Upotreba reči mati u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Madžari! Sad je tek nastala prava zabuna. Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti. Mati je tražila svoje dete, a jadno dete izgubljenu majku... a svi smo tražili zaklona od nepravde i od nasilja madžarskog...

„Ne dirajte!“ preklinjala sam gladnu gomilu. „Ta, zaboga, mati mi umire od gladi!...“ Gladna se gomila raziđe, ali dođe onaj gospodin u belom kaputu i panamašeširu; pogled mu beše

Pa baš da joj je mati tri muža otrovala, ona mora moja biti!“ Ja sam ga odvraćao od toga, ali sve uzalud! On se rešio da je uzme, i to još

Kad je zora svitala, mi smo već bili kod Živkove kuće... Njegova stara mati, bog da joj dušu prosti, lepo nas je primila i dočekala; a kad joj je Živko rekao da joj je doveo i snahu, ona sleže

U selu, istina, niko nije mogao šta da iznese protivu nje — štaviše, ljudi su se čudili kako je mogla onako nevaljala mati ovako čestito dete odnegovati — ali ja sam, pored svega toga, držao da je ona potajna grešnica...

onako nevaljala mati ovako čestito dete odnegovati — ali ja sam, pored svega toga, držao da je ona potajna grešnica... Mati je njena pokušavala da otruje muža...

ćelije stajalo, izvadi iz njega na crvenom gajtanu jedan veliki grčki dukat od četiri ćoška, a na njemu beše izrađena mati božija.

I Stanina mati bila je u svatovi. Ona ništa svojoj kćeri nije prebacila što je od kuće odbegla. I kaluđer je došao, a ja ga nisam

Za njime ode i Stanina mati. Meni se to nije dopadalo, pa se nekako i ja, sve na prstima, pored plota kradimice prišunjam njima.

Meni se to nije dopadalo, pa se nekako i ja, sve na prstima, pored plota kradimice prišunjam njima. Stanina mati oborila oči dole, pa sluša gde joj nešto kaluđer šapuće.

belom zubunu, za kosom crven cvetak, a oko vrata onaj grčki dukat sjaji se prema suncu; a pored nje iđaše njena gadna mati, čas po čas zastajkujući, nešto joj kazivaše, na koje se ona običnom nemarljivošću smešila.

Posle sam čuo kako škripnuše vrata od arhimanditove sobe, i mati i njena lepa kći uđoše pažljivo u sobu. Mati je, umorna, sela na minderluk, a Stana, kao u svojoj kući, premeštaše po

Obradović, Dositej - BASNE

Dva putnika i sikira 112 93 Medved i pčele 114 94 Medved i Ciganin 115 95 Žena i muž pijanica 117 96 Krtina i mati njena 118 97 Zmija i pila 120 98 Apolon i čovek lukav 121 99 Medved i majmun 122 100 Ovan i jelen 123 101 Zecovi i

Mili roditelji, oprostite mi ovo primječanije: kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne počituju, od koga će čada njihova naučiti da ih ljube i počituju?

” „Lane, u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije ni bilo na svetu; mati me je ovog proleća ojagnjila. „Vidim da si ti umno i pametno, i da se umeš dobro odgovarati”, reče mu kurjak.

” Paf! mačak s šapom. „Ci, ci, ciju!” — „Ha, ciju!“, veli mu mati. — „Nećeš da slušaš, svrbe te leđa, našao si ko će te češati“.

96 Krtina i mati njena Mala krtina počne jednom govoriti materi svojej: „ Mamo, ja vidim smokve”, pak opet: „Meni zamirisa tamjan, a

Razumno, dakle, svojeljubije mati je dobrodjetelji, a iz ludoga samoljubija rađa se svaka budalaština i zloba. „Ko se odveć hvali, oni se zavali," —

Turci Carigradom obladaše, svi učeni Greci razbegoše se koji u Italiju koji u Franciju, i zatim ona slavna Grecija, mati mudrosti i sviju nauka, nazva se „turkobarbara Grecija.

A ti isti, koji se tako tuže, dobro pamte kojekakve bezdelice o kojima vsegda misle. Mati natura svakom je dovoljno dala, ko samo to u dobar red i raspoloženije metne i pristojno upotrebljava; i vesma često

|One pak laži koje se iz lukavstva rađaju, neke bivaju tobož s dobrim namjerenijem, a neke sa zlim. Kad mati nemirno i plačljivo dete s plašnjom hoće da primiri, i veli mu: „Eto kurjaka u pomrčini! Eto veštice! Eto vampira!

Svak rado čita ono što sam napiše, bilo šta bilo. „Ako je istina ono što moja pokojna mati govoraše," — veli Žil Blaz — „u celom Sentilanu, u vreme moga detinjstva, nije bilo ni lepšega ni pametnijega deteta od

A mi u Hopovu, gdi su, hvala bogu, prave žene kao što ih je bog stvorio i mati rodila, hoćeš zar da o njima ne mislimo? Sve su laži s vremenom zaludu, valja da im se tragovi nađu.

Jednom kad doleti mati, nađe svoje ptičiće u velikom strahu i trepetu; pita što im je, šta ih je tako uplašilo. Kažu ovi da su sluge

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Druga plemena, koja su imala zavet da se onde stane gde nađu pčele u grmu, otišla su u Mačvu. Moj otac i mati imali su osim mene jošt pet sinova: Nikolu, Petra, Grigorija, Dimitrija i najmlađega Simu, koji je u Ćesariji učio

julija 1815. godine; tu je onda koje poginulo koje sa pašom živi’ u’vaćeno oko 600 Turaka. — Moj otac i mati imali su jošt više dece, no ja ii’ upamtio nisam, a čitulja je izgorela, kad su nam uz Karađorđev rat kuće pogorele,

— Kako su mi posle kazivali otac i mati, ja sam se zapopio u polovini moje šesnaeste godine. Zaista morao sam vrlo mlad biti, jer kad su me hteli popiti, vrlo

Moja mati, jošt četiri naše žene, sestra i sva deca udare u zapevku i plač. Kažemo im da ćute, no svaka svoje što bolje ima da

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kume! Vi'š, ooode!... Mati pođe kosa naviše. — Hajdemo, kume, kući! Hajde — i ja ću do tvojih vratnica!... — pozva ga Mato te pođe.

— Ja toliko potrošio... — dere se Pupavac još žešće... — a vi me za nos vučete... Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo...

— Te igle... te haljine... sve je to moje!... — diči Pupavac iz petnih žila. Savka udari u plač. Mati u dreku. Sluge se skleptaše. Pupavac se dere što ga grlo donosi i grdi najgrđe.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Od toga časa on beše drugi čovek. Niko više nije mogao raskvarti nameru njegovu. To osta kao u kamen urezano... Otac, mati, braća, deca, Jelica... sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva...

Čak je jednom pokušala da ga odbrani od majke svoje. Mati se zaprepasti čuvši njene reči. — Šta reče, nesećnice?! — Rekoh: on nije kriv! — Otkud ti znaš? — Znam!

Ona obori glavu. Čudila se svojoj kuraži. Mislila je: to neće smeti nikad izustiti, pa eto — izusti... Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala. — Otkud znaš, pitam te!

— Ne pitaj me, nano! Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori! Govori, prokleću te! — ciknu mati i turi ruku u nedra. Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko! Ja znam da je on njega mrzio! — Ko?... Lazar Stanka?

Jelica je bila crvena kao rak. Onaj vajatić joj se okretao oko glave. Jedva prevali preko jezika: — Zbog mene!... Mati se trže. U trenutku je pojmila sve. Jelica je drhtala. Kao u groznici probunca: — Sad me više ništa ne pitaj!...

— Onoga što je obesio uši, pa sedi. — Pa zar je njemu ime Klempo? — Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan. Smeh se razlegao po dubravi. — Ama prema čoveku i uvo! — reče Latković.

Ne smeš čeljadeta u kući zadržati. Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih. Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!...

— Ej, ti švrćo!... A što si bosonog, more?... Što te nije mati̓ obula, a?... Vidiš kako je Čupa obu vena; a Čupa, dok se samo ubriše, biće devojka od tog sveta!...

Ona opet ćuti. — Ivan te prosi za Lazara, i ja im rekoh da dođu. Tajac... — Ali mi tvoja mati reče: da ti nećeš za Lazara. — Neću! — reče ona i pogleda mu otvoreno u oči. — Šta reče, šta?

— Moj sinko, te još kakve muke!... Šta ti sve ne pretrpesmo ja i ona tvoja jadna mati!... Dan za danom osvitao je sve crnji i žalosniji!... Pa... nigde mu kraja ne vidiš!...

” I ta misao posta vrhunac njegovih žela. Sve drugo beše odbacio. Ne pade mu na um ni kuća, ni stara mati, ni Jelica!... To pa — to... I to mu diže dušu u nebo... I kao da ga opi, zanese se...

Dučić, Jovan - PESME

veče koje pati, Cela moja duša zatreperi gola, A čelom umornim od truda i bola, Smrt je prešla rukom, mekom, kao mati.

Od ljubavi naših veće su tišine... Tišina je mati ljubavi; i taka Kao golubice od sebe ih vine, I opet u ruke vraća joj se svaka.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dakle, tako smo mi živeli — dobro! A i kako drukčije mogu živeti mati i sin? On je njoj uvek, uvek dobar. Ona me je još neprestano subotom mila, davala mi savete, prišivala dugmeta na

Nad apsolutnim teškoćama uzdizale su se svojim visokim i istinskim religioznim osećanjem. Moja se mati malo i slabo šalila. Po jedanput u godini dana ja bih joj legao glavom u krilo.

— Bog s tobom, ne govori tako! A čime drugi svet svoju decu hrani? — Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: — Bog s tobom!

čiča-Đorđa! Jest, čiča-Đorđa. Znaš onoga! Ja sam bio mali. Onoga što je radio s tatom! Znaš? Sad i moja mati skoči iz kreveta: — Đorđa Radojlovića? — Njega! Sad se moramo vratiti natrag.

Natrag sa mnom za čitavih mojih dvadeset godina! Ja ću ispričati svoja sećanja o čiča-Đorđu i sve ono što mi je mati pričala o njemu, o Đorđu Radojloviću. Ne brigajte!

To zna unekoliko samo moja mati. On, kaže mama, posle te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj

Često je, kaže mi mati, donosio čiča-Đorđe somun ispod miške i kupovao nam drvâ, sve dok, opet njegovim nastojanjem, ne bi pokupljena veresija i

Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?... ponudâ?... — Može...

Osećao sam kako čiča Đorđe ne vidi to plavetnilo i — kad sam se probudio — video sam da je devet sati, i da je moja mati, zabrađena, držala pod miškom jednu veliku pletenicu i u ruci bocu s vinom. Toga dana bila je nedelja.

U taj par pade mi na pamet što mi mati reče u jednoj prilici kad sam se zbunio: „Bogati, dijete, ta ti si svetski čovek!

Jedan oblak prašine, i ništa se više ne vidi! Mnogo sam još sanjao i „filozofisao”. Razabrao sam se na mestu gde moja mati govori Joci da će mu spremiti uštipaka s medom, samo neka on kaže kad će da dođe na večeru.

Đorđe je pričao prvo i najviše, a, valjda iz kurtoazije, o mome ocu — o njemu je mnogo pričao, i moja je mati gutala te priče.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— A gde je mati? — zapitaće pop Spira. — Eno je kod krave. — Idi je, sinko, zovi; ona i ne zna da imamo posjetu. Gospoja Sida bila

ćerke nisu tako pasionirane za nauku i za čitanje, pa kažem u sebi: »Bože, kako je, eto, ova naša gospoja Sida srećna mati!« I toliko puta govorim ovoj mojoj: »Što se ne ugledaš, kažem, na tvoju stariju drugaricu Jucu?!

A kakav te razgovor nap’o sad, naopako ti zvonilo... — Eto ti sad nje, kako samo govori! — Ta da! A kakva bi’ ja mati (jao žalosnoj meni!) bila da danas idem tamo?! — E, kao zašto da ne idemo?

Naravno, i sasvim prirodno; i jedna i druga ima kćer, pa mati k’o svaka mati. Svaka je dobru rada za svoju kćer; a jao, žalosna, a kako i ne bi; ako mati neće, a da ko će?!...

Naravno, i sasvim prirodno; i jedna i druga ima kćer, pa mati k’o svaka mati. Svaka je dobru rada za svoju kćer; a jao, žalosna, a kako i ne bi; ako mati neće, a da ko će?!...

Svaka je dobru rada za svoju kćer; a jao, žalosna, a kako i ne bi; ako mati neće, a da ko će?!... Ju, ja sam se baš zaljubila u taj vaš cic; govorim, a sva mi pamet ostala na njemu!

? Govorim ja njoj otkad još: »Gospoja-Sido, ako ste prava mati, i prijatelj svome detetu, nemojte da je ostavite da bude slepa kod očiju i bez izobraženja; podajte je u lêr kod frajle

A nije ni čudo. Ta već su ga u pop-Ćirinoj kući zvali prosto: »sine Pero« ili »sinko«, a on njih »otac«, »mati«, ili »roditelji«.

Jula je žalosno provodila dane posle ovog razgovora s ocem. Niko joj nije bio naklonjen; ni otac pa ni mati. Oboje behu protivni njenim simpatijama Šaci, i sastanci prestadoše, jer se na Julu oštrim okom motrilo kao na svakog

(čak je poveo jednom reč, i to pred Julom, o jednoj dobroj partiji koja joj se javlja), ali gđa Sida, kao svaka mati, kojoj je ćerka vazda na očima te i srcu bliža, — ona je primetila i nije joj se to nikako dopadalo.

