Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Srbi mogu biti samo čerez mene bogati u prosveti. ISAJLO (tajno Manojlu): Vidiš, kako je učen. MANOJLO: Zaista, jer mu se čisto kosa nakostrešila; valjda je mnogo mislio.
Zato uzmite na um. ISAJLO: Nemajte brige, g. doktor, kao da ga sami čuvate. DOKTOR (Manojlu): Povtoravaj često i upisuj u knjigama mudrost koju sam ti raščlenio, pa ćeš doći do 24 predjela neba. (Otide.
DOKTOR: Stani, ideja je dobra! (Otide na stranu i počne pisati.) ISAJLO (Manojlu): Vidiš, kako smo ga zabunili. Mora da ućuti. MANOJLO: Opet je dobar čovek.
Idi brzo, neka se ovo stavi, jošt ima vremena!
ISAJLO: Razumem, g DOKTOR: Moj razum nije za druge. (Manojlu) Da produžimo nauku. Stari su mislili po nekima spisateljma...
MANOJLO: To su morali biti veliki glupaci.
ŠALjIVAC: Takav sam ja vidio u Zavedeniju siđenih s pameti.
DOKTOR: To je moje zavedenije, i tu ću ga naći. (Manojlu) Osvime, kaži Perzerinu, neka ide u Zavedenije siđenih s pameti i neka zaište moj razum.
ŠALjIVAC: Ja, ako vam i otkrijem, to ću samo moći nasamo i pod uslovijem.
DOKTOR: Pod kakvim uslovijem? (Manojlu) Idi po razum!
MANOJLO: Ali gdi ću ga naći?
DOKTOR: Oćeš da zaboravim na moju moralnost?
DOKTOR: Vi?
ŠALjIVAC: Meni su i tako poznata vaša zavedenija siđeni s pameti.
DOKTOR: Vi ste neki osobiti čovek. (Manojlu) Odlazi!
POZORIJE 9.
(MANOJLO iznosi stolice, PREĐAŠNjI.)
DOKTOR (Manojlu): Tu ćeš i ti ostati, jer si đak, da štogod naučiš. (Šaljivcu) A vi uzmite ovu knjigu (dade mu svoje Zemljeopisanije) i
DOKTOR: Jesi li kazao, da se više ne zoveš Isajlo?
ISAJLO: Kažem ja kako ste mi nadeli ime Perzerin, kao i Manojlu Osvim, a on se počne jošt većma smejati. „Na“, rekne mi, „Nosi ovo doktoru, znam da će mu milo biti.
Sad je gotovo.
ŠALjIVAC: Bog i duša, taj štap vredi mlogo!
PUTNIK (Isajlu i Manojlu): Sad ga pustite.
MANOJLO: Bogami, ja ne smem.
PUTNIK: Pustite, kad vam kažem!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti deli-Radivoja, golu sablju nosi u rukama, pravo ide Grčiću Manojlu: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo!