilima trebalo dete odmah po rođenju krstiti, naš narod, osim ako ga neka već pomenuta nevolja
“⁵² Šta je uzrok ovom neobično dugom odlaganju krštenja? Mada se ovde kao razlozi navode nesposobnost majke da spremi posluženje kumu, odnosno čuvanje nekrštenog deteta za umir,
Ovaj običaj u literaturi do sada nije dovoljno opisan i adekvatno objašnjen. Obred odvezivanja pupka nekada, mada retko, vrši se i pre sedme godine.
koje je Vuk takođe uneo u svoju knjigu Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u običaj uzete riječi. Mada su izreke i uzrečice po kratkoći, sažetosti zaista bliske poslovici, one se ipak razlikuju od nje po svom obliku,
otac ima najviši ugled, njemu se ukazuju najviše počasti, on zapoveda i snosi glavnu odgovornost za napredak porodice. Mada je osnovna jedinica patrijarhalnog društva porodica (zadruga), postoje brojni različiti oblici povremenog
U srpskoj kulturi nije toliko na ceni disciplinovan vojnik, već neustrašiv i požrtvovan borac za narodnu slobodu. Mada u patrijarhalnoj kulturi postoji česta hijerarhija autoriteta po starešinstvu i polu, to ne znači da u njoj nije snažna
³⁰ Mada je uopšte gledano položaj dece u zadruzi i celoj patrijarhalnoj kulturi veoma rđav i mada je predstava žene nesumnjivo
³⁰ Mada je uopšte gledano položaj dece u zadruzi i celoj patrijarhalnoj kulturi veoma rđav i mada je predstava žene nesumnjivo crna u ideologiji ove kulture, valja reći i to da on, ipak, nije podjednako loš u svim
Dete zapravo i nema fiksiran položaj jer se njegov socijalni status neprestano, mada sporo i gotovo neprimetno menja sa uzrastom.
Od dece se očekuje smerno, stidljivo i uljudno ophođenje s roditeljima. Mada se u srpskoj patrijarhalnoj kulturi strogo poštuje autoritet roditelja, ovaj autoritet se ne zasniva na surovoj sili,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ja sam car i nemam rašta silaziti kao krvnik među ljude, i mada vladam po milosti boga, nisam bog da praštam.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pravila je i dalje redovno zimnicu, mada više nije bilo nikoga ko bi hvalio njeno slatko od ruža. Zataknuti za staklo kredenca, stajali su najnoviji katalozi sa
Ja od tuge progutam karamelu, mada uopšte ne volim bombone. Onda po ekranu Kinoteke počnu da se jure Tom i Džeri. Mladi čovek posmatra u treperavom
Uspeva da bude vitak samo kad uvuče stomak i duboko udahne vazduh. Mlada žena nije baš tako mlada, mada nosi izbledele traperice i visoke čizme. Uspeva da bude mlada jedino u polutami Kinoteke, na predstavi od tri.
— Ali, vojska je vojska! – Pa da — reče. — Vojska je vojska. »Dobro je ovde«, mislio je, »sasvim dobro, mada mi ni ovo sunce, ni ova Terasa koju sam toliko voleo, ni ovaj otmeni svet kome sam nekada želeo da pripadam, ni
To treba proslaviti, pomisli! I mada ništa nije govorila o sebi, znao je i kada je dobila svoj prvi bikini, i prve farmerice od dunda Joza iz Kalifornije,
Putovanje na ovaj način imalo je i svojih draži! Nikada niste mogli biti sigurni da ćete nastaviti put, mada je akumulator na izdisaju ponekad uspevao da pokrene kola otprve, što je takvo jutro pretvaralo u pravu malu svečanost.
I mada je orkestar bio prebučan, mogao sam sasvim lako da iz krkljanja pozauna i topota baletskih patika po bini, izdvojim za se
godine. – Shvataš? – Šta ima tu da se shvati? - pita se Pufko. – One dolaze i dale, mada više nema prozora... Mislim, nema ničega, kapiraš? Ničega za šta bi se uhvatile! – Misliš, tek tako?
presudni delić snage koji je poput očajničkog signala tonućeg broda dopirao iz njegove svesti do njegovih tetiva, koje, mada su čule naredbu, nisu mogle da je poslušaju, držao ga je u pat-poziciji, ne uspevajući da ga prebaci preko nevidljive
« Je li to ono što si htela? Šta je to s tobom, mala? Pa ipak, mada ga još nisi srela, osećaš da negde postoji neki drugi život, koji se neprestano krije od tebe: ponekad ga ugledaš kako
— Već sam gotova... — kazala si. — Već sam gotova! Platila si tri minuta, mada nisi izustila ni reč, i otišla na fakultet, a po auli su ječali mladi srećni glasovi. Glasovi, glasovi.
Savršena je dok spava poput deteta, ležeći potrbuške pokraj njega, puna poverenja, mada ga je tek srela. Devojka se okreće u snu. Vidi njene trepavice koje senči san.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U njegovim nazorima pukotina nema: tu je iskrena, mada površna samilost prema socijalno obespravljenima, poetična i uspavljujuća religioznost, romantičarski, natklasni
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
katkada smisao, jasnost, iskrenost, svoje intimne pesničke osobine, Dučić se usavršio u formi kao niko do njega. Mada mu slikovi nisu svagda pravilni, on piše vanredno izrađenim stihom, uglađenim, utančanim, sa obiljem slika i bogatstvom
Milićević, Vuk - Bespuće
On ipak sjutradan ne izađe iz kuće, mada je znao da će ona biti pored Une, jer ju je čuo kad je izišla i vidio kuda je pošla; mada je znao da će ga čekati,
sjutradan ne izađe iz kuće, mada je znao da će ona biti pored Une, jer ju je čuo kad je izišla i vidio kuda je pošla; mada je znao da će ga čekati, misliti na njega, da će joj možda učiniti nažao.
više puta, zadržavajući se kratko vrijeme, svraćao je i otac da je vidi; jedino, preko praznika, kad je odlazila kući, mada se roditelji sada uzdržavahu pred njom od svađe, ona osjećaše sve šta se događa kad ona nije u sobi kao i ono što se
Sremac, Stevan - PROZA
Zbog ovog slučaja, dobio je Maksim nadimak »Glavosek«, i sad ga u selu i okolini svaki tako zove, mada u šematizmu ima svoje krasno ime i prezime. Eto tako kod ovoga sveta prolaze danas ljudi koji se posvete nauci.
koje jedna siromašna kuća ima od jarca, izvalio i takvu jednu korist koja se nikako ne može ovde verno navesti, mada pisac ne mrzi na današnju naturalističku školu, i mada bi to skučeni prostor lista i mogao dopustiti.
i takvu jednu korist koja se nikako ne može ovde verno navesti, mada pisac ne mrzi na današnju naturalističku školu, i mada bi to skučeni prostor lista i mogao dopustiti. Odgovor je doveo u nezgodu i učitelja i đaka.