A mora se priznati i to da je gđa Sida, kao i svaka mati, omekšala jako gledajući svoje dete kako joj iz dana u dan čezne, i uveliko se pomirila s tom mišlju da je Šaca doktor,

Tu nam sreća pod nosom, — a mi da je ne vidimo!!« Razgovara se i sa popom, i razložila mu sve, i dodala da ona, kao mati, ne bi imala ništa protiv toga; štaviše, ona bi oberučke dočekala takvog zeta.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A što je najgore, bio je iz jake, zadružne kuće u obližnjem selu. Braća mu prvi domaćini u selu. Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime. Naročito zimi, kad se od kuće iskrade, ona potrči za njim.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

momak na glasu. Do njegove dvadesete godine slabo je što o njemu u varoškoj hronici zabeleženo. Mati mu je ostala udovica, a Ljuba, prošavši kroz manje škole, postane šegrtom trgovačkim u jednom na glasu dućanu.

Iznenadno piše mu mati da se što pre kući vrati, jer je bolešljiva, pa sina kod kuće mora imati. Ljubi je žao, ali šta će; ne može mater samu

Ljuba će najpre da proba bogatiju, pa ako ne ispadne za rukom, tek onda vaspitaniju. Tatijanina mati je rada kćer udati za kakvog učenog, ili pak trgovca. Ljubinog kuma otac tutor je te devojke. Ljuba se nije dugo mislio.

Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će đuvegija, trgovac iz varoši. Tatijana se smeši, slegne ramenima,

Nije dugo trajalo, eto đuvegije sa provodadžijom i tutorom. No nema Tatijane. — Sedite samo, sad će ona doći, — rekne mati. Sednu, malo čekaju, devojke još nema. Donesu vino, piju, već su sat tu, a devojke nema.

Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi. Mati viče slugu, sluga dođe. — Idi, Lazo, brže po Tatijanu. Traži je pa odma’ da dođe.

Znam ja, ona bi pošla i za Grgura Drtića sina, koji sa ocem zajedno ništa nema, al’ to ne ide! — reče malo razljućena mati. — Da, kada bi mi nju pitali! Što mi ovde svršimo, ono mora biti, — reče tutor kao ni brigeša. — Odma’ idi po nju!

Što mi ovde svršimo, ono mora biti, — reče tutor kao ni brigeša. — Odma’ idi po nju! — viknu mati. — Molim vas, manite se tog posla.

otac nije kod kuće, jer se on jedi na mnogo čitanje, a ovamo opet mu se dopada kad kažu da mu je kći vaspitana, — reče mati. — Gospodar otac, kao što sam čuo, u Pešti je na vašaru? — Jest, i tek do pet dana će doći.

— Posao ne škodi; besposlica je zlo. Meni je baš milo što sam vas tako u poslu našao. Uđu u sobu. Tu je Ljubina mati koja lepo gosta dočeka. Ljuba je izišao da se preobuče. Ljubi se nije baš dopadalo što je Belkić tako iznenadno došao.

— Dakle, šta misliš sad? — Ništa; dok mi ne poruči, neću ići. — Tako i treba. Kad Ljubina mati vidi da ni sa ovom ženidbom nije sigurno, poče se i sama za Ljubu brinuti. Našla mu je u D. jednu zdravo imućnu devojku.

Prođu dva tri dana, Ljuba još ište termina. Prođu dve tri nedelje, mati ga goni, čantra. Naposletku, Ljuba se reši i pripravi na put, hoće bogatu devojku da uzme.

Afrika

Šminka je kod crnaca isto tako opšta kao i čistoća. Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata.

Kad je čovek otac i muž, čak i kad je najobljubljeniji, on treba da bude zahvalan za svaku nežnost koju mu kuća pokloni. Mati i deca su jedno jedinstvo, otac je samo večita čežnja da se spoji sa njima.

Kinin. Doručak obilan kao da se ruča. Dugi razgovori sa gospođom Fransis Bef. Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna.

Zatim, čučeći jedan pred drugim, braća, drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju usana.

Rekoh da su mi žena, deca, krave, psi, koze, otac, mati, braća, krov itd. itd. vrlo dobro i da sam srećan što je tako i kod njega. On mi od svoje strane pokaza svoj dom.

Treba se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se

Ja nisam naviknut ovde. Sambola Sadio? Djugo Sambola? Djuga Dimbo Sambola? Njugulu Bula Sakilibo? (mati Sadie Sambole) Sadio? mezimče — poslednje dete. Nisam odavde. Na Kama, kći Djelia Kiule. Zabavljam se.

O i plače! Ja sam, zamislite, pušio kad sam imao osamnaest godina i sav sam mirisao na duvan, što moja sirota mati opazi, a onda — o vi možete slobodno verovati ne samo da me je tukla.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Što udaju? Katica je dete. JUCA: Od osamnaest godina. JANjA: Pak? Kad sum se ja s njenu mati ženio, imao sum trijanda pendi.

Novu šešir! Milostivo gospođa! Kir Janja! Šešir? JANjA: Ja sam i kod moje matere šešir nosila. JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko?

JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo. Ima mati što go vospitava za šešir, za svilena aljina, za mlado oficir, a ne za kujna i kecelja, da krpi izdrtu džaku, da nosi

JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš? JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene?

Imao sum dve-tri dukate, kao siromah čovek. Kako-tako, promenio sum. E, sad dođi drugi, oći cvanciki što ima mati božija. Ajde, da im dam. Pet krajcari na jedno parče, lepu profit! Donesim ova kesa da izbira.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Međutim, Trifun, koji je u onoj gunguli bio udaren po glavi, odbio je da ide. Odbila je uistini njegova žena, mati šestoro dece – sa poslednjim na sisi – koja se beše prepala, kad su joj Trifuna, krvavog čela, dovezli.

Senator, sa svoje strane, priznade da bi on možda i pristao da oni idu, ali ne da mati Anina, gospoža Agripina Bogdanovič, koja im traži decu. Da decu vrate u babinu kuću!

je za tu decu bilo nešto novo, kao za drugu decu vožnja po moru, pa su bila sretna i radoznala, a nisu ni sanjala, da im mati oca, možda zauvek, ostavlja.

Plakala bi, kad bi Varvara polazila. Mati ih je posmatrala, začuđeno, i ogorčeno. Trifunova žena nije volela ni ženu Đurđevu, Anu.

Ona ih je hranila, prala, šišala, a brojala pri ručku. Deca su bila postala durljiva, i ćutljiva, jer ih je mati prekidala pri govoru. Bila su durljiva i kad bi ih mati prizivala, da vidi zašto češu glavu.

Deca su bila postala durljiva, i ćutljiva, jer ih je mati prekidala pri govoru. Bila su durljiva i kad bi ih mati prizivala, da vidi zašto češu glavu. Postala su bila stidljiva, povučena, kao da su kriva što su živa.

Postala su bila stidljiva, povučena, kao da su kriva što su živa. Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu. A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući jedno

Treba živeti veselo. Pavle mu je na to odgovarao, nabusito, da se on rodio u Bakićevoj zemlji, da mu je mati nadenula ime Pavla Bakića – Paulusa Bachitiusa, kako Đurđe ima običaj da kaže – pa da on ne namerava to ime da

Prema običaju onog vremena, i mati i kći, imale su otkrivene grudi, jako, tako da je Isakovič, ušeprtljivši, oči krio.

Ona mu onda reče, tiho, da sedne kraj nje, da može leći kraj nje, a da je to najlepši dan njenog života. Njena joj mati, kaže, sve udvarače otima, ali njega neće. Pavle onda, ne znajući šta će, sede kraj nje, u travu. U bulke.

Gospožica Tekla vrisnu kad to ču. Rekla je, glasno, ocu, da njena mati, izgleda, kapetana preže, preže. Iako je i takve razgovore bio čuo u Temišvaru, Isakoviču takvi razgovori nisu bili ni

Je li video kapetan kako kučići lude i pokušavaju da svoje uze prekinu? Niko ne voli da ga vezuju. Ona se, kao mati, nada više od kapetana, nego od ćerke. Ćerke materi, sve, ne kažu.

Teodosije - ŽITIJA

A otac njegov, ugađajući mu, reče: — Neka je Gospod s tobom, čedo, neka te blagoslovi i ispravi put tvoj. I mati, kao svaka mati, zagrli ga i celiva s ljubavlju, pa ga otpustiše s mirom, ali mu zapovediše da se brzo vrati.

I mati, kao svaka mati, zagrli ga i celiva s ljubavlju, pa ga otpustiše s mirom, ali mu zapovediše da se brzo vrati. Jer ne znađahu da neće

I da plačem ne dužim povest, svi znate da mati, otac i braća takve do smrti žale. Posle toga smirivši se i strah Božji još više u srcu osetivši, govorahu sebi: —

A dobra gospođa i mati moja na isti način radi Boga kod kuće od svega da se oslobodi. Molim te, gospodine moj, neka te zbog slave carstva i

natopljena Duhom, gora nebu slična, gora viša od nebeskih gora, svima anđelskim silama podobna, to jest svečista Deva i Mati Boga mojega, od koje se bez semena, bez ljudske ruke, od njenih devičanskih spona kao od gore velike, po čudesnom

I o tome stalno razmišljaše. I odmah otac ka Gospodu otide, a mati razumede cina svojega, osetivši da pomišlja otići, i kao svaka mati obisnu mu se o vrat i plačući govaraše: „Ne

I odmah otac ka Gospodu otide, a mati razumede cina svojega, osetivši da pomišlja otići, i kao svaka mati obisnu mu se o vrat i plačući govaraše: „Ne ostavljaj mater svoju, čedo, smiluj se na udovištvo moje, sažali se na

Vretište oštro uz telo nošaše, i o tom ne znađaše niko osim matere. Zbog toga još više mati njegova nad njim plakaše, gledajući cvet njegove mladosti kako se u postu suši.

Ali bojeći se da ne ode, ostavljaše ga da živi kako hoće. Potom se i mati njegova prestavi, i kćer svoju ostavivši mu ka Gospodu ode.

Teško meni, slatka moja svetlosti, kako te se liših? Gde si se svio? Gde si sad kada si mene ostavio? Mati me je naša tebi ostavila, a ti si me nemilostivo u pustinji samu ostavio i begom odbegao jesi.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Markoti je, nedavno, tamo u Bosni obolela mati. Posle raspusta on će, svakako, ići da je obiđe i biće mu potreban novac za to.

Posle raspusta on će, svakako, ići da je obiđe i biće mu potreban novac za to. Melanija zna da je njegova mati bolesna i da će on ići. - U redu, neka i zna. Ali, kako ti znaš, Atamane! - Zna Mita.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Čuo sam. Tvoja Soka je bila u varoši najlepša devojka, momci su se za nju grabili, ali mati, namrštena udovica, gledala je kao zenicu u glavi, pa si ti došao kao udovac, pa si je uzeo.

Vratim se, čujem da Sokina mati, Tatijana, Uglješina udovica, ima divnu valjanu kćer, sva je varoš fali. Poznavao sam pokojnog Uglješu.

— Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje. — Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest.

Posle devalvacije kupio sam joj i karuce. No što je najlepše bilo, pri prosidbi, mati je prićutala, da je Sofija već potajno zaručnica bila pokojnog Miloša Miloradovića, i imala već i prsten od njega, samo

samo nije sveštenik bio pri ceremoniji, i skoro bi se venčali bili; i kao posle saznam nešto da su se i voleli, al’ mati volela je zrelog imućnog čoveka, neg’ mladog vetropirovića, koji ništ’ nema osim ono malo dućanca prazna, pa ako

— Sve sam ja čuo za to, samo pre neg’ što sâm ne ispriča, nisam ti ništa hteo govoriti; štaviše, i to sam čuo kako je mati posla imala dok joj je za tri dana Miloradovića iz glave istrebila. No, manimo se već toga, počnimo drugi razgovor.

— Kog vraga će nam toliki fiškali. I sâm se kajem što ga na drugo što nisam dao; i, doduše, ja nisam hteo, al’ mati je navalila: samo fiškal, fiškal. — Tako isto i kod mene, moja je navalila samo fiškal.

I Milan šegrt dobio je dole mesto. Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča. Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe. Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”.

„U mjestu prijatnom, tihoj pustinji”... Pelagija joj pomaže, ali visokim alto tonom, dakle dva alta; mati tiho pomaže, počne iz ženskog soprana, pa opet pređe u alto; sad već tri alta.

Kad se ispevaše, domaćin dâ znak da se deca dalje, a mati to sve izredi. Ostaše njih trojica i gospođa Soka. On je voleo kada ona do njega sedi, pa makar koliko I kakvih gostiju

Sednu i jedu. Sva porodica se sad oko njih vrze; došla je i gospođa Sara da isprati svoga Čamču. Devojke služe, mati naređuje. Tu je i „mali fiškal”, gleda u oca brižljivim pogledom, kanda oseća da otac ide na daleki put.

Jednom reči, znale se držati. Pa mati i kći tako su se pazile, kći je tako poštovala mater, a mati je opet poslušala kćer gde treba, da bi rekao: nisu mati

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Marija Terezija. M – prvo slovo njenog imena ima tajanstveno značenje, jer znači: hiljadu. M – jer je Mati. A – jer je Anđeoska. R – jer je Rasadnica. I – jer je Izabrana. J – jer je Jedina. A – jer je Anđeoska još jednom.

, itd. Naročito je naglašeno da te Srbe želi, još jednom, da vidi Princeza Mati, koja je po smrti svoga muža živela povučeno, kod svoga sina.

koji je sa svoja dva puka bio odmakao, na dva dana hoda, pred Isakovičem, da se ulogorio i da ga čeka, jer će Princeza Mati doći u društvu svog sina, da ih vidi.

– „Ne bih Vas bila poznala“, govorila je najposle, dočekavši ih sjajno, Princeza Mati Karla Evgenija Virtemberškog, Vuku Isakoviču, dok je on stajao pred njom, ukrućen, nadodoljen svojim plavim trakama,

kirasira, i sam pod belom napudrovanom perikom, povezanom crnim šeputom, sav u čipkama, sa ratničkim oklopom, Princeza Mati reče glasno, tako da su svi mogli da je čuju: „Pogledajte ovu gospodu. Verni su i časni ljudi.

