Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda poniješe dijete u crkvu, i ona se napuni naroda Tako se dijete krsti, i nadjenuše mu ime Marija. Kad ga opet vratiše u kuću, Mićo iznese ponovo rakiju. Prvu čašu dade kumu Ninku.
Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo! Dabogda svako dobro i radost od nje da dočekaš; da te utješi i podvori pod tvoju starost, da se dičiš i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I’te, molim vas! O Jesus-Marija! So šenes kind und so, so... A a a! Samo jedan jed! Eto vi’te, već plače frajlica!« veli Gabriela pokazujući na
I koga da prvo sretne na vratima kao svedoka svega toga, nego opet onu fatalnu frau-Cvečkenmajerku!!! — Jesus-Marija! — viknu zaprepašćeno frau-Gabriela... Frau-Cvečkenmajer!! — Na, Kristi-Got, tako vam i treba! — pozdravlja je ova.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na zidu u toj sobi, nad posteljom, visila je svega jedna ikona, Marija, naslikana kako je, na globusu, zgazila zmiju, nogom.
Jedina briga mu je sad da uda ćerku. Prilikom prošlogodišnjih manevara, kad su, imperator Francisko, i imperatrica Marija Terezija, dočekani u Budimu, Božič se, jedne noći, bio napio, i nešto brbljao o tom, da bi on davno bio potpukovnik,
Pre deset godina, Marija Terezija pisala je, svojeručno, da su se serbski vojnici iz kraljevine Hungarije, Horvatske i Slavonije, po Bavarskoj,
Prajski kralj, Fridrih II, koga je Marija Terezija smatrala za čudovište u ljudskom obliku, postao je bio njen smrtni neprijatelj.
Kao što su muškarci, izvesne vrste, odvratni ženi koja je dobra mati. A Marija Terezija je rađala decu – šesnaestoro. Ratovi izmeću Austrijske Imperije i Prajske bili su gori nego turski.
Tome se mora učiniti kraja. Mora! Čak se i Marija Terezija bila rešila. Kad je Isakovič, dakle, stigao u Srem, takvih oficira, koji traže pašport, bilo je i u Oseku, a
Tog septembra, pomenute godine, pitanje iseljenja Srba postalo je sve zamršenije, pa se i Marija Terezija, carica, bila umešala u to. Dvorska kancelarija počela je da prebacuje, Srbe, i Kajzerlingu.
Gospoža Evdokija bila je zaprepašćena golišavošću te lepe žene, koja je za nju bila isto što i carica, Marija Terezija, a koja se i zvala Tereza.
Nije čudo ni to da je, u julu te godine, prema svom kaznenom patentu, Dvor pretio smrtnim kaznama, a Marija Terezija rešila – bez obzira na svog, rosijskog, saveznika, imperatricu Elisavetu – da se tim selidbama, na kraju
I kad su selidbe u Rosiju bile u punom jeku, Marija Terezija im je popuštala, jer je načinila savez, sa caricom rosijskom, koja je, kaže, takođe te vere, koju i oni
k. Veličestvo Marija Terezija, imperatrica rimska i kraljica hungarska. Ovi manevri u Rosiji bili su, međutim, u životu Isakoviča, sasvim
Englezi, kažu, da je taj rat počeo u Americi, gde su Francezi hteli da otmu kolonije Engleza. Marija Terezija pomagala je, u tom ratu, Franceze.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god. U Hrvatskoj je posle toga ukinut ustav i zavedena nasilna vladavina. Marija Terezija (1740—1780) i Josif II (1780—1790) su otpočeli sa ponemčavanjem Hrvatske. Hrvatski sabor je 1790. god.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana sobarice Sofija Tri čina se dešavaju tri godine posle predigre. PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića.
PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića. I PAVLE, MARIJA MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja): Gospodine, jedan gospodin; kaže pozvan je.
PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića. I PAVLE, MARIJA MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja): Gospodine, jedan gospodin; kaže pozvan je.
PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe! MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo).
MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada?
PAVLE: Da, čuo sam! RINA (ode u svoju sobu). V PAVLE, MARIJA PAVLE (digne glavu i pogleda za njom; kad vidi da je ona zatvorila vrata, odlazi telefonu, uzima telefonsku knjigu i
i pogleda za njom; kad vidi da je ona zatvorila vrata, odlazi telefonu, uzima telefonsku knjigu i traži izvestan broj). MARIJA (dolazi): Nadzornik građevine. PAVLE: Aljoša? Neka uđe. MARIJA (propušta Aljošu, a sama ode).
MARIJA (dolazi): Nadzornik građevine. PAVLE: Aljoša? Neka uđe. MARIJA (propušta Aljošu, a sama ode). VI ALjOŠA, PAVLE PAVLE: šta je, Aljoša? Je li tamo sve u redu?
PAVLE (kad ona iščezne, digne glavu, posle izvesne pauze diže se i zvoni). VIII MARIJA, PAVLE PAVLE: Gospođa je otišla? MARIJA: Da! PAVLE: Slušajte, ma ko da me tražim, nisam kod kuće. Razumete li?
VIII MARIJA, PAVLE PAVLE: Gospođa je otišla? MARIJA: Da! PAVLE: Slušajte, ma ko da me tražim, nisam kod kuće. Razumete li? MARIJA: Razumem!
MARIJA: Da! PAVLE: Slušajte, ma ko da me tražim, nisam kod kuće. Razumete li? MARIJA: Razumem! IX LjUBOMIR, ISTI LjUBOMIR (u tom trenutku pojavljuje se na vratima noseći jednu veliku knjigu): Je li
(Mariji.) Idite! MARIJA (ode). H LjUBOMIR, PAVLE LjUBOMIR: Tako mi je neprijatno. (Hoće da pođe.) Ako dozvoljavate? PAVLE: Ta ostanite kad vam
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
pokoriti već se junački opirao progoniocu Jevreja u Vavilonu, Hamanu; spasla ga poćerka Estira, vavilonska kraljica Marija Terezija — (1717— 1780), austriska carica, poznata po svojoj energičnosti i apsolutističkoj vladavini; vodila
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je zadovoljan, jer ih je našao više od stotinu koji su znali da lepo izgovore: „Marija Terezija...” i dodadu: „vivat“.
Soba je bila tapetirana žuto. Osim Katarine Sijenske, na zidu je bila i Sveta Tereza. U jednom ćošku pak, Marija, sa golom, lepom nogom, stavši na zmiju i na Mesec. Kolike žile ima na rukama. Rđavo vino.
Zar je moguće da to ne bude, kad je to i carica? Lepa Carica. Carica koja je sjedinila u sebi dva divna imena, Marija i Terezija. Ime Marija! Marija bezgrešna, Marija čista, kovčeg belokosni, zvezda jutarnja.
Lepa Carica. Carica koja je sjedinila u sebi dva divna imena, Marija i Terezija. Ime Marija! Marija bezgrešna, Marija čista, kovčeg belokosni, zvezda jutarnja. Marija divna, Marija porodilja.
Lepa Carica. Carica koja je sjedinila u sebi dva divna imena, Marija i Terezija. Ime Marija! Marija bezgrešna, Marija čista, kovčeg belokosni, zvezda jutarnja. Marija divna, Marija porodilja.
Lepa Carica. Carica koja je sjedinila u sebi dva divna imena, Marija i Terezija. Ime Marija! Marija bezgrešna, Marija čista, kovčeg belokosni, zvezda jutarnja. Marija divna, Marija porodilja.
Ime Marija! Marija bezgrešna, Marija čista, kovčeg belokosni, zvezda jutarnja. Marija divna, Marija porodilja. Poštuje li iko i zna li, od njegovih, svetu Tereziju? Ime Terezija!
Ime Marija! Marija bezgrešna, Marija čista, kovčeg belokosni, zvezda jutarnja. Marija divna, Marija porodilja. Poštuje li iko i zna li, od njegovih, svetu Tereziju? Ime Terezija! Žar, Sunčan kolut što opasuje telo.
koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s kostiju, dok god budu u ovoj zemlji, iz koje ih više pustiti neće? Marija Terezija. M – prvo slovo njenog imena ima tajanstveno značenje, jer znači: hiljadu. M – jer je Mati. A – jer je Anđeoska.
Kao što nije osećao Prusku, u zaleđu, tako nije znao ni gde je Lorena, pred njim. Hoće li, posle njinih pobeda, Marija Terezija uspeti da kruniše svoga muža u Nemačkoj, bila mu je šesta briga, kao i njima njegovo proizvodstvo za
Tu se saznalo i ostalo. Kako izgiboše mnogi i više oficira, i kako je vojnicima Marija Terezija poslala po talir za junaštvo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷ U Crnoj Gori, žena koja nema mleka, valja da „uzajmi vode u devet Stana i u devet Marija, pa neka za devet jutara našte srce pije vode prijed ishoda sunčanoga“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Znala je da treba da umre i zato je neprekidno pušila. Zvala se Marija i htela ja da se što više napuši pre nego što ode. Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre.
Kuća je ranije pripadala nekom nemačkom birošu, koga je u ovo rumunsko selo dovela Marija Terezija. Pa je vlasnik kuće dao da se na tavanici naslika kako ona odlazi ravno u nebo. Da se zahvali.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pod uticajem moderne francuske književne kritike i estetike, naročito Sent-Beva, Hipolita Tena, Žila Lemetra i Marija Gijoa, srpska kritika je postala sasvim moderna, i u glavnim svojim idejama i u metodima rada.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I onda za tebe: — Marija umre. Bog da je prosti — reče mati i pogleda me. — E? — trgoh se. — Mani, sinko! — Odmahnu ona rukom.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kako čovek ustane, drugo ništa i ne vidi, nego gdi se usproodale žene. Šta je? Sveta Sofija, Ognjena Marija, treba da se čestita, pa ne samo ženama nego i maloj deci na sisi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ni Džejn Osten, ni sestre Bronte; jer i Šarlotu smo, Čarli, a i Emili smo, Čarli, i nju, i nju, ni Simon de Buvoar, ni Marija Dombrovska, ni Gertruda Stejn, ni Agata Kristi, ni Franzoas Sagan, ni ona, i nju smo, Čarli, i nju — ni jedna od njih ne
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Prostire Bela smetove o crne kuće brestove, gde jeza s lučem gostuje. To hram je, a ne avlija: kraj česme gola Marija kao da nešto posluje. PRELEST SEVERA CRKVA DRVENA І Poj, jutrenje: zuji pčela sa plešivog svetitelja.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
POZORIJE) DJEJSTVUJUĆA LICA: MARKO VUJIĆ, bogati trgovac JELICA, njegova kći BATIĆ ALEKSA MITA MARIJA DJEJSTVO PRVO 1. (Ulica.) ALEKSA, malo zatim MITA ALEKSA (drži jedno pismo u ruci): Dobro, dobro!
Ali šta se ja za to brinem? Sljedstvo je ovog izrečenija da se ne moramo baš tako strogo držati sovesti. Moja Marija, ti si se dala u talijanske pesme: „Ah ljubovi paklena, — slatka tugo srca moga.
ALEKSA: Ništa zato; samo ti budi malo gospodar od trbuva, pak ćemo srećni biti. MITA: A, vrlo srećni! Marija je ovde. ALEKSA: Šta, Marija? Odkud nju đavo ovamo donese? MITA: A znam ja.
MITA: A, vrlo srećni! Marija je ovde. ALEKSA: Šta, Marija? Odkud nju đavo ovamo donese? MITA: A znam ja. ALEKSA: Ej, ubio je bog, sad će mi sav posao pokvariti.
ALEKSA: Dakle, ja imam čest maj kompliment učiniti. (Pođe, no udari na Jelicu.) 5. JELICA, malo zatim MARIJA, PREĐAŠNjI JELICA: Gospodin baron, jedna devojka pita za Aleksu Nikića. ALEKSA: Pak šta se to mene tiče?
JELICA (otvori vrata): Ja sam vam kazala da ovo nije taj gospodin. Ovo je baron Golić. MARIJA (uđe u sobu): Pustite me samo da se s njime razgovorim... Aleksa! ALEKSA (tronut, na strani): Baš te sad đavo nanese!
Aleksa! ALEKSA (tronut, na strani): Baš te sad đavo nanese! MARIJA: Tako treba? To je lepo? Izvarati od sirote devojke hiljadu forinti, prstenovati se, pak onda pobeći?
Svirjepi, na kraj sveta idi, svuda ću te sljedovati! ALEKSA: (ohrabrivši se, Marku): Tko je ova persona? MARIJA: O, sad me ne poznaješ; a dok mi nisi izvarao novce, donde si me dobro poznavao; obećavao si mi zlatna brda, pa kad si
ALEKSA: Ili sam ja pijan, ili je ovo njeko čarodjejstvo! Ja ne znam šta ova djevica hoće. MARIJA: Prenevešćuj se, varalico svetska! ALEKSA: Ja nisam ni najmenše raspoložen ludim personama otvjete davati. (Marku.