Radičević, Branko - PESME
meni kuca, Ja gledeć u nju, sam sam s njome plakô, Što god sam rekô, jezik meni muca; A opet zato, bilo makar kako, Mada mi srce tužno kako puca, Ja zbogom njojzi morao sam reći, Na moje delo morao sam teći. 26.
„Amo ti milena.“ „Dole sad ćemo mi sesti, Al' će da se sladi! Morô bi te, ribo, jesti, Mada nemam gladi.“ Veće ruku s ribom diže, Da prinese k usti, Prskom voda u čun stiže — Ode sanak pusti! 9.
uzimajući sve skupa moli4 za oproštaj: Oproste, ako dikoji red Ja vami sam naneso vred, To nikad ja ne činja rad, Mada i činja kadikad. Što katkad reč vam zabranjava Nepravedno mi se prečinjava.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Što sam mislila o vama? Bože! Krepavala sam od straha da niste kakav naduvenko, ako razumete šta oću da kažem, mada se to ne bi slagalo sa onim što pišete, shvatate? Onda se najzad odlučim pa — kud puklo da puklo!
se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na ulici, kad već hoćete da znate zašto sam vam prišla, mada prilaženje nije moj sistem i možda bih i dalje do besvesti izigravala glupaču i te fazone, da nisam kao malčice
Pošto su mi nabacili komplekse da smo strašno mala, mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego što može
nisam savila okuku ni iza ćoška svoje ulice, a već me je zaustavio jedan veoma stari gosn Krečko Laponac, sa štapom. Mada je, izgleda, zaboravio da skine ranac ispod kaputa (toliko je bio pogrbljen i ga-ga), gosn Krečko se ispravi ko sveća i
Matori je samo slušao, crtajući flomasterom po novom stolnjaku. Činilo mi se da je sve u redu, mada je bilo nečeg izuzetno sumnjivog u atmosferi, mislim nečega što me je podsećalo na onu čuvenu scenu iz filma „Tačno u
sovisanje i, mogu vam reći, pa vi verovali ili ne, baš me briga — u tom trenutku vatanje mi uopšte nije padalo na pamet, mada je bilo sasvim neizbežno da se dodirujemo kolenima i svačim, pošto je vreća, kao i svaka druga vreća, bila prilično
Dve porcije pet hiljada lira! Stigao sam do Beograda za osam sati mojim „roverom“. Nema šta, sjajna su to kola, mada koštaju devet miliona! I zamisli šta mi se dogodi!
izjutra bilo, on bi dopola izvirio ispod obešenih novina i dobacio mi unapred pripremljen paket stripova i krimića, mada se uopšte prethodno nismo dogovarali o toj lektiri.
I sad pazite šta ću da vam kažem odjedanput ukopčah da sam smrtno zaćorena u tog tipa iz kioska, mada bi mi mogao da bude otac!
Kupih onda jedno pet kila pogrešnih novina i ukrštenih reči, mada ih mrzim iz dubine duše, a naročito tropsku pticu sa tri slova (ara), deo konjske opreme sa dva slova (am), egipatsko
Uloga svitaca u životu naše glavne junakinje Nema šta, „Golf-klub“ u Košutnjaku smatra se baš finim mestom. I mada niko nikada nije video nekoga da tamo igra golf ili nešto slično, čitava stvar se ipak zove „Golf-klub“.
— nekako mi se više nije dalo da se grebem o Mišelina, mada je cela stvar jako ličila na fenomenalan provod. Odlučih da nađem zaposlenje, bilo kakvo, svejedno, daj šta daš!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Kyća naša mala u zvuku traje, mada raspadnuta; a miris njen mi, crnilom od zala, došumiv krepak, zlati se i brčka od jutra ranog pa do docnog cvrčka.
- mada i žalim stanište bivše, razornog ritma, njegov krešendo, finalni udes kada ga škropi kišica sitna, smislenih kapi be
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
to ne znači da izneveravamo prvobitni govor prirode u stvaranju; mi samo ponavljamo nejasnost koja je u prirodi jezika, mada je u našoj prirodi da jedino jasnost razumemo.
biti znali ste da svako svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju spremite se za turizam po paklu mada presuda još nije pala Kartaroši da vas nešto pitam ima li za mene mesta za stolom hoću da igram čak i bez veselja
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ŠALA Još sam ja veseo mada se nećeš udati za mene. Ta mladići su samo sene, ne kupe novac, već uspomene. Bićeš gospa gojna, udata često malo, a
Silazim, a dočekuje me i tu ribar. Njegove razroke oči pokušavaju da me gostoljubivo prime, mada mu je život mrzak. Nedeljama ne vide svoje žene. Lampe ih muče, neće da gore. Dovode ih do škrguta zuba.
Teturam se po palubi, jer je brod počeo da se ljulja. Vetar duše. Mada me je Blažević jednako pokrivao, jer se bojao da mi mesec „ne škodi“, meni je hladno i drhtim.
Te piljarice govore dijalektom Segedina, koji i ja znam, mada nisam tamo rođen. Ja sam prijateljski razgovarao sa njima.
Imamo mnogo dezertera, pa čak i oficira, koji idu u Beč sa papirima koji nisu u redu. Ma koliko da je to smešno, i mada su Austrija i Mađarska jedno, zabranjen je unos mesa, masti, brašna, u Austriju, to jest iznos iz Mađarske.
Popović, pozvao me je, pri štampanju Sumatre, da u obliku nekog dodatka izložim sa njom i svoje „Vjeruju“ o poeziji. Mada i mi „najnoviji“, imamo razume se, svoje intensije u književnosti, ne mogu o njima da govorim bez zbunjenosti, jer, prvo:
Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu. Na drugoj strani tunela, čekao nas je drugi voz. Mada je u daljini već svitalo, u vozu je opet bio potpun mrak. Iznuren, opet sam seo u mračan kut vagona, sam samcit.
Ja, mada sam civilizovan, kao i ostali naši književnici, i ne bih prevrnuo čašu na dvorskom ručku, ipak, gledam ove mokre, ogromn
Dok je sva sjajna renesansa sahranjena u muzeje i niko je ne obnavlja, mada svi o njoj govore, Francuzi svake godine obnove po jednog svoga. Ima u tome jedne očajne mudrosti starog naroda.
