Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Međutim Valjevci izmole od Fočića i telo moga oca neki Manojlo iz Kličevca na kolima dotera i kod crkve u Brankovini bez glave sa̓ranimo. Glava je ostala kod Fočića na čardaku.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!... Eno preklane, pamtiš i ti, Marjane, i ti, Manojlo, a i ti, oče Stevo, gde po Dračiću pobi sve tuča...
— Ama ko li to naredi da se baš u naš potes ukopa? — upita Manojlo. — Naredi kapetan — eto ko! — odgovori Jovan gotovo ljutito. — »Našlo se«, veli, »u našem ataru...« A nije, zakona mi!
— Ono, lako je to kazati — prihvati Manojlo — ama ko će ga kopati?... Danju se ne može, videće kogod, a noću, ja, boga mi, ne kopah ga, pa makar mi grad odbio oba
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Odbijajući dete od dojke, izveštava Manojlo Kordunaš, vrše se i ove magijske radnje: „U mladu nedjelju uzme majka dijete na krilo, dade mu sisu, prinesavši uza se
Obred odvezivanja pupka nekada, mada retko, vrši se i pre sedme godine. Tako, na primer, u gornjoj Krajini, Manojlo Kordunaš ovako opisuje taj obred: „Kad novorođenčetu otpane pupčić, zaveže ga mati mrtvijem uzlom, zašije u svoj
Milićević, Vuk - Bespuće
čitavi svijet sažali mladu djevojku koja pođe za njega, proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je prva umrla, i njegova srdžba i bijes i udarci ne padahu više u kući, gdje je
Ali Manojlo Đaković nije stario, tako se činilo. On je postao još grđi, znajući svoj posao i službu u sitnice, bivao svakim danom
Mišljahu da usijeku koje drvo još toga jutra; neće valjda Manojlo biti toliki dušmanin da ih optuži ako ozdravi. I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije svitanja.
I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije svitanja. Manojlo ležaše na krevetu, sa zatvorenim očima i ječeći; na razdrljenim rutavim grudima i na obnaženoj desnoj nozi do iznad
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DJEJSTVUJUĆA LICA: DOKTOR FILOSOFIJE ISAJLO njegovi služitelji MANOJLO PUTNIK ŠALjIVAC Mjesto djejstva u Beogradu. DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1.
Sad i taj pokor na moju glavu. Da me čuje kum, prekrstio bi se. (Poćuti malo, pa se počne ceriti i krstiti.) MANOJLO (prolazeći stane, pa udari Isajla rukom po leđi). Hej, pobro! Zar si poludio, te se sam na ulici smeješ?
Hej, pobro! Zar si poludio, te se sam na ulici smeješ? ISAJLO: Poludio bi i ti, da si služitelj kod učenog čoveka. MANOJLO: Kakvog učenog čoveka? ISAJLO: Kod doktora. MANOJLO: Ta boga ti? Baš dobro, i tako mi neke bubuljice dosađuju.
ISAJLO: Poludio bi i ti, da si služitelj kod učenog čoveka. MANOJLO: Kakvog učenog čoveka? ISAJLO: Kod doktora. MANOJLO: Ta boga ti? Baš dobro, i tako mi neke bubuljice dosađuju. Ajde, da mi da kakav lek.
Baš dobro, i tako mi neke bubuljice dosađuju. Ajde, da mi da kakav lek. ISAJLO: E, on je doktor filosofije. MANOJLO: Pa? Zar ako je doktor Sofije, ne sme i muške lečiti? ISAJLO: Vidiš da si prost. More, filosofije doktor, a ne Sofije.
Zar ako je doktor Sofije, ne sme i muške lečiti? ISAJLO: Vidiš da si prost. More, filosofije doktor, a ne Sofije. MANOJLO: Pa dobro, dobro! Ili lečio Sofiju ili filosofiju, menije svejedno; samo da se oprostim bubuljica.