Draga moja, ovo nije onaj mladić koga vi tražite; onaj se zove Batić. MARIJA: O, gospodaru, dobro ja poznajem njegovo lice. JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug.
MARIJA: O, gospodaru, dobro ja poznajem njegovo lice. JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug. MARIJA: Baron Golić, vaš suprug! Dakle i vaš suprug? Meni je odneo hiljadu forinti, a šta će vama odneti?
Jeste li vi čuli, nemojte vi u prisustviju mome tako što govoriti; jer, razumete li, ja vas taki dam zatvoriti! MARIJA: Zatvoriti? Jošt je to ostalo što mi učiniti možeš. Aleksa, Aleksa, svega si me rastavio; sad me možeš i česti lišiti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin. Jedan gospodin želi da govori sa vama.
Niste je videli? Gospođa Marija se uplašila. — Ne, ona je sigurno zaspala iza kokošarnika. Čeka da se ispile mali. Nađi i jedan limun.
iz Burgosa ili Leride, ali ove dve poslednje varoši iz pažnje ne spomenuše. Gospođa Marija, ogromna i lepa žena, velikih, crnih očiju, donese sanjivu Fereru na rukama; Izabela joj se držala za suknje.
Evo, ima dve godine da sam upisan, ali moja žena Marija može vam reći da sam ja u stvari, po ubeđenju, to još od prvoga časa. Od prvoga časa, od sasvim prvoga časa.
Samo ja nisam znao da izrazim šta osećam, nisam znao ko propoveda isto; nije imao ko da mi objasni. Je li, Marija? — O da, moj muž je osećao da nešto novo nailazi, al̓ nije umeo da izrazi.
Tako tek pre dve godine, kad mi Marija reče: Glupo je da si ti po ubeđenju a da nisi upisan! ja sam tražio i da me prime. — O, ujak je oduvek bio za obnovu.
Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite.
Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite.
— Neću da ulazim, biće nas suviše. Lupaj, Marija-Lujza će izići. Lupaju. Kao da celo jezero odjednom dolazi do nas, tako me taj zvuk seti na zvuk kojim je ribar
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Vjetar ružu uz polje nosaše, Na Jovov je šator nanosaše, Gdjeno Jovo sa Marijom bješe: Jovo piše, a Marija veze; Nesta Jovu mrka murećepa A Mariji zlata žeženoga, Onda Jovo Mari govoraše: “Oj Marija, draga dušo moja!
bješe: Jovo piše, a Marija veze; Nesta Jovu mrka murećepa A Mariji zlata žeženoga, Onda Jovo Mari govoraše: “Oj Marija, draga dušo moja! Jeli tebi mila moja duša? Jel’ ti tvrda moja desna ruka?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na igrankama, zimi, u pozorištu na Rijeci, upoznao sam čitav niz Đulija Ada, Marija, i igrao sam sa njima i „fioretto“, na kafanskom stolu. Odlazili smo i u Trst, i bio sam, i u Veneciji, na karnevalu.
bio pripremio veliki govor o Petrovoj umetnosti, pročitao sam svoje sočinjenije Petru, u jednoj sobi hotela „Kraljica Marija“.
bih dakle pisao aforizme o tom kako je došlo do japanskog uticaja na rokoko, do onih tako širokih postelja; zašto je Marija Antoaneta postala lezbijka i koliko je uticala na revoluciju, engleska muška moda, koja je naterala Monsenjera, brata
Ona su me vodila i pokazivala mi ruševine starih kuća na obali, gde se iskrcala Marija Stjuart, pre četiri stotine godina, kad beše nevesta. Tu je more bilo plitko i duboko plavo.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Istočna strana sastoji se iz tri ostrva: SanMigel (750 kv. km.), Santa-Marija (97 kv. km.) i stenovitog ostrva Formigas (45 kv. km.). Srednja grupa ima pet ostrva: Terseira (456 kv. km.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
njegove sobe, on prime|tivši ih, go, samo u gaćama i košulji, visok, bled, počeo bi k njima da podskakuje i viče: — Oh, Marija kurva! I vezanih nogu, u belim, novim čarapama, jednako podskakujući, nastavljao bi: — Oh, oh!... kurva Marija!...