Ja sam daleko od zavičaja i obešenjaka. Svu tu radost, koja će vas, možda, setiti Tagore, mada mene seća više Hamsuna, pobudilo je u meni ovo vino, žuto kao cveće, i moj domaćin, koji mi kuva, i korača kao
Niko ovde ne zna moje ime, a da se srušim iz ove visine, svi bi mi postali u ovom gradu braća i sestre, mada bi moj osmeh, zanavek, pao, sa golubovima koji lepršaju sa crkve, tamo na rečicu srebrnu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Poznajem! — izgovori s omalovažavanjem, a lice tako napravi kao da veli: „Bolje da tu budalaštinu nisam uradio”, mada je, u stvari, s tim istim čovekom do juče, dok se god ne pojaviše njegove pesme, bio dobar prijatelj i nije u društvu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne treba mu da čita Bokačija! I mada su mnoge učestvovale u takvim disputima, i mada je oratorski dar dobri gospod podjednako razdelio među Evine kćeri u
Ne treba mu da čita Bokačija! I mada su mnoge učestvovale u takvim disputima, i mada je oratorski dar dobri gospod podjednako razdelio među Evine kćeri u tom selu — ipak je najčešće na megdanu ostala i
Nego da idemo dalje. Mada je ovo sve čisto mesna stvar bila, ipak nije mogao a da ne ošine, onako zgodno kako to samo on ume, i kapetana.
Sreta se malo udubi u misli, a posle poleteše misli kao iz rukava, i za tili časak čestitka beše gotova, mada je (za depešu) dosta dugačka bila.
u varoš u telegrafsku stanicu, pošto ni za živu glavu ne htede poveriti i dati svoga konjića Mići »Oficiru« u ruke, mada su ga svi molili i navaljivali na nj. »More, ne znam ja Miću!« gunđao je Vujica »predstavnik«.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Za sve je znao protivutuk, Svakom je istinu gurao pod nos. Ponosim se što sam mu čukununuk, Mada neobičan naš je odnos: Nikad me za obraz ne uštinu, Samo ga slutim, kroz magluštinu.
Kad se sele, ponesu gusle i ikonu na dnu kovčega, I misle da su važni, mada nije jasno zbog čega. Sveti Sava im je pastir i učitelj u čudesima; Gorde se svojim porazima, patnjama i udesima!
” Petar Sundečić, selo Meljak, Štedljev je, mada po duši nije loš. „Može li za tri banke”, pita Pera-seljak. „Jevtinije od pet ni za groš!
STVAR VIDELA UŽURBANA NOVINARKA Stiže Novinarka, s fotoreporterom, Sa magnetofonom i oštrim perom, Obrazovana, mada ne suviše, Uvek spremna da intervjuiše, Prisutna gde god se što važno zbiva, Pisac potresnih, poučnih štiva,
” „Levica ne ume, mada bi htela Pa se bezglavo katkad zaleti, U svemu bi da uzme svog udela Al nema ni sreće, ni pameti, Loša je gde je
Rakić, Milan - PESME
tiho potone u tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osećam tako.
Pandurović, Sima - PESME
Proklamovan vladar, nečujno, u meni Protivnika ima, mada ga se plaših; I čašu što se nreliva i peni Dižem u slavu tradicija naših I lepih žena!
A ti nam ipak daješ vidno Jedine čase koji vrede, I sve što nije nisko, stidno, I uspomene čuvaš blede. Mada ti niko ništa ne da, Ti rađaš svojim lepim vrenjem I gordu Mis’o što te gleda S osmehom i sa sažaljenjem.
Neosetno, tiho, kroz aleje néme, Sad nas prate senke dve: Starost i Vreme. I mada nam ništa ne kažu, ne čine, Osećamo teret njihove blizine.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(oko) koje zaplakalo; Zla godina saterala orla u dolinu (s kokošima zimu da zimuje); Sjaši Kurta, da uzjaši Murta). Mada poslovice kao viši vid frazeoloških tvorevina ostavljaju utisak mozaičke iscepkanosti i šarolikosti, one, i kao takve,
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Ps. 33, 21) I uzevši ja časne mošti njegove, I kretoh na put putovati. I mada veliki metež beše u zemljama tim, Božijom pomoći, i Presvete Vladičice Bogorodice, i molitvama blaženog i prepodobnog i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— lukavstvo holmić — humić, brežuljak Hormovit, Hormovitac — stanovnik Hormovita (h)ospital — bolnica hotja — mada, premda hodža — muslimanski sveštenik hraniti — čuvati hristoitija — blagi običaji, lepo ponašanje hud — rđav
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ova pesma nisu teške reči Mada malo opor zvuči gusti zvuk. U njoj nema kapi koja glavu leči I bolne ruke zgrčene u luk.
Ćutljive — ko od strašne brige. Zbijene — ko od teškog straha. Ja znam da svaka kao živa (Mada neima oka, uha!) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sumanuto je obišao sve zgrade, svuda zavirio, mada je noć, bez svetla natočio rakiju, popio nekoliko velikih gutljaja. A sada? Kud će i šta će?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— u potragu za njom! — naredi svim vodama u planini, i veliko traganje poče, mada je kiša još rominjala. Gde je sve nisu tražili, gde sve nisu zavirili: i u šumu, i u kamenjar, i u pećinu, i u gustiš!
Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se
— uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa. — Jesmo li teške? — Pa, naravno! — osmehnu im se, mada nisu bile teže od pene. — Vidite koliko vas je! — talas se okrete levo, zatim desno. Kakva divota! Kakav sjaj!
GALEBOVA STENA Daleko u plaveti mora, sred galebova gnezda, nađu se tri jajeta. Buduća majka strpljivo leže na njih, mada joj nije bilo lako. Okolne grabljivice neumoljivo su vrebale trenutak nepažnje.
Učini to isto carica s Knedlicama. Ali poče se spremati za put i car Ferfelin, s Ferfelinkom i prinčevima, mada se nije znalo kako je do njih dopro glas o zlatnoj ptici.
lekovitost njihove svirke, nekakav moćnik držao ih je silom kod sebe, hvaleći se njima kao lovačkim puškama ili psima, mada mu je zvuk njihove pesme bio stran. »Možda oni i nisu toliko vredni hvale?
— Imao sam sve to! — reče princ. — Ali u tome nije bilo sreće, pa sam pošao da je tražim, mada ne znam gde se nalazi: na vrhu sveta, ili na dnu mora? — Princ iznenada zaćuta i zagleda se u devojčine oči.
— Šta je to sada? — pitali su se uglas, ali niko ništa nije bio u stanju da nasluti, mada je na svakom jedru blistao utisnut vilin znak.
Nije moguće? Takav oblik i takve šare ni dečakov otac nije znao da smisli, mada je bio jedan od najboljih rezbara u selu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Republike, tu gde je pešački prelaz između Narodnog pozorišta i Kneževog spomenika, prolazi granica koja se ne vidi mada nije nevidljiva.
U noći ppokleto zloj (mada, videće se, naklonjenoj ustanicima), strah koji se taložio vekovima postao je mnogima nepodnošljiv i oni su otklonili
Livade su bujale, neizgažene, ali su Turci opet držali straže na gradskim kapijama, mada su sad oni zazirali od Srba. Od njega, Uzun-Mirka, sklanjali su se a on ih je izazivao.
