Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
adžijazma voda — mađijska voda za uništavanje vampira, osvećena bogojavljenska voda Bat — sreća batali — ostavi, mani, pokvari batalija — bitka batli — srećni be — bre bêli — svakako birov — seoski poslužitelj; izvršava naredbe
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ha-ha-ha-ha! — smejala se majka. — Pa mlad je, stidi se!... Hodi, večeraj, rano! — More, mani večeru!... Ne bi ti on sad okusio pa da su carske đakonije!... Ha-ha-ha-ha! — smejao se starac.
Kad mu Zavrzan podnese jatagan, on diže glavu i pogleda ga. — Šta? — upita. — Vidi kako je ovaj jatagan zgodan, evo mani!... — Ja nikad džaba ne mašem! — reče Surep, pa opet saže glavu.
— Dobar jest, ama nije svima! — izbrblja Ivan. Marinko upilji u nj. — A kome to nije? Ivan mahnu rukom. — Mani se, slave ti!... Ali se varao Ivan u računu ako je mislio od Marinka nešto zatajati.
— stade preklinjati Ivana, a upiljio tako u nj da mu nijedan mišić na licu nije mogao mrdnuti da on ne opazi. — More, mani! — reče opet Ivan. — Što mani?... Što mi, bolan, ne kažeš? Ivan je ćutao. Njega opet stade gristi savest.
— More, mani! — reče opet Ivan. — Što mani?... Što mi, bolan, ne kažeš? Ivan je ćutao. Njega opet stade gristi savest.
I, kad ga ugleda, on mu pođe u susret. — Šta je? — upita ga. — Mani! — reče kmet i manu rukama. — Zbilja, šta je? — Ništa. Htede me satrti.
— grmeo je Stanko, a oko mu seva kao munja. — Jeste li povezali one u kući? — pita Surep. — Ta mani ih! — odgovori Zavrzan. — Vredni neki Turci!... Evo, sami se vežu!... Pa se grohotom nasmeja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« a sveti otac Nikolaj mu odgovori: »He, sinko, mani i ti rukama, a već moja ti pomoć neće oskudjevati!« He, pa tako vam je eto i ovo!
O, Spiro, spavaš li? — A? — Spavaš li, reko’? — Spavam, mani me... — A mora li gospodin Pera uzeti baš pop-Ćirinu Melaniju, kad je dobio za učitelja? — A? — Hu — huknu gđa Sida.
— A, on!... Ne mora... — Može, je li, koju ’oće? — Može ako hoće i našu Žužu... Mani me da spavam. — Al’ baš je neće uzeti! O bože, bože!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Al’ vaspitati se baronski pa spasti na učiteljku! Da sam ženska, voleo bi’ da su me za zanatlijinicu vaspitali. — Mani se toga Ljubo; sad ti meni kaži kako sam se ja onde vladao? — Dobro; vi ste onde dobro poznati.
— E, možeš onde svaki dan čitati i to gde otac sina, a sin oca za raspikuću proglašuje. No, mani se sad toga, pa da idemo ovamo gdegod bliže. — Kuda? — Znam dva mesta. Jedna u C., a druga u Š. U C.
Afrika
„Na fala nu iga be a aha katasfi. Jiha nima ne pa riju noi je Sa hajiva maju laila tanake leba Badira sa haji uaje mani niju si Rejaje!...
Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!“ IV Pokriveni svojom mađijom kao senkom, Izgledaju crni. Idu jedan za drugim kroz visoku
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Hoćeš otvoriti? — Kakav dućan! Zar od pauka sin baš mora pauk biti? Mani se toga! Došao sam da te pitam imaš li dosta luka na prodaju; rad bi’ kupiti. — Imam, ako hoćeš na kile!
Pa onda da nas još Polaček u proces uvali! No, to mi još fali! Mani se ćoravi’ poslova! To je gospodar Sofra ljuto izrekao, pa neće više ni da sluša, već mrnđajući udali se.
Šamika neće nikada. Izreče, a drži u ruci čašu vina. Skupi lice, oči suze. — Nije još danas. — Mani se, nema ništa od toga, Šamika se neće nigda oženiti. — Suza mu kanu. — Sad je svet takav. Ostavi se; kako je tako je.
— Ti imaš kome, al’ kome ću ja? U nesrećni čas što sam Šamiku za fiškala načinio, a o onom bećaru ni razgovora. — Mani se sad tog razgovora. Danas je sveti Stevan, bogzna hoćemo li idućeg dočekati.
