Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Bacaju ih u vodu i pune džakove samo da ih se nekako otarase. — A može li u taj tvoj džak da se zaviri malko, samo malčice? — upita čovjek s bijelim mišem.
Kako bi bilo da te malčice gricnem, samo malo za uvence?! — Bolje bi bilo da ja gricnem onaj kanap oko tvoga vrata! — dosjeti se Miš prorok.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naručio sam »Bloody Mary«, koktel od votke i tomato-đusa, kome se dodaje još malčice soli i bibera. Pomislih: bolje da ih obojicu držim u čaši nego da oni mene drže u šaci.
Matavulj, Simo - USKOK
Materine crne, svijetle oči, a očeve plemenite crte, nježnije, razumije se, ogledahu se na mladu licu. I njen nos bješe malčice kukast nad malijem ustima, iz kojih blještahu zubi. Ljepotu glave začinjaše busata crna kosa, spletena u vijenac.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(nerazmrsiva pitanja); požmirep (prituljenko, potajni lupež); dovukljati se (polako se dovući); dost (drug); zeričak (malčice); biti kan (biti nameran); vrletni i zavoziti kum (nezgodni svojeglavi kum, čije je ponašanje nepredvidljivo?
Vi ovo pismo nećete pročitati; poneko od vaših nastavnika hoće. Ako ono bar malčice poljulja neke njihove vrlo stare navike, ako unese trunčicu sumnje u njihova toržestvena domoljubiva osećanja, ako pomuti
Radičević, Branko - PESME
(1844, jan.) PUT Prokte mi se jednom putovati, Bela sveta malko ogledati, Bela sveta, zemaljski čudesa, Pa malčice prnut u nebesa.
pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod drugo, Ma o tom mislit bilo b' sasma dugo.
“ Al' to dugo nije stalo, Eto njojzi lice bledo Malčice se zaigralo, Još uzdanu sad duboko, I otvori čudno oko. X Ma zarašta, srećo kleta, Zaš' je turi u života, Kad
XVII Uđe u dom — al' napolju Stoji večer mirna, tija, Jedva vetrić dobi volju, Da malčice proćarlija. Tio svuda i sve tiše, Tice našle svoja gnezda, Sumrak veće, pa sve više, Već podegde trepti zvezda,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak neulovljiv smiješak. — Đede, jesam li?
Stric Nidžo već duže vremena bio je u Banatu, otišao da se nađe oko berbe kukuruza, pa živa zgodacija da se ljudi malčice razbaškare i dadu srcu na volju.
Neznanko je malčice ličio na svetog Nikolu, ali otkud on sad ispade? Zna se da je Nikola veliki putnik i zaštitnik sviju potukača, ali,
Lopov i svetac, lijepa parada, tamo mu nekako baš i treba da ide, da ne kriva ni tamo ni amo. Te iste večeri, malčice šapatom, a više nemušto, bez riječi, na skrovitu mjestu, iza svoje bataljene pojate, Sava se ispovijedao i povjeravao
trepne i onda doda, kao pravdajući se: — Dobar je ipak bog, pa on lijepo učini da i vi, njegovi sveci, preko noći malčice spavucnete, dremnete kao i svaki drugi božji stvor. Zlo bi bilo da ste uvijek budni.
— Eh, gdje me ona banda iz kuće prikova uz ovaj zid, pa ni mrdnuti ne mogu! — otpuhnu Jovaš. — A baš bih se volio malčice umiješati u onaj gužvanjac, da onoj svojoj budalini Mikanu pokažem kako se tuče.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
mešano; oni što su stajali tik uz tebe u trolejbusu koji je bio poluprazan i piljili ti u vrat i u grudi kad se nagneš malčice napred, i oni što su zviždali za tobom, i oni drugi što su pod ruku vodili ugojene žene, pa koristili priliku da se
zirkale unaokolo i krile smešak u prste, kako su isprobavale perikla sa loknama boje zlata u robnoj kući ogledajući se malčice iskosa i vrlo koketno — bile su to prave klinke od sedamdeset i dve godine, na časnu reč!