Megdan počinje i Čupić već deluje kao pribran mada ne i sasvim pripravan; u onom drugom, samouverenost buja i više je ništa ne može obuzdati: pobeda je, čini mu se, već
godine, više od dve decenije posle bitke na Ljubiću. Bio je, naravno, potpuno zaboravljen i naravno, u potpunoj bedi, mada mu je, neku godinu pred kraj, Miloš Obrenović bio odredio neku malu penziju.
pustog sokaka, bez vazduha i bez neba, ipak pođete uzbrdo, od Dušanove, možda ćete osetiti kako vas dodiruje prijatna, mada nekako lepljiva tajnovitost koja je, izgleda, uvek u toj ulici.
Umnožavao se i menjao a ipak, kao dobar glumac, ostajao nepromenjen. U svakom slučaju, sve je bilo dosta uzbudljivo mada je izgledalo predvidljivo: ali čas osvajanja je uvek bio nepredvidljiv. I neponovljiv.
To pletivo ga je sve više prožimalo i budilo u njemu sjaj neke nesaznane vatre, mada je dosadni Velestinac jednako opominjao da u svemu tome, moguće je, ima mala zamka sudbine.
U ovom je kraju Zmaj stranac; onaj neko to nije mada, u šetnji, uvek bira stranu u senci kao da bi da postane još neprimetniji no što to, po prirodi stvari, već jeste.
O njenoj se smrti govorilo kao o smrti stare žene, mada su neki bečki i novosadski listovi pisali da je umrla prerano, naprečac i od jada.
Onda se dan iskosio i počeo da struji prema nekoj tački koju nije videla mada ju je predosećala. Prvo su joj javili da lepa Petrija, odnedavno uzeta njoj u ispomoć, moli da joj se dozvoli da,
) Ovaj utisak nije neočekivan. Bio je, čini mu se, još u punoj snazi, mada se već bližio šezdesetoj kada je, u toku jednog od svojih dužih boravljenja u Beču, otkrio nešto što ga je zabavilo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ne zaboravite kutiju sa žutim imalinom kao prošli put, tako vam Boga! Ali kad je sve bilo spremno odustao sam, mada nikakva posla nisam imao. Međutim docnije svratiću, o razume se.
je Jaćim nekako vedro i bezbrižno ležao, sve dok staroga ratnika u kuću ne uneše i na ratnički ga krevet položiše, mada mu sveću još ne upališe. U onom trenutku kad se Jaćim stao razaznavati, bilo je tačno šesnaest sati.
Bolovala je ona sirota poodavno, na nogama; krparila se i pomagala kako je znala i umela, ali leka nije pronašla, mada i nadu nije izgubila.
Dižući se on me upita: — Hoćete li da vam sad platim? Kol’ko? Na ovo pitanje ja se uozbiljih još više, mada sam hteo, ne znam zašto, propasti u zemlju od stida.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na njemu sam vidio, uobličeno i vanjski uočljivo, moje rođeno unutrašnje lice, moju vlastitu zatajenu nutrinu. I mada sam ja njega nastojao da unekoliko utješim, da ja njemu nešto olakšam, trpio sam možda ne manje nego on sam; i to, često,
I mada je sve druge taj događaj ostavio u uvjerenju da je vanjski nesretan slučaj bio ono što mi je presjeklo dalje mogućnosti „u
Pa opet — nepojmljiva. Nepojmljiva i nevjerovatna. Svaki se život odigrava u nekakvom, mada i iluzornom, mada i proizvoljnom, sistemu koordinata; na nekoj, mada i čudnoj, šahovskoj ploči.
Pa opet — nepojmljiva. Nepojmljiva i nevjerovatna. Svaki se život odigrava u nekakvom, mada i iluzornom, mada i proizvoljnom, sistemu koordinata; na nekoj, mada i čudnoj, šahovskoj ploči.
Svaki se život odigrava u nekakvom, mada i iluzornom, mada i proizvoljnom, sistemu koordinata; na nekoj, mada i čudnoj, šahovskoj ploči.
nadarena čovjeka, jednog od onih nesređenih i lično nesretnih genijaloida koje u takvim provincijalnim sredinama, mada s malim osmjehom, izdižu, tetoše, ističu kao jednu od znamenitosti u menažeriji svoga mjesta; uz svoju katedralu,
) Za sve nas Mato je bio autoritet. I mada smo njegove misli ocjenjivali ponajčešće kao sasvim obične, prosječne, nekrilate, krajnje uprošćene i ni po čemu
Griješe ljudi kad za znatnim vanjskim efektima zamišljaju neke velike unutrašnje pomake, neke krupnije movense. Mada si se dosta potucao po svijetu, ti poznaješ ljude prilično jednostavno.
(Društvena forma i dobar ukus nalažu da se takve stvari smatraju rijetkim i skroz izuzetnim pojavama mada se — bar na nekim latitudama — dešavaju prosječno dva do tri puta za jednog ljudskog vijeka.
Ali ne obmanjujem se. Mada je zahvalnost jedno od najdubljih i najprisnijih, pa možda i najtrajnijih osjećaja u nama, ono je svakako jedno od
Samo je jedno još gore od nje: namjerna originalnost. Veoma su rijetki umjetnici za koje se može reći: „Originalan duh mada je nastojao da to bude!” U umjetnosti ne smije se ništa htjeti biti: treba biti. Ako se nije, zaludu je htjeti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
dana, kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da zaplače s tobom; a već dotle... zbogom!
izumire vreme Slepome telu, što ga instinkt krepi, Za ogledalo se pogled naglo lepi: Da vidi usta što će da zaneme, Mada još žedna poljubaca, nege, A ne pokrova, ne mrtvačke pege.
Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam. I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci. I ta pesma nosi meni nove dane.
sam i ja veselih časova, Nije meni uvek bilo kao sada; Imao sam i ja sate bez bolova, Osmejaka vedrih i radosti, mada To je davno bilo... Na grudi sam ruke Prekrstio svoje.
” I tad pipah vazduh, tražeć kakva traga, Ali reči tvoje nisam mog'o naći; O kako je ljubav velika i blaga, Mada kao zvezda i ona će zaći.
nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas svečan. Mada sreća nema svoje lice, Njezin izgled osenčava nada, A njoj čovek ne meri granice, Pravi prostor tek u njemu vlada.
Ti si divna bila. TIŠINE ORGIJE Pijemo nas nekoliko propalih ludi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Čeznu za cvet.
Volim te srcem što još zna da bije Propašću mojom, mojim grobom, mada Za mene nema svetlosti ni sada, I oko moje dan više ne pije. Nada mnom ljubav nema više vlasti.
Ja ne znam više da l' se sećam sada Jednog momenta i izraza lica Jednog momenta da l' se sećam, mada Još gledam sebe vezanih vilica. Ja ne znam više da l' se sećam sada. Ni kad je doš'o oblik zaborava.