Vide kako svi gledaju u njega i ne mogaše da izusti ni reči. Srećom Princeza Mati prekinula je svoj govor samo za trenut, da odmah zatim nastavi, zagledana, tronuto, u Srbe: „Ovaj dan računam među

Pred rastanak, raspoloženje beše vanredno i Princeza Mati bila je zadovoljna svojim štićenicima. Pa ipak, kraj sveg bučnog razgovora i raskalašnih došaptavanja, kockajući se,

Zato je, pri polasku, stajao pred njom prilično nehatno. Princeza Mati iznenada izjavi da bi želela da vidi njin logor i Vuk Isakovič obeća joj da će sutra, ujutru, sve biti uređeno i

Aranđel Isakovič pak lomio se, tvrdeći da je ona po ocu bila čiste srpske krvi, iako joj se mati beše u tuđinu, za Grka, preudala. Pa da je treba sahraniti po novim obredima serbskog sveštenstva.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

predstavljanje porođaja jeste i magijski postupak propuštanja semena kroz odeću: „Kad nevesta pođe na venčenje, njena mati uzme semenke od konoplje, koje spusti mladoj u nedra, te sa njima ide na venčanje.

Žena koja je zadojila dete („zadojiljka“, „zadojačka“), postaje od tada ovom detetu pomajka („majkana“, „gotova mati“), a njena deca su od tada posinku (zadojenom detetu) braća i sestra po mleku, te im je kao bliskim srodnicima

Crkva nalaže da se dijete neposredno iza rođenja mora krštavati. Ma Srbi tako neće. Istom onda kada mati ustane iz babina sasvijem, pa kada može dočekati svoga kuma, onda će dijete krstiti.

p. današnjem vojvodi u Srbiji kršteno ime je Toma pa ga mati još kad je bio mali prozvala Vučićem, i tako je ostao Vučić.

Još 1788. godine Aleksije Vezilić je pisao: „Rijetka mati imejet sina pervoroždenia, koji ne bi nosio čarodejstva potajna“, pa nastavlja: „Na djetja nezlobnae mnoge kese

Dete se obično doji godinu ili dve dana, katkad i duže. „Dijete sisa kod pravoslavnih, ako mati ne ponese drugo dijete, do trećijeh časnijeh posta.

Dete se najradije odbija u petak.“ U šabačkom okrugu: „Kad mati hoće da odbije dete od sise, valja svojim mlekom da umesi kolačić hleba, da ga ispeče i da da detetu da jede.

šali kad mu rekne: ’umrijeće ti otac’, djetetu i nije toliko žao, već nastavlja smijeh, ali kad mu rekne: ’umrijeće ti mati’, ono se na mah zaplače.“ (U srezu boljevačkom takođe postoji slično verovanje.

Drugi, opet, misle da to ne valja činiti jer „dete je jedrije i bolje napreduje dokle ga mati ne poljubi“.⁸³ Postoje mnoga specifična verovanja o tome koje su tačke na telu deteta posebno tabuisane, tj.

⁵ U leskovačkoj Moravi „kad dete ne progovori ni posle godinu, rano se ide u crkvu pa je mati detinja otvori. Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom vodom zapoji (dete)“.

Potom se dete metne unutra da sedi. Njega čuva jedna žena koja tu sedi a mati iziđe napolje, ’opkoli’ kuću pa uđe unutra. Ulazeći ona pita onu ženu što sedi: ’kakvo variš?

na primer, u gornjoj Krajini, Manojlo Kordunaš ovako opisuje taj obred: „Kad novorođenčetu otpane pupčić, zaveže ga mati mrtvijem uzlom, zašije u svoj prsluk, tkanicu ili što drugo, pa ga nosi uza se.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za nejaka stvora koga mati ostavi ukraj stoga vlasteoskoga sena, vlastelskih krstina, na milost i nemilost tuđih duša.

Matavulj, Simo - USKOK

— Mniš!? — uzviknu Milica, te se one dvije začudiše. — Šta bi bilo to čudno? — zapita je mati. — A, da-ti, nijeste razabrale što Janko reče tajku u zdravici?

Reče da je zatvorio vrata zavazda za sobom i da ne mari, jer mu obraz ne podnosi! — Jest to rekao — potvrdi mati. — A naš stari đavo zbilja se zaljubio u njega. Čuste li đe ga nudi da ostane s nama. Budi bog s nama.

Krcun dočeka Janka s pucnjavom i još poigra sâm po kući. Mati mu, Stane, bješe još mlada, prikladna i vesela žena. Ona od prve reče Janku: — Evo vas kao dva bijesa, ali do drugoga

— To mi je sestra — reče uskok. — Vidi se gospodski soj — reče Krcun. — Aoh, divna li je! — doda mati. — Je li udata?

Dok se oblačio, pitaše se je li mu i to u dužnosti da zorom ide u crkvu. U isti mah prividješe mu se: otac, mati, brat, snaha i pop Felicijan; učini mu se da oni sa užasom posmatraju kako oblači „tursku“ odjeću; ne govorahu ništa,

Izlaziš iz moga doma u dobri čas, a ušla u taj, u koji se krećeš, u bolji čas!“ Za ocem blagoslovi je i mati tako isto, ako je plač ne omete!...

Zatijem dolažaše izvijest kakav su utisak učinila njegova tri pisma. Otac bjesni. Neće da znam ni za što. Mati je dugo plakala i prva priložila svoj prilog: sto dukata. Ujak je dao drugu stotinu, a ona i muž treću.

Stane Serdareva, mati Krcunova, bješe unakažena. Brastvenici mirno sjeđahu pored mrtvaca na putu, slušajući potanko pričanje Marka Jokaševa,

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

U TRI ODJELENIJA DJEJSTVUJUĆA LICA: U prvom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA NjEN OTAC MATI KUMAČA U drugom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA OTAC MATI TETKA U trećem odjeleniju MUŽ ŽENA NjEN

odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA NjEN OTAC MATI KUMAČA U drugom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA OTAC MATI TETKA U trećem odjeleniju MUŽ ŽENA NjEN OTAC MATI PROVODADžIJA ODJELENIJE PRVO PROSIDBA UGLED 1.

drugom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA OTAC MATI TETKA U trećem odjeleniju MUŽ ŽENA NjEN OTAC MATI PROVODADžIJA ODJELENIJE PRVO PROSIDBA UGLED 1.

Tri dana su moja, a posle makar vratove, to jest, polomili. (Odlazi.) UGLED 2. (KOD DEVOJKE) OTAC i MATI MATI: Ali, čoveče, ja ne znam šta ti radiš; ne brineš se ništa za kuću. Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi.

Tri dana su moja, a posle makar vratove, to jest, polomili. (Odlazi.) UGLED 2. (KOD DEVOJKE) OTAC i MATI MATI: Ali, čoveče, ja ne znam šta ti radiš; ne brineš se ništa za kuću. Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi.

Njene drugarice udale se vajkada, a ona sirota... OTAC: Ja znam da je tako, ama što ću? MATI: Šta ne gledaš, zaboga? OTAC: Kako ćeš, kad se ispoganio svet.

OTAC: Kako ćeš, kad se ispoganio svet. Nije čestito ni u kuću stupio, a već razbira koliko devojka ima. MATI: Nismo ni mi siromasi u boga.

Digla si je s tim prokletim modama pa i onaj koji bi hteo, ne sme da se usudi; a opet drugi traže koliko ne možemo. MATI: Zaboga, i drugi ljudi nemaju; ali se znadu pomoći; a mi, kanda je palo neko prokletstvo na nas.

OTAC: Ti znaš, odkad se pokvari ono što nisam pre venčanja položio novce, odbiše se ljudi. MATI: Ti si mu davao vekslu. OTAC: A on je iskao novce, pa tako ti je.

MATI: Ti si mu davao vekslu. OTAC: A on je iskao novce, pa tako ti je. MATI: To se bar zna, da smo od ono doba načinili kuću. OTAC: I zadužili se. MATI: To se ne zna tako.

MATI: To se bar zna, da smo od ono doba načinili kuću. OTAC: I zadužili se. MATI: To se ne zna tako. OTAC: Dakako, ti druge umeš da pretresaš. MATI: Hej, hej, hej, hej!

OTAC: I zadužili se. MATI: To se ne zna tako. OTAC: Dakako, ti druge umeš da pretresaš. MATI: Hej, hej, hej, hej! Sad mi nije do drugoga nego do moje brige. Da mi je da se devojka otisne, kanda bi se rodila.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kad me mati nije pitala —ja sam odlično razumevala, tj. nisam se ni starala da razumem, već sam prosto videla. Ali na sreću mati

nisam se ni starala da razumem, već sam prosto videla. Ali na sreću mati nije uvek pitala i neke pesme ostale su razumljive.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

s takvim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam, da će to svima onima nepravo biti, koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želili da se za nama dobro govori.

O, moj Gavriloviću, kuće padaju i dižu se, a narodnost živi. GAVRILOVIĆ: Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, i opet jedna žena za mužem. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre?

Vidite: žena... ona će dobiti drugog muža, ili će se dičiti što je udovica za narodnost poginuvšeg junaka; mati... ona bi, kao Srpkinja, morala plakati kad bi joj sin na postelji umro.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

se: »mnogogrešni«, »nepotrebni«, »ludi«, »skudoumni«, krije svoje poreklo i mesto rođenja, i piše: »otečestvo mi zemlja, mati že grob«. Kada je pisao svoja dela bio je »v starosti glubocej«.

Umro je oko 1748. i posle smrti ostavio je udovicu i četvoro male dece. Mati umre naskoro, oko 1752, a deca se rasture po porodici. Mali Dimitrije dopadne jednom tetku.

POPOVIĆ ŽIVOT. — Jovan St. Popović rodio se u Vršcu, u Banatu, 1. januara 1806. Otac mu je bio Grk, trgovac, mati Srpkinja, kći srpskog živopisca iz XVIII veka Nikole Neškovića.

Umro je naprečac 20. februara 1908. KNjIŽEVNI RAD. — U svojim uspomenama Matavulj priča kako mu je mati, razborita i živa žena, dala »volju k fabulovanju«.

Milićević, Vuk - Bespuće

u noći, da zamišlja, i nehotice, svoju kuću osvijetljenu, punu nestrpljivosti i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju varaju uši, koja od svakog šuma čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve

Sirotinja je bila jača. Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova

U ćošku, pored hladne peći, na maloj tronogoj stoličici, sjedila njegova mati zaogrnuta i sva u crnini. Kad je ušao, ona se nije ni makla, nije otvorila usta, već digla samo oči i pogledala ga

sjedi ona tako nepomična i nijema, ne osjećajući svoj život, već samo nesreću u sebi, zaprepašćena i satrta jedna mati. On je primakao jednu stolicu i sio pored ćuteći. I tuga materina prelazila je i na njega.

To je bio prvi strašan dan u njegovom djetinjstvu. Mati je bila slaba i iznemogla i jedva koračala, gušeći se u suzama tresući se i posrćući; njih troje djece savilo se oko

Umrije, iza bolovanja od osamnaest mjeseci, jednoga jutra u maju. Gavre Đaković pamtio je kako je njih djecu probudila mati u zoru, plačući i ljubeći ih, kako se kuća napunila svijetom, kako je kasnije izišao, sav uplakan i gologlav u baštu.

u svom ćošku svoj školski zadatak, da škripi pero i da se čuje kako ona svaki čas namiješta stolicu, — a da njezina mati koja sjedi nepomično sa radom koji zabavlja ruke, ne prilazi k njoj; ona se radosno iznenađivala kad bi osjetila njezinu

koji zabavlja ruke, ne prilazi k njoj; ona se radosno iznenađivala kad bi osjetila njezinu ruku na svojoj glavi kad bi mati sjela pored nje, i pitala da li joj je zadatak težak; ona je tako zadovoljno učila zajedno s njom, i često bi joj bilo

i nalazila sobe nenamiještene, i sto od ručka neraspremljen; kad se na nju sasvim zaboravljalo; oca nije bilo kod kuće, mati, u jutarnjem ruhu sjedi na divanu uplakana i naslonjena na lakat; — onda bi Irena poslušno sjela u koji ćošak, osjećala

Tek je osjećala da se je dogodilo nešto strašno za nju; ona jedva očekivaše da joj dođe otac ili mati koje nije vidjela duže vremena, da ih ispita, da sazna to što je muči, i da se potuži.

Sremac, Stevan - PROZA

I tetka, i strina, i stric, i neki daleki rođak (čije su ime i zvanje vrlo često s ponosom spominjali), i mati — sve je to poletelo i spalo s nogu dok mu je našlo mesta. Oca nismo spomenuli, jer ga, jadnik, nije imao.

No mati mu je vić umela naknaditi oca, i njena milošta osladila mu je râne dane detinjstva, tako da je to najlepše i najvedrije

Posle je dolazio sam jed i čemer. Mati ga je jako volela. Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj gadan, pa je

A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati

Radičević, Branko - PESME

Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je

Nemoj plakat, draga mati mila, Jer u meni leži divna sila, Krepko srce, noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s

Nemoj plakat, draga mati mila, Jer u meni leži divna sila, Krepko srce, noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s vragom da se bijem, Dušmanina zlobnu krvcu lijem.

draga mati mila, Jer u meni leži divna sila, Krepko srce, noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s vragom da se bijem, Dušmanina zlobnu krvcu lijem. Vrazi sužnu domovinu tlače, Čujde, mati, kako ona plače!

Vrazi sužnu domovinu tlače, Čujde, mati, kako ona plače! Oću bome odrešit joj uze, Otrti joj teške bede suze — Oću ići u slobode boj, Makar život izgubio

Eno četa braće amo stiže, Kako mi se duša silno diže! Zbogom, mati, zbogom, brate, dragi, Čuvati me oće Bože blagi. Idem vragu zlobu da naplatim, Kao junak da se doma vratim.

Oće ona da je sve u redu, A Đoka po zemlji se valjuška, Ne zna za ovoga sveta bedu, On iznutra na vratôca gleda: „Mati, mati, evo jedan deda! Slep je, mati, sede duge brade, Al' u torbi nešto on imade.

ona da je sve u redu, A Đoka po zemlji se valjuška, Ne zna za ovoga sveta bedu, On iznutra na vratôca gleda: „Mati, mati, evo jedan deda! Slep je, mati, sede duge brade, Al' u torbi nešto on imade.