Zato budimo pošteno veseli; mi smo već starci, grob je blizu. — Već u grob voleo bi’ biti. — Mani se još groba. Znaš, Sofro, mi smo već od detinjstva prijatelji. — Jesmo, i ostaćemo do groba.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
DEVOJKA: Bogami, nisam ni znala. KUMAČA: More, je li mlad, je li lep? DEVOJKA: Mani ga vragu, veliki je. KUMAČA: Ćuti, ludo, šta će ti praporac. DEVOJKA: Đavo ga znao, nisam nimalo zadovoljna.
More, dok si devojka, bar znaš što živiš; a kad se udaš, bogzna kako će te muž držati. KUMAČA: E, mani vragu, opet je bolje kad si udata! Svoja si gospođa i sebi radiš. A ovako kod oca...
(Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio. MATI: Mani ga zbogom, ne smem više o tom spominjati. UGLED 7. DEVOJKA, PREĐAŠNjE DEVOJKA: Šta je tata tako vikao?
MUŽ: Jedem što mi se donese. ŽENA: Oćeš li da ti skuvam kokošku u rasolu? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te! ŽENA: I dva golupčeta da ispečem. (Poljubi ga.) MUŽ: Ali, molim te i s tim tvojim ljubljenjem.
Sremac, Stevan - PROZA
Tvome Jovi! Vidiš li, more, onaj pištolj? Sad ću ti ga skresati u čelo! Ti mene znaš! Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me! Ja sam zver u piću. I »zver« se zaljulja i umalo ne pade sa stolice.
A Jova Vatrica nije bio samo čovek šaldžija. Što je on umeo da ošuri pečenicu — mani se! MAKSIM JEDNA TROGLAVA SILUETA IZ NAŠIH DANA GLAVA PRVA Maksim u selu i u mehani. Bio je lep majski dan.
Radičević, Branko - PESME
„O mani se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno pl
vođica, Od konjica oturi je jadnu, Ona pade na zemljicu hladnu, Pade dole pa se obneznani — A moj brate, take jade mani, Gle Stojana, gledni sivog tića, On udari pretilog vrančića, Srdit bio, srdito udrio, Srdito mu konjic zahvatio —
“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!“ Al' sluga zače, jer već znade kako, Pa kliknu, spusti, zadrkta i savi, Pa lati, diže, otište i
On je prati njenom domu Govoreći reč laganu, Tu će pitat junak momu, De se sutra da sastanu; A deklica vini, mani, Dok ne reče: „Kod Stephanі“. 28.
Prosti, prosti, kletve s' mani, Ti si moja od nekada, Moja sada, pa svakada!“ XVIII Njegova je, njegova je! U srcu mu opet živnu, Te potrže iz
No da l' zrno to zapišta? Vetar, vetar, opet ništa. Ali možda kakvo čudo... Oh mani se, srce ludo, Za te da se Višnji brine, Za bolje se čuda čine, Davno t' zvezda potavnela, Ajd' sa sveta, ajde, dela.
To izusti, grunuše mu suze, A Mileta 'vako rečcu uze: „Mani, otac, našto bi suzio? Otac mi je tebi oprostio. Bija detić od petnajst godina, Seko s ocem silnoga Turčina; On se
Oh ta mani i tugu i jade, Pa pogledaj te junake mlade! Topot, zveka... a silna prašina Podigla se kâno oblačina, A kroz oblak
To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti. A Mileta?... Oh, mani me sade... Ko će pričat te goleme jade? Ali evo šta je posle bilo — No se meni grlo osušilo...
I ubi se, da velje žalosti, Al' što znade, Bože mi oprosti!... Zora zori, eto dana bela, No mani se jađana opela. Iskopaše duboke se rake, Te mi mrtve primaju junake; Jošte jedna raka stoji tuna, Tu Radivoj leži
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dobila malu kobilicu. Velika je to stvar bila i za odrasle, a za nas djecu — mani ga! — već smo htjeli toga čarobnog jutra a u školu da ne idemo.
U nas, kod kuće, ima jedan taki lončić, donio ćić Vuk iz Krupe. — Mani, sinko, lončiće — odmahuje Perajica, a sve mu se nešto priplakalo, ni sam ne zna zbog čega: zbog ćića Vuka, Grmeča ili
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I onda za tebe: — Marija umre. Bog da je prosti — reče mati i pogleda me. — E? — trgoh se. — Mani, sinko! — Odmahnu ona rukom. — Što beše, ni crnom Ciganinu Gospod da ne dâ!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Baš dobro, vratila se. 5. MAGA, I PREĐAŠNjI MAGA: Eto, zaboravila sam, da te pitam. NIKOLA: Mani se svega, Mago, danas se razdaje nagrada dobroj ženi. Idi brzo, te se obuci, može pasti na tebe kocka.
NIKOLA: Ostavi sad dete, za po dana neće propasti. MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu. NIKOLA: Pa mani bestraga i vodu, samo da dobijemo sto dukata. MAGA: Eto, ne stoji mi lepo škurteljka.
MANOJLO: Ja bi baš želio viditi kako izgleda razum, a osobito doktorov razum. Ajde da vidimo! ISAJLO: Mani se toga. Može biti da mu je što poremećeno, pa će kazati, mi smo mu pokvarili. MANOJLO: Ali mene sve nešto kopa.
STANIJA: Nisam još vidila sveca Velimira. LjUBAl: Hi, hi, hi! STANIJA: Ama što se smeješ? NEŠA: Mani je, majka! To je Velimir, naš sin. On se dao izmolovati. STANIJA (gledi u portre): Lep dečko. — A gde vam je ikona?
Ajde, da se ne ladi jelo. STANIJA: Ne, tamo u budžak da jedem, da se ne gadim od svoju decu. NEŠA: Već za danas mani ga, a sutra, vere mi, neće je imati. (Uvati je za ruku.) STANIJA: Ej kuku, ej kuku! (Odlaze.) DJEJSTVO DRUGO 1.
LjUBA: Ti si se od puta razbolela. STANIJA: Od jed, od čudo. LjUBA: Ajde da ti namestim, pa da legneš. STANIJA: Mani se, kjerko, da si mi po bogu sestra. LjUBA: Ali kad ti je zlo. STANIJA: Nije, nije.
Ama dobro i činite: bolje se ponemčite, kad i tako niste Srbi. LjUBA (Pijadi): Mani majku, boga ti! — Znaš šta sam ti htela kazati? PIJADA: Sta? LjUBA: Udajem se. PIJADA: E, vraga! Za koga?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Pođe k pendžeru.) (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1. (Dvor kod Trifića.) STEVAN, SULTANA STEVAN: Mani se, bogati, toga, seka Pelo, idi tvojoj kući, pa gledaj posao; ti znaš da kod majstor Srete nema mlogo.
SRETA (preti Peli): Razgovaraćemo se. SULTANA: Opet ti počinješ, majstor Sreto! Oćeš da me rasrdiš? Mani ženu, moja je krivica. TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, Sultano, kako ti stiže do štale da su te morali Sreti odneti?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva. ALEKSA: Pa i to može biti po modi. Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap, drže nož i
A francuski govori kao da se u Parizu rodio. MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas. Pa onda, i onu devojku... Hm! Hm? Meni je začudo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Idu, idu, kad na grani, nešto čuči, more mani, ni u snu se to ne snilo: strag lepeza, naprijed šilo! Ni jednome ne bi milo!
Evo ti savjet staroga pisca: čuvaj se dobro i mrtvog lisca. Kad ježa sretneš, kavge se mani, taj koplje ima na svakoj strani. Kornjači nikad ne stani na put, jer oklop nosi, a nema kaput.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sumorno pogleda oko sebe, mahnu rukom preko čela, pa turobno odgovori: — Mani se, molim te... Život mi je zagorčao; i onako nisam nikad sreće video.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sve junake pod krilima, Sve se mani krajevima, Kao sunce nebesima! Domani se zavičaju, Tu ćeš naći mnogo brata! Pozdravi ih, o Jovane!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Gle, kakvo je njemu čelo! — I namršten jednako. — Ozbiljan! — Kuražan je, vidi se po njemu. — Kuražan, mani ga: plot, vrljike, trnjake, sve to skrši.
treba ovako, treba onako, pa ne znam uređenje, pa zakoni, pa ustav, pa građanska prava, pa sloboda zbora, pa izbori... Mani, molim te, vazda je on buncao koješta! — Pa šta mu ti kažeš? — Ništa! Šta da mu kažem? Gledam ga, pa se smejem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ih, da si mi po Bogu brat, odsad pa do veka... daću ti dinar za svaki metak... — More, mani se ludorije i dinara, no naređuj stvar; sad ćemo na večeru, a dotle treba da je gotovo. Nađi i jednu ženu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
što vam sad, vele, dolazi jedna, da prostiš, nesreća, jedna napast i gurema, jedan kijamet u selo — vele oni za tebe — mani se, vele! Oće da kukate crnoga Marinka!« — E, to ti je, vala!
njemu se najpovoljnije i najlaskavije izražavao, i uvek kad bi se o njemu povela reč, rekao: »Mnogo što je čovek učevnjak, mani se, elinska sorta treba da je!« pa bi tad kao srknuo ustima i digao obrve.