Da se poklonim pred vama, što sada Na svaki korak brižljivo pazite: Tu skoro carstvo zgazili ste, mada Sad mali potok sa mukom gazite.
I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše. Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna
I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše. Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna raka.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
uz pomoć urednika ”Electrical Experimenter”, a koji su uglavnom namenjeni mladim čitaocima, moram da se zadržim, mada nevoljno, na utiscima iz moje mladosti i na okolnostima i događajima koji su određivali moju karijeru.
Sa godinama postajemo razumniji, sve sistematičniji i konstruktivniji. Ali, ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine.
Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izbledela.
Neupućen slušalac mogao bi se zakleti da se u sobi nalazi više lica. Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od
Izgleda da su oni bili jedinstveni u svom stavu, mada sam ja verovatno bio predodređen za to, pošto sam znao da je i moj brat imao slična iskustva.
Odmah sam prekinuo, mada mi, priznajem, to nije bilo nimalo lako. Na taj način sam kontrolisao i zauzdavao sve navike i strasti i ne samo što
Mehaničko letenje je bilo jedno od stvari koje sam želeo da izvedem, mada sam još bio obeshrabren sećanjem na jedan nezgodan pad, kada sam sa otvorenim kišobranom skočio sa krova kuće.
na površinu cilindra pod pravim uglom i da je slabi rotacioni efekat koji sam opazio posledica upuštanja vazduha. Mada sam do tog saznanja došao postepeno, doživeo sam ga kao bolan udarac.
Razboleo sam se od te strašne bolesti prvog dana po povratku i mada sam preživljavao krize, devet meseci sam bio vezan za postelju, gotovo nepokretan.
To znači da je moje čulo sluha bilo trinaest puta osetljivije od njihovog, mada sam u to vreme, tako reći, bio gluv kao top u poređenju sa oštrinom sluha koju sam imao u doba nervne napetosti.
naizmeničnih struja došao je u psihološkom trenutku, kao dugo traženi odgovor na mnoga hitna industrijska pitanja i mada je trebalo da se prevaziđe određeni otpor i da se kao i uvek pomire oprečni interesi, komercijalni nastup nije mogao
Ipak sam se vratio zadatku čim su okolnosti to dopustile. Mada sam znao da bi se veća elektromotorna sila postigla aparatom većih dimenzija, intuitivno sam osećao da se to može
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A onda je odjednom odjeknula čuvena pesma nemačkih iselješka , čiji sam poslednji refren, mada teška srca, i ja prihvatio: ”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih
U tom trenutku iz meni nepoznatih razloga, Kristijan je sve ovo uzimao kao neku šalu, mada mi je iskreno čestitao na mom umetničkom uspehu. Idućeg dana, u vedrom raspoloženju, krenuli smo rano njegovoj kući.
Tako je uspomena na Nasau Hol u Prinstonu polako iščezavala, mada nije nikad zaboravljena. Čuvena pobeda veslačkog tima sa Kolumbije kod Henlija nije bila glavni razlog, iako je za mene
potpun u pravom smislu reči, ali da ja nisam u stanju da se koristim svim mogućnostima koje mi se nude na Kolumbiji, mada sam, u stvari, već dobio mnogo više nego što može jedan useljenik da očekuje.
Za mene je to bilo čudo da je Helmholc, Nemac, razumeo mnogo bolje ideje dva velika engleska mislioca, mada ih nikad nije lično sreo, nego što je to uspeo jedan veliki engleski fizičar, Tindal, koji je lično poznavao Faradeja
To isto pitao se i Ejms pa se krajem godine vratio Roulendu. Vebster je ostao, mada u mom prisustvu nikad nije hteo priznati da je Berlinski institut za fiziku u bilo čemu bolji od onoga što oni imaju na
Idućeg dana ždrepci, kočije i oprema bili su moji. Ždrepci su bili samo tri godine stari i, mada zauzdani, bili su još sirovi i trebalo ih je uvežbavati.
Nedostatak jedinstva i ujednačenosti uvek se osećao, a odatle je poticala jaka, mada ne uvek svesna želja u srcima naučnika da se stvori jedinstvo ciljeva i težnji io pitanju višeg naučnog istraživanja na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cveta se, u poznatoj joj varoši, lakše snašla nego onamo preko mora. Suvim je lako, mada je do njene kuće, preko brda, još čitav dan hoda. .
Marko nagne za njom. Pođoše žurno komšijskoj kući. Te dve zakumljene kuće dobro se pazijahu, mada je njena siromašnija. Cveta ulegne u ograđeni komšijski obor. Razgleda se: nigde nikoga.
I opet gleda u sunce, ali ono je još daleko, mada su već vrhovi planina u plamenu; prilazi, ali polako, dok bi ona htjela da se ovoga časa u njemu ogrije.
— Idi sa srećom! — reče joj gospodar ozbiljno, a gospodarice pak nastoje da je utješe, mada ih ona u uzbuđenju i ne sluša, i ne razabira njihovih riječi.
— Isuse moj, milosrđe! — ote se i njemu iz kržljavih grudi, panuvši mu na pamet griješna misao na Moraču, mada je se kloni i neće da je ni u crkvi vidi, jer je tvrdo odlučio da ove Strasne nedjelje ne sagriješi: ni mišlju, ni
I, mada nije ovde nikoga nalazio, ipak ovo mesto beše razgovorljivo — uvek kao da nešto živo zaklonjeno šapori, — pa kad bi odila
Seljačka deca nisu volela dete aristokratske, posrnule porodice, mada je njegova majka bila iz njihova roda. Njihovi roditelji pričali su deci o nekadanjem gospodstvu njegove porodice i pričali
U to vreme iznenada pohodi ga majka. Ilija se silom diže iz kreveta i, mada je kiša padala, celo po podne hodaše s njome po gradu.
Vojnik, po naređenju, vodi zarobljenika u Prizren, jer ga je vojnička patrola zatekla u planini sa punom puškom, mada je njegovo selo ranije bilo umireno i razoružano. U prvi mah Milivoj se ljutio na nj.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Treba, prema tome, otkriti one osobine Andrićeve novele koje, tako reći, programiraju, usmeravaju naš način čitanja, mada mi uopšte ne moramo biti toga svesni.
nagoveštaj tajanstva rođenja kao čovekove bačenosti u svet znatno pre Rastka Petrovića dao Vladislav Petković Dis. Mada se inače slike iz njihovih pesama jedva mogu međusobno sameravati – toliko su različite.
se paralelizmima lako uočava i tumači dejstvo, dotle se kod ovih potonjih niti uočava niti tumači dejstvo koje imaju, mada je ono zanimljivije i po značaju dalekosežnije.
Majka (4) Jugovića zatvara šakom oči ljubi Dam (5) Janovoj (6) Da ne bi gledale („Al su bila i teža vremena“) I mada u Matićevoj poeziji nalazimo pravo obilje ovakvih rezova, ovom se prilikom na njima ne možemo duže zadržavati.
