Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pevajući, godinama, isključivo u ovom maniru, Lukić je usvojio mnoge navike ovog žanra, i baš te, stečene navike, ta ritualna lakoća i okretnost, sugerišu utisak
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ono što se moglo dati u uskom okviru i preživelom maniru balada i romansa, Mitrović je dao. Nekoliko njegovih balada i romansa, rađenih vrlo pažljivo i lepo stihovanih, idu u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
vremena kada je poezija bila mnogo prisnija i prirodnije vezana sa melosom nego danas, kao i o posebnom stilskom maniru, verovatno starijem nego što bi se o njemu smelo zaključivati na osnovu ovde navedenih samo nekoliko primera.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Stefana Dečanskog (oko 1405) kao velikomučenika, potpuno u tradiciji bugarske Trnovske škole, u strogo hagiografskom maniru kakav u Srbiji nikad nije negovan.
Počeo je kao narodni pevač pesmama o crnogorskim borbama s Turcima, zatim se priklonio klasicističkom maniru, gde su mu učitelji bili više ruski nego srpski klasicisti.
Najpre je to Svadba Mihaila Lalića (1914-1992), pisana u realističkom maniru, s tematikom iz poslednjeg rata, ali se ona ne daje samo na ideološkoj nego i na nešto jače istaknutoj psihološkoj
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ustane, očita: vіno d’іl anno, donne dі quіndіcі, i tako ostavivši svoju nesuđenicu sopstvenoj sudbini, u najlepšem maniru oladi, ne misleći mlogo oće li se ona moći braniti ili ne, kao slaba, od razni napadenija koja joj se dogoditi mogu.