— Ona od zaitin što su, prodajem gi. Što može kupus da se ćiseli u nji, pa da bidne edna lepa i fina stvar, — mani se! — Tu se ćir Đorđe zaboravi da je predsednik opštine, nego počeda hvali kupus kao mehandžija.
— Ama nije meni sad do toga! — veli ljutito Sreten. — A što je kupus, gospodin-učitelj, mani se! Ama žut kao ćilibar, pa tanak kako svila, a dobro kako ćetena alvica!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pred svakom kućom grmnuće doboš: Sad, kad ostadosmo svi bez gaća, Red je da neko nešto i plaća!” „Pravedni Lazo, mani sve te Uzdahe i suze!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
) IKONIJA (viče napolje, Anđelku): Anđelko, česma ti je u dvorištu! Ima i struja! (Cmilji) Mani malo tom metlom, neće ti otpasti! CMILjA: Kolko su samo blata naneli! A i onaj, što je u kujni večero!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Ima vremena“, odgovori on. „Nisam nimalo nestrpeljiv ni ljubopitljiv“. „Mani se tog geometra!“ reče druga od dvorskih dama, jedna crnojka, „on ne mari ni za dragocenosti ni za žene“.
Želeo sam da ovaj moj rukopis pošaljem u Aleksandriju - evo ti ga u amanet“. „More, mani se rukopisa, kad ti se radi o glavi! Tvoj život vredi više no ova hartija!“ „Varaš se, Diokle!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
bi zasluživao da mu se kaže ovako: E pa, čuj ti, prijatelju, druže, ili kako mu drago, ostavi se, molim te, pridike; mani se prazne slame i razgovora!
retkost — vatreni, dakle, prijatelj Talije i jedini otkupljivač garderobe one bankrotirale družine, bio je poznat po mani koja mu je nekad i zatvorila vrata Talijana hrama: mucao je (mučno i jako nesnosno), a sem toga, govorio, tj.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
vreme, i rekao bi da je stara opet zadremala, dok domalo začu se raskidano ženin glas: —E, nećeš što si namislio!... Mani me se!...Što će ti tuđa kurva?... — Da, kurva, a da što drugo?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I Jun može proći bez ikakva leka A tvoj vapaj sreća jošte nije čula, — Ti ga mani vragu, krepi svoju snagu Pa se hvataj Jula. Pitaš: šta ću onda ako i Jul slaže?
Miljković, Branko - PESME
vatrom lečiš Trećom se vatrom šališ (Treća vatra je crna) Glad vari mrak Priroda avaj još nije stvorena Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) Nežnost je životinjska lenjost proždiranja Za vreme ljubavi
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Na fala nu iga be a aha katasfi. Jiha nima ne pa riju noi je Sa hajiva maju laila tanake leba Badira sa haji uaje mani niju si Rejaje!...
Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!“ IV Pokriveni svojom mađijom kao senkom, Izgledaju crni. Idu jedan za drugim kroz visoku
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Rešili smo da se iselimo i sakrijemo. — Hoćeš li šta da preduzimaš? — Neću ništa. Mani, boga ti! Ali divizija je preduzela sa svoje strane. Jutros je dolazio islednik.
Ostadoh sam, čudeći se šta im bi najednom!... Tek sam tada čuo zvrjanje aeroplanskog motora... — Mani ga, Mito, a on pa kuražan! — munu Luka laktom Vojina. — Priznajem... priznajem, molim...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hoj devojko, zumbul plavi Jal' me ljubi, jal' se mani, Ljubezna. Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna.
