Jakšić, Đura - PROZA
Ja rado slušam pripovetke... Kad se lepo razdanilo, — produžavaše Miladin, — mi se dignemo u manastir. Po travi se još blistala rosa, a golema drva koja su kružila manastirsku avliju, bacahu daleko po mirisavoj dolini
sretne me kaluđer, pogleda me oštro i htede nešto progovoriti, ali ja obodem konja i brzo kao strela ostavim za sobom manastir zajedno sa njegovom prljavštinom i prikrivenim gresima. Pobratim me je jedva dočekao...
Kad su prvi zraci sunčevi obasjali Čestobrodicu, videli smo, duboko u podnožju planina, kako se manastir beli. — Učitelju, — reče Miladin, — danas nije nikakav praznik, pa gle šta se sveta u manastirskoj porti steklo!...
Obradović, Dositej - BASNE
Po običaju, kažem to vladiki Vasiliju, jer bi me on svagda pitao šta sam čitao. Sutradan odemo na ručak u manastir onoga istoga igumana s kim sam se o dugi prigovarao.
žena Čovek ubog razboli se teško, i ne imajući se s čim lečiti, niti lekarom plaćati, reče ženi svojoj da ode u jedan manastir i da se zavetuje u svetu obitelj dati sto volova ako | joj muž ozdravi.
” S v e t o g o r a c: No, kapetane, piši jednu parusiju na carski manastir N.! K a p e t a n: Ta otpočini malo, oče, neka najpre ručamo; ima tome vremena. S.
S.: Mi ne prosimo za sebe, nego za manastir. K.: Opet on — „za manastir!” Ta nije li manastir vaša kuća? A ko prosi za svoju kuću, ne prosi li za se? S.
S.: Mi ne prosimo za sebe, nego za manastir. K.: Opet on — „za manastir!” Ta nije li manastir vaša kuća? A ko prosi za svoju kuću, ne prosi li za se? S.
S.: Mi ne prosimo za sebe, nego za manastir. K.: Opet on — „za manastir!” Ta nije li manastir vaša kuća? A ko prosi za svoju kuću, ne prosi li za se? S.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U to vreme čuje se da će ćesar Josif doći u Srem, u manastir Fenek, da vidi gde se profunta peče. Naskoro posle toga poruči meni iz Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari
” „Odemo u manastir Fenek, i ja se odma sastanem sa Arsom Andrejevićem, s kojim sam živio kao s bratom. Sutradan odem sa Arsom na jedan
vreme u Srbiji nigde ni glasa ni traga od škola nije bilo, no svaki đak, koji je želio što učiti, morao je popu ili u manastir ići.
Odbere moj Stric Jakov oko 400 momaka valjevski̓ i iz šabačke Tavnave, odvede u Čokešinu manastir, gde samo zastane Ćurčiju sa nekoliko momaka, a od kneza Mijaila nema ni glasa.
Aleksa ode u Bogovađu, pošlje igumana Žarka, dozove u manastir Bogovađu Petra Mutnjanina, i na pitanje, zašto on toliko momaka vodi, i po sirotinji badava ̓rani, — Petar mu je kazivao:
Dučić, Jovan - PESME
SONETI 229 CARICA 230 DVOBOJ 231 CAR 232 ŽITIJE 233 ZAPIS 234 KOPLjANICI 235 RADOVIŠTE 236 VLADIČICA 237 MANASTIR 238 DUBROVNIK 239 SLAVA 240 PAŽ 241 MOJA OTADžBINA 242 AVE
Sklopi oči setne, U ishod uštapa, jedne noći letnje. MANASTIR Car zida manastir Svetih Arhangela, Na vodi Bistrici dug hiljadu hvata; Silni su mu stubi od albastra bela, Temelji
Sklopi oči setne, U ishod uštapa, jedne noći letnje. MANASTIR Car zida manastir Svetih Arhangela, Na vodi Bistrici dug hiljadu hvata; Silni su mu stubi od albastra bela, Temelji od srebra, zidovi
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Đorđe ima jednog brata, kaluđera u S., i taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca ugrabio tu priliku da ga pošlje bliže kući, jer će naposletku „morati pasti opštini na teret”.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ubgrabio bi ga odmah. Ne bi mu taj dao da se ženi, nego bi s njim u manastir; a bio bi, ta mal’ te ne bi bio drugi Rajić ili Mušicki!... A, sasvim, sasvim sam s njim zadovoljan!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Dolazili bi njegovi iz sela. Nekad molbom, nekad silom, vezanog, odvodili ga natrag ili u selo, kod kuće, ili u manastir na molitvu i iscelenje. A tamo su ih vezanih u dugačkim košuljama bili, tukli.
Afrika
Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna. Kako je polazak odložen za melo docnije, ja trčim da vidim manastir marabuta; onaj sa minaretima od sasušene zemlje i drvenim šiljcima.
U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinja
Izlazimo na jednu čistinu njiva i polja između kvartova, odakle se vidi pruga Okeana i veliki beli Sidibenašer, manastir marabuta ispred pučine. Dečaci izjavljuju da je taj manastir za ludake, ali da ga Evropljanin ne može posetiti.
Dečaci izjavljuju da je taj manastir za ludake, ali da ga Evropljanin ne može posetiti. Pred manastirom prosjaci uvaljani u prašinu, zatim starice tetovirane
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iako je pričao i da je religiozan, Božič je pričao da će mu ćerka otići u manastir papežnika, po želji gospože Montenuovo, da kaligrafiju i igranku uči. On joj ne brani.
Božič kaže da treba da je, kad se vrate u Beč, dadu, na neko vreme, u manastir, da nauči najzad kaligrafiju. Isakovič, u čudu, uveravao je gospožu Evdokiju da njena ćerka nije učinila ni korak, koji
Pavle onda reče da to ne treba da čudi gospodina sekretara. On zna da je mitropolit zatvorio vladiku črnogorskoga, u manastir Krušedol čiji je ktitor (Isakovič reče: Inhaber) njegova, Isakovičeva, porodica.
– koji ga mrzi, kaže, zato što je on koleno, pred črnogorskim vladikom Vasilijem, priklonio, koga je Nenadovič u manastir Krušedol zatvorio. Zato što Vasilije govori, da treba svi da se iselimo u Rosiju.