Slep je, mati, sede duge brade, Al' u torbi nešto on imade.“ Đoka skače, materi oko vrata, Ona s njime odlazi na vrata.

'“ 52. „Pa za ruku mene lati, Ode pričat reč nesretnu, Kako njemu otac, mati Oće drugu da nametnu; A on reče da bez mene Nigde njemu nema žene.“ 53.

Pa ga pita de bijaše, Tako dugo de ostade, Jošte nešto drugo ćaše, Al' se njojzi to ne dade. „Mina, Mina!“ viknu mati, A ći mora poslušati. 66.

“ 68. Pođe cura, pa mi stade, Stade malo na ti vrati, Glenu dragu svom nazade, Al' je spazi brižna mati; Pogleda je, planu okom, Šta će cura, mora skokom! 69.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ne boj se ti... — Ići će, Dimitrijo, ići će naša Toda, ali i ti mi se ne boj — reče mu blago Todina mati. — ’Će ide? — promuca on. Pa gotovo bežeći, natraške iziđe iz sobe i zavuče se pod ambar u baštu.

za rukom, a koje je on opet preduzimao više radi sveta, da se ne kaže: kako ništa ne „pečali“ već jede gotovinu. Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom.

Ti si bila živa, brza, hitra, a tvoja mati povučena, suva, uvek se sklanjala i bila u brizi. Izgledaše da je ništa ne interesuje, da ništa ne vidi i gleda do samo

Moja vas je mati rado imala. Jer jedno što nam beste komšije, drugo što od poznanika i rodbine ne imađaste nikoga, zato vas je ona

I tako ja, ti, one, svi mi, neosetno zbližismo se i postadosmo jedna kuća. Ako tvoja mati što dobro umesi, ona donosi nama.

Ja ga istina... ali ti znaš bole. Obiđi da vidiš! Mati uzima, jede, i ma da je izvrsno jelo, ona opet stavlja primedbe, kako bi to izgledalo da ona To jede samo iz dobrote te

A kad mi što god dobro skuvamo, onda mati pošalje, po meni, vama. — Na, odnesi im. Neka okusi Stana, jer me je dete celog dana slušalo.

U tom dođe sa rada tvoja mati. Ulazi ona tiho, ponizno, sa prekrštenim rukama, noseći pod pazuhom ostatak od svoga ručka. — ’Bro veče!

Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo... — Neka, neka — prekida je mati. — Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka.

I majka ti, držeći te zaspalu na krilu, podalje, uz zid, seda. Posle otpočnu razgovori. Moja mati je pita kod koga je toga dana radila i na čijoj njivi. Posle joj kazuje od koga je sadašnji gazda tu njivu kupio.

Priča ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i govori. Posle se ti probudiš i onda večeramo.

Posle se ti probudiš i onda večeramo. Tvoja mati donese što god od vaše kuće, a i s onim što mi imamo, večeramo zajedno.

Kostić, Laza - PESME

Položiću joj telo na čudna nosila, od pokidanih žica i starih gusala. Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica. A kraj nje će da idu sve sitna siročad, skorašnjih poljubaca ljubavni porod mlad.

A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?

Al' hramovi svi su mali pored onog hrama sveta u kom glavom obitava Astarota, mati sveta. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad detetu bude godina dana, ono počne govoriti materi svojoj: — Mati, gde je naš otac? Ona mu odgovori: — Sinko, hoćemo ga tražiti.

Ali on kad vide majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri kao tri ruže, i kako ih je nestalo, i kako su ih tražili uzalud na sve

Stojša kad sasluša mater svoju reče joj: — Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim. Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!

Onda mati videći da se Stojša okaniti neće, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na

— Imaš li, majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da bog te ih nađem, da bi mi verovale da sam im brat? Mati mu plačući odgovori: — Ima, hrano moja, tri marame što su one svojim rukama vezle, — pa mu iznese marame i da.

ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka.

Kako dođe u sobu zmajeve matere, rekne joj: — Pomozi bog, majko! — pa joj pristupi i poljubi ju u ruku. Zmajeva mati rekne mu: — Bog te pomogo, sinko! Koje dobro? Rob: — Tražim carevu kćerku koje nestade od oca iz zazidane kule.

Zmajeva mati mu rekne: — Srećan si što me odma pri prvom pozdravu materom nazva, i k ruci mi pristupi, tim si mi postao sin.

Zmajeva mati sakrije roba pod korito za vrata i prikrije ga, da joj ga sinovi, ako s puta srditi dođu, u prvom srcu ne raskinu.

Tek što ona roba sakrije, al eto joj sinovi rupiše u sobu i progovoriše: — Dobar veče, mati! Mati im odgovori: — Bog mi vas pomogo, deco moja! Dobro mi došli. Jeste li mi se dobro prošli?

Tek što ona roba sakrije, al eto joj sinovi rupiše u sobu i progovoriše: — Dobar veče, mati! Mati im odgovori: — Bog mi vas pomogo, deco moja! Dobro mi došli. Jeste li mi se dobro prošli?

Zmaj jedan odgovori: — Jesmo, slatka majko! Na to najmlađi rekne: — Tu kod tebe ima krštena duša! Kazuj, mati, je l istina? Mati odgovori: — Pogodio si. Ima. Tu je vaš pobratim.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Zato su ga i prozvali deda „srdilo, burilo“. Kad je god praznik, on neće da ruča; zovi ga, moli ga, udri ga; on ćuti. Mati pokojna imala je dosta nevolje s njime, ali subordinacije nikako. SOFIJA: Šta znam; da je vaše naravi, volila bi.

Tako je. „Vuci se u sobu“, mati kćeri govori; a zašto? — da ona može slobodnije na sokak gledati. No ovo zasad neka stoji, nego šta ću s novcima, s

POZORIJE U DVA DJEJSTVA LICA: NEŠA, trgovac u Beogradu LjUBA, njegova kći STANIJA, Nešina mati VELIMIR, njegov sin MILAN, činovnik PIJADA VUČKO, ćirica DJEJSTVO PRVO (Lepo nameštena soba, o zidu visi jedan sat,

i nesreća od žene, ceo se komšiluk na nju tuži, gde god dođe oće da je prva da sve nadgovori, kanda je drugima jezik mati spredala.

Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je moje dete kopile; na koje njegova mati dotrči kao strela, da me ugnjavi. Ja, fala bogu, kako me stvorio, dočekam je, i dobro izdevetam.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

— Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa?

SULTANA: Tako, donesi pra još i s tavana, da mi sasvim prsi izeš. Misliš moja je mati bila govedarka, kao ti što si? Kukavico ženska, nemaš pameti ni kao buva! POZORIJE Z.

Sad će ti pući glava na četvoro! SRETA: More Pelo, koji ti je vrag? SULTANA: Tvoja je mati bila Pela, a ne ja. Moje je pleme blagorodno, a nije iz đubreta postalo kao tvoje.

Ded malo rakije. SULTANA: Ja ne pijem rakije! SRETA: Otkad? SULTANA: Otkad me je mati na nesreću rodila. SRETA: Da šta piješ? SULTANA: Ja sam na kafu naučena. SRETA: Ha, ha, ha!

STEVAN: A gle majstor Sretinice, kako lepo zna pretiti! SULTANA: Majstorica ti bila mati, pa te lebom ranila. Ja sam tvoja gosjgođa. STEVAN: Idi pa spavaj, bolje će biti; nek ti malo iziđe iz glave bokal.

SRETA: Tvoja kuća, jel, što ima vina i rakije; čekaj, svinjeća mati, naučiću ja tebe. (Zamane.) Kući! SULTANA: Jao, ne dajte me, ne dajte me!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

da operem ruke, pevušeći onu dečju pesmicu „Posle zmije sa Adice treba uvek ruke prati, nemoj da te na to opominje mati...“ Sapunjam tako ruke, kad onaj dasa nešto kao prošišta u mom pravcu! — Molim?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

) - U prozorskom staklu se ogledaju bregovi: vjetar duhne - taknu se procvjetalim trešnjama. - Mati kolač iznosi, bosiokom načičkan. Oko stola aura, tišinini nezuji. (Sveti Marko, hitro si žito s brade prosuo!

To žalba nije no pesma ina: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Ja ginem, Mati, ludom maticom i trgam grozje, trgam kupine, i vitlam, vitlam božur-palicom, i Trpim, tupim trulež trupine.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Samo mi je žao što mi je prsten kod toga nesuđenika, koga entberovati ne mogu, jer me je mati na smrti zaklela da se bez njega ne venčavam.

BATIĆ: Gospodin Vujuć, ne znam kako ću da vam u oči pogledim. Moja bezumna, tako da joj kažem, mati polakomila se na reči jednog nitkova, i dala prsten Jeličin, misleći da dobija dukate u zalogu za njega.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Kad odjednom, jedno veče, gazda reče: „Star mi Sivko, zla mu mati, sjutra ću ga ucmekati i zovnuću Jednog starca, da odere mog magarca.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa. Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu?

U svakom slučaju ni vaše ostrvo nije manje lepo od vas. — O, ono je i uistinu lepo. Samo ja nisam sa ostrva. Moja mati je bila ali se zatim udala u Saragosi. Ja samo provodim leto kod ujaka i ujne. — Vaša ujna je iz Saragose?

— I pilići koje Ferera očekuje biće već kokoši, — dodaje šaleći se devojka. „Ti takođe, mislim u sebi, bićeš mati, tvoja jedinstvena večerašnja svežina biće samo uspomena. Našto se onda vraćati!“ — Doći ću, sigurno ću doći.

Trajalo je šest nedelja; mati, samo mati ga je spasla. Bojim se što je tako islabio. — Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo

Trajalo je šest nedelja; mati, samo mati ga je spasla. Bojim se što je tako islabio. — Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo popravlja.

Jedva smo uspele da smirimo male i sad smo bile malo da se osvežimo. Vi ste ih suviše mazili. Evo ovo je mati Pipova. Rukovah se sa staricom. — Zadovoljan sam što sam vas video. Pipo spava? Rekli su mi da ste ga vi spasli.

— To je bila stroga žena, tvoja mati. — Stroga? Strašna. Kada je sanjam samo, skočim. Nisam nikada razumeo zašto je bila takva. I koliko sam je poštovao!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Boga Kad poslednji začu krik, Sa svetlošću lica svoga Obasja mu bledi lik — I onda se s njime vrati, Gde ga brižna čeka mati. Bog je tako ispunio Sirotinje slatki nad, Sin je njezin srećan bio, Jer je majka srećna sad.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: I, što kaže prijatelj Tanasije, eto da me ko zapita: Ti si, Sarka, je li, blizak rod pokojnome Mati? – Jesam! – Pa dobro, Sarka, znaš li ti kako izgleda pokojnikova kuća? – Ne znam! – Koliko soba ima? – Ne znam!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Na jesen ima sve da se reši — govorio je otac. — Sirote majke! — plakala je moja mati, brišuće oči keceljom. Ona je uopštavala svoj bol, plakala je zbog sebe, a i za druge.

— Je li vreme? — dodade otac, pa se diže, kao da želi da ubrza trenutak rastanka. — Sine, zar ideš? — Mati mi pade oko vrata. Osećao sam kako drhti i sve me jače steže. Zaplaka se i sestra, valjda što je videla od majke.

Između preklopljenih ručica, gorela je sveća... A jedna žena, sigurno nesrećna mati, sedela je više glave malog mrtvaca i tiho naricala. Prošli smo ćuteći...

Ali svejedno. Stegao sam objavu i potrčao na stanicu da uhvatim voz. Pričala mi je mati da je otac presvisnuo. Otkako je počeo rat po cele noći nije spavao.

tek jedne noći, iznenada, sklopio je oči zanavek moj dobri otac. Mati i sestra, pribijene jedna uz drugu, tiho su jecale.

idu naizmenično, da mi u jednome trenutku beše čudno zašto se i taj svet toliko raduje. Primirili smo se i mi. Mati me je stalno pratila pogledom. Iako u tuzi, u njenim očima video sam i zračak sreće. Zadovoljno je poslovala po kući.

Dohvatih je nemo za ruku. Sestra je privede stolici. — Primiri se — tešila je nežno moja mati. — Šta možeš. Sudbina... Promisao Božja... — Ali zašto je i taj Bog bio tako... nemilosrdan prema nama?

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Neću te pojesti. — Divljačno je, gospođo, mnogo, stade ga pravdati njegova mati. Nije ni izlazilo među ljude. Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono...

vode, oko Morave hraniteljke, jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao dobra mati, prala ih, čistila, a blago sunce povijalo ih i sušilo svoj zracima... O, divna, šumna srpska Moravo!...

Jest, seća se tako živo... dovela je mati, sa mlađom sestricom, u crkvu. Stoje one tako u jednom kraju i ćute. Mati se krsti, a ona gleda u plamičak kandila,

Jest, seća se tako živo... dovela je mati, sa mlađom sestricom, u crkvu. Stoje one tako u jednom kraju i ćute. Mati se krsti, a ona gleda u plamičak kandila, što treperi pred raspećem na vrhu ikonostasa.

Stotinama pitanja i prekora upravi ona ocu, govoreći i pitajući brzo, ne znajući o čem će pre. Šta radi mati, sestre, piše li brat iz Beograda, koji tamo uči gimnaziju, pa pitanja o kravi Zorki, njenoj ljubimici, o ružama i

I sad je obuzima drhtanje, a glava sve jače steže i zanosi. Ostavi stvari, pa opet leže. Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni, kad ugleda to milo joj lice, skoči s kreveta i obisnu majci oko vrata.

— Zar još nisi ustajala od spavanja ? oslovi je mati, videći je neobučenu. — Ustala sam, pa me nešto glava boli. Sad je već prošlo. A ti, jesi li se namučila u putu?...

