Milićević, Vuk - Bespuće
Iza dugog traženja, nađoše Manojla u jednoj uvalici, svega u krvi i bez svijesti. I seljaci polako pijuckahu rakiju iz ovelikih čaša, ne govoreći ništa,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Kako ne bi znao, kad kod nas u kući Nemci svaki dan gotovo jedu. DOKTOR (gledi u Manojla, prstom pokazujući u zvmlju): Jest, gljive, i gljive su vrlo prijatne. (Isajlu) Posle ćeš doneti i datela.
Otoič sam vidio jednog ući kroz pendžer, mal’da nije doktorov razum ukrao. ISAJLO (gledi u Manojla): Biće taj đavo. ŠALjIVAC: Idite samo pogledajte, pa ćete se uveriti. ISAJLO: Ajde, Manojlo! (Odu u sobu.
DOKTOR: Vi ste se zbunili? (Pogledi sa zadovoljstvom na Šaljivca i Manojla.) No ja ću početi redom. Tursku znam da niste obišli. PUTNIK: Nisam, osim Vlaške i Moldavije.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No tužne pesmice ove Nađoše u jednom dvoru, Alhazra koji se zove, Za vlade Manojla Sretnog, i njih su na javnost dale Dve stare, učene kuće Peresa i Gonzale I njih su pevali tada veslari španjolski
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
lepe vode ladne; pa do njega Golemović-Đuru, pa do Bure Orlovića Pavla, pa do Pavla Rado-beg-Mijajla, do Mijajla Grčića Manojla, do Manojla Šajnović-Damnjana, do Damnjana Oblačića Rada, a do Rada Kajicu Radonju; Kajicom je sovru začelio sproć'
do njega Golemović-Đuru, pa do Bure Orlovića Pavla, pa do Pavla Rado-beg-Mijajla, do Mijajla Grčića Manojla, do Manojla Šajnović-Damnjana, do Damnjana Oblačića Rada, a do Rada Kajicu Radonju; Kajicom je sovru začelio sproć' čestitog lica
Al' eto ti Grčića Manojla, i on vodi kićene svatove, ponajprvi ide pred družinom na vrančiću konju kosatome, buzdovana pokraj sebe njija, pa ga
Ode Grče za dobru đevojku, a ostaše u gori hajduci. Bilo tako za neđelju dana, al’ eto ti Grčića Manojla, vodi svate i nosi đevojku, te on zađe u klisuru tvrdu, u klisuru tvrda Kačanika, ponajprvi ide pred družinom na
nek ide na kuma, a starojko neka na starojka, Radivoje neka na đevera, a ja hoću baš na domaćina, a Grujica neka na Manojla, svi svatovi redom na svatove“.
svate razagnali; sam ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa doziva Grčića Manojla: „Stani, kurvo, Grčiću Manojlo! Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!
krilo od labuda; oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo; i on nosi sablju starokovku, pa povika Grčića Manojla: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s đecom mejdan dijeliti, no pričekaj Staroga Novaka!
Tad se Novak natrag povrnuo, ode s vilom blizu do Manojla, pa ostade u gori zelenoj; a vila se načini đevojka, pa se vije Grku oko grla, i tura mu ruke u njedarca, dok je Grku
“ Al’ se Novak teško poplašio, te ne smije pristupiti blizu, već se baca pernim buzdovanom, te udari Grčića Manojla, udari ga među oči čarne.
Uvati se sunce u proljeće, tj. bilo je pomračenje sunca februara meseca 1804. Konstantin, sin Manojla II i kćeri Konstantina Dejanovića, bio je poslednji vizantijski car (1449—1453) i junački je poginuo braneći Carigrad.