Naučio je i da čita geografsku kartu, u Oseku. Pa je umeo da nađe svako ukrepljeno mesto, niz Savu, i granicu. Svaki manastir. Svako ostrvo. Svaki šanac u slavonskom pograničju. Kud će Črnogorci, kod Mitrovice, u Rosiju?
Božič je čovek koji ne preza, ni od ubistva. Kad se iz aresta vratio, zatvorio je rođenu ćerku u neki manastir papežnika, jer je čuo da i ona, za nekim oficirima, jurca.
Obuzet kao nekom groznicom, nekim besnilom, Isakovič ga onda upita, a da li bi mu rekao, gde je taj manastir, gde je Teklu smestio – on bi i sam, put koji tamo vodi, našao.
Nisu oni, njeni roditelji, zatvorili, u manastir, to devojče zato što treba da uči kaligrafiju, igranku, i ostalo, nego zato, što se boje, da je on, Isakovič, kurvar.
Bila je laž da je ona, Božička, tražila da smesti ćerku u manastir, posle njenog odlaska u Engelbirtu, kod Isakoviča. Božič je bio taj, koji je to svršio, po savetu gospože Montenuovo.
Teodosije - ŽITIJA
A neki im rekoše: — Takav koga tražite ušao je malo pre vas u ruski manastir, i još je tu. A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši put ka protu u
A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši put ka protu u ruski manastir uđoše.
I svi su želeli da ga vide. A kad je došao praznik Blagoveštenje presvete Bogorodice, prvi manastir u Svetoj Gori, koji se zvao Vatoped, imao je crkvu posvećenu ovom prazniku, te predstatelj i bratija časno pozvaše
Kada je ovaj došao, ljubazno primljen od sviju, nasladi se praznikom, i sagledavši manastir kako je izvrstan, po zapovesti prota i po nagovoru igumana i bratije pristade da bude s njima, prema reči Davida:
Primivši od njih mnoge i korisne pouke, molitvu i blagoslov, i strelu revnosti u srcu noseći, vrati se u cvoj manastir Vatoped. Pokloni se i pozdravi igumana i svu bratiju, ravno do zemlje klanjajući se svima.
Vrativši se u svoj manastir Vatoped, po pređašnjoj službi držaše se. Jednom spremivši tople hlebova i natovarivši mazge manastirske, i uzevši uz
A on odgovori: — Učenik sam oca Makarija, od koga sam po potrebi bio poslan u manastir Svimen, a nastojatelj manastira i bratija zadržaše me, da po meni pošalju hlebove starcima koji u pustinji poste i radi
A prepodobni mladić primivši blagoslov od svetih vrati se u svoj manastir. I od tada se, osmelivši se, nije bojao razbojnika.
“ A oni varvari uđoše sa starcem u manastir, i pošto su bili ljubazno ugošćeni i primljeni od igumana i bratije, i uzeli od manastira što im je potrebno, pustiše
Sve su naslađivali, veselili i gostili. I tako je ovo bilo. Kada su sutradan izašli, stigoše u manastir svesvete Bogorodice, koji je od toga samoga Nemanje podignut na mestu zvanom Studenica.
od blagorodnih, ostavivši svoje kuće, išli su sa prepodobnim putem smernosti, i stigavši u Svetu Goru Aton uđoše u manastir zvani Vatoped.
— I opet dadoše u manastir mnogo zlato, i kupiše od manastira osam adrfata, da se svakog dana dok su živi daje, da oni koji k njima dolaze, i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ipak, postupno obuze neko visoko osećanje sve kosovske Srbe, obnoviše manastir i uzeše čuvati telo svoga poslednjeg cara. Posle su tobožnje Uroševe kosti „same pošle“ u manastir Jazak u Frušku goru,
Posle su tobožnje Uroševe kosti „same pošle“ u manastir Jazak u Frušku goru, 1705. god. Često su i snovi imali veliku ulogu.
Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer ste se na to rešili, ali tamo nećete naći svece: svi su otišli da spasu srpsku vojsku.
Metohiji, zatim mnoge crkve i manastiri u skopskoj oblasti, koje su podigli vladaoci iz dinastije Nemanjića: Lesnovski manastir južno od Kratova, koji je podigao Oliver, veliki vlastelin cara Dušana; nagoričanske crkve kod Kumanova, manastir
manastir južno od Kratova, koji je podigao Oliver, veliki vlastelin cara Dušana; nagoričanske crkve kod Kumanova, manastir Treskavac kod Prilepa, itd.
Poginuo je 1840. godine. Poglavito je mijačka tvorevina manastir Sv. Jovan Bigorski, čije je ime više puta pomenuto. Oni su ga obnovili i izdržavali.
Sve ovo pokazuje veliku ulogu koju su imali Mijaci i njihov manastir u sprečavanju arbanaškog prodiranja na istok. Mijaci su vrlo inteligentni. Nisam naišao ni na jednog glupog i zavaljenog.
Svaka porodica ima slavu („službu“). Središte mijačkog duhovnog života je manastir Sv. Jovana Bigorskog. Sve što u njemu ima vezano je u nacionalnom pogledu za srpsku istoriju.
Ovoj se oblasti može dodati jedna od najlepših malih dolina, koja se spušta Kosovu, dolina reke Gračanice u kojoj je manastir sa istim imenom.
Ali imaju u Podgoru manastir Lešak, o kome pričaju da je zadužbina „cara Lazara“. Dalje ima u pomenutoj Derventi Vardarevoj (u hataru sela Rogačeva)
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
provela je u groznici, moleći neprestano devera da se odveze patrijarhu, i da izmoli dozvolu da je može preneti u manastir. Nadala se, još uvek, da će se tamo isceliti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Rekao sam ti da poneseš nešto sa niskim štiklama... – Ko je znao da je ovoliko daleko? Manastir Svetog Mihaila, koji se iz doline činio blizu, kao da se sve više udaljavao što su duže pešačili.
– Zar ti nisam lepo rekao da ostaneš dole? – Sama među onim muvama? Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila, na brdu iznad Stona. Primetile su ih još pre nego što iziđoše na zaravan ispred crkve.
- Peru robu i pletu pogrebne vijence... – Koliko ih ima? – Četiri. Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila na brdu iznad Stona. – Eli, Eli, lama azavtani...— dopirao je udaljeni, vrišteći glas četvrte sestre.
Ali ne, nije manastir za mene, i zaista je krajnje vreme da se pakujem! Plaže su opustele, ponovo ničije, jahte su digle sidra i otplovile
Matavulj, Simo - USKOK
Treći dan stigosmo blizu grada Korčule, pod njeki manastir, gdje je bio francuski šanac. Tu, nakon ure i po žestoka boja, provalismo u šanac, a Francuzi pobjegoše u grad.
To će ti najbolje umjeti ispričati brat vladičin, Savo Markov, kad se s njim sastaneš! — Pa od čega živi vladika? — A manastir ima svoje zemlje, šume i stoke.
Da znaš samo kuda sam zalazio, dokle stigoh u manastir! — Ko su Bajice? — Veliko brastvo na Cetinjskom polju. — A zašto da te ubiju?
na kakvo sleđeno jezero; samo na jednom rubu, pod brdašcem jednijem, crnjaše se dugačka dvobojna zgrada, cetinjski manastir. Iako bješe tek drugi čas noći, ne viđaše se svijeće ni kroz jedan od dva reda prozora na manastirskom licu.
Od tijeh ruševina vladika Danilo Petrović sagradi nov manastir na današnjem mjestu, ali i taj sruši Numan-paša Ćuprilović kad ono sa silnom vojskom pregazi Crnu Goru (1714).
što je Lazo bio mrnar više od dvadeset godina — bio je upravo kuvar i na brodovima — pa pod starost dospije u cetinjski manastir. Gotovio je i za duhovnike i za mlađe.
Janko iđaše za vladikom; pošto tako obiđe sve gomilice njekoliko puta, otide da razgleda crkvu i manastir. Već u hodniku svratiše mu pažnju njekoliko kapitela i osnovica od stupova, uzidanijeh među nezgrapnijem kamenima, u
major Vukasović, nebrojeni Mlečani i mnogi drugi, koje su različite pobude dovodile u taj čudni, jedinstveni dvor-manastir!... Ostavivši rukopise, stade pregledati srpske knjige.
buzdovana, oklopa, oružja iz različitijeh stoljeća, s različitijeh krajeva svijeta, koje je udes pribrao u jedan manastir!
briznu u plač, priđe mu i pruži ruku na cjeliv, stavi je na njegovu glavu i ostade za njekoliko u molitvi, pa pobježe u manastir. Bajice odriješiše osuđenika, pa se navrstaše za njim. On se prekrsti. Svi se prekrstiše. Onda pođoše brzijem koracima.
Najposlije, kako se vladika spremaše da se prve nedjelje velikoga posta preseli u manastir Stenjeviće, Janko izmoli dopust i otide na Njeguše da provede poklade.
— reče knez, pa premetnu razgovor na druge rabote! Vladika se pred veče vrati u manastir. Poslije njekoliko dana knez otpravi Stijepa Mrkova u Kovsku krajinu da dovede zidare. Stijepo ih dovede petoricu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kada je u proleće28 umro njegov dobrotvor Teodor Milutinović, prekinula se i poslednja veza koja ga je držala za manastir. 2. novembra 1760. on odbegne iz manastira. Ovo bekstvo mladog đakona iz manastira bilo je, po rečima V.
zdravlja vrati se opet u severnu Dalmaciju, za učitelja u selu Golubiću kraj Knina, a potom na Kosovo Dalmatinsko i u manastir Dragović. Kada je ozdravio, iz Spljeta, preko Krfa i Moreje, gde se neko vreme zadržavao, dođe u Svetu goru.
Pod utiskom tih čitanja on je otišao u manastir, u Hopovo, sav se bacio u pobožne knjige, »progutao i proždrao«, kako sam veli, sva žitija, i počeo čitati debele knjige
Posle 1813. prebegne u manastir Fenek, gde je i umro 1818. Vićentije Rakić je bio samouk i sam je naučio grčki, ruski i talijanski.
Milićević, Vuk - Bespuće
i sa zemljom sravnjenog manastira, čiji se temelji poznavahu u travi između nejednakih kamenitih krstova i grobnih ploča. Manastir je ostavio crkvi samo svoje ime i u nju dolažaše, svake druge nedjelje, jedan kaluđer iz Bosne da služi liturgiju.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Priždilo leto bulke nevene a sliku slutim kroz oči žita: ikonocrven, s međe plemene, ponire Osat u splet rakita. Manastir Rača: porfir-grafika, dobrostiv pogled, radost prostote.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Gde je njegov zamak? — Na Većem Ostrvu. To je nekada bio manastir i napušten. Stari markiz, senator, kupio ga je budzašto. Potrošio je više miliona da ga pretvori u zamak. Mladi markiz.
Njegova ekselencija, pokojni senator, utrošila je nekoliko miliona. — Sreća je za selo da je jedan napušteni manastir pretvoren u zamak. Sada mogu ponešto zaraditi i van ribolova. — Kako ne!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Rugali nam se kmetovi, ljube nas neverne napustile i blago sobom ponele, ni u manastir nas prosjake ne primiše da se pod krov sklonimo i prehranimo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Šta ja radim... koješta!... Mlada sam, zdrava pa zar da se ne smem ni s kim našaliti. Nije ovo manastir, nego svet, život, a ja hoću da živim !... Da živim!«...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. A na hram dižite crnu sfingu naroda mog.
Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog. Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir.
Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. NAŠA ELEGIJA I boli nas. Gračanice više nema, šta bi nam takovska
Ona se onda bila rešila, kao Ofelija, da se davi, ali se zatim predomislila i rešila da ide u manastir. A pošto srpskih ženskih manastira u to doba nije bilo, i veru je promenila.
A pošto srpskih ženskih manastira u to doba nije bilo, i veru je promenila. Otišla je u katolički manastir u Sarajevu, a sad se nalazila u Beču. Za familiju Vujić, u Pančevu, bila je kao i mrtva.
u Beču, ali ne u svom pansionu nego pred vratima jednog ženskog manastira (Toechter der Goetlichen Liebe), koji je bio manastir u prizemlju, a na spratu bolnica.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čim sredi letinu i posvršava jesenje poslove, on ostavi punu kuću, pa hajd’ na put — u koji manastir. Tamo probavi celu zimu, pa čim se sneg stane topiti, on već stiže u selo.
Kad spremi sve što je kući za zimu potrebno on, jednoga jutra, oprosti se sa svima komšijama i ode u manastir. Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu okolinu zastre belo studeno pokrivalo, te se čini da je
On im najzad, posle dugog ustezanja, saopšti uzrok svoje zabrinutosti. Otišao je u manastir, proveo je tamo celu zimu, ali mu srce ne prionu za svetinju, niti mu se duša mogaše uzneti u nebeske visine i predati
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Po selu pričaju da je izletela odatle, iz manastira, tek posle jedne oštre interpelacije u skupštini i ostavila manastir, koji je, vele, iza nje ostao kao iza kakve agarjanske navale u staro doba, i došla Sreti te ga prati kao »vešerka«
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„To nije mogućno!” E, nek Izvini se ko tvrdnju moju ospori: Jer i kod nas postoji Fenek — Ne lisica, već manastir u Fruškoj gori! MONOLOG STONOGE Šta je sadržaj monologa Što ga, mileći, vodi stonoga?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika smeniti, znalo se da se
popravljala i sve što trebalo davala manastiru, a naročito svoje ljude iz bratstva, sela, da zajedno sa kaluđerima brane manastir. Jer su na daleko bili čuveni, naročito pretci Markovi, kao „kačaci“.
On je bio i pismen. Otac ga kao oženjenog (a oženio ga, po običaju, rano, dečkom) dao u manastir da uči. Ali ga dugo nije zadržao: bojao se da mnogo ne „preuči“, razneži se i ode u varoš.
A da ga je najviše voleo, videlo se po tome što ga kod „pobratima“ ostavljao, nešto stoga što je bliže bio manastir, da bi mogao češće ići i tamo učiti, a najviše da se kod Marka i njegovih, kao kud i kamo pitomijih, svetskijih, što
I ne smiri se dogod mu ne javiše da su je na konjima — a sve krišom noću — u neki ženski manastir odveli, i ne pokazaše pramen njene odsečene kose i parče od crne joj kaluđerske rize.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
vrletnog brdašca, bilo je, a i danas je, podugo i povisoko zdanje od sivoga kamena; zdanje Bogu namijenjeno — cetinjski manastir.
U davno doba, jedna velika duša, preko umjetnikâ, to isto kamenje, složi u veleljepno zdanje: hram Matere Božije i manastir na Kipuriji.
godina nakon toga, preporoditelj Crnogorstva besmrtni Danilo (prvi iz doma Petrovića) tijem istim kamenjem, sazda novi manastir i crkvu pod Orlovim kršem, gdje je danas.
Ovdje uzgred da kažemo i taj novi manastir dva puta je bio paljen od Turaka, 1714-e i 1785-e, ali ga ne razoriše. Razumije se da je Danilova građevina mnogo
velike narodne skupštine; mnoge ponosite glave, što gdje drugo zorno zborahu u ime careva i kraljeva, taj je skromni manastir ugostio je više od jednom, tihe i čedne kao kaluđere. Eto što nam pričati mogu te zidine mrke i gorde.
„Da mu iziđemo na susret!“ rekoše neki mlađi od glavara, te se odvojiše i odoše pred manastir. Iguman ostavi velju pušku pred vratima, a pod malim i jataganom uđe, pristupi Vladici pa se i s ostalim cjeliva.
Djevojke ako se ne bi poudale za vlastelu, ali bez miraza, manastir ih je čekao. Tako je to bivalo s koljena na koljeno u Janovome domu i taj red zateče i njega kad ga Bog posla na svijet.
„Hoću, Gospodaru!“ odgovori mladić, prekrstivši ruke na prsima. Vladika poglednu đakona, a ovaj otrča u manastir. Riječi i držanje njegovo odavahu iskrenost. „Glava je ništa prema duši, pazi se!...
Pomišljajte na što vas opominju, na strašno prokletstvo, ako ne uslušate naredbe moje!... Krivac će ostati. Vodi ga u manastir!“ reče perjaniku. Ljudi pouzimaše oružje, pa se razdvojiše u dvije gomile i pođoše rastokom iako im je jedan put bio.
Dakle, ja ti ne znam šta no kako sa seradarom učiniš!“ Vladika, na veliko zadovoljstvo đakonovo uputi se u manastir. Cuca sjede na pozidar i stade, namrđen, da puni čibuk. „Nemaš ga rašta već čekati!“ prišapnu mu đakon pri polasku.
Ne od jednoga zla no od mnoštva zala. Oni će je udati za česova starkelju, ili će s njom u manastir, a ovako kad ti prispiješ, grof Pavle, naš drugi otac, zauzeće se odmah. On je nas djelom — iako ne zakonito — posinio.
Sjutradan, Janko odvede serdara na stranu, pa mu reče: „Striko, ja bih rad poći u manastir!“ „A zašto, Janko?“ zapita serdar i gledaše ga u čudu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
će ići iza Braiće, uzme pušku na rame pa upravo u Braiće; i provedavši onamo čitav dan, vrati se pred veče opet u manastir. Kad ga iguman, koji ga je ujutru tražio da mu kaže šta će činiti na Braićima, zapita: „Đe si ti danas, Petronije?
— Sad ću kazati!“ Ne zna još ćerka što je zavjet. — Pripovijeda se kako je odila majka i kćer na zavjet u nekakav manastir, pa, kad došli do blizu manastira, udari kiša te majka prva zagrne zubun, s njim se pokrije po glavi, a uz zubun
Pre no što su otpočeli rad, dogovore se da onaj koji prvi završi svoj manastir drugom da znak da prestane sa zidanjem pomoću jednog užeta, zategnutog preko jezera od jednog sveca do drugog sveca.
Obojica pomisle da je neko od njih već dovršio svoj manastir I da preko užeta daje drugom znak da sa zidanjem prestane, — i tako obojica istovremeno obustave dalji rad.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I što se nalazi u toj ćeliji, bilo vino, bilo voće da ne uzima naš manastir ništa od toga, niti iguman drugima da daje, nego naprotiv, da se tu daje iz našeg manastira spomena radi, sveća svetom
A manastir, niti iguman, da nema nikakve vlasti nad ćelijom tom. Niti, opet, mita radi da se ne postavlja neko u ćeliji toj, a da n
Naš sveti manastir ovaj, treba da znate, da ovo mesto, koje se ne može uporediti ni sa jednim na zemlji, beše opustelo od razbojnika.
6708 (1200), meseca februara trinaestog dana, u večno preseli se blaženstvo otac naš Simeon, zavetom ostavivši manastir ovaj ia meni. Veliku tugu i bojazan primih, jedno od pustošenja, a drugo od straha od bezbožnih razbojnika.