Sad je već prošlo. A ti, jesi li se namučila u putu?... Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala. Mati joj, Smiljka, izgledaše starija od oca joj.

kao lud, a neki put je dobar čovek. Za sad ne govori sa njim. Mati, kao i svaka žena, rada je saznati uzrok toga neprijateljstva, a Ljubica, da bi je zadovoljila, priča joj ponešto o

Ljubica se sklupča i ućuta dok joj zaspa umorna mati. Ležeći uz njene tople grudi, ona se seti srećnoga detinjstva, kad behu samo njih dvoje dece, ona i brat, pa ležahu ovako

»Kao cigani !« reče otac i nasmeja se. »Daće Bog, pa ćemo do godine u našu kuću« odgovori mati, stežući njenu ručicu...

Pa posle ono zanosno igranje u aptovini iza kuće: tada je mislila da će se isto tako igrati I kad bude velika kao mati, I čudila joj se što se i ona ne igra, kad je to tako slatko i veselo!... Pa seoba u svoju kuću, pa polazak u školu...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Iskaše ga i danci i noći, Iskaše ga al’ ga mati ne da. “Daj ga, daj ga, car da se nazivlje.“ “Nejako je vojsku da vojuje, Nejako je konja da vi jaše, Nejako je

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi krasna prosta sirota mati božja. MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko grobovi u cvetu, pa me je stid da živim.

Zar lutajuć mi otac tu je zemlju video? I njoj me mati dojila, od prvoga plača? Ljubičasti Šar zna koliko sam se stideo, jer, sa mnom, cvetno drvo, već umorno korača.

Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog

Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad stoji, morala da pere

je bio toliko pun dugova, i toliko osiromašio, da nisu imali ni toliko novaca koliko je onda stajala jedna kolevka. Mati me je povijala u jednom koritu u kom je hleb mesila.

doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga može da nastupi slepoća.

Naručio je za moju mater meda. Umro je idućeg dana. Nije dozvolio da me pozovu iz Temišvara, sa škola. Moja se mati, udovica, vratila docnije opet u Temišvar i stanovala u zgradi Opštine. Prozori našeg stana gledali su u portu.

Bio sam tipični smetenjak svog vremena. Moja mati, međutim, imala je bogatog brata u Beču, koji je zahtevao da odmah dođem kod njega i učim Eksportnu akademiju.

Ja sam zato ostao na Rijeci. Moja sirota mati odobrila je to, jer je ta akademija obećavala zaposlenje svojim učenicima. Slala ih je čak i u azijska pristaništa.

One su se zvale: Cernjajski! Pošto me je mati izdržavala i nikad dotle nisam zarađivao hleb, ja sam se naselio, na Rijeci, u pristaništu, iznad riblje pijace, u

“ Moja mati imala je na Rijeci rođaku, iz Pančeva, koja je bila udata za jednog trgovca na Rijeci (Mihailo Vuja). Međutim, svet na

Pomenuti klub vodio je igrače na zajedničkom pasošu. Prešao sam dakle u Beograd i ostao. Moja mati imala je u Beogradu neku sestričinu, čije sam prezime zaboravio, ali znam da se zvala Maca.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

“ Mat. II., 16. U gluvoj noći bezljudnih pustara Bežeć pred mačem krvnika Iroda Devica — mati s čedom se odmara Posle tolika puta, mučna hoda.

I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše nevinih žrtava. JOVAN PUSTINjAK 1. Ribizle Surovi

svejedno je. A tamo ću biti bliže mami... Gospođa u crnini: (Uzdahne.) Varaš se, dete!... Mati je daleko... Osetila sam danas to... Izgleda da je tako sad u zimu...

volim te kao svoje rođeno dete. Siroče: Idem! Gospođa u crnini. (Miluje je.) Milo dete moje!... Siroče: Mati moja! (Odlaze.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Njegova sirota mati je mnoge noći bdila nad njim i plakala. Posle dugog bolovanja dete umre i ucveli svoje dobre roditelje.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke dojke i, dok ono žmureći siše, mati ga krsti i odgoni svaku nečistu silu...

Otac dođe veseo, uzme ga na ruke pa mu peva i priča puno lepih stvari... Posle ga stanu celivati i otac i mati, stanu se oboje veselo smejati i otimati o njegov zagrljaj...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ali ona se zaljubila u nekog siromaška, nekog mladog kancelistu i zadala mu reč. A mati (razume se: maćija) nije htela ni da čuje za tu ljubav, nego je jednako terala da pođe za nepriliku, za nemilu diku;

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

„Tja, svet...!” (Deda ružno opsova) „Nekome maćeha, nekom mati! Da sam odnekud sa Kosova Nagrnuli bi delegati, I ministri spoljnih poslova I Šesta flota u fregati, Svi bi

Rakić, Milan - PESME

I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.

Život će proći ko trenutne pene, Maćija nekad a nekada mati, Naprečac će, u naponu, da svene, I šta je starost nikad neću znati.

Takva je sudba! Niko neće znati Da nekad besmo prvi, premda mali, Kolenu našem da smo, kao mati, Nov jezik s novim osećajem dali.

Neka, žudno sreće, čovečanstvo prene U čekanju strasnom. Budi prava mati, Diži, stvaraj, ruši, ko da nema mene, I daj sreću koju ja ne mogoh dati'', — Ja bih tužna srca i pognuta čela Rek̓o

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše nikom svesnu ljubav dati!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

OTPRAVIŠE TRI ČETIRI DRUGA DA POZOVU NA SKUP TURSKE POGLAVICE. KOLO POJE Ljuta kletva pade na izroda! Prokle mati od nevolje sina, te knjeginja Ivanbegovica, prokle Mara svog sina Stanišu.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sigurno je to bila ona, mati, jer zna on da, dok nije sina rodila, ona se živa nije čula. Istina, ni tada, sa sinom, nije smela da mu se na očigled

I sve, i sestre i mati, utrkivale se koja će što više da mu ugodi. Što god bi uradio, učinio, za njih je bilo sveto. Nisu mogle zamisliti da

A zna kada je noćas došao. Čuo ga je. Samo je jedan put lupnuo alkom, a ona, mati, odmah iz kuće istrčala, sigurno nije nikako ni spavala, čekajući ga.

I on je ovo drugo izabrao. Sofkina mati je bila najmlađa od svih sestara, i kuća njena bila je istina nekad malo bogata, ali tada dosta oronula.

odavna to nekadašnje bogastvo prežalile i poudavale se za sitne trgovce, bakale, većinom skorotečnike, dok se Sofkina mati, Todora, od svih tih sestara odvajala. Bila više muško nego žensko. Vižljasta, suva i crnomanjasta.

I čak za vreme tih putovanja umrli mu otac i mati, Sofkin deda i baba. I kao da ga glasnik nije mogao na vreme naći, kada se to desilo, te nije mogao stići, da ih bar

Sofkina se mati, večito zahvalna što je on nju uzeo, uzvisio je k sebi, pokaza, više nego što su se od nje nadali. Kao da je bila iz

I dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imen-dana bude uvek sve lepše i raskošnije.

Svi bi se tada oslobodili, a naročito mati joj, koja jedva dočekujući tu priliku da se i ona sa njim, najviše radi ostalih žena, štogod razgovara, šali, počela bi

Sproću njih sedela bi mati. Ona, sigurno okupavši se za ovaj izlet, bila sva rumena i svetla. Njene oči, one njene čuvene, krupne oči sa izvedenim

Otac bi bio ceo dan dole, u bašti, izvaljen na jastucima, opkoljen tacnama duvana i šoljama od ispijenih kafa. Mati gore, na kuli, sva srećna, jednako je bila na prozorima od sobe, koje tobož vetri i paje.

Posle, dok bi mati nameštala gore postelje, otac bi ostajao da pijući leškari. A često, isprva tiho, za sebe, docnije jače i glasno,

Pandurović, Sima - PESME

NOĆ SLUTNjE Spavaj mirno, čedo moje; Sve je mirno... Zvezde stoje. Ni dah poći nije pirn’o. Ti ne moraš, kao mati, U toj tami Bditi, znati Da smo sami, da smo sami.

Ipak nije bila zalud ona vera Što je nekad bila vodilja i mati. Video je da ga Vreme grobu tera. Ali on je znao, i morao znati, Da će mu prošlost i budućnost biti, I da neće

— Zar je bilo toga? — I mnogo još čega. Trebalo bi znati Čitav jedan rečnik! Roditelji, mati, Prijateljstvo, vernost, braća, žrtva, drâga, Otadžbina, narod, samilost, poštenje — Sve reči koje su otišle bez traga.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?“ — „Malu zovu majkom već“, odgovori mi njezina ista mati, smijući se. — Ja se prekrstih.

„Šta je to, Stake?“ zapita je mati, ulazeći iz avlije. „Pa nekakva amajlija, šta li, Jankova. Donio je Ozrinić. Bješe mu tamo ostala!

Đe je Milun?“ „Tamo su svi, i mali će biti s njima.“ „Ovo će izgorjeti, strina, bogami!“ rekli djetići. Mati i kći brzo postaviše dvije okrugle trpeze, jednu do druge. U to i ljudi svi u gomili, dođoše iz pregrade.

Ja sam umorna, ne mogu više!“ „Lezi dijete!“ reče on. „Čudna li je ponekad!“ primjeti lagano mati joj. „Osorna, brate, kao divokoza!“ „Neka ženo!“ prekide je serdar. „Nevolja joj je, bogami!

— Ma znam ja to sve, ženska glavo, što soliš more! Bog s tobom, drugo, ta jesam li ja mati Stanina! Što da ti meni pričaš što napamet umijem...

“ zapita serdar. „Otišla je na vodu. Tužaše mi se da je boli glava. Ublijedila je kao urna“, odgovori joj mati. Janko i Adolf, gledahu jedan drugoga, kad se serdar odmače. „No, hoćeš li mi odgonetnuti tu zagonetku?

„E, nećeš dok ne odgovoriš!“ „Bih!“ odgovori ona i odlete kao košuta. „A kučko jedna!“ viknu joj mati, koja se bješe pritajila.

„Oo-o Stane!“ Niko joj se ne odazva. „O-o-o Stake!“ Ni drugom. „O-o-o Stake srećo!“ najzad će Joka. „Eto me mati, eto!“ odgovori cura i do malo stiže.

„Srećo moja!“ tepaše joj mati. „Biće, kao što tvoje srce želi. A i moje želi to isto... Grabićemo se oko onog... lac-ma-nina!“ reče joj na uho.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla. Lupa kao puto u lotru. Mek hleb kao duša.

Mutna voda kao oranje. Mýči kao (sinji) kamen. Nakićen kao seoska mlada. Nalik kô jaje na jaje. Namiče kao mati s jedinčetom. Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti. Nigda mu jezik ne stoji kao vodenično kolo.

Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći. Veseli se kâ i mati mrtvu sinu. Veseo kao da mu kuća gori. Vješt kao magarac u kantaru. Vole se kô oko i so. Vole se kô psi i prosjaci.

Kumine mi kume, pa njezine druge, iz prvoga sela đeverić. Moja baba i njegova baba dvije rođene babe. Moja mati i njegova mati na jednoj vodi pređu prale. Moja mati i njegova mati na jednom se suncu grejale.

Moja baba i njegova baba dvije rođene babe. Moja mati i njegova mati na jednoj vodi pređu prale. Moja mati i njegova mati na jednom se suncu grejale.

Moja baba i njegova baba dvije rođene babe. Moja mati i njegova mati na jednoj vodi pređu prale. Moja mati i njegova mati na jednom se suncu grejale. Moja je mati i njegova na jednom suncu taranu sušila.

Moja baba i njegova baba dvije rođene babe. Moja mati i njegova mati na jednoj vodi pređu prale. Moja mati i njegova mati na jednom se suncu grejale. Moja je mati i njegova na jednom suncu taranu sušila.

Moja mati i njegova mati na jednoj vodi pređu prale. Moja mati i njegova mati na jednom se suncu grejale. Moja je mati i njegova na jednom suncu taranu sušila. Moje seke Jeke, pa njene Neke, ručnoga devera rođeni pastorak.

Što će bogu goveda kad mesa ne jede. G) OSTALE VRSTE GOVORNIH IZRAZA 1) ODGOVARANjA I NADGOVARANjA Bila mi je bolja mati. — Odgovori se onome koji reče: lani si bolje živeo. Bio sam u mlinu.

— Ne gubi se dobro, kad je dobru dato. — Sto put daj, a jedanput ne daj, nisi nikad dao. — Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.

— Bogat kako hoće, a ubog kako može. — Ko ima da trati, ko nema da pati. — Bogatstvu je mati sirotinja. — Bogat jede kad hoće, a siromah kad može. — Bogata Vlaha i šteta pomaže.

— Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide. — Zlo godište roda ište, a nevolja prijatelja. — Nevolja mati i kćeri je rada. — Čuvaj se bede, dokle ne dođe. — Beda bedu rađa. — Gde je nevolja, tu nije volja.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

125 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA. 126 42. JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA. 127 43. SOLOMUNA PROKLELA MATI. 128 44. LAŽ ZA OPKLADU. 129 45. KRALj I ČOBANIN. 131 46. KO UMIJE, NjEMU DVIJE. 133 47. DVA NOVCA. 134 48.

Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje, i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si, pobratime!“ — „Tu sam“.

Otac i mati, i drugi dvorani stanu ga odvraćati, da se prođe te sramote; kako bi on, carski sin, uzeo govedarsku kćer, kod toliki

(Zla žena), 41. (Đevojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna gobela u kao a druga iz kala), 43. (Solomuna proklela mati), 44. (Laž za opkladu) i 48.

Ali on kad vidi majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri kao tri ruže, i kako ih je nestalo, i kako su ih tražili uzalud na sve

Stojša kad sasluša mater svoju, reče joj: „Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim.” Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!

” Onda mati videći da se Stojša okaniti ne će, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na

” Mati mu plačući odgovori: „Ima, hrano moja, tri marame što su one svojim rukama vezle,” pa mu iznese marame i da. Onda on po

Kad to čuje | Stojša odmah joj se pokaže: „Ja sam tvoj brat. Možeš li se setiti da je mati bila trudna kad je vas vihar odneo?” A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: „Slatki brate!

ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka. 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. Bio jedan čovek pa imao jedinca sina.

” Mati se obraduje iznajpre kad vidi svoj porod, ali se odmah zabrine kako bi smela ona za zmiju i u svojoj sirotinji prositi u

A zmija joj opet reče: „Idi mati, ne premišljaj ništa, jer znaš da su svakoj devojci vrata otvorena; a ako ti je baš car ne da, ne će ti glave uzeti.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A mi, sledeći izlaganje, priklonićemo se reči. Nego, ti Bože i Gospode svega, i, o preopevana Mati Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, neka bude ovo delatno i stvarno nama kao i onima posle nas do kraja ovoga

u dom svoj uvodeći odevaše ih, sirote nahrani udovice opravda, slepim, i hromim, i nemoćnim, i gluhim i nemim uistinu mati bi. I prosto reći: sve svoje imanje u zajam izdade, jer drugi Avraam bi, stranoprimac, zemaljski anđeo, nebeski čovek.

A ti, Bože i Gospode svega, i, o, preproslavljena Mati Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, da bude ovo što je napisano i činjeno, da mi i oni posle nas do kraja ovoga

napastima i u skrbima i u bedama različnim, čuvajući nepomično vladavinu svoju blagočašća svoga mudrošću, oče Simeone. Mati Devo Bogorodice, Božijim prosvetljena Duhom, Prečista, sveti proroci svetim glasima propovedahu, jer u tebe Bog Slovo

Otežanog dremanjem varljivim podigni me svojim zastupništvom, mati Božija, ne daj me da usnim u grehovnoj smrti, predstatelja te i nastavnika svojemu životu svi imamo!

Stanković, Borisav - JOVČA

Svaki ima da jede i da živi. A Vaska, ona je moja i hoću da je moja. I ti, da ne znaš da si je ti rodila, ti si joj mati, i da ja, zbog nje, moram da te trpim — ne bi mi se ovako ti sada preda mnom... niti bi još smela da mi sada tu...

ne bi, jer bi otišla i ti kuda su otišle i one druge, njihne matere. Ali, ovako, nu mi ti rodi, njena mati postade, i veza mi ruke... MARIJA Ne kažem ništa. Samo nije lepo.

MARIJA Ne kažem ništa. Samo nije lepo. Ako meni nisu svi jedno, nisam im mati, tebi su svi jedno. Svi su tvoja deca.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I kako čadoljubiva mati, za ruku vodeći, k dobrom koncu dovela! Ljubov druž[e]stva i prijateljstva — slatka stvar! Slatko ime! Slatko spominjanje!

Otac moj zvao se Đurađ Obradović, rodom Srbin, po zanatu ćurčija i trgovac; mati moja, Kruna imenom, bila je rodom iz sela Semartona nedaleko od Čakova, kći Ranka Paunkića.

najsrdečniji dobroželatelji, najveći blagodetelji i vladetelji; oni su im i prvi upravitelji, voditelji i učitelji. Mati moja, ostavši udova s četvoro malene dece, ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po

A osim toga, kolikim bedstvovanijam i bolestima podložna je svaka mati, noseći u sebi i [h]raneći plod utrobe svoje, kolikom bolu u rađanju! Često, dajući drugom život, svoj polaže.

I nareče bog prvoj ženi ime život, jer je ona mati sviju koji na zemlji živu. Evo vaša slava i visoko dostojinstvo, koja čini da svi narodi krasnonaravni i prosvešteni

Gdi bi[h] god vidio najmanju devoj|čicu, mislio bih u sebi: ovo je mala mati čelovečeskoga roda. Od onoga nezaboravljenoga dna i do danas, kako gdi vidim dete pri sisi, spomenem se moje milostive

Mislim, slatka mati, presveto duši mojej ime, gdi si da celujem stope nogu tvoji[h]! Od onog blaženog dna, velim, ne mogu viditi malo dete

Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze prolivajući, načnem govoriti: „Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto

u tom taku sladost koja je prevoshodila svako blaženstvo, a kad bi[h] s polja došao, kako bi me dočekala i grlila mati, kako sestrica! Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. Nisam mogao opstati. Sad prolazim, može biti, poslednji put!

Iz ovoga sudim da, da mi je mati živa bila, ili barem Jula sestrica, ne bi[h] nikada iz Banata izišao. Bio sam već utešen, kad mi se probudi drug, i,

Poznat ti je stih Navmahija: Oϋτίγε τoίoζ έτύχϑη, 8’ ζέργειν φιλότητα χαί ήϑεα πιζά δαήναι. Nije takog porodila mati, verne naravi ko neće poznati.

Uljezemo. Kad — ali tu svadba i veselje. Na naše iskanje vode mati ženihova reče nam: „Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako [h]oćete, ’odite unutra.” Uljezemo.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bakonja duboko uzdahnu. — Šta ti je? Zašto ne ideš? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo otvoriše se vrata i uđe gomila Jerkovića. Prvi uđoše Čagljina i Šunda.

Čmanjak, Krivica i Galica učiniše tako a mati diže Škemba, te i on ćuki strika. — Taa-ko! Ajte lezite! Ajte i vi, braćo! — Bi molija za jednu rič!

Vidiš kako sad plače uz mater, kako se pripodobija! Siroma! A džigerice bi ti izvadija za krajcaru. Eto, mati mu priča kako je mudar, kako se privukâ da sluša šta Ličani govore, a neće da kaže da im je ukra iz kolâ dva pršuta i

— O, bože... bože! — progovori jedva jedvice mati. — Šta sam ti zgrešila, čudni bože, da me vako kaštigaš!!? Šta će sad re... ći o... vi na... ši is... ko... pa... ni...

— Molim te, majko, skloni dicu, jer sam gladan! — reče Bakonja, pa izvadi iz torbice pogače i sira i poče jesti. Mati otkloni djecu, ispričavši mu šta je bilo sa Čmanjkom. — I to mu je strina Controna darovala. Niko neg ona!

Čmanjak pobježe. — Bora mi, stvar je napolak gotova. Ne triba ništa no da ti rečeš rič — poče mati. — Ti znaš da meni triba zaminica, da...

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Ti pamtiš tocilo? — Pa skinuli smo ga tek kad je mati umrla — ne odgovori odmah Aćim, a glasom ne skriva začuđenost i nelagodnost.

Aćimu je mati više puta pričala: pod ovim bagremom, Vasilije, prvi njen domaćin, oštrio je noževe. Bio im je starešina, ali je svim

Jedne večeri, samo je uveče, kad ne vidi mati, i smeo da se igra tocilom, okrenuo je drvenu ručicu iz sve snage, tocilo je zaškripalo, promuklo, ljutito, očajno,

Ni on, niti iko drugi. Kad se jednog proleća truli direk srušio, on je verovao da se pas počešao i oborio ga, mati je rekla, žalosno i strogo: „Ne dirajte ga. Neka ga tako dok se bagrem ne osuši.

Neka ga tako dok se bagrem ne osuši.“ Tako slomljeno, stajalo je tocilo naslonjeno na bagrem dok mati kije umrla. Onda su ga skinuli i odgurali oko plota, pored jasenova.

Vazduhom struji ljut miris crnkaste sluzi što od noža ostane na tocilu, od trenja vina i varnica, jer mu je mati pričala: njen prvi domaćin Vasilije, kad oštri noževe, zavrne rukave i nogavice, umoči nož u ćup vina, raskorači se,

Mogli su samo preko plota da gledaju. Kata je sedlala njegovog niskog i kosmatog konja. „Drugi su išli pešice“, to je mati uvek naglašavala.

Luka ne izlazi iz vodenice dok i poslednja ne utone u gustu šumu topola. „Zato što se stideo“, objašnjavala je mati uvek s prekorom, njemu, Aćimu baš upućenim. Aćim uzdahnu: zar ga je jednom prekorela ocem. A ja? I ja.

To mu je prezime ostalo do smrti. I mene su sve do vojske zvali Aćim Došljak. Mati se ljutila i dala je kapetanu deset talira i užirenu svinju da me u vojni spisak zapišu — Katić.

Iduće noći nećeš moći da zaspiš. Ja ti neću dati. Od Božića ni ja ne spavam. „Prerovci su ga prezirali i ismejavali. Mati je bila domaćin kuće, a on je uvek bio njen sluga i vodeničar. Kao da joj nije bio muž i čoček.

Muško je, i sluša. Kad smo sami, on me još uvek zove gazdarica. A muža treba imati ili junaka ili slugu.“ „Moja mati je i dažbine plaćala i kmeta birala. Ona me je i oženila tvojom majkom, Živanom.

’Je li ova Aćimova mlada?’ pitao je žene. ’To je tvoja snaja’, obrecnu se moja mati. Bilo ga je stid i nije dozvolio da mu tvoja majka poljubi ruku. Čim je večerao, otišao je u vodenicu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te boli. Jer zna da si mati; Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše drugom svesnu ljubav dati.

Našto, kada je na jade nam data! Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje! Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Naša zemlja, mati milionah, sina jednog ne mož' vjenčat srećom: samovlacem kad postane njenim, tad nazdravi čašom Herkulovom.

ove neumorne i silnoga njegova naprega niko sebi predstavit ne može; ali svoje cjelji postić neće, jer vjekovah mati bezbrojnijeh ima lakša nego sjenka krila.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Podsećao je i na Figara, i na toreadora, i još na mnogo šta drugo sa oleografija kod mjesnog brijača. Moja mati pozove na ručak jednu od tih glumica.

To ga je valjda drug u igri „smjerio babuljem”, a njega oblila krv, pa se zavukao u lužinu i udario u plač. A mati ga dozivlje s praga, u velikom ljetnom popodnevu: „Radivojeee!... Ooo, Radivojeeee!...

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

I njegove veze počeše da izbijaju na vidik. Posle tri nedelje opazi ih prvo Stankina mati. Kad vide žena svoju nesreću, ne oglasi to, po običaju, kuknjavom, no steže srce i ućuta.

»A majka, jadna dobra mati, kako se ona obradovala svome detetu, svojoj osramoćenoj, ismejanoj kćeri! Sav svet obrće glavu od nje, kao od

Sav svet obrće glavu od nje, kao od čudovišta, a mati širi slabe staračke ruke, obuhvata i steže svoju milu jogunicu, celiva je i gleda, gleda i celiva...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Pošto se mališa dokopa snage, reći će jedan dan materi: — Vala, mati, sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo baščice pa da kupimo

— E, moj sinko, — reći će mu mati — sada da ja prodam baščicu pa da kupim konja, ti, boj se, nećeš htjeti dobro konja čuvati, pa će ga vuk izjesti, te

Jest, ama bogme mališa neće da se okani, no saleti otud, saleti odovud, dok jedva mati ukabuli i proda bašču te kupi konja.

I ako nijesu imali da im se presiplje, nijesu bili ni gladni, ni bez vatre. Jedno jutro naredi mati sinu da doćera kući suhovine, jer da će taj dan pariti i prati haljine.

Bre, sve je dobro dosada; ali da vidiš sada jada, kada ga mati opazi bez konja, pa još kada saznade da ga je vuk pojeo, stade ga grditi i ružiti na pasja preskakala, pa da se i na

— Zapovijedam da mi podosta donesete, i to odmah, svake zahire, i punu avliju drva, sve suhovine, neka mi ima mati su čijem papiti haljine. — Sve će biti, gospodaru. Pokloniše se i odoše.

Ujutru mu mati poranila, jer se, bogme, ni njoj nije dalo spavati — nije šala, ode konj, ode življenje! — pa iziđe pred kuću, kad ima šta

— Eto vidiš, mati, to sam ti stekao za konja. — A što ti to ne kaza svojoj materi cinoć, nego te onako izbih? — Evo ti kažem sad, nego

vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete.

Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoće. On onda nađe sam jednu sirotu i pošlje oca da mu je prosi.

Kad ga prvi san uhvati, žena mu polako izvuče košulju ispod, glave, i materi kroz pendžer doda, a mati je odmah baci u vatru. Kako košulja počne goreti, a on skoči od sna pa poviče: Šta to uradi, da od boga nađeš!

Kad ali eto ti meseca; kako dođe, nazva materi dobro jutro, pa joj reče: — Ovde miriše rajska dušica. A mati mu odgovori: — Nema, sinko, nikoga; ta ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska dušica doći?

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tamo gde ti je kolevku mati dala na svom nedru, Gde se osmeh i suza ukrstili nad tvojom glavom, Gde ti je lepota smelo krasila devičnost

danas, pri pojavi svake Nevolje koja divan narod prati, Veliku neman koju dade tama, Što zna da rađa k'o prokleta mati, Izume pakla i plodove srama, I još nevolju koja narod prati.

i večnost kakva je, I da ću otud trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa bezbrojno žrtvi, Čije je vreme, ko je Bogu mati, Našto je život i kud idu mrtvi.

S časa na čas Vidim postelju. O kakvi dani! Zaspao cvrkut, dečiji glas. A gde su deca? Moji mališani? U dnu dvorišta mati, nogu bosi'. Cvet crvenog kranfila u njenoj kosi. U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno!

Ja opet sanjam. Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje!

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ovakva vizija uvek me podseti na Horacijevu odu koja počinje stihom: “O lepa mati, kđeri još lepša! .. Studiranje i razmišljanje o ovim dvema civilizacijama, staroj civilizaciji Grčke i novoj

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Na i tebi! — obrati se momčiću i nalije. —Hvala! —Što nećeš? —Dede, uzmi, Marko! — nutkala ga mati. Uze i ispi do polovice. Devojke gledaju.

—Isuse moj, milosrđe! — ponovi jezivo i skrušeno. Propovjednik nastavi: —Sveta naša mati Crkva milostiva je: ona je kao kvočka što, kada oluja nasluti, pod svoja meka krila sakuplja svoje piliće da od oluje

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U drugoj strofi „Vuka I“ tvrdi se: „Mati me nije kao vučica jezikom umila.“ Međutim, u desetoj je obrnuto: „Kao vučica ti mi umi jezikom vid.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pošto se Sofka već zadevojčila, majka mora na nju pripaziti: „- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ja smem dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!