Ili lečio Sofiju ili filosofiju, menije svejedno; samo da se oprostim bubuljica. ISAJLO: Ali filosofija nije žena. MANOJLO: Pa neka je i devojka, ja je, znam, neću prositi. ISAJLO: Jest, al’ nije ni devojka. MANOJLO: Dakle baba?
MANOJLO: Pa neka je i devojka, ja je, znam, neću prositi. ISAJLO: Jest, al’ nije ni devojka. MANOJLO: Dakle baba? ISAJLO: Aja! MANOJLO: Pobratime, ili sam ja lud ili si ti.
ISAJLO: Jest, al’ nije ni devojka. MANOJLO: Dakle baba? ISAJLO: Aja! MANOJLO: Pobratime, ili sam ja lud ili si ti. Šta je dakle ta Sofija ISAJLO: Nije Sofija nego filosofija, a to je nešto
Šta je dakle ta Sofija ISAJLO: Nije Sofija nego filosofija, a to je nešto visoko. MANOJLO: Je li tvoj gospodin doktor? ISAJLO: Jeste. MANOJLO: Leči li on filosofiju? ISAJLO: On ne leči nikoga.
MANOJLO: Je li tvoj gospodin doktor? ISAJLO: Jeste. MANOJLO: Leči li on filosofiju? ISAJLO: On ne leči nikoga. MANOJLO: Pa zašto je doktor? ISAJLO: Znam li ja?
MANOJLO: Je li tvoj gospodin doktor? ISAJLO: Jeste. MANOJLO: Leči li on filosofiju? ISAJLO: On ne leči nikoga. MANOJLO: Pa zašto je doktor? ISAJLO: Znam li ja?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
most koji se pokreće i diže iznad Zlatnog Roga tu dospe Lazarev sin posle trostrukog juriša protiv Mongola sreće ga Manojlo car sa obale vere povetarac Mramornog mora meri visinu viteza i njegovog doba od poslova svetskih predstoji još
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
158. Uzraslo mi je drvo zeleno; Pod drvetom mi je svilena halja, Na halji sedi majstor Manojlo, Te kaftan kroji carevoj ćeri. Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem.
Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem. Tude prođe careva ći. Na nju pogleda majstor Manojlo, Na nju pogleda i kaftan okrati. Prevari se kalfa Danojlo, Na nju pogleda, iglu prelomi, Iglu prelomi, konac prekide.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
mogla bi da odgovara opisu Vukosave, koji Skitnica daje u prvoj slici VILOTIJEVIĆ, čovek sa govornice ISLEDNIK MANOJLO, kapetan IV pešadijskog puka „Stevan Nemanja”, Drinska divizija, Prva armija TANASKO, redov u istoj jedinici Događa se
(Unose Skitnicu u kafanu. Nestaje svetlost sveće. Tišina. Iza kanti za đubre oprezno se pomaljaju kapetan Manojlo i redov Tanasko. Obučeni su u iscepanu uniformu srpske vojske iz Prvog svetskog rata.
Obučeni su u iscepanu uniformu srpske vojske iz Prvog svetskog rata. Manojlo ima durbin, revolver i pelerinu. Tanasko pušku s bajonetom. Nose francuske šlemove, porcije, a oko pojasa fišeklije.
Tanasko je za pojas zadenuo kašiku. Gledaju oko sebe sa velikom opreznošću.) TANASKO: Otišli su, goskapetane! MANOJLO: Daj mi vamo tu bateriju i sekciju! Zauzmi položaj iza one bandere!
Zauzmi položaj iza one bandere! (Tanasko staje iza bandere i osmatra, s puškom na gotovs. Manojlo razvija kartu, pokušava da upali bateriju, ali mu ne uspeva.) MANOJLO: Zapiši da se trebuju baterije!
Manojlo razvija kartu, pokušava da upali bateriju, ali mu ne uspeva.) MANOJLO: Zapiši da se trebuju baterije! TANASKO: A gde das trebuju, goskapetane? Ni komore, ni menaže, ni furaža...
TANASKO: A gde das trebuju, goskapetane? Ni komore, ni menaže, ni furaža... MANOJLO: Ništa, nije važno, videćemo i vako. Kad bi bar kiša htela malo da stane!
Kad bi bar kiša htela malo da stane! TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno! MANOJLO: Bolje da smo pošli na Savamalu, uz Dunav. Il preko Topovskih šupa. Ili ne valja ova karta, il smo pobrkali teren!
Il preko Topovskih šupa. Ili ne valja ova karta, il smo pobrkali teren! TANASKO: Odvali mi ruke ova kokinka! MANOJLO: A šta bi tek da nosiš mitraljez Švarcloze? Ovde su kuće, a treba da su kupusišta i pašnjaci...
TANASKO: Ja bi, goskapetane, digo ruke od svega! Preko cele Srbije peške, pa ništa! MANOJLO: Ima da teramo i do vojvode Putnika, i do đeneralštaba, i do ministra vojnog, i do regenta, princa-naslednika, pa
TANASKO: Da je meni parče sira ovčega, ukiseljena crvena paprika šilja, i, kao kruna, veliki mačvanski lebac! MANOJLO: Podelićemo sledovanje večeras! TANASKO: Opet onaj peksimit francuski? Dizvinete, od toga sam dobio zatvor!
Da barem ima pečen kompir i tani! A što da ne kucnemo ovoj ovde kafedžinki? Malo kundakom u vrata... MANOJLO: Treba se čuvati i od srpskih i od austrijskih trupa! Znaš da smo ovde po specijalnom zadatku!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gradu bijelome, u onoga kralja pladinskoga; što je vajde e dobra đevojka kad je guja jeste zaprosila, ljuta guja Grčiću Manojlo od Sofije, grada bijeloga. No ču l', sine, Grujica dijete!
Al' ne bere Grčiću Manojlo, on ne bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane; već on bere Grke i Bugare, i terzije,
Sve svatove redom pokupio, pa otide u klisuru tvrdu, u klisuru tvrda Kačanika, kud će proći Grčiću Manojlo i provesti kićene svatove.
Da li sestru u crno zaviti? Da li dati moju zaručnicu za Grujicu, sina Novakova?“ Tako pjeva Grčiću Manojlo, gledaju ga iz gore hajduci, gledaju ga, no im nije milo. Ode Grče za dobru đevojku, a ostaše u gori hajduci.
Da l’ mi sestru u crno zaviti? Da li dati moju zaručnicu za Grujicu, sina Novakova?“ Tako pjeva Grčiću Manojlo, gledaju ga iz gore hajduci, gledaju ga, no im nije drago. Tad govori Starina Novače: „Čujete li, sva moja družino!
on uze lijepu đevojku, odvede je u goru zelenu; domaćina Novak pogubio, svi svatovi svate razagnali; sam ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa doziva Grčića Manojla: „Stani, kurvo, Grčiću Manojlo!
Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa doziva Grčića Manojla: „Stani, kurvo, Grčiću Manojlo! Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!
Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!“ Kad to viđe Grčiću Manojlo, obje noge niz vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku tamburu odbaci, pa desnicom za mač privatio, a
Kad to viđe Grčiću Manojlo, on poteže mača zelenoga: „Stani, kurvo, Novaković-Grujo! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača
Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s Grujom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Tatomira!“ Reče njemu Grčiću Manojlo: „Bliže k mene, deli-Tatomire!
Lasno j’ s Grujom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Tatomira!“ Reče njemu Grčiću Manojlo: „Bliže k mene, deli-Tatomire! Bliže k mene, da se udarimo, kaio sam mejdan dijeliti!
“ No eto ti deli-Radivoja, golu sablju nosi u rukama, pravo ide Grčiću Manojlu: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s đecom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Radivoja, da junački mejdan dijelimo!