Veliku tugu i bojazan primih, jedno od pustošenja, a drugo od straha od bezbožnih razbojnika. Ostavi mi manastir u malom i skromnom izgledu, u kojem mi otide, i prvog igumana, prepodobnog muža Metodija, sa još devetoricom monaha.
Kao duša njegova mogla bi se razumeti sva bogolepna služba u pevanju, a kao telo sam manastir i ono što je potrebno našim telima.
i o hrani uzakonimo i o drugom životu u sastavu manastira, o čemu treba ne manje da misli onaj ko hoće da umnoži svoj manastir. Da kažem, dakle, i ovo i da potrebno predam mojim voljenim ocima i braći.
GLAVA 12 O slobodi manastira Zapovedam, dakle, svima vama od Gospoda Boga Svedržitelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih tu vlasti, i od prota i od drugih manastira, i od bilo kojih vladika, i da nije ni pod čijim
Ako hoćete da postavite igumana, jer ovaj naš sveti manastir Presvete Gospođe Nastavnice naše Bogorodice počastvovan bi od blagovernih careva da je u rangu igumanskih manastira
GLAVA 12 O slobodi manastira Zapovedam, dakle, svima vama od Gospoda Boga Svedržitelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih koji tu vladaju i da ni pod kim ne bude, osim pod jedinom Sveopevanom Bogorodicom
A treba ga sačuvati, i podizati, i voditi i njim vladati. Manastir sveti ovaj sa igumanom poveravam onome koji vlada ovom zemljom, velikom kralju koji bude u nekom vremenu; njega da ima za
Vi, pak, i manastir ovaj sveti nikakvom vlašću da ne budete porobljeni ili izmenjeni. Svagda postojano i nepromenjeno da vam bude.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA Ah, ti, ti! »Nećeš«, ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i braću odakle sam te doveo. Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš.
I zato, to sam grešan, priznajem, ako same nisu htele, mirom, mirno da idu, dobivale su onda manastir, i kvit. VLADIKA Bilo to, bilo, sad neće više. JOVČA I ovu bih, i ovu, ali Vasku mi rodi.
TOMA Ne smemo, ne smemo ni mi. Bojimo se. Govore komšije i drugi da ga oglasimo za »onako«, u manastir kakav da ga vodimo. Ali još ne smemo. STOJNA A, ne to, gazdo! To, lud, nije. Nije još. A i grehota je.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pošao sam s njim do Senđurđa. Moj dobri tetak to osetivši, uzjaše na konja, pak eto ti ga oko ponoći u manastir; dva igumna, domaći i stranski — jošte pri čašami.
ni za pustinjike, nego koji je pravi put od Tamišvara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji | je najbolji manastir u Sremu. Kaže mi sve, hvaleći mi svrh svega manastir Hopovo, da je drugi na zemlji raj. No, nigde nego u [H]opovo!
Kaže mi sve, hvaleći mi svrh svega manastir Hopovo, da je drugi na zemlji raj. No, nigde nego u [H]opovo! Pao je razgovor posle, šta ćemo na putu jesti (i da on
nasred avlije, pak počne psovati i ružiti kaluđere, vičući da ako joj nama[h] dete njeno ne dadu, da će taj čas sažeći manastir, crkvu i kaluđere, govoreći da ako su kaluđeri radi decu imati, nek se žene ka i ostali ljudi, pak nek rađaju i [h]rane
Kad ova svoju viku predvostruči i podigne, rekao bi čisto da se upali manastir i planine naokolo zatutnjaju. „Brže mi dete na sredu“, vikne s gromovitim glasomna Dionisija, „jer ako te ščepam, svu
Meni nije mrsko bilo putovati; no, jedva bi[h] čekao da dođem u manastir da čitam žitija. S njim sam obišao sav Srem, Slavoniju i Bačku.
Mnogo bi[h] puta pošao tražiti kakvu razvalinu i pešteru; no, kako bi k večeru bilo, a ja ti beži na-vrat-na-nos u manastir.
Svud se bilo oglasilo da sam svetac; po seli počelo se razglašivati da i čudesa činim. Bolesnici, koji bi u manastir dolazili, mene bi iskali da im molitve čitati.
Peti dan pređem Vučjak planinu i siđem u Krupu manastir i tu se ustavim dan-dva, za otpočinuti i raspitati za kakovo mesto gdi magistra trebuju.
stari Sava i Vasilije, imali su i u Mainam svoje domove, vinograde i masline i malo podalje na Stanjevići svoj manastir i dvorove; i tako bi često s njima bivali.
Iz Kosova pređem u manastir Dragović, gdi sam dva cela meseca nekoga popa Lazu čekao da s njim u Primorje dođem, zašto, kako sam rekao, budući u
sveštenik, koji, kad vidi da ja grečeski ništa ne razumem, stane besediti [i]talijanski i na pitanje kaže mi da je to manastir kaluđerica gdi se kćeri gospode Korfa uče i vospitavaju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a? Oćeš li galijotati, ako te povedem u manastir, a? — Ja ću te slušati i biću dobar! — odgovori Bakonja gledajući strica otvoreno u oči.
Zatijem obrnu oči put ostrvca na kome bijaše manastir. Eto voda optočila zemlju, pa se dva rukava sastaju i čine širinu. Jedan trak rastoke bijaše modar, a drugi zelenkast.
Taa-ko? — reče stric ne gledajući ga i krenu se pred njim, malo brže. Bakonji bjehu prionule oči uz manastir te se prepade kad mnogi glasovi zagrajaše: — Vazda Isus i Marija, fra-Brne! A imao je Bakonja šta i vidjeti!
Ovi, dakle, u miru preživahu što je dao bog i sv. Frane. Bakonja stade gledati manastir. Bješe na jedan pod, ali je imao oko dvadeset prozora u licu. Crkva je svojim obijeljenim pročeljem prilijepljena uza nj.
Ajde povedite ga. Bakonja prođe sa đacima ispod svedenoga ulaska i nađe se odmah u dvorištu, gdje vidje da je manastir ozidan nalik tvorila. Jednu stranu zahvataše crkva, a ispred triju strana bješe široki trijem, poduprt stubovima.
Tu bješe prozora gdje bi bolje dolikovala vrata, i obratno. Najzad stigoše do kraja. Tako jednijem gredom obiđoše manastir.
