Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je video kako se ona brani, opire, ne strepeći ni od gneva očeva ni od kletve materine... „O, devojko, — mislio je on — da mi je da ti mogu svaku tvoju rečcu pozlatiti!...
— Sveću! — viknu Krstivoj. Jelica mu dodade upaljenu voštanicu, a on je metnu u ruke materine... Međutim, duša već beše ostavila trošno telo u kome je počivala... I onda nasta zapevka...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Alka ne da Markovu tepsiju. Tvrdi da je Marko pokućstvo posle smrti materine podelio i za se mnogo više zadržao; ne da mu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kakva mati. Ona mu se javljala u sećanju, na maloj, drvenoj, klupici, koju je vukla za sobom. Na kojoj je sedela, posle materine smrti, satima, i govorila sama sebi. Vidi, kaže, vidi, kako su joj usne modre. Bile su modre i plave.
Matavulj, Simo - USKOK
A kakva bješe ta ženska glava! Materine crne, svijetle oči, a očeve plemenite crte, nježnije, razumije se, ogledahu se na mladu licu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— gunđa pridošlica i još s druma zaslađeno prozuji: — Dobro ti jutro, lijepa moja curice. Vidi je, vidi, vrijedne materine jedinice. — Dobrojtro, striče!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
To beše prvi sneg. Iz gostinske sobe svetlucahu sveće više materine glave i katkad dopiraše tiho, jedva čujno, naricanje neke starije žene, valjda njene drugarice iz mladosti.
! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj! tako ti duše, tako ti milošte materine, nemoj, devojko, ne okreći glave od mene! Zašto kriješ lice u jašmak kad prođem, zašto bežiš u ćiler kad dođem?...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Trećega dana po dolasku, Ljubica se vrati kući. Ne htede se ni osvrnuti na molbe materine, bratove i sestrine, da ostane još sa njima, da se malo pribere od toga bunila, da dođe k sebi. — Ne mogu, ne mogu...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U jutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena. Danju, krijući se i od matere i od svakoga ko bi došao, ceo bi dan
Ovlaš poveza se kratkom, svilenom i zatvorene boje maramom. U uši obesi one materine u rodbini nasleđivane zlatne minđuše sa velikim dukatom, koje su bile spojene zlatnim sitnim i dugim lancem, čija je
Čas je tamnila, čas sijala, sigurno od senke materine, koja je išla po sobi, možda nameštala oca u postelju, polivala ga vodom, osvešćavala.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A kakvo bješe to gr’oce i ta ženska glava! Materine oči a očine plemenite crte, nježnije dakako, sastale se u kćeri. Iza malijeh rumenijeh usana dva niza zubi, kao dva
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto Solomun već ostari i već mu se dosadi življeti na ovome svijetu, stane se starati kako bi se oprostio materine kletve, da bi mogao umrijeti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ujutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena. 162 Premda se u kritici obično ističe već glasovita scena s mutavim
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I Mladen bi osetio čak i ovamo, ispod materine glave, pa čak i ispod svoje, očeve prste od ispružene ruke, kako i njega zajedno sa materom grli.
Oko njega po sobi već su bile prazne postelje matere, tetke, strine. Otkad umro otac, sve gotovo sestre materine, tetke mu, tu su spavale, sedele, a i docnije uvek po jedna ili dve.
Petrović, Rastko - PESME
budno, Iskrivljeno u osmeh bola, gledaše odvojeno od sviju, Žudno Ničega Praznog, ko negda što je sna; Dečji lik što materine ruke miju No, noćas tako bol smeši mu se evo sa dna.
Šantić, Aleksa - PESME
Već me evo vrhu. Svuda krš i same Dve—tri smreke šume na rapavoj ploči. Kô blage i tople materine oči, Lepe greju zvezde i gledaju na me.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen ne ubio, i tako ti rane materine, idi, Marko, te iskupi bega!
njima od zlata bešike, nego im je drvena bešika, dva komada jelova drveta; nema njima meda ni šećera, nit’ im ima rane materine, no im ima skroba ovsenoga i debela mesa ovnujskoga; al’ ti đecu ja poslati neću dok mi ne daš brata Milutina, i uza