Tog naći ćeš svagdi na Putu. Mani se njega — Reč je sama po sebi ta Ružna. Iskrenog traži prijatelja. Taj pravi je. Ljudi ginu no slabo za Njim; poklonima
Tamo ništa — Gole stene Bez promene; A šećera I bisera, Srebra, zlata Kao blata U nas dosta, Kâ tam’ posta. Mani s’ puta, Od tog truda Nije vajde — U dvor hajde Vila deva, Da ti peva Sila zemska I nebeska; Devi vili, Brate
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ovo je sveta stvar! — veli ocu Dionisiju. —Hoćeš ti jednu žlicu? — Mani, boga ti, to je otrov! — okosi se otac Dionisije; ljutio se, jer ga je pomeo u zdravici koju je u pameti slagao da je
Ilić, Vojislav J. - PESME
1893. II MOME GARIKU Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona!
1890. LjUBAVNA TRKA Stegni žice, o kobzaru, I sumornu tugu mani, Pa zapevaj pesmu staru O Ljubeckom i Okeani. U Lisinskog hrabrog pana Ima blaga kô u moru, Al' njegova kći Okeana Beše
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (neugodno, već sa strahom pomišljajući na to): Mani to, Stano! Još me je strah. I da znaš kako sam se bojala da se oni zbog toga još više ne naljute na mene.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— I Nola uze da govori načinom i naglaskom verenika njena. — Ta mani, molim te lepo! Ima kod mene i leba i pečenja i za đavola. Vodićeš ti moju sermiju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Rekoh mu kako ne bismo želili da silom ulazimo u stan. To nismo radili ni u svojoj zemlji. Ako treba, platićemo. — Mani, čoče... Pljačkaju oni nas od cara Laza, te da im danas mi plaćamo! Išli smo peške ka arnautskim kulama.
Šantić, Aleksa - PESME
I svuda, eno, Gde koja pane, Po jedno zlatno Kandilo plane... Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz odar moj, Do zore bele Da gledam samo: Kako si lepa, Sestro Pavina!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nosiše se ljetni dan do podne; Musu b’jela pjena popanula, Kraljevića b’jela i krvava. Progovara Musa Kesedžija: „Mani, Marko, jali da omanem!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
sedeći im za astalom, teke pusti se čoveča ruka iz duvara suproć očiju mu i s prstom napisa mu na duvaru ove tri reči: Mani. Tekel. Fares.
), evo, što ti se za tvoje nečovečastvo od Boga piše. Mani: izmerilo se je tvoje carstvo. Tekel: krivda je pretegla. Fares: prošlo te je već i drugom je izdato!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I glas o veštome majstoru Mani kujundžiji otišao je daleko po svetu, tako da je čak i za Svetu Bogorodicu Ržansku izradio težak krst od srme...
Pogledi im se sukobiše jer se i ona okrenula za njim, ali je Mani ipak vrlo krivo bilo što se prevario i okrenuo. No ipak je brzo popravio tu svoju pogrešku, doskočio je i tome:
GLAVA OSMA U njoj je jedan, za Mana vrlo prijatan, izveštaj iz usta Vaske izmećarke, posle kojeg je izveštaja Mani — kao što bi to pesnici kazali — sunce lepše sijalo, cveće prijatnije mirisalo i ptičice lepše pevale.
I ljuta na neveštinu i javašluk Manin, krene se odmah iz tih stopa Mani u dućan. — A, takoj li je? — viknu mu tetka Doka još s vrata ulazeći u dućan. — Što je? — pita je Mane.
Sve mi kaza kako pop iz knjigu da si čèti... A Mani milo. Brani se još neko vreme, poriče, spominje razliku između kuća, ali popušta, pomalo i priznaje, i milo mu bilo da
jedino kroz kapidžik u komšijsku avliju ili preko sokaka što je umela i smela sama poći. Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao sresti i osloviti i reč-dve nasamo razgovarati s njom.
“... Mnogi primetiše kako im je tek sada puklo pred očima, i sve im je sada, vele, jasno. Sad im je jasno otkud Mani tolike lakonane plitke cipele da ih i radnim danom, po kiši i blatu, nosi!...
“ a i moto, koje je glasilo „Ćud je ženska smiješna rabota!“ Znao je mnogo i nije znao ništa, — zato se krenuo Mani u dućan.
da je ipak javnost i žurnalistika i javna kritika jedini najbolji i najradikalniji lek svakom uopšte društvenom zlu i mani.
A nadao se uspehu jer je spremio teren. O Mani se lepo izražavao. U jednom društvu hvalio je Manu kao jednog dobrog zanatliju i pričao im kako je lepo živeo s ocem
Ne čuri mi se. Keif si nemam na drugu... Isti taj duvan, ama, neje ta ista mušljika! Tri-četiri dima, pa gu frlji’!... Mani milo što mu čorbadži-Zamfir navodi njegove reči. Zadubio se u opravku muštikle.
Ali, srećom po Zonu, stiže i Zamfirovima i Mani pozdrav od Manulaćevih. Manulać se izvinjava da ne može, jer baš tih dana ga trgovački poslovi odazivaju na duži put u