Eto zbog toga čitalac dve polovine Matićevog stiha za trenutak vidi kao suprotno usmerene, mada uopšte ne mora biti svestan da je sve ove radnje doista obavio.
U tom smislu ni sistem našega jezika nije više za nas, zahvaljujući pesniku, ona na početku pominjana jabuka. Mada delimično i u komađu, jer je poezija Matićeva znatnim svojim delom svedena na ovlašne skice i pokušaje, ipak je
komunikaciona moć, ova osobita vrsta komunikacije objašnjava jednu od najteže objašnjivih strana Popine poezije: mada govori i dok govori o krajnje složenoj egzistencijalnoj situaciji savremenoga čoveka, o njegovome položaju u
je to tipičan mitološki prostor, koji je u odnosu na naš diskontinuiran, malen, zatvoren, hijerarhijski organizovan, mada pri tome može da označava kosmičke razmere.
koja će se od onih jedva mogućih značenja, značenja koja se tek naziru, moći da uključe, a koja će ostati po strani, mada mogu da izgledaju bliža i aktuelnija.
su da više nije u pitanju stvar ukusa, stilskoga ili nekog drugog opredeljenja u okvirima aktuelnoga književnog života (mada su se i na toj ravni bile bitke), jer su počeli da se gube i kritičari koji su imali zaista proveren, i to na
Ovim se putem, da i to spomenemo, sasvim prikladno može objasniti zašto je izvesna stilska formacija, mada je u drugim nacionalnim književnostima tada već postala istorijskom, u našoj književnosti mogla da bude od posebnoga
utisak kao pri optičkoj varci: ako je sva okolina u pokretu, čini nam se da se kreće i elemenat koji se u njoj nalazi, mada se on ne kreće. Ovo je izrazit slučaj dinamizacije jezičkoga elementa u stihu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Čudnovata veza i samog je pisca mogla zbuniti, i čini se da je nehotična, mada nije sasvim slučajna. Susedstvo erotskog sa grobljanskim Stankoviću, u osnovi, nije strano, a moglo bi se objašnjavati
U ovom obliku pripadala bi autorovome govoru, potpuno objektivnom, mada ne i potpuno neutralnom, što se tako jasno oseća u sintaksičkoj intonaciji.
Sa Sofkom kao pripovedačem. Tim putem, međutim, Stanković nije mogao udariti, mada inače ima pripovedaka koje su u prvom licu ispripovedane.
] čim ovoga pozna da je Arnautin, čovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, mada mu se, kao uvek ispred ovakvih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poče se tamo, ispred kujne,
Stoga je svadbena i s njom uopšte folklorna podloga prilično jaka u Nečistoj krvi, mada na prvi pogled nije i dovoljno vidljiva.
uzima za sina koji je dvaput mlađi od nje; pri čemu tog sina i ne dovodi „na gledanje” pre proševine; što je naposletku, mada ona to još ne zna, uzima sa pomišlju da mu bude suložnica - sve je to samo sartavni deo seljačkog života u koji je ona
Ali, naravno, mada se širi na veći broj osobina, oponiranje se ovde ne zaustavlja, nego nas ponovo mora dovesti do razvijanja sižea.
]. Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, lelu
se sve to ne čini radi nje same, nego „izgledalo je da se otimlju oko nje najviše radi njega, oca joj, efendi-Mite, jer, mada ih je on ostavio, ipak ga oni još toliko poštuju ”.
se da je docnija analiza to i potvrdila, u Nečistoj krvi glavna junakinja ima položaj koji se obično daje pripovedaču, mada mesto nje - ali u njeno ime - pripoveda nevidljivi autor.
večere baba je Mladena obaveštavala o pogodbi, a on je određivao vreme kad kupac može doći po novce, i to u dućan, mada su se novci držali tu, kod kuće.
A potrebna je, razume se, i zato što se direktno dovikivanje odozgo mora izbeći kao uvredljivo; mada bi, s druge strane, baba Stana mogla i da siđe, ali već time što ne silazi signalizuje prodavcu njegov zavisan položaj.
Miljković, Branko - PESME
ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema ta žena sa
Ili ću otkriti kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme, ko onaj što menja reči a ne svet skroviti. Verujem, mada bez nade ući mora u noć, u zaborav kroz koji se prostirem, ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora, da smrt svoju ne
II To mogu da objasne samo vode koje ne teku, taj mirni lik kada prestaje vatra i zbivanje i počinje kristalizacija. I mada je supstancija tih zvezda oko glave nematerijalna, one pripadaju čovekovom prostoru.
Znam je mada me tada nije bilo. Videh neizrecive silaske svetlosti u njene vode i u moje kosti. Dan nam je uzrok noći, padu krila.
je svet Mi pevamo da se postide roboti Tupoglavci dovršeni za nameru svesnu Protiv svega smo što hoće da kroti I mada više voli borbu nego pesmu Naše nas srce još ne osramoti PESMA ZA MOJ 27.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zakoračio je, spustio se na sedište, i prikopčao široki pojas oko struka. Nije video bledo Sergijevo lice, mada se ovaj jednako okretao. Bora se smešio.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona. Keletige famaletige fama. Ilo Dja alo lube Tolona je, digtige mada musa den sema, Djolo lube Tolona. Treća pesma. Je ve mandali Djana.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
slasti, Hude ili nežne strasti, Ljudski ponos, lepo svojstvo, Ženska dražest i dostojnstvo, Učastije opšteg blaga, Mada ode sve bestraga Što je bogzna kako vredno — Njemu je svejedno. 1844.
za opsenom poći I sa vrlom sigrati se glavom, U svetu se zaboravit na se, A sve dublje tonut u propasti: Nije šala, mada mi tko kaže, Što proletnom obećaš u cvetku Slatka voća za jeseno doba, A kad tamo — ono ni crvenjka: Vetar mu je
Ali nema zle sreće da sreće nema u sebi, Stog’ se i zove sreća, mada je huda i zla: Koliko lepih nožica, i kakvih jedrih listića Željno tu oko vidi — znalcu i tuga i slast!
Bojić, Milutin - PESME
Oholi, mada bez roda i krova, Čekamo smeli svoja groblja nova. Kroz vekove smo krv neštedno lili: Još angorske su poljane rumene
Kô lutalice, koje patnje prate. S čežnjivog juga, sa sudbinom Jova, Evo nas k tebi, naš ledeni brate! Oholi, mada bez roda i krova. Spremni smo groblja da sejemo nova.
I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan.
VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao sjaja.
lutali smo dugo, Kô da nazirasmo mrakom jedno drugo, I rekosmo reč, što ne rekosmo nikom Na susretu prvom, mada nismo hteli Mi smo se voleli, pre no smo se sreli.
Svakidašnja priča... Ti si tako htela. Mada nijedan ti pogled neću dati, Ipak u meni će spomen zadrhtati, No moj gordi osmeh taj uzdrhtaj skriće.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pavlovića navelo da ovo razdoblje nazove "jedan mali zlatan vek naše poezije". Ali je zanimljivo, mada nije slučajno, da nije bio ništa manji napredak kritike i nauke o književnosti.
U to vreme sasvim novi fenomen apsurda pojavio se najpre kod Pavlovića. Mada se njegova poezija veoma razlikuje od Popine, on se takođe vraća u dijahronijske dubine pamćenja: Mleko iskoni (1963),
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jer, jednoga dana umalo ne propali. Tako se govorilo, mada se to nikad po njihovoj kući nije osetilo ili videlo. Deda Mladenov, posle oca nasledivši tolika imanja i pošto bio i od
Deda Mladenov, posle oca nasledivši tolika imanja i pošto bio i od babe mlađi, tek onda nastavši na punu snagu, mada je već imao sina, oca Mladenova, odjednom počeo da rasipa, troši.
Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da slučajno, ko
niko drugi nije znao i što je Mladen tek docnije kada je sasvim porastao doznao, shvatio, bilo je to: što otac, mada je u čaršiji, među trgovcima bio dosta uvažen, poštovan, na svome mestu, kao što treba, ipak od te svoje uvaženosti
Tako su ga zvali. I tako je bilo jednako, godinama. I zato Mladen, mada još dečko, još u školu išao, ipak je sve to znao i trudio se, gledao da i on bude kao što treba.
I kada ona u kujni počne glasno da pita tobož: da li je otišao sluga da otvori dućan (mada je njega ona ista još prvoga probudila i uputila u dućan), Mladen već zna da je to za njega, i odmah bi se dizao.
Eno, baš sproću njih gazda Stojanče što samo jednog sina ima. Pa ni njega, mada je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu da ostavi, a kamoli da njemu preda radnju, tako je slab, bled.
I da bi je još više kao uverio, umirio, samouvereno, znalački počeo bi da je provodi po dućanu, mada je ona sve to u prste znala, i pokazuje joj espap.
Do njih brat im. On onako slabunjav, obučen u novo odelo, pa mada je i leto, utopljen po dvema pamuklijama, i tako naguntan, debeo, izgleda još suvlji, tanji.
Uvek prema njoj trezven, miran, kao brat joj. I ona ga sluša, milo, pokorno, mada bi volela da je on još bolji: nežniji, otvoreniji.
Kao da se nešto otkinulo od kuće. Otac Jovankin i mati već se nikako nisu viđali. Jovanka, međutim, mada je čula za tu proševinu, ipak ne polažući na nju ništa — toliko je bila uverena u njega, Mladena — ipak je, istina ne
Naročito su bile noći teške. Te večeri, mada je bio rešen već da sutra treba da im dâ savet, a u stvari svoj odgovor Jovanki, poruči kući da ga ne čekaju na večeru.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
konac kojim je što bilo ujamčeno«, a zabranu ne ograničava: »Žene gataju da ujamkom nikakvijeh haljina ne valja šiti«, mada navodi stihove iz narodne pesme u kojima se zabrana tiče samo muškarca: »Majka sina svoga svjetovala Da se čuva i da
ovu pojavu potpunije: »Prema starinskim shvatanjima i našeg naroda i drugih naroda, drveta i biljke mogu biti — mada to nisu uvek — senovite, to jest, one pripadaju ili kakvoj duši (to su, na primer, voćke i loze koje se sade po
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne znam dokle će to trajati. Lauš se oporavio. Rana mu je zarasla i mada još pomalo hramlje, oseća se toliko dobro da ponekad uzjaše konja i tera ga da kasa ukrug u donjem dvorištu.
Odmah da kažem: nije mi se dopadao. Voleo sam Ćirjaka i divio sam mu se kao čoveku, mada sam sve vreme verovao da je loš živopisac i da njegovo delo ne vredi ništa.
Ko je u stvari taj Andrija Kovalić zvani Brzan? O njemu znam ponešto iz mnogih priča koje kruže u narodu i mada je to sve tako rasuto i nepovezano, nesigurno i šturo, pokušaću da u ovom kazivanju sastavim parčad u razložnu celinu.
A on tamo neumorno radi oko posekotina i rana. I sam sam ga video, mada su mi oči oslabile, kako na jednoj pljosnatoj steni previja ruku nekakvom glavatom bazvrkanu.
Bežeći preko čistine prema belim kočevima na koje su još u toku dana ostavili odeću, obuću i torbe, osvrnuo sam se, mada su nam bili strogo naredili da se ne okrećemo za sobom.
Onda počinjem i ja, mada nisam čuo šta je taj šašavi kopilan ispričao. Zatim se oni smeju zato što sam ja zakasnio kao da sam tek toga trenutka
Zveram levo i desno da ko ne naiđe kroz čestar, jer bi se i to nekim slučajem moglo desti mada nijedan puteljak ne vodi ovuda, svi su ili oko Mrtvaja vira ili nizvodno na tri strelometa kod Ristovića vodenice.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kmetu ću ja tebe, zverko.“ Zboreći užasno tako, On steže Amora malog, mada je poslednji plahô I otimao se dugo. Kića je preplašen ćutô, No tuga Zvezdanu uze i ona zajeca ljuto.
No kmet se otrže snažno, I zatim pokuša odmah da lice napravi važno, Ali se pokaja za to, mada je kajanje krio, Jer mu je poljubac, ipak, topao i sladak bio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Majka mi je bila tamo odnekud iz Sandžaka, pa eto tako ponešto još kažem kao ona, mada sam sasvim mala ostala siroče.” Majstor Kosta oseti da mu nešto raste iz srca.
Srpski ne zna govoriti, mada godinama tu živi, i uglavnom od srpskih kuća zarađuje, jer Nemice domaćice samo oštre svoje noževe i makaze.
Smešna je: metne mi na sto cveće, kolače, čak i cigaretu, mada zna da ne treba da pušim, i onda moli da sednem i da pišem pesmu. Šta ću, sednem, i varam je...
Ali što se spoljašnosti tiče, isti sam otac. I to mi ne valja, mada je otac, mora se reći, mnogo lepši od moje gospa Leposave.
No, mada je domaćina u njegovoj kući čekao ručak svaki dan, dešavalo se da tu, bez njega, ruča neko društvance mladih ljudi, dok
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
) — kolerik, čovek razdražljiv, »žučan« HONER (fr. honeur) — izraz poštovanja, koketna ljubaznost HOTJA — iako, mada, premda HRANITI — čuvati (tajnu) HUDOŽESTVO — umetničko ostvarenje HUDOŽNIK — umetnik CELOMUDRIJE — čednost,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I, mada mi je poznata mudra reč francuskog pisca Gi de Mopasana, po kojoj „nema ničega strašnijeg do kad čovek ostari pa zabada
OD ROĐENjA DO PRVOGA ZUBA Mada je smrt jedini i najpouzdaniji fakat u životu svakoga čoveka ipak, pišući autobiografiju, svako obično izbegava da
Moram se, dakle, i ja izmiriti sa tim već usvojenim načinom pisanja i početi sa rođenjem, mada je baš rođenje često puta sporan fakat u životu čovečjem.
