Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Beše joj dao ono lepo Osoje i pećine, pa onog dobrog popa Miću, pa popu Mići vrednu i pametnu pošu Maru i kuću pod samim Osojem — punu svačega, pa pred kućom veliku lisnatu lipu, pod kojom se beše jedno jutro, rano,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I tu je sedeo do mrkloga mraka, nem i nepomičan. Onda se najedanput okrete i viknu snahu Maru. — Što me zoveš, babo? — Raspleti mi perčin! Sve se skameni. Petra mu priđe. — Starče?!
— Tu je! — reče pop. — Pa... gde je? — Aleksa! — reče popa. — Kaži neka dovedu Jelicu. Aleksa pogleda u snahu Maru, a ona, kao hitronoga srna, odskakuta... — Pravo mi reci — reče Aleksa Milošu — šta si ti nauman s devojkom?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne bih ga ja ovdje ni pominjao da i on nije imao udjela u Marijinu othranjivanju. Videćete kako! Lijepo paze Maru u Gluvićevoj kući. Napreduje dijete da ti je milina pogledati. Žene se nadmeću ponudama i poklonima.
Njima dvjema jednu sobu, a sebi drugu. Tako ga ni žene ne smetaju, koje su svaki čas obilazile Maru, vodile je svojim kućama i dovodile opet popu. Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine.
Sjede pop u kola, pa još i Maru uze sa sobom. Gigaju se, brate, ona kola, rekao bi čovjek sad će ispasti, a konji kao hale!
— reče pop. — Da je živa i zdrava! — reče vladika milujući dijete. Sjedoše oni za ručak. Posadiše Maru do popa, pa joj vise nožice niz stolicu, a sam sveti otac namešta je.
Čiča sav pocrvenje. Kad čiča iziđe, a vladika pomilova Maru pa reče: — Ovoga čiku, 'ćeri, ne moraš ljubiti u ruku. To je moj kuhar! — Neka, oče vladiko, — reče pop.
Žene posjedaju na klupu pod orah, miluju Maru i plaču, a ona uplašeno ide iz krila u krilo. Ne plače, već zamišljenim očicama gleda u šta mu drago.
Nije ni on gotovo ništa večerao, a tu noć uze Maru sebi u postelju. Ikonija se ne može od nje da rastane, i kad je mislila da je Mara s popom zaspala, iznese svoj guber i
— reče pop. — Mara još spava, a Ikonija nam može ispeći kavu. Ne rekoh vam da je takav dogovor da kum Ninko vozi Maru u Biograd i ponese vladičino pismo kud treba. Pop ne može od crkve, a i od starosti.
Mićo iznese Marin kovčeg i turi ga u sijeno pod prednje sjedište. Pop poljubi Maru: — Pođi s bogom, Maro! Neka ti je on u pomoći!
Pričao je mnoga čuda što je vidio u Biogradu, da mu jedva vjerovasmo. Za Maru veli da je najprije s pismom vladičinim išao u jednu školu i predao ga školskom starješini.
Ovaj, veli, kad pročita pismo, otišao je s njime i sa Marom kući nekog profesora Vučetića, i tu je Maru predao. Pričao je kako u toj kući ima mnogo koješta, da ni deseto ne znaš čemu je i zašto je, i kako se čovjek može
Udariše vrućine. Ikonija već kreči popovu kuću i sprema se doček za Maru. Jednog dana i kum Ninko sjede na kola, pa u ime boga ode u Biograd, a veseo narod samo jedno poručuje: „Pohitaj, ne
Afrika
Prva pesma. Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru.
Prva pesma. Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona.
Prva pesma. Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona.
Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona. Keletige famaletige fama.
Ke ne me djandor da. I bota mansa Kornor mansa Kanda. Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave.
Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie.
Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju.
Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tamo je Mita i zavoleo neku baštovanovu kćer, Maru, plavu, ali razvijenu devojčicu. Ariton je to znao, ali Mita nije dao Aritonu za tu njegovu ljubav nikome da kaže, a
Kostić, Laza - PESME
” „Ali zašto Filišćanke, mamne tanke domišljanke? Izrailjke, izrajanke, zašto, sine, ne bi nji'? Uzmi Maru, imaš stada, od istoka do zapada, stadovita j' oca kći!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na vojvodstvo ide. 60. Dobro došli, kićeni svatovi! A za Maru gizdavu đevojku!
78. Zlatni topi u grad udariše, Lepu Maru u dvor uvedoše. Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku kažu, — Lepa
“ 111. Tekla Sava na kamenu sama, Na njoj Mara platno bijelila. Majka Maru kroz tri gore zvala, Mara joj se kroz devet odziva. “Jesi l’, Maro, platno “Nisam, majko, ni do vode došla.