I vezanih nogu, u belim, novim čarapama, jednako podskakujući, nastavljao bi: — Oh, oh!... kurva Marija!... Tetka, čuvši, brzo bi istrčala. Njih, decu, odjurila bi, a njega silom uvukla natrag u njegovu sobu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kuća ti se kućetinom zvala, na ognjištu iznicalo trnje! Lijek tražio kod sedam Stana i devet Marija! Majka te u mrtve oči poljubila! Majčino te mlijeko gubalo! Manji umro nego što si se rodio!
i na devetom moj dragi Petar (ili već kako mu je ime) kleči, od sveg srca ječi. Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš?
Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš? — Ne pitaj me Marija Anđelija, imam dragu Jelenu (ili već kako joj bude ime) u zlatne niti unićena, u srebrenom brdu ubrđena, ja te drage
“ Al’ govori Marija Anđelija: „Ako ti te drage Jelene iz zlatnih nita ne iznitiš, iz srebrena brda ne izbrdiš, — krvi ćeš rakati, mozgom
lutke utvrđene, nepomične: ovce i čobani — i pred njima anđeo; malo dalje, kao u štalici, — jasle i volovi, i Josif i Marija s mladencem Isusom“.
Stanković, Borisav - JOVČA
sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA, kći Jovčina i Marijina VELA, snaha Jovčina, za Tomom SOFIJA, snaha Jovčina, za
Uza stubove, i uz doksat, čak do krova, penju se loze, čardaklije. Letnje jutro. MARIJA (na doksatu namešta po minderluku jastuke, ide polako, u čarapama, osluškuje pred obojim vratima, tiho posluje).
MAGDA (dolazi s leva iza kuće, pod stepenice, spazi snahu svoju gore): Došao? MARIJA (prstom na ustima daje joj znak da ne viče): Došao!
MAGDA (skinula nanule, u čarapama penje se na doksat tiho, ljubeći se sa snahom): Kada? MARIJA Sinoć. Ne znam zašto, tek mi kao da smo znali, te sinoć ne odosmo na sedenje kod Aritonovih.
(Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje! Možda ne spava, možda se probudio, pa da ne čuje larmu...
Otac bio u crkvi i tamo čuo, i poslao me da vidim... MARIJA (maše joj rukom da ne larma): Došao je, došao. NACA (otrči iza kuće desno).
SLUGA (dolazi s leva i staje pod doksat): Da otvorim kapiju? Konje i kola da izvodim? MARIJA Ne, ne smeš, ne smeš. Dok se on ne digne, on ne obuče, i ode — ne smeš ništa.
(Pokazuje na sunce.) Eto već otkada je dan a toliki posao čeka. Ne znam, da opet ja ne budem kriv... MARIJA Kako »ne znaš«? Ti bar znaš. Znaš da kada on dođe, da se ne sme ništa po kući, da se lupa, dok se on ne probudi.
SAUGA (odlazi levo). MARIJA (gleda oko sebe da li je sve u redu. Kada vidi da ispred njegove sobe do praga još nisu donesene očišćene cipele i
dole: Sofija nosi među prstima očišćene cipele; Vela nosi legen, ibrik i peškir; penju se u čarapama na čardak). MARIJA Pa gde ste, za Boga? SOFIJA Pa tu smo, nano. Ne možemo od onih dole da se okrenemo. Već se svi iskupili.
JOVČA (izlazi. Pruža ruke ka legenu da se umiva): Daj! VELA (poliva ga). MARIJA (Sofiji, pokazujući na sobu): Idi i otvori prozore.
JOVČA (pali, puši, i srče kavu; okreće se ženi): A ti... šta je? MARIJA (stojeći do zida, pognuta): Ništa. JOVČA Kako sinovi, snahe? Kako čivčije i berićet?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nek uzme sebi drugu, pak nek je bolje čuva. Al’ ako ne dođe, kakvo ćeš onda lekarstvo naći? S druge strane, Marija, čiča-Mijailova kći, okolo tridesete godine vozrasta, no gledajući na nju bi[h] se zakleo ko da joj nema više nego
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Bižmo u kuću, e pomete! — reče duhovnik, pa doda s praga: — Valjen Isus! — Vazda Isus i Marija! — prihvatiše Kušmelj i Osinjača. Ona zbunjena stade se muvati po kući, ne znajući šta će. — Pa kako, kako? — pita dujo.