Mogu vam reći da to i nije tako neprijatno, premda se malčice ukopavam sama pred sobom! Mislim, šta će mi sve to? Hoću da kažem: više volim da sedim u nekoj kuhinji gde me niko ne
Oću da kažem, talentovani ste vi, nema govora, ali oću da kažem, kao da ste malčice pošandrcali, kao da ste već prezadovoljni onim što kucate sa dva prsta, kao da već uživate u sebi ...
vam prišla, mada prilaženje nije moj sistem i možda bih i dalje do besvesti izigravala glupaču i te fazone, da nisam kao malčice nacvrcana od ove vaše skupe vinčuge (a da znate, moj matori pije onu najjeftiniju, i mnogo je bolja od ovog otmenog
da kupi, i ulaznice, ali bila je nekako dovoljna sama sebi, hoću da kažem, čovek bi, gledajući je, prosto poželeo da se malčice i sam ubaci pod taj njen stari kaput — kuću.
Tu se malčice izduva, pa opet — punjenje grudnog koša! Čovek bi mirno mogao da ga upotrebljava kao dušek za plažu! Matori je samo sluša
polja, i uopšte, sve osvetljeno, sve kao fol francuski, a suze mi liju niz obraze tako da se celo bioskopsko platno malčice zamagljuje.
Samo se nekako sva uvučem u sebe kao mačka, a jedino se primećuje da sam uzbuđena po tome što kao malčice prebledim i što mi glas pređe potpuno bez ikakve veze u falset, baš kao da sam mali peškir u pubertetu.
golim ribama iz „Pari mača“, nafrakanim mačkama iz „Gracije“ i zečićima iz „Plejboja“, uvek nekako kao zamišljen i kao malčice odsutan — kao da čuva neku tajnu. Baš tako.
Koritom nekog isušenog potoka, šta li, pa sve uzbrdo, sve uzbrdo! Uz put smo se malčice kao mazili, tražili detelinu sa četiri lista, vikali „uja!
sve trikove koje upotrebIjavaju njemu slični, a između ostalog i onaj fazon, kad sretnu čoveka na ulici pa ga kao malčice postrance pogledaju, onako iskosa, tako da čovek ne zna jesu li mu se javili ili nisu, pa posle, ako je čovek slabih
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Hoćeš da vidiš malčice samo novinu ovu znanu? Iz nje sam juče nešto prepiso. Čitaj oglasnu stranu: VUKOV OGLAS Vučinić Vujo, pevač na
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
BRKOVI TETKA-GOSPAVE I mojoj se tetka- Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi: U pedeset drugoj, sasvim malčice, Izbiše joj, pod nosem, crne dlačice. Đavo ih baš na tom mestu istera! (U početku je ličila na Hitlera).
) Tu provede, ni veren, niti venčan, Uz omiljenu uzrečicu Oprem, bre! Malčice rasejan, da ne kažem krečan, Živeo je ne znajući kako ni gde...
Odbegle muževe bi, kao sužnjeve Trebalo prodavati na javnom mestu!” „Da se obeštetimo malčice bâ...rem! (Prostite što u pola reči zevnuh!), Ovaj bi bio dobar za harem Kao službeno lice, to jest, evnuh.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Izlizao sam se suviše za tanka osećanja. No ipak, nasloniću glavu, evo ovako, onda ću malčice da zažmurim, nakrenuću pre toga dve-tri naiskap, čašu za čašom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Za prednja vrata nije pokazao podjednaku očinsku brigu; njih je samo zalupio. Prošli su stubištem, malčice bučnije nego posjetioci-pješaci, a zatim su se čuli njihovi koraci na hodniku, sve dok nisu zamakli u sobu mog susjeda.
— Malčice ste trivijalan u vašim metaforama, primijetio bih. — Ne mari! Glavno je ideja!... A čim ste priznali tu povlasticu ma
Učinile su mi se malčice neukusne, ali trgovac na pragu veli da se takve mnogo nose. Svakako, bolje su i te nego one druge, s otisnutom sedmicom
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
se da jedna njegova pesma počinje prvom i završava se drugom od ovih dveju strofa: Uzmi na radost sa mojih dlanova Malčice sunca i malčice meda, Kao što Persefonine naložiše nam pčele.
pesma počinje prvom i završava se drugom od ovih dveju strofa: Uzmi na radost sa mojih dlanova Malčice sunca i malčice meda, Kao što Persefonine naložiše nam pčele.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od nas, pomalo čak i kao tuđe, pri čemu promena mesta leve i desne strane čini pokrete naše ruke, pri doticanju lica, malčice nesigurnim.