“ Majka Ivu konja osedlala, U tome se Ivo naresio, Pa otide na vodu studenu, Kad na vodu ne nahodi Maru. Povrati se dvoru neveselo, Te otide u Marinu bašču, Mlada Mare u bašči zaspala.
voda bistra studena; Ako hoćeđ brat’ bosiljak, dođi u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru ljubit’, dođi doveče, Jer u veče svaka draga sama uzdiše.“ 156. Oj devojko, pitoma ružice!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
KALENIĆ: Mara. VASA: A otac? KALENIĆ: Krsta. VASA: E, da me ubiješ, ne pamtim nikakvu Maru i Krstu u familiji. ŽIVKA: Ni ja. KALENIĆ: Sva zabuna dolazi otud što se mi pre nismo zvali Kalenići nego Markovići.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli Itu, ali je braća daju Miti; u pripoveci Oni Mita voli Maru, ali ga roditelji žene Marikom; najzad, u Uveloj ruži Kosta voli Stanu, ali njegova baba i njena majka Stanu udaju za
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prva pesma. Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru.
Prva pesma. Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona.
Prva pesma. Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona.
Ja maru. O. Djara. Be Djara lema Kiria maru Djara Sa go. Ja maru O. Dali mina djatigu la. En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona. Keletige famaletige fama.
Ke ne me djandor da. I bota mansa Kornor mansa Kanda. Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave.
Un faka Djadjor. Djanto muntani Dijandio O Don. Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie.
Prva pesma. O Maru, ti lave. To lavu, koji je u tebi, govorim. Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju.
Maru od Kirie. Ti koji si lavlje volje. o Maru lave. Ti koji izdižeš griote iz ruku gospodara. Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« »Ala bi se ja jedila!« Jošt smo mi srećni, gospodične, što se znamo pomoći. Tako našu Đulu zovemo mi Juli, ili Žili; Maru Mari, Mimi i proče; al’ kukavna Čimpeprič?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
za grofa Ulriha Celjskog, koji je imao velika imanja u Štajerskoj i Hrvatskoj i bio veoma moćan čovek (1433), a drugu — Maru udao je za turskog sultana Murata II (1435). Sem toga, 1435.
Isprosi je Smiljanić Ilija iz Primorja, iz kršnih Kotara; al’ na Maru prosci navalili, braćo moja, sa četiri strane; najposlije Turci navalili a prositi lijepu Mariju.
Stade kupit kićene svatove po Kotaru i okolo njega; kad Ilija svate pokupio, on se diže Lijevnu b’jelome a da vodi Maru Đurkovića. Kad su došli L’jevnu na krajini, tamo su ih l’jepo pričekali, pridržali tri-četiri dana.
Kad Ilija Maru razumio, ne znade joj drugo govoriti, već on skida s sebe odijelo, pa ga daje lijepoj đevojci, i daje joj svijetlo
Nijesi li od Lijevna grada? Ja viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?“ Odgovara lijepa đevojka: „O, bora mi, iz gore hajduci, ja sam taman iz Lijevna grada, vidio sam svate
lijepa đevojka: „O, bora mi, iz gore hajduci, ja sam taman iz Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Sminjanić-Iliji, već je mati Maru poklonila a nekakvu Kuni Hasan-agi“.
taman iz Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Sminjanić-Iliji, već je mati Maru poklonila a nekakvu Kuni Hasan-agi“.
Nijesi li od Lijevna grada? Ne viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?“ Progovara lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam glavom od Lijevna grada, vidio sam svate
lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam glavom od Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Smiljanić-Iliji, već je daje Šarac-Mahmut-agi, da je vodi u Bosnu ponosnu“.
Kud li jesi tako zaputio? Ne ideš li od Lijevna grada? Ne viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?“ Govori mu lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam junak iz Lijevna grada, i ja iđem u kršne
junak iz Lijevna grada, i ja iđem u kršne Kotare, da s’ nalijem vina i rakije; vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: majka Maru ne da Smiljaniću, već će majka Maru pokloniti a nekakvu Kuduz-del-Aliji“.
ja iđem u kršne Kotare, da s’ nalijem vina i rakije; vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: majka Maru ne da Smiljaniću, već će majka Maru pokloniti a nekakvu Kuduz-del-Aliji“.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
je išlo Po planu Sreo sam Julijanu BONGIORNO BELLA Tako na Gibraltaru U jednom liftu U kvaru Nađoh groficu Maru BUENOS DIAS SENORA Onomad u Londonu Sve beše Po bontonu Cveće za primadonu GOOD MORNING LADY Čak na
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
farmerski radnik i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda vratio, miješao je u naš jezik mnogo engleskih riječi, ženu Maru zvao je „Meri“, oca Đurđa „Đan“, a sina Nikolu „Nik“. Zbog toga je čitavo selo, pa i đaci u školi, dječaka zvalo Nik.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
mu se glas njegovoj lepoti, razumu i junaštvu do samoga cara turskoga Amurata u Carigradu, korsem zeta mu rđavca što mu Maru kćer držaše za sobom, sestru ovoga Stefana Đeorđevića.