Bakonji bjehu prionule oči uz manastir te se prepade kad mnogi glasovi zagrajaše: — Vazda Isus i Marija, fra-Brne! A imao je Bakonja šta i vidjeti! Sedam fratara izvalilo se na klupi pod orasima.
Trojica ih samo zaređaše da ljube ruke fratrima vičući: „Valjen Isus!“ — Bog vam pomogâ! Vazda bija valjen Isus i Marija! — otpozdravljaju fratri. — Sidajte, ljudi!... Dones rakiju, dite!... Posjedaše na klupe. — Nema ti što rišćanin!
Balegan, koji strugaše ribu, nanišani jednijem okom na nezvanog gosta, pa odgovori suho: — Vazda bija valjen Isus i Marija!... Ajde, brate, dolika gvardijanu. Tada kneza ostavi strpljivost.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kola, praćena žandarmima i nosačima baklji i odvedoše ih u Konsijeržiju, tamnicu iz koje je sedam meseci ranije kraljica Marija Antoaneta izvedena na gubilište.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle skočim naglo, pojurim u drugu sobu i kažem devojci: — Slušajte, Marija, spremite me za put... pet dana, večeras, molim vas.
Tu, na samim vratima stanice, stiže me Marija i pruži mi kutiju sa žutim imalinom koju je opet bila zaboravila i koju ja ostavih u džep gornjeg kaputa, pa odoh da
Imanje je ostalo prilično. Čim sam pročitao pismo pojurio sam u drugu sobu i rekao devojci: — Ah, Marija, spremite me za tužno putovanje večeras brzim vozom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
prag, baba stade da se zdravi sa neobičnim i nemilim joj gostima, ali je kmet prekide: — Slušaj sad, Đurica, i ti, Marija, šta će vam gospodin kazati. Valjad' poznajete gospodina Mitu? Đurica podiže glavu i jetko se nasmeši. — Tss...
Najedared uzviknu veselo: — Dajte motiku! — Marija, gde je motika? — zapita kmet. — Ne znam, bogme, da li je i doneta iz luke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Crnogorac se malo promisli, pa mu odgovori: — Marija. Stranac mu stavi još jedno pitanje, ali će ovaj njemu: — Čekaj, čoče, da ja upitam nešto tebe.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Najviše je voleo crkvene pesme. Mnoge večeri bi s krova Tvornice odjekivale arije “Gloria in ekscelsis deo” i ”Ave Marija” i gubile se u noći između praznih zgrada ulice Kortland, koje su samo danju živele.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Muči, ženo, to su naši muški posli! — prekide sanjiv pošljednju Zdravo, Marija Žižica i utrne svijeću. DANGUBA Pun mjesec s vedra neba razliva se selom, srebri čistine, obasjava vazduh treptavim
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
199 DA SE NEŠTO... 201 TRAŽE SREĆU 203 ZEBNjA U RAJU 204 DARVIN 207 ĐURO DANIČIĆ 208 GERMAN JOVANOVIĆ 209 MARIJA TRANDAFIL 210 O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA 211 TINA JAKŠIĆKA 213 ĐORĐE RAJKOVIĆ 215 LAZA NANČIĆ 218 NA GROBU
Oh, žalosne kobi! Oh, udesa ljuta — Kad se vrli klone Hudima sa puta. 1883. MARIJA TRANDAFIL Bog joj dade blaga zemaljskoga A uz blago srca milosnoga, Bog njoj dade na svetu ovome, Ona kome — već
les, mrtvački sanduk. Ljudevit Gaj (1809—1872), znameniti hrvatski rodoljub i književnik. maler (fr.), nesreća. Marija Trandafil (1814—1883), dobrotvorka koja je svoje imanje u vrednosti milion i po dinara ostavila na pomaganje siromašnih
Krakov, Stanislav - KRILA
— I njega, i njega, — vikao je Mitford. Mala nije oklevala. Na stepenicama se debela Marija pogađala sa kapetanom iz mesne komande. Škoti su brizgali mlazeve sode dole na gola temena. Parter je urlao.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
zabranjen, jer ga inače može upaliti grom ili ga odneti voda ili vetar: to su Ivanjdan (SEZ, 14, 68; 19, 62), Ognjena Marija (SEZ, 19, 63), Sveti Stevan Vetroviti, 2. avgusta (ŽSS, 139).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— upita Rade. —Znaš za crikvu „švete Marije” — odgovori. sveštenik u hitnji, i toga časa nekamo odmagli. „Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima.