Kušmeljić izračuna da će u toj kući biti oko četrdeset suvota, a kad se tome doda tavan i podrum, onda bi se u manastir mogao smjestiti gotovo sav zvrljevski narod!
prije deset godina, i to bješe vrlo dobro po mišljenju Grgovu, jer tako mlađi, bez velike potrebe ne unose noge u manastir.
seljaci na putu, stari gospodin sijede brade i njegov suhi drug, burmut, rijeka, galebovi, paunovi, lađa, vozari, manastir, crkva, orgulje, mlin, vinjag, dobro jelo, paprika u vinu... U potonju Bakonja snijevaše sve ljepše i ljepše.
Kušmelj i Kušmeljić stigoše u ručano doba ka vodi. Dugo su morali čekati vozare. Kad najzad dođoše pred manastir, zatekoše sve fratre pred njim, baš kao i onda kad je Bakonja prvi put došao. Možete zamisliti kako li se svi začudiše.
Krkotići i Zubaci pucahu od jada, ali, pored svega toga, Čagljiva, došavši poslom jedared u manastir, tražio je — baš je tražio — da se umili Kušmeljiću.
U pismu se moli da ga starac premjesti u koji drugi manastir, jer da je radiji „svući se“, no se povratiti u V., pošto je kuća sjenovita („mnogo sinovita“).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na zapadu je šuma i manastir uvek gospodnji, a dno se otkrilo Palankom, isto gospodnjom. Ne videh nigde tako duguljastu ljusku da je nebo, gde svi
se pred seljacima da se mlinsko kamenje istupilo, svakog dana po vreću ujma gubi, zašto joj je dozvolio da ide u manastir i ponizi ga pred kaluđerima? Jer Boga nema...
Sve ostalo je pogubljeno. u sobu ulete brza zvonjava crkvenog zvona. Odjekuje u njoj, ispražnjenoj i velikoj kao manastir. Nije pomoglo. Čuje manastirska zvona pred suton i svitanje. Tada se nadala i verovala. Lepo vidi kako se nadala.
Gledala je u svoje snažne, pune noge, rumenkaste od vrele vode. Čista i sveža otići će u manastir i prenoćiti pod svečevom kamenom grobnicom. „Bože, šta mi bi odjednom?“ prošaputala je čudeći se i radujući.
Nije čula da im je kaluđer nazvao boga, pa je zaslutila zlo, sećajući se da Đorđe nije hteo da dođe na nedelju službu u manastir i pred narodom, u znak pokajanja, poljubi oca Metodija u ruku, što je ovaj, pored ostalih svojih uslova, zahtevao da bi
Napolju joj je hladnoća malo probistrila um i ona je s nedoživljenim strahom ušla u manastir, vođena kaluđerom što je mrmorio molitvu i mlatarao desnom rukom po svetlucavoj tami, koja je mirisala na tamjan,
Da ne bi oskrnavio noć molitve, seća se, Đorđe celog dana nije pomenuo manastir. A ona je drhtuljila u radosnoj jezi čekajući veče i krevet. Čim su sluge večerale, šapatom je pozvala Đorđa na spavanje.
Za porod su žene krive. Ni u njenoj familiji nema nerotkinja. Lečila se i kod doktora u Beogradu i kod vračara, i u manastir išla, šta sve nije činila... Mora da rodi. Mora. Zar za nju zemlja nema leka? i Nikolu je molila.
— Nego šta! I otkako je Simka. zanela, smanjio interes. Čaćevićima produžio rokove do berbe. Svake nedelje išao u manastir na službu božju. I Ciganima punio torbe. E, da je još srce imao pa i u prerovskoj buni bio...
u manastir! — Srećno, srećno! — radosno uzvikuje Mijat i pomaže Aćimu da se popne u sedlo. Kao u snu, Đorđe gleda za ocem što od
— vrti glavom. — Jedva je živa ostala — dodade i požuri za poslom. ...Posle petnaest godina prvi put ponovo dolazi u manastir. Stoji u senci graba, pod njim rečica teče zeleno i zvonko.
Gde god bi se našao neki kamen u polju ili šumi, verovalo se da je tu nekada manastir bio koji su Turci porušili, kad Lazara posekoše na Kosovu. Srbijicu je našu tada treslo zlatno ludilo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A kako dođoste, dragi moj, u ovaj hrišćanski manastir?“ upitah ga poverljivim glasom. On oklevaše da mi odgovori, ali ga moj prijateljski pogled ohrabri.
drumom koji odavde vodi pravo u Napulj, opazićeš, čim pređeš dve trećine toga puta, levo na brdskom grebenu divan manastir. To je Monte Kasino.
obeća mu da će ga posećivati s vremena na vreme, pa se kroz gradsku kapiju Svetoga Pavla, pred kojom je ležao manastir, uputi peške u večnu varoš. Put ga vođaše između brežuljaka Aventina i Celiusa pravo ka Koloseumu.
Jedna crna tabla, prikačena na jezuitski manastir, kazuje mi da je U njemu smešten Univerzitet. Tu ću se raspitati za mladog Gerika, i to najbolje kod vratara zgrade.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Sad videh oca Simeona gde se vraća iz varoši. Dok on izređa sve mehane putom, možete ga stići, pa sa njim zajedno u manastir. Ho-ho-ho... — odgovori Vujo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sve puno bogomoljaca, pustinjaka i crnijeh kaluđera. Još u ovi manastir ako ne bude mjesta, ja ne znam šta more biti s mene.
Još u ovi manastir ako ne bude mjesta, ja ne znam šta more biti s mene. Ele, kako mu drago, kaluđer ode u manastir i ne nađe mjesta, a tako i Era gazdi, te i on ne nađe mjesta. Do mjesec dana opet sastanu se Era i kaluđer.
mu on: — Kako neću plakati, kad promislim kako ćete vi jadni kaluđeri bez mene pošto ja umrem, kako li će ovi naš manastir bez dobra upravitelja kao što sam ja?
A oni mu kaluđer odgovori, kao da plače: — Kreći ti, oče igumane, ne misli se ništa za manastir. KALUĐER I DIJETE SEOSKO Došao kaluđer u inoriju jeseni da kupi jarad i i dvizad u milostinju, i dođe u jednu kuću
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
obraćam pažnju na gajdaše i kolo, kao i na druge ovozemaljske stvari, počeli su da govorkaju da se Miša sprema da ide u manastir. Kakva šteta, govorili su, skupio je toliko znanja u velikoj Americi, a sada treba da se sahrani u manastiru.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A da sam druge slušala,. bilo bi mi kao i prvo, dok je Marko bio živ... Ma svejedno... dođite da vam pokažem stari manastir.. Antica se diže, pa pođe preda mnom.