Tekst, naime, ne glasi kako je maločas napisan, nego ovako: „Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ona sme dopustiti da Sofka ma kakva izađe. Taman!

Tako isto ona vide kako i mati joj [. . . ]”. 83 Cela pantomima Todorinog zbunjenog ponašanja koja zatim sledi zapravo je slika potekla iz ćerkinog

poslednja u VIII glavi, on nas upozorava da je Sofka otišla ranije na spavanje zato „što će morati sutra, pošto će joj mati biti neispavana, (ona) da porani i spremi i počisti kuću”.

Ona je u tom času bila nasred sobe („Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati”), stojeći je ispijala kafu, i nigde nije rečeno na koju je stranu bila okrenuta.

prelamanje nemog govora, pa samim tim i za dvostruko odražavanje svesti između ćerke i majke: „Videla je: da joj mati zato tako skupe haljine daje da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao

primer nemog sporazumevanja pomoću dvostrukog odražavanja svesti: „A da je zaista to, da se u tome ne vara, i sama je mati o tome posle uveri. Jer, čim ona vide kako Sofka tobož poslom kod nje dolazi, a znala je da to u stvari.

Da li što ga kao sestra, mati [porodična ljubav] toliko žali, bdi nad njim, što ga toliko voli, ili kao žena, devojka [erotska ljubav].

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Oh, lasno je mudar biti, Lasno j’ tešit’, svetovati; Ali ljudi, Boga radi, Zar ne znate šta je mati! Dobrotne su vaše reči: „Bog ga dao, Vog ga uzô!“ — Da ko mi je tebe dao, Moja mila, grka suzo?! 1865.

»Srpske Ilustrovane Novine« 1881. JEDNOJ DEVOJCI Voli te otac, voli te mati, Vole te sestre, vole te braća; Ja nisam čuo da ko sa tebe Svoj pogled brzo, mrgodno vraća.

A ti prosiš koru hleba — Hoće l’ ti je kogod dati? A znam, ima mnogih, mnogih Što su bili otac, mati. Umrla su deca njina: Ojadi ih žalost velja; Njima j’ teško, tebi teže Bez obrane roditeljâ.

A ko želi biti otac, A ko želi biti mati — A Bog ne da — taj neka se Siročadi tuđe lati! — Ne, ti nećeš gladna zepsti Ni u Boga gubit’ vere, Ma da

“ Pojuriše sluge Kao besni hrti, A on naže, ispi Gorki pehar smrti. Šta učini, čoče, Žalosna ti mati? „Volim u grob pasti Nego robovati!“ »Neven« 1885.

“ A čovek, kâ čovek, Šta je drugo znao, Što mu đavo rekô To ga poslušao. Sad otac pri vinu, A mati pri kecu, — Onda đavo ode Da im čuva decu.

MILINA Vidiš kol’ko vidiš sa ostatkom vida (Al’ davno i gledaš, motriš bez prekida) Vidiš, zemlja-mati i prima i daje, Po njivama klâsi zlaćano se sjaje, Čuješ drage tice kroz zelene gaje.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Nisam ni ja siroče u boga. MITAR: Vidiš li ti da ti mati luduje? Ona će sve s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda? — Ne, ne, žao mi je, al’ ne može biti...

Moja uspaljenica, tako da joj kažem, mati isterala te je kao najgoreg bećara, i ja nisam smela da joj ništa reknem. VASILIJE: Ništa je to, Evice, samo kad ti

EVICA: Ah, moj Vaso! Ti me nećeš moći uzeti. VASILIJE: Zašto, gdi me je tvoja mati oterala? O, to je ništa, ona će se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce.

FEMA: Hu! Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati. SARA: Ne starajte se ništa, ovo je filozof. (Ružičiću.) Nas kao stare persone čeka po jedan šolj kafe, vi se međutim

RUŽIČIĆ: Himen samo dva jednaka serca steže? SARA: Imate pravo, nevospitana je, a i svašta. Nego, mati joj je druga žena. Ona i vas na ručak poziva.

VASILIJE: Ne znaš, ona plavetna artija što sam ti je dao u majstor Mitrovoj kući, kad nas je tvoja mati zatekla. EVICA: A, to je kod mene u burmutici. Čekaj, sad ću ti doneti. (Otide.

VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila? EVICA: U burmutici. A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.) EVICA: Vaso!

RUŽIČIĆ: Najvispreniji neba dar jest stihotvorstvo. EVICA: Molim, jeste li što od moje matere dobili? RUŽIČIĆ: Mati jest panj stari, So svojimi dari. EVICA: Niste li kakvu burmuticu dobili?

RUŽIČIĆ: Da pretvoritsja v kamen moje tjelo, ašče znam za kakovu reškontu. EVICA: Nije li vam moja mati dala s burmuticom? RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moje lice, nedostojno tože burmutice.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Šminka je kod crnaca isto tako opšta kao i čistoća. Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata.

Kad je čovek otac i muž, čak i kad je najobljubljeniji, on treba da bude zahvalan za svaku nežnost koju mu kuća pokloni. Mati i deca su jedno jedinstvo, otac je samo večita čežnja da se spoji sa njima.

Kinin. Doručak obilan kao da se ruča. Dugi razgovori sa gospođom Fransis Bef. Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna.

Zatim, čučeći jedan pred drugim, braća, drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju usana.

Rekoh da su mi žena, deca, krave, psi, koze, otac, mati, braća, krov itd. itd. vrlo dobro i da sam srećan što je tako i kod njega. On mi od svoje strane pokaza svoj dom.

Treba se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se

Ja nisam naviknut ovde. Sambola Sadio? Djugo Sambola? Djuga Dimbo Sambola? Njugulu Bula Sakilibo? (mati Sadie Sambole) Sadio? mezimče — poslednje dete. Nisam odavde. Na Kama, kći Djelia Kiule. Zabavljam se.

O i plače! Ja sam, zamislite, pušio kad sam imao osamnaest godina i sav sam mirisao na duvan, što moja sirota mati opazi, a onda — o vi možete slobodno verovati ne samo da me je tukla.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

HASAN: I ovo piše: „U Stanoja se negde prikrila Vojvode bivšeg ćerka jedina, Pa sad je traži mati njezina“. GLAVAŠ: To mi je žena, Ta divna ćerka bivšeg vojvode Što je na Deligradu hrabro poginô.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

male glavice pa radoznalo glede šta se to oko njih sve, zbiva, ne pojimajući zašto je cve to, zašto ih je prestravljena mati onako brzo pokupila, potrpala na kola, pa sad beži s njima; zašto su oni ostavili svoje ognjište, svoje baštice, gde su

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

HHHІH Nakićeni tvoji svati, Tebe kiti tvoja mati, — A šta će ti vojno dati? Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje.

Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše kratko reci: Pomoz’, Bože, rodu mome! LXІІІ MATI SINU KOD KOLEVKE.

Mahom dođe mom pogledu, Pa ne mogu razaznati Koje li je moja ljuba, Koje li je moja mati! Tražim sliku oca svoga, — Jest, ona je, — al’ je nova — Propletena j’ slikom mojih Prijatelja i drugova.

“ Tvoja Smiljka, sirotanka, Još ne može nogom stati, A otac je zborit’ uči — Prva reč joj biće: Mati! Kad uzmogne nogom stati, Kad nauči mater zvati, Dovešću je grobu tvome, Tu nek kaže: Mati, mati!

Kad uzmogne nogom stati, Kad nauči mater zvati, Dovešću je grobu tvome, Tu nek kaže: Mati, mati! Oh, kako će na te glase Crna guja jada moga Upiti se, stegnuti se Oko srca ranjenoga!

Kad uzmogne nogom stati, Kad nauči mater zvati, Dovešću je grobu tvome, Tu nek kaže: Mati, mati! Oh, kako će na te glase Crna guja jada moga Upiti se, stegnuti se Oko srca ranjenoga!

“ Svi ste zdravi, svi veseli, — A ja čujem rajske trube: Na grudi mi ljuba leti A deca mi ruke ljube. Srpska mati, srpska deca, — Pa sve čilo — pa sve moje — „Stan’te malo, bež’te malo, Ovo sunce veliko je!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga rodila, Najgorim se zemlja sad naplodila...

Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti posrami glave!

Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Vostani, Serbije! Mati naša mila! I postani opet što si prije bila! Serpska tebi vopiju iskrena čada, Koja hrabro vojuju za tebe sada.

Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče! Samo mi se dobro drži za pojasom snaši, Namigni prilj-Mati ili bratu Jaši, Ili svircu Paji, sinu Pavla Liri, Koji na nas iza plota vidiš kako viri.

Saznade se. Mati otud, odund' baba grunda, Na ocu se od jarosti trese duga bunda; Skoči tetka, skoči strina, ujak i svâk viču, Svi

U otčiznu! Može li što više biti blago? Ja polazim u otčiznu, ne već ime nago. Sinovi smo, Mati zove, ljupke su nje r'ječi, Podigla se da dom stroji, kog' boli da l' ječi. Svaki otčić to je dužan, ko se na nju nada.

Sto poklada prođe, evo dvades't leta Kako sam poznala ovog belog sveta: Niko ne zaprosi. Mati plače bedna: „Tužna, jadna ćerko, ti s' ostala jedna K'o tikva za seme. Ah!

4. novembra 1816. Lukijan Mušicki NA VIDOVDAN Memіnіѕѕe іuvabіt! Da grozna serpskom duhu pozorišta! O mati bede, večero kneževa! Uvi, Lazare, što ti reče!

Pre 1833. Sava Mrkalj STEFAN STEFANOVIĆ ODA NA RAT Nije ga mati na tople i mlađane grlila prsi, Tigrica mlekom njega je zadojila.

Bega mati s jedinčetom, kosu raspustila rusu, Zapevka do Boga od srca ide ranjena. Ne može braniti veran svoju ljubimicu pastir,

Samo lude slepe i želje Rob krvavi, ne čuje tužeće čovečestvo, Gazi njegova prava! Nit’ pišteću čuje decu, Mati je sa kćerima raskoši hude grabež — — — O, vidiš li ti to, Samostvoritelju silni?

1828. Jovan St. Popović NA PRIRODU Ti, koja s’ tako lepa, sovršena Iz ruke Tvorca blagoga prenula, Da mati, ljuba zemlji budeš, Prirodo draga, s tim dičnim runom; O, mogu l’ tebe okom pogledati Ne diveć s’ tvome čudesnom

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Staniša je Turčin!... KNEZ ĐURĐE: I to — zar i to? Pa ko sme reći, Da mu ne beše mati bludnica?... KATUNOVIĆ: I sedog orla mrki sinovi Isturčiše se — i Stanojlo, I pet stotina j’ s njima delilo Prevare

O, saputnico moje nesreće, Govori, ženo — grešan idole, Da te poslušam. — JELISAVETA: Ah, kući, kneže, — mati me čeka. Zar je ne vidiš?... KNEZ ĐURĐE: Sad ćemo, čedo, k njoj; Samo pričekaj Sa grehovima da se oprostim...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov. Selo spava mirno, slatko, kao jedro, zdravo i osorno planinče kada ga mati podoji i uljulja.

Kad nešto jednom pođe, ne zaustavi se! I malog je Vuju, sinovca i jedinu mušku glavu, kad mu je mati umrla, povratio na starevinu.

Bojić, Milutin - PESME

zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?

Samo jedan put će odgovora dati: Preko reke krvi i mostom lešina Domu svome stižeš, gde izgleda mati S nevericom sina.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Milost, o Bože moj! VII U greh začet bejah ja, U zlu me mati rodila. A ti bi hteo čistu dušu, Dušu jaku i bez mane. Greših ja, greših ja, Sagreših mnogo ja.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Za ručkom, večerom čekalo se da ona prvo sedne za sofru, ona prvo počne da jede, okusi od jela, pa tek onda oni: otac, mati... I Mladen je tako i radio. Kad bi iz škole dolazio kući, išao bi pravo onamo gde je znao da će naći babu.

— Hajde, hajde da se ruča! Gde je nana? Zovite je. Mati, već uplašena, užurbano bi postavila sofru, ređala hleb, kašike, viljuške, unosila legen, peškir, ibrik vode, polivala

Posle njega bi baba, mati i on, Mladen, nastavljali ručak, ali tiho, polako, kao kradući, da ne bi oca probudili. Tako isto bi tiho se dizali sa

se, i brzo, nemajući kada, već uz put navlačeći koliju, kao da se ne zadocni, odjurio bi natrag u čaršiju, u dućan. Mati bi, kao oslobođena očevim odlaskom a svršivši sav posao u kujni, tek tada ulazila u sobu i sedala kod prozora.

Čudan i čisto nem mir. U kome svi oni: i Mladen ispred kuće s knjigom ili tablicom, i baba u bašti, i mati mu unutra opkoljena belinom rublja, odudarajući od tamnog crvenila po sobi prostrtih ćilima, jastuka, i oko njih cela

Prva uvek bila baba, pa onda otac, pa Mladen, i tek onda mati i mlađi brat. Baba uvek u kratkoj, do članaka koliji, sa zadignutim i za pojas zadenutim peševima da joj u poslu ne

Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se

A i da otac sa materom takođe, kad ko od njihove rodbine slavi, ne propuste da odu, čestitaju. Naročito mati da je obučena kao što treba, u najnovije haljine, da ponese dosta šećera, jabuka, krušaka, čime će darivati tamo decu.

Jer i deca su znala da uvek, kad god se dođe kod njih ili oni k njima, uvek dobijaju što da jedu. Ali zato mati je morala babu jednako da sluša.

Čak i za odelo, koje će šalvare, koji mintan da počne svaki dan da nosi, prlja. I mati, ne samo da se u tome osećala ponižena, da je to vređalo, no, kao uvek, bila blagodarna, jer ona, baba, jednom

Ona prema njemu, Mladenu, ne samo da se nije osećala starija od njega, kao mati, još manje ravna njemu, nego čak i mlađa, niža od njega.