—Ostavi se djevojke! — primjeti Ivo. —Zar ih i vi branite? Onda ste i vi ženska pravda! —Neka govori, — javi se Marija— samo neka rukama miruje! I onda se svi opet digoše na posao, istresajući sa odijela ostatke hrane.
Ivo i brat mu Marko koračahu sa družinom. Ispred njih hodaše Marija i njezina drugarica. Cirilo u putu svakoga časa okretaše k njima, dražeći ih Ivom.
—To nije teško. —Čini vam se, — mirno će mlađi. — Umornu ne da se šetat'. —Tako je, — javi se istiha Marija i nadoda k'o za se: — Mi, bijedni druzi, valja da se i sutra mučimo. —Ala, dico, leć'!
Jure čekaše da Ivo otide prvi; nije htio da ga ostavi sama , a opet , umoran , rado bi opočinuo. Uto se i Marija mače i reče: — Oni su zaboravili da se i sutra radi! Dobra vam noć! — i pođe u kuću.
Po šuškanju grana zamjeti čeljade posve blizu sebe. On se trže. —Marija, ti si?... — javi se djevojci povjerljivo. Ona ga trenom pogleda i nasmija se. — Kuda se gubite? — reče.
Moli za nas!” Sve što se strpalo pod taj krović odazva se uplašeno. Marija navrije k izlazu, pa, pokupivši nešto sugradice, metnu je u njedra i povrati se na svoje mjesto.
Nu ako bude potriba, navratiće— odgovori neko tako cinički da se Ivo trznuo i pogledao mu u mrko lice. Jure i Marija ne progovoriše ni riječi, nego se instinktivno uputiše jedno za drugim prama svome vinogradu. Ivo pristade za njima.
— 'Ajdemo! — trže ga iz snatrenja Jurin glas. U duzi privladalo je crvenilo; kaže: obilato vino, — opazi nehotice Marija. — Nij e virovat' ! — odgovori suho Jure i krenu dalje. Po selu vrvio svijet što se iz polja vraćaše.
Iz njihovih razgovora i uzdaha razabiraše se da je grad, bar ponešto, posvuda dopro. Kod svoje kuće Jure i Marija rastadoše se s Ivom.
No onaj glas, nanovo, nabliže, javi se, i on, obrnuvši se, ugleda Jurinu majku. Za njom pristajahu Jure i Marija i neki stranac koga nije poznavao. — Je li pravo da sve odnesete? — vikaše žena siputljivim, promuklim glasom.
Njegov mladićki žar budio se i podavao toj slatkoj snazi; nu u taj čas pred očima u sunčevu svjetlu pokazali bi se Marija i Jure, onako mučaljivi i prijegorna lica. Smućivala ga njihova obličja, i u duši čisto ga nešto žacnulo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— To je ta švapska crkva i onaj đavolski župnik! Sto Krunica i Marija, a sunce Gospodnje ne vidi. I to ima sedamnaest godina, i sedi u mojoj kući godinu dana, a svako jutro me ispraća na
Jairova kći je mrtva. Mudre i lude devojke, iako sa dubokim smislom, samo su misao i dekoracija. Marta i Marija su pokorne sluškinje. Mati Hristova je velika mučenica i čista žrtva.” itd. Profesori pljeskaju. Trkunić skače.
Za Stefanova starešinstva u domu Vlaovića prvi put dolazi do reči i Vlaovićka. Marija Stefana Vlaovića imala je pravo da mužu kazuje šta opaža u kući i na imanju.
Tišina i tajna šume ushićavale su ga, beskrajno ga usrećivale. Marija i Stefan imali su dvoje dece: Leksandru i Josifa.
i Josif bi trebao drugo nešto da uzme mesto violine. Majka i ćerka se kod kuće složiše u tuzi i brizi. Marija Vlaovićka vidi da ćerka njena dobro ceni stanje i propadanje njihovo, i plače gorko pred njom, i tuži se da ni muža ni sina
— I tvoju ću bundu pokloniti, biće ti odmah lakše. — Kad je Marija Vlaovićka posle godinu dana sahranjena, ostadoše brat i sestra u skoro sasvim praznim sobama.
