Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
POSLE PROPASTI Pri padeniju Srbije 1813. godine 23. septemvra meseca, Nikola Marinović, Zemunac, bivši dobar poznanik, a možno da i ortak pokojnoga Milana Obrenovića, poruči da vojvoda Miloš Obrenović, što
Vojvoda Miloš, ne hotev sam ići, zovne i mene; pređemo oba, gdi zapita Marinović: „Kako ste s Turcima?” Kažemo: da se sa šnjima bijemo i da i se ne bojimo, a skoro će i zima dva zla rastaviti.
” Kažemo: da se sa šnjima bijemo i da i se ne bojimo, a skoro će i zima dva zla rastaviti. A Marinović kroz plač: „A jadno vam vaše bijenje i nebojanje! A gdi vam je Černi Georgije?
A gdi vam je Černi Georgije?” Kažemo: da je dole na Moravi pred onom turskom ordijom. Marinović kaže: „Nije istina, no eno ga pobegao u Zemun, a Beograd pust ostao, Turci došli u Smederevo i k Beogradu spješe” i