Užurbana, nestrpljiva Magda dobila je time malčice smešan izgled. Trenutak zatim junakinja je već dole, u kuhinji, licem u lice s majkom, doteruje je pri oblačenju
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' šta se dešava ovo?“ uzdahnu kmet u sebi. „Tu ima nečiste sile, ja vidim dovoljno jasno, Iako ovakvu napast upazih malčice kasno.“ Misleći donekle tako, Amora pred sobom vide, I stid ga za dete uze, pa reče da kući ide.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Imanje je počela da obilazi sve više i više gospa Nola. Malčice su kao uzele noge da izdaju gos-Tošu. Očni lekar mu baš zato dade odlično staklo, i otkad natače naočari, gos-Toša ne
Ponekad je malčice više pio. [„Od muke što nema više starih Rimljana”, govorio je izvinjavajući ga, prijatelj njegov gospodin Joksim.
Kaže gospodin Joksim: „Onaj Kalenić ima nos za istoriju, to je nesumnjivo, Ali je junak njegov malčice kao dosadan. Nit jede, nit pije, nit devojke gleda. Sad je red na Čajnovića, na našeg liričara.
— Bolest nije prilepčiva, ali je vrlo ružna. — Po jednom obrazu, malo po jednom uvetu, malčice i na jednoj strani nosa, pokrili su Pavla modro-crveni lišaji i sitne krastice.
V. H. Odn (W. N. Auden) Ako od grobnice Vlaovića, malčice uzbrdo, krenete glavnim grobljanskim putem, i potražite, levo i desno, pokojnike vaše palanke: pod svakim kamenom po
dana niče nad samim poronom kućerak, nalepljen i neokrečen, sa dva prozorčeta, s bašticom uskom koliko kućica, pa malčice dalje još užom, vrsta repića za kućicom: tako je bio izmeren, obeležen i plaćen plac.
Sobičak, kujničak, čovek, žena i dvoje dece. Prag pred kućom kao šamla, malčice se drma; s jedne mu strane, od staroga srpa udarena strugalica za blato, s druge strane ukovana krupna konjska
Zagleda se u svoje ruke: malčice drhću. „Ostarela sam, sve me boli, kašljucam, za mašinom sam nekada tako umorna da mislim pašću po patosu i zaspati...
Ne, ne, neću da ti kažem: Morfidis je bestidan kad govori o potrebi makar vanbračne dece. Jelena malčice pocrvene, i naglo ustade da nešto spremi. Oči joj divlje, ali inspirisane.
Sve ostalo u toj uskoj, malčice vlažnoj ulici zapremale su jevrejske kuće, dobro zidane, mahom viša prizemlja, a i nekoliko jednospratnih kuća.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— E, srećna ti junačka rana! — dirali smo ga svi. — Ne bi bilo rđavo da je udarilo malčice jače, koliko da se zavuče pod kožu! — šali se Đaja.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iznenađen, učitelj malčice ustuknu. — Baš ti? — Jeste. Dječakov postojan glas i tvrd pogled odjednom razgoropadiše pijanca.
Krug svjetlosti njihove lampe oprezno poće u dubinu hodnika. — Ehej, gdje si?! — viknu sad i Mačak malčice okuražen. — Evo me, Mačak, idem — odvrati glas. Lazar Mačak zbunjeno pogleda u Jovančeta.
— Davite me, koljite me, nosite me! — mrmljao je sklopljenih očiju, ali kako čudovište nije ništa preduzimalo, on se malčice osmjeli i proškilji na desno oko kao da nišani u nebo. Kakvo iznenađenje!
— Hej, unuče, kako bi bilo da te sad malčice isprašim? Eno, vatra se već ugasila. — Ali nije tvoja zadata riječ! — dočeka Stric kao iz puške.
— To je, bogme, podaleko — zaključi starac. — Bolje će biti da ja najprije malčice odspavam uz onaj trn tamo nakraj zaravni. Koliko je poljar spavao, to ne zna ni on sam.