Izlazeći osjećam da je maestral duhnuo. A kad iziđosmo pred manastir; dođe mi u susret svježi lahor. Pučši oživjela, modri sa živo, a na njoj igra sunce; borovi uokolo izbijaju jake
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad čovek s protivne strane pogleda na manastir, učini mu se da gleda dva reda lastinih gnezda pripijenih uz goli, od vremena kao mѐd mrki krš.
Ta je svetinja celokupna i kod svega naroda u velikom poštovanju. A manastir se nalazi između tolikih nahija kojima je sudbina dodelila tu zlu sreću da oko staroga Rasa čuvaju zaveštane spomene.
Knez Šviković, u čijoj je knežini manastir, sišao u sabor i pozvao kolašinskoga buljugbašu Sefera da sa sejmenima pođe i pripazi da se održi red.
Težu od ovih planina, koje su se onako surovo nadnele nad manastir. — Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i ne zastaje Dugo — danas je njihov dan; neka se
Otkako se zna za njega, uvek je samo jednom godišnje silazio u manastir, i to o Petrovudne, vazda poslednji i tek posle podne.
mu iznad glave nešto čatiti, sve dok me stariji sin ne trže i ne nazva budalom i čovekom koji nije više za pušku no za manastir Devič, kamo se vode svi šenuti od pameti... — Pa posle, proto? — Eh, posle!.. Eto vidiš. Malo sam ti već kazao...
Prelomilo mi se na duši. Pobegao sam ovamo. Da postanem derviš ili kaluđer, ako hoćeš. Kosovo sam izabrao za manastir ili tekiju, koje ti je po volji. Jer ono je mesto za primirenje. Groblje je.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna. Kako je polazak odložen za melo docnije, ja trčim da vidim manastir marabuta; onaj sa minaretima od sasušene zemlje i drvenim šiljcima.
U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos. Sav unutarnji prostor izdeljen je zidovima, lagumski kao pčelinja
Izlazimo na jednu čistinu njiva i polja između kvartova, odakle se vidi pruga Okeana i veliki beli Sidibenašer, manastir marabuta ispred pučine. Dečaci izjavljuju da je taj manastir za ludake, ali da ga Evropljanin ne može posetiti.
Dečaci izjavljuju da je taj manastir za ludake, ali da ga Evropljanin ne može posetiti. Pred manastirom prosjaci uvaljani u prašinu, zatim starice tetovirane
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1852. Jovan St. Popović MILOŠ SVETIĆ PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA iz Serbije u Srem, pa u Krušedol manastir, pred nemačko-turski rat, okolo godine 1787.
Sjutradan ispred podne ja iziđem pred manastir i ondje stanem s njekim, u tome on otvorivši prozor promoli glavu iz sobe i smiješeći se zapita me šta ono ja kažem da
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ne pretvaram se od bijesa, već od nevolje ljute. Braćo, Asan-beg će na manastir! — uzdahnu David, pa se okrenu meni: — Junače i branitelju ove naše svete ćabe, tvoja glava prva će pasti.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Rođen u današnjem rumunskom Banatu, on je svoj duhovni razvoj počeo dvostrukim bekstvom, sa zanata u manastir a potom iz manastira u svet, da bi najveći deo života proveo na putu.
Jakšić, Đura - PESME
U Podgoricu 1857. Gornjak je manastir, zadužbina cara Lazara, leži u najdivljem predelu pored Mlave, na granici između Homoljskog i Mlavskog sreza u
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Zanimljivo je da je u blizini lipničke l. bio manastir, i da je tome manastiru po klonio aga zemlje »koliko je hvatao lipin hlad« (a to je, s obzirom na dužinu senke pri
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ova nesrećna stvorenja veruju da je Dorotej čudotvorac. Jelena Danas smo saznali da je u manastir došao neki kaluđer iz Arilja, za koga kažu da je vešt vidar. Mogla bi to biti prilika za Lauša.
Nedeljne službe obavljaju se u praznoj crkvi. Prohor je lukav. Tačno pogađa ono oko čega se i Makrije dvoumi: da li manastir da pretvori u stecište kužnih i ubogaljenih, ili će to ostati hram odakle se priziva svevišnji. Tako se priča ponavlja.
Bio je valjda zadovoljan što je neko još grđi n nakazniji od njega došao u manastir. No kad se saznalo da sam ja pismen, pa i više od toga, da sam vešt u prepisivanju i u živopisu, taj se smejuljak
Ugledavši me na vratima, zbunio se, oborio pogled i bez reči šmugnuo napolje. U narodu se proneo glas da je u manastir došao neki grbavi dečak, dijak, sa velikim znanjem i umećem.
Rekao sam mu da je Lauš mnogo učinio za naš manastir i da smo dužni da mu budemo zahvalni zbog toga. Poklanjao nam je hranu u nerodnim godinama i drva za vreme dugih zima.
Zaboga, zar je Jelena tako lepa? Viđao sam je mnogo puta ranije kad je o praznicima dolazila sa Laušem u manastir i kad sam dolazio ovde da pišem povelje i pisma. Pojavila bi se uvijena u hrpu tkanina raznih boja.
U dolini su ostali jedino kaluđeri vratimljskog manastira. Manastir se nalazi na malom uzvišenju, što je bilo dovoljno da ovoga puta ne bude poplavljen.
Matija Jedini sam ja, Matija, ranije, pre stupanja u manastir, Vitor Tomić iz Dilja, taj koji se još drži na nogama. Svi ostali su pali na postelju. I Dorotej.
i snažne kao otac. Dimitrije Umire jedan po jedan. Smrt se uvukla u manastir, ugnjezdila se ovde, postavila svoj čador u sredini dvorišta, baš pod lipom gde smo za srećnih i mirnih dana, s proleća
Šta ona može pred žeđu, zar njena varljiva opsena da prekrije prljavu korugu duše, zar da je očisti? U manastir smo došli sa svih strana.
Moji se ljudi oporavljaju. Nekolicina njih ustala je iz postelje. Ostali leže. Poslao sam Nikanora u manastir da skupi merophe i pripremi manastirski konak i crkvu za naš povratak. Najkasnije za nedelju dana vratićemo se dole.