Slatko smo se smejali sećajući se svih pojedinosti iz toga doba. I ona mi reče da je tad verovala da sam žensko. Mada sam ja sad već imo duge ispeglane pantalone i nešto neispeglanih brkova pod nosom, te očigledno predstavljao imenicu
sa šiljatom kapom na glavi, jednom žutom a drugom crvenom nogavicom i raširenim rukama koje drže male, metalne tasove. Mada je prezren ležao na zemlji, on je jedini u ovome društvu imao dušu.
I mada takva dečja pitanja izgledaju i besmislena i smešna, ja ipak nalazim da ona nisu bez izvesne logike, koja je detetu jasn
Ja sam za ručkom, večerom, pa i inače, sa osobitom pažnjom pratio svaku reč koja bi se izmeđ' oca i majke vodila, mada su oni pogdekad i šaptali, očevidno zato da ja ne bih čuo.
Razume se, naš se poraz nije samo na ovome završio. Posledice velikih svetskih sudara osećaju se tek posle rata. I mada mi, prema načinu na koji je obrazovana, činimo utisak jedne neustavne vlade, ipak vas uveravam da smo mi jedina vlada
septembra 1228. godine, ali valja imati na umu da se sva politička radnja toga vladara razvija pre njegove smrti. Ali, mada su nam i predmet i profesor bili simpatični, mada sam instinktivno osećao izvesnu građansku obavezu prema ovome
Ali, mada su nam i predmet i profesor bili simpatični, mada sam instinktivno osećao izvesnu građansku obavezu prema ovome predmetu, ipak nisam nikako uspeo podesiti da budem na
li se ta dva predmeta, fizika i hemija, smatrati kao ortaci, te da l' bi im firmu trebalo tako zajednički ispisivati, mada se još sećam neke definicije po kojoj one čine zajedničku grupu prirodnih nauka, kojoj je cilj ispitivanje prirodnih
Latinac: Mada Horacije veli: Pіctorіbuѕ atque poetіѕ quіdlіbet audendі ѕemper fuіt aequa poteѕtaѕ10, ipak ovaj đački bezobrazluk
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dobro, gospodine potpukovniče — upade kapetan Dušan — pretpostavimo da smo je i sačuvali, mada se ona počela da osipa sama od sebe. Kuda ćemo s njom? — U albanske planine... a posle videćemo. 3aćutasmo...
Čujem da komandir to odlučno odbija i ostaje na osmatračnici, mada ima temperaturu usled malarije, koju još iz Soluda vuče.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako se Carsvto podeli na dnevno i na noćno, mada niko nije znao u čemu se sastoje Carevi važni zadaci. Možda je to bilo ustajanje? Doručak? Odmor nakon doručka?
Nešto je o suroj orlušini žena rekla. Ovo je bilo ptiče, ali jauknulo nije, mada mu je iz povređenog krila krv tekla.
— rekli su svi uglas, ali ni čistači, ni polivači ulica nisu bili u stanju da potisnu najezdu đubreta, mada su danonoćno polivali i čistili. Naslage prljavštine taložile su se jedna na drugu i naočigled ljudi rasle.
smejala se sada čitava ulica, čitav grad, a đubre i prljavština su rasli. Već su do kolena ljudima dopirali, mada su čelične metle i creva puna vode stupala u oštru, odlučujuću bitku.
— Ustani i dođi! — naredi mu, a dečak oseti kako mu se stopala sama od sebe pokreću, mada su se svi vidari i lekari davno složili da on nikada više neće koraknuti, nikada ustati iz kreveta.
I tako stalno, sve dok i bunar ne sakri šuma, tako da više niko nije znao ni gde je bio, mada jedna drevna priča kaže: postoji jedan bagrem, ispod bagrema bunar, a u bunaru ključ.
Konačno, naslikani leptiri i cveće zabava su i radost oku, mada ne onako veličanstvena i sjajna kakav je Caričin svetli lik.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Od tada pa sve do ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine mada su se i u tome periodu pojedini viši sveštenici držali oportunistički crkvena organizacija je imala mobilizatorsku
Sem toga, bugarštice „ne opevaju onoliko istorijskih događaja koliko pesme kratkoga stiha, mada često pevaju iste događaje n junake koje i te druge pesme.
g. u blizini Prištine. O borbenom poretku imamo samo docnije vesti koje se ne mogu proveriti savremenim izvorima, mada same po sebi izgledaju dosta verovatne.
zatim, da uđe u usijanu peć; n najzad, da prepliva Crno more i da s one druge obale donese tri zlatne jabuke. Mada ovo traje veoma dugo, nedeljama i nedeljama, Marko ostaje potpuno miran i — što je veoma zanimljivo — u svakoj od
To nije ni Ahil, ni Odisej, ni Beovulf, ni Roland, ni Inja Muromec, ni Sigurd, ni Sigfrid, niti ikoji drugi junak, mada sa njima može imati ovu ili Onu zajedničku crtu.
Ali to isto, mada u manjoj meri, rade i veoma daroviti pesnici, a to znači da su opšta mesta i za stvaraoce i za slušaoce imala posebne
Ali ima i takvih reči koje se veoma često, upotrebljavaju i koje — mada upotpunjavaju realističku sliku ranijih vremena — ne odlikuju se lepotom; takve su reči: bre, more, kuja, kučka, kurva,
Jedni nemaju veza sa sadržinom pesme: „Bože mili, čuda velikoga!“ „ Mili bože, na svemu ti hvala!“ i za njih — mada i oni na svoj način ističu značaj onoga o čemu pesma govori — ne može se reći da su lepi.
Stalni epiteti još manje određuju lepotu naše epske poezije, mada nikako ne čine njenu jaču stranu. Upoređeni s Homerovim epitetima, naši izgledaju prilično siromašni.
Tako isto, mada u manjoj meri, postupa i naš narodni pesnik. Homer, na primer, slika (u Ilijadi) Parisovu opremu prikazujući njegovo
U prilog ovome tumačenju — mada sami navedeni stihovi i dalje ostaju u oštroj protivrečnosti sa likom istorijskog Muse, Muse feudalca — ide i činjenica
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
VREME IZMOTAVANjA PLAVI KAKTUS I KLEKINjE Neprijatelj neprijatelju : Plavi kaktus i klekinje Samleću te u mekinje Mada imaš gadnu njušku Poješću te kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često
Poješću te kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često Mesiću te kao testo Mada šerif ima značku Prebiću te kao mačku Laje kojot iza gloga Ubiću u tebi boga Obavesti svoje znance Seckaću te u