„Umro u crkvi, ko stari patrijarsi” — govorili su ljudi. „Oprostio mu Bog piće za dobrotu njegovu.” Posle Arsine smrti, Marija, s troje dece, poče govoriti — to je onda bilo novo — da je proleterka, koja nema ništa do svoju radnu snagu, i upisa
To je za ono vreme bilo i dosta novo, i smelo, i opasno, i smešno. — Marija počela kod nas emancipaciju žena.” — „Marija špacira, a deca kako znaju.
To je za ono vreme bilo i dosta novo, i smelo, i opasno, i smešno. — Marija počela kod nas emancipaciju žena.” — „Marija špacira, a deca kako znaju.” „Muž joj bio činovnik, pisao kvite, a ona, svakojakovićka, ko zna kuda tumara i šta radi.
I što je najvažnije: tvrde, dobro uštirkane manšete. Marija ga je i ćuškala zbog toga, ali mu je i činila po volji. Te manšete, to je bilo najsmešnije na njemu od svega, ali on ih
Na to poslednje treba naročito paziti, jer kako sam čuo od žene — Marija radi kod nas ponekad — ona, Marija, ima o piću, kako za sebe tako i za svoju decu, sasvim suprotno mišljenje od ovoga
Na to poslednje treba naročito paziti, jer kako sam čuo od žene — Marija radi kod nas ponekad — ona, Marija, ima o piću, kako za sebe tako i za svoju decu, sasvim suprotno mišljenje od ovoga moga...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Njegova se majka nije zvala Angelina, jer mu je to bila maćeha, već Marija; njegov se otac nije zvao Miljko, već Mijat, i nije bio svinjarski trgovac, već pop.
Pa onda Marija i Magdalena mal' mi nisu došle glave. Zbog ove poslednje, tj. zbog Magdalene, morao sam jedanput da svlačim pantalone
Petrović, Rastko - PESME
Ja sam pratio mesece pune, kao bačija Razdraženih, talasanja protiv grebena, Ne pomišljajući da može od obasjanih nogu Marija Biti gubica Okeana sipljivih razbijena; Glečere, srebrna sunca, svodove usijane, Jeziva nasedanja po smeđim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
cvijet procvatio što je danas na ovu godinu u Lijevnu, gradu bijelome, mila sestra Đurković-serdara, po imenu lijepa Marija; glas je dala na četiri strane.
“ Kad Marija i tu knjigu primi, nju mi gleda, namah drugu piše, ovako je njemu govorila: „O Turčine, Kuduz-Del-Alijo, Vlahinja sam,
Nakić Ibrahim je nepoznata ličnost. Nake (krvave) su napravljene, svakako, prema prezimenu Nakić. 63 Marija Đurković, Šarac Mahmut-aga i Kuduz-Del-Alija su istorijski neodređene ličnosti.
Mostara i Trebinja Stolačko polje — karsno polje u Hercegovini stolica cara čestitoga — prestonica Stomorina — sv. Marija (kao Sutivan — sv. Ivan, Supetar — sv. Petar) striliti — streljati stričević — brat od strica strmašce — stremen (v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Otkud vi tako iznenada? — začudi se stara Marija. — Pošao Nikoletina u vojsku i rekao nam da te pripazimo i drva ti donesemo.
— Ej, pa mi smo sad kao neki odrasli ljudi! — prenu se Stric — zamjenjujemo Nikoletinu. — Tako je. Sad se strina Marija na nas oslanja — potvrdi Jovanče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I vide bratiju delajuštu. Reče k starcu: — Ne delajte brašna gibljušta: Marija bo blaguju čast izbra! Glagola starac k učeniku svojemu Zahariji: — Vedi brata sego v hraminu pustu!
Ama kako će Marija podneti oganj tvoga božastva? Tvoji prestoli na kojih no sediš plamteći iz okola žegu sa svojom zrakom paleći i tebe li
Te tko bi njih nadgovorio i po tome priverio da ja Marija nisam zlim putem pošla grešiti izostavši bez otca, bez matere si rotna?
Da kade stiže s puta mu u Nazaret pravedni Josif, dođe svome domu. Izađe devojka Marija iz kuće pred njega, susretnu ga i lepo dočeka. Zglednu je on, o, vide da je sdetna!