A dolina je mrtva. Tlo se sasušilo, ispucalo, i kroz pukotine se s mukom probijaju žute, uvele vlati korova. Manastir izgleda žalosno. Zidovi su napukli, malter je opao na mnogim mestima.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa takvom namenom dođosmo za vreme krstaških ratova u jedan grčki manastir. Tu dođosmo u ruke pismenog jednog kaluđera. On nas rastavi jednog od drugog, uze sapuna i tvrdu četku, pa spere sa
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Predstavljanje sopstvenog životnog puta, detinjstva, odlaska u manastir i izlaska iz Hopova u svet kako bi stekao što više znanja, ima vaspitnu namenu: Dositej na sopstvenom primeru pokazuje
Save Srbskog“ predstavlja svojevrsnu najavu pesme „Sveti Sava“ Vojislava Ilića pošto peva o odlasku Rastka Nemanjića u manastir.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Očajno): Oh, izgubih sve: ime, ugled... I sada kuda? U manastir? Ne! Tamo su svi od mene mlađi, i oni me ne mogu primiti za mlađeg od sebe, za slugu svoga. Kuda?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
prava sposobnost za čisto naučni rad, onda, ono što me najviše može usrećiti, to je mantija kaluđera i fruškogorski manastir sa sjajnim otsustvom biblioteke... Kako život već plaši!... Hajd, recimo da je to sve još daleko...
U maloj varošici, i još u zaleđu njenu, pulsiraju tri posebna života! Prvo naselje: katolički manastir — zvani, kratko, na svima jezicima, kloster — s vrlo velikim ograđenim zemljištem, i s nekoliko uvek zaključanih ulaza.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iduće, 1438. godine Turci su osvojili manastir Ravanicu i gradove Borač na Gruži i Ostrvicu kod Rudnika. Ali glavni napad izvršen je tek godine 1439.
i na povratku dobio u Carigradu odobrenje da opravi manastir Raču. Učestvovao je u prvom ustanku kao vojvoda. Živeo je do 1824.
bel. E, 1 vilajet — zavičaj, ljudi, narod Vilindar (Hilandar) — manastir u Sv. gori, zadužbina Stefana Nemanje vira — vera Visoki Stevan — despot Stefan Lazarević, sin Lazarev, vladao od
mn.) devetak (ovan) — od devet godina Devič — manastir između Kosova i Peći, po tradiciji zadužbina despota Đurđa devlet — carstvo devojki — devojci Deževo — mesto blizu
— siromah, muslimanski kaluđer despot — gospodar; tako su se zvali neki srpski vladari posle kosovske bitke Dečani — manastir u Metohiji koji je osnovao kr. Stefan dečanski 1330.
đugum — veliki bakarni sud za vodu đuzel — divan, lep đul — ruža đul (đule) — kugla Đurđevi Stubovi (Stupovi) — manastir sv. Đorđa kod Novog Pazara, zadužbina St.
— oblast u Hercegovini između Treskavice i Zelengore (najčešće, a ima i drugih oblasti sa tim imenom) zadužbina — manastir, crkva, kaldrma, most, česma n sl. (v. bel.
— Mala i Velika Krsna, u blizini Smedereva krstat, krstaš barjak — zastava na kojoj je izvezen krst Krušedol — manastir (i selo) u Sremu, na južnoj strani Fruške gore kršno odijelo — dobro, bogato odelo kteti — hteti kćeti — hteti ku
zove „lomno“) Lab — rečica na Kosovu labud (konj) — belac lav — poljsko imanje; lovački pas; razgovor lavra — glavni manastir lagan — lak lagum — duži prokop ispod zemlje koji se ispunjava barutom radi miniranja lagune (noge) — lagane Lazar
kneza Vratka (potomka Nemanjinog sina Vukana) milost — (znači i:) ljubav: Ako ću je napit po milosti Milješevka crkva — manastir Mileševa, zadužbina kralja Vladislava u blizini Prijepolja Miroč — planina u severoistočnoj Srbiji, u blizini Donjeg
levom rukom na kolenu a desnom pero nakrpat — govoriti nalbantin — potkivač naljeći (naljesti) — naići namastir — manastir nami — nama namjera — (znači i:) slučaj, sreća, udes namolovati — naslikati naoditi se — nahoditi se, nalaziti se
koji se nosi za pojasom palanka — varošica pametovati — pamtiti pamukli — od pamuka pancijer — oklop Papraća — manastir u oblasti Drine, blizu Zvornika, zadužbina kralja Dragutina i njegovih sinova Vladislava i Uroša parip — običan konj
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« IGUMAN SILOAM I LENjI MONAH Pride od nekud monah k igumnu Siloamu u sinajski manastir. I vide bratiju delajuštu. Reče k starcu: — Ne delajte brašna gibljušta: Marija bo blaguju čast izbra!
golemu umnoži pljuštalu vrlo kišu, tako da niko živ od ljudi niotkud s jabane i ni od koje strane, nije mogao tko doći u manastir na prazdnik ovih svetih mučenika, nego samo sami ondešnji kaluđeri otpojaše večernju s paraklisom presvetoj Bogorodici.
te dade igumnu crkovni novi okrut i putir s diskosom, govoreći to jer zakteva patrijarh sutradan, na mučenike, doći u manastir služiti mu svetu leturgiju.
u grad posla tri četiri kaluđera, te to čudo kazaše caru i patrijarhu, pak i obojica s mnogim narodom taj dan dođoše u manastir na leturgiju... I od onoga drveta lomeći grane, svima pomalo razdadoše na blagoslovenje odneti svaki svome domu.
Spazi sebe od nje, ne dodirnu se je, pak od sviju se zataji, te ode u svoj mu manastir što ga je sam izgradio, pokaluđeri se i već osta u njemu moleći se Bogu.
Pronađe on jedno hubavo i na očiju lepo, svidno mu se mesto prozvano se Krušev do. Zaprosi se od Jakšića dati mu za manastir onu dolinu i oni mu to ne zabraniše, taki mu je posudiše.
Podiže slavni manastir, sabra u njega podosta kaluđera, sam dragovoljno trudeći se o Bogu i o duši poživi, i njih sviju jednako kano otac svoju
Digni de se jedanput, te otidi u Svetu Goru, ili tamo u koji ruski veliki manastir da vidiš njihan način kakav je i nauči se od njih apostolskom učenju, spažanju očima, jeziku zdržanje; telo prevoli na