Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Moj matori se još uvek zeza, juri levo-desno, švercuje bugarske cigarete „Arda“, dok mojoj maman pune glavu time da je još rano da odseče kike. Za to vreme starci dele svet.
Posle dotrčava presrećna maman, kojoj su najzad svukli onu ludačku košulju, pa sve troje odlazimo prema taksi-stanici ispred bolnice.
Kada zakoračimo na prednja vrata, ispostavi se da ne puštaju sve troje na prednja, pa maman ufura sa mnom, a matori potrči prema zadnjim vratima, ali jeste — trolejbus, naravno, u tom trenutku već krene i tako
Pronađemo se negde pred veče! I to zbog toga što matori nije stigao od silnog uzbuđenja da ispriča maman kako su ih (to nas) izbacili iz ranije gajbe za izdavanje, jer gazdarica ne trpi bebe, i kako ćemo morati da se
Tako je maman još s vrata izdržala pravu bujicu psovki od te iste gazdarice „koja nema namere da u svojoj rođenoj kući otvara dom za
“ Onda ubacujemo sav onaj krš od stvari u novu iznajmljenu gajbu; ja taman prestanem, a maman opali sa ridanjem. Napolju je grad Beograd i svi nekako imaju svoj krov nad glavom, svi sem nas.
Odlikovanja smo uglavnom isprodavali po komisionima, bakuta postala prikriveni klasni neprijatelj, matori apolitičan, maman nervozna — jedino meni ništa ne fali! Spremam se da pišem žalbe Ujedinjenim nacijama i Upravi vodovoda i kanalizacije.
Zbog jedne neverovatne stvari, to jest detalja. Matorom se, naime, istanjio džemper na laktovima, pa mu moja maman prišila dve kožne zakrpe na njih, kobajagi engleski sistemi, ležernost i sve što uz to fura, a da vidite, samo sa druge
(Zamislite, rođeni smo svi u znaku Ovna!). — Izvini za trenutak! — reče matori i otfura u kuhinju da se konsultuje sa maman. Posle će kazati: „Mi te nećemo zadržavati. Radi šta hoćeš!
Posle će kazati: „Mi te nećemo zadržavati. Radi šta hoćeš!“ Maman mu sada upravo šapuće: „Pusti je samo neka ide; garantovano se vraća do devetke. Biće manja od makovog zrna!“.
— reče on, izvinjavajući se. — Mislio sam samo, ako ti ... Objasnih mu da se ne smejem zbog njega, već zbog maman, koja me očekuje u svojim vodama do devetke. — Znači, revolucija je završena? — reče Mišelino.
ili nešto slično, čak se i ne cerekam — ali nekako joj smeta moj „cinično-podrugljiv izraz“, kako je kazala mojoj maman na poslednjem roditeljskom sastanku. Šta mogu kad stalno imam takav izraz? Ali, ostavimo nju!