Mladen, crveneći na tu njenu slabost, poniženje, uvek bi je ne korio već čak grdio: — Zašta, mori, mati? Zašto da si takva?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Srbi veruju da se vile rađaju na b. grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi

»Za male babine donosi se bušan kolač kroz koji mati treba da podoji dete«, a za babine cela pogača (GEM, 27, 1964, 294, Jadar).

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Što bijaše, Rade, u varoši kod gospodara? —upita mati zabrinuta, dok je Marko iz kuće izišao. — Zlo, majko, nije već ono naš gospodar, već najgrđi dušmanin!...

Biće ti teško — nu nastoj i ti. A sve će biti dobro, — utješljivo dokrajči mati. — 'Ajde „ napij se još, pa poj opočini! Ivo iziđe uza stube, uniđe u sobu i za sobom zatvori vrata.

Jure je sjedio na niskom trupiću do ognja, nalaktio se na koljena, i rukama pokrio oči. Mati im bila kod mrca u sobi. Ivo sjede do one dvojice što tek uljegoše.

i jedva pokatšto jedan drugome nabacili pokoju riječ, našto se stari diže reče da je umoran, pak da će spavati. Mati i kćer stajahu još uvijek kod ognjišta... Stari Ante, svlačeći se, naglas domoli i zadnju „Zdravu Mariju” i primiri se.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Slegao se ovde pusti neuspeh. Oni na koje su Mati Crkva i Otac Država gledali popreko, što su se vazda kotili po zemlji otporni na istrebljenje kao vaši, nesreća i napast,

Ilić, Vojislav J. - PESME

5. Eto tu je mati sa dve svoje kćeri, Za kojima jure gradski kavaljeri: Ema je tek zimus kloster ostavila, A Olga joj sestra nesravnjeno

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

MELODIJA K PROLEĆU 10 LUKA MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ,

POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR, ĐAČKI JADI 30 LjUBOMIR NENADOVIĆ, JUNAČKI ODGOVOR 31 LjUBOMIR NENADOVIĆ, GAVRAN I

će nam popevati, Dok ne bude danu kraj, Mi ćemo se naigrati, Vesel' će nas mili maj – Hajdmo svi u gaj! MATI PEVA ŽARKU JOVAN SUBOTIĆ Ustaj mali Žarko, Došla ti je kuca, Da joj dadeš rucka, Došla ti je cica Da joj dadeš

Hvala Bože na dar ovi. O pomozi, blagoslovi! Da mi kako s prava puta, Duša mlada ne zaluta. MATI JOVAN SUNDEČIĆ Djetinjstva nježnog u prvom cvijetu, Kad ne znah da li živim na svijetu; Pa kad mi najpre ko kroz

živim na svijetu; Pa kad mi najpre ko kroz tminu Poznanja iskra u duhu sinu: Čim li riječ stekoh zaupih zvati, Najprvo Mati, – najprvo Mati!

kad mi najpre ko kroz tminu Poznanja iskra u duhu sinu: Čim li riječ stekoh zaupih zvati, Najprvo Mati, – najprvo Mati!

vode, od mrve hljeba, Ili od koje zabave ine, Da mene želja ili plač mine; Ko će mi slađe, ko l' brže dati, Neg' opet Mati, – Neg' opet Mati?

od koje zabave ine, Da mene želja ili plač mine; Ko će mi slađe, ko l' brže dati, Neg' opet Mati, – Neg' opet Mati?

moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te Mati!

teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te Mati!

druga što vjeri, Srodnika mila, prijana radka, Nijesu mi tako imena slatka, Ko tvoje ime, koje ću znati Sveđ' ljubit Mati, sveđ' ljubit Mati.

mila, prijana radka, Nijesu mi tako imena slatka, Ko tvoje ime, koje ću znati Sveđ' ljubit Mati, sveđ' ljubit Mati.

Stanković, Borisav - TAŠANA

momak kod Tašane KOSTA RISTA III MOMAK } kafanski momci JEDAN OD TRGOVACA SELjAK-ČIVČIJA TAŠANA, bogata udovica KATA, mati Tašanina MARA, unuka Tašanina NAZA, vođ čočeka STANA, sluškinja Tašanina, ali vrsta gospodarice nad ostalom poslugom I

(Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko! TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu.

TAŠANA (kao izvinjavajući se): Nisam, dedo, za to ni znala. I da mi sada mati ne kaza, ko zna da li bi ikada doznala.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” Rista je bio po liku i stasu sušta mati. Ali narav nije bila materina. Ponosit, plah, čistunac na sebe spolja i iznutra do inata, pametan, opasna jezika.

— Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: — Mati je to bila, sveta mati! Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja.

— Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: — Mati je to bila, sveta mati! Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja.

Stanojla sve oprašta i zaboravlja, kao i njena mati. U Bošku se tako i suviše uspavala odgovornost oca, i on se jedva godinu dana po ženinoj smrti ponovo oženio.

se pričalo dalje: da joj je otac krijumčar, pa robijaš; a posle, kad se bolje otkrila priroda strankinje, da joj je mati veštica. Za Nolu i za njenih šesnaest godina, došla su velika iskustva i iskušenja.

Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica. Krstiše je Juliana, i prozvaše odmah, mati, na tuđinsku, Lietom, a Nola, na srpsku, Julicom, a Boško čas ovako, čas onako, kako je već njemu bilo dato da u zgodan

— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina. Ona je pokvasila sermiju, njeno je ono što je najbolje. — A salaš Lazarića drži se rezervisan.

Recite Noli da se ne bojim smrti... I recite joj hvala. I ona je, kao i njena mati, mnogo činila da proživim život po ćefu i volji... Pravo je sad da bude i Božja volja.

Gospa Nola, počela je to uostalom već ranije, postade mati. Doziva učiteljice; ide po dućanima u koje nije nikada išla, da devojčicu svoju lepo obuče; traži joj drugarice;

— Balkon je znaš — tumačio je gos-Toša ranije ženi — volela moja mati, i on je ekstra dozidan; to se i vidi, pljuni pa zalepi izgleda.

i ubedljivi: dečko je nesumnjivo darovit; otac ne može živeti koliko treba da ga izvede na put, a nema ni sredstava; mati je mlada, ona će se preudati. Tih dana pred gospa Nolu ispade na ulici i Hermina, nekako svečana.

Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je. Mati i otac drže se kao prst uz prst, a za njega mnogo ne pitaju, baš i ništa ne pitaju; a i mali slabo ide k njima.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ovo napred postavivši, mojim prijateljma i neprijateljma javiti imam da me je mati, kako je vidila u meni muško dete, na knjigopisanje opredelila, i ova je strast tako u meni ukorenjena da me ni rđavo

Muzu? — Nit joj znam kuću ni kućište, ni tko joj je otac bio, ni šta joj je mati. — »Oho, g. spisatelj, šta je to? Toliko ste knjiga izdali, pa se ne stidite kazati da štogod ne znate.

Istina, ona koja rodi, a ne doji, kao što Stojković veli, jest samo polak mati, no moda je najveća gospođa, vi znate i ja znam, i ko se njoj ne pokorava, nije ništa drugo nego nevospitana klada.

Mali Roman (po dalšem rukopisa izvestiju) počem je treću godinu potpuno prešao, odvede ga mati svešteniku o kom je gore reč bila, i preporuči sa suzama da bi o njemu brigu vodio, predstavljajući mu svoje stanje i

Da nije volšebnica kakva njega pod zaštitu uzela? — mišljaše mati. No materi verovati što o sinu govori, ne vidi mi se biti sovetno.

— mišljaše mati. No materi verovati što o sinu govori, ne vidi mi se biti sovetno. Mati neke osobite oči osim sviju ljudi ima kad na svoje dete pogledi.

i devojke koje njemu po njenom rasuždeniju bolje nego mlogima pristoje; štaviše, vidio sam i takog vešati koga je mati kao oči iz glave čuvala, na koga je pazila da ga muva ne dodirne, i kome je tonom Pitije ne jedanput, nego svaki dan

poznavaše i nadaše se da će mu, kao Eneju, kakva Ciganka doći da mu u dlan gledi i da mu put pokaže, koja će mu potom mati biti; no ova ga nadežda zasad izneveri, i on, umoran budući, pođe tražiti kakvu sen, dok pripeka sunca prođe.

Svaki čas strepim kad će me zver izesti. Kurjak oštri zube, a čavke i vrane muziku spravljaju. Ah, dakle, mene neće mati kad umrem lepo nakititi, neće biti parade i crvene pantlike? Neće devojke venac nositi, neće mi niko čitati oraciju?

»Šta je to?« To je ženialitet. Mati koja sina svog po školama odeća tri godine vidila nije jedva čeka da joj kući dođe.

Eto ti joj đaka, sav razbarušen i podivljačen, kao da je iz šume došao. Mati trči da ga zagrli, no on je tura od sebe, tražeći stolicu, i rukom od nauka pretovarenu glavu, da ne padne, podupirući.

da ga zagrli, no on je tura od sebe, tražeći stolicu, i rukom od nauka pretovarenu glavu, da ne padne, podupirući. Mati mu se teška da mu, nije što zlo.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Bila valjda nestašna? — dodao sam ja svoje rezonovanje, a mati je pobegla iz sobe da bi izbegla odgovor na ovo naknadno pitanje.

Razume se da mi je na to odgovorila mati, i papučom izjurila iz sobe, što meni nije bilo nikako jasno. A nije to jedini slučaj kod kojeg je moja radoznalost

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Poznadoh ga odmah. Bio je to onaj mališan kome je umrla mati pokraj puta u Albaniji. Dete se valjda ne seća onoga dana kada su ga otrgli od majke.

Petrović, Rastko - PESME

Mojim prijateljima mornarima na Korčuli, Mati Jurkoviću poglavito. PREINAČENjA Marku Ristiću Tako opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i

Laž! Imaj hrabrosti da ti to bude poslednja reč. POSLE „OTKROVENjA“ VUK VUK I Mati me nije rodila ispod ovog ognjenog zida Ustima oprala oči, ja sam dopuzio do dojke Ali pružena i sad joj ruka kojom mi

oči, ja sam dopuzio do dojke Ali pružena i sad joj ruka kojom mi Sunce skida I vetar sam i jutro dariva na obojke. Mati me nije kao vučica jezikom umila Ni dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti Pa ipak pogledom svojim bola pitomost

Nit me je mati, ko vučica, jezikom umila, Nit dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti; Pa ipak, pogledom svojim bola, potmulost mi

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Hadži-Tomina STANA, kći Hadži-Tomina VASKA, kći Arsina KOCA, drugarica njina KOŠTANA, Ciganka, pevačica i igračica SALČE, mati joj Vranjanci, Cigani, Ciganke, panduri. Vranje. Sadašnjost. PRVI ČIN Velika prostrana gostinska soba Hadži-Tomine kuće.

Mintan da skineš; ruke gore, više glavu... STOJAN (prekida ga): A, ne tako, bato! Sramota je! Mati joj je tu, otac, mi... MITKA (razdragan, zanesen): Nemam ja, bre, lošu premislu na njuma. Tatko mogu da vu bidnem.

Šantić, Aleksa - PESME

1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa se prosu ispod jorgovana...

Ne tuži! Gordo u uzdanju pati, Još ima Boga i raspete trajno S lovorom čeka vječna slava mati... Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh tvojih grana Gdje ruže baca božanski i sjajno...

1913. BALADA ''Kaži mi, dete, što si se pokrio Zemljom i travom? Zar ti hladno nije?'' ''Ne, mati. Ovde tako toplo mi je Ko da uz naše ognjište bih bio.'' ''Preni se.

I dani sve teku, a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

svojim razveseli srce rataru i, ovčaru, jer po tome znadu da je nestalo zime I došlo milo proljeće, tako zakukaše mati i kći“.

Otkako te mati odgojila na čistomu krilu bez kol̓jevke, junačkijem dozivala glasom, muškijem te opasala pasom, te ti pašeš sablju

Hitro ga je mati poslušala, skide njega sa konja pomamna, pa ga umi studenom vodicom, i zali ga vinom crvenijem; pa ga pita ostarila

“ Ode Ivo ’vako govoriti: „Dobro, mati, u zemlji Taliji: dosta, majko, roblja narobismo, a jošt više blaga zadobismo, pa se zdravo doma povratismo.

bora mi, iz gore hajduci, ja sam taman iz Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Sminjanić-Iliji, već je mati Maru poklonila a nekakvu Kuni Hasan-agi“.

sam taman iz Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Sminjanić-Iliji, već je mati Maru poklonila a nekakvu Kuni Hasan-agi“.

bora mi, iz gore hajduci, ja sam glavom od Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Smiljanić-Iliji, već je daje Šarac-Mahmut-agi, da je vodi u Bosnu ponosnu“.

Već ču li me, draga nano moja! Ako junak bude na konaku, pitaj, mati, dobroga junaka a je li se dosad oženio; ako bog da i sreća donese te s’ ne bude jošte oženio, ja ću mlada baš za njega

ih bješe noćca zastanula; ukaza se jedan oganj živi, pobratime, kroz jelove grane; reče riječ Senjanin Tadija: „Nije l’ mati rodila junaka da otide oganj da uvodi: il’ su Turci ili su hajduci?

Nit’ je snijeg, nit’ su labudovi, nego šator age Hasan-age. On boluje od ljutijeh rana, oblazi ga mati i sestrica, a ljubovca od stida ne mogla.

tri života): kojemu (strašno je reći) Feronija mati je dala tri, kad rodi ga, duše i triput oružjem da maše; triput ga trebalo ubit, al’ desnica ova mu tada duše je uzela

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Nikolicu je mati već bila skopala u šake iako se on otimao i ujedao. Njoj u pomoć priskoči jedan njezin kum. Videći gužvu oko svog malog

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

o tebi se ispoja: Jerusalimske kćerke, izlez'te iz kuća napolje, te gledajte cara Solomona pod vencem, s kojim ga je mati mu venčala za ženidbu! ...

Isto toliko boji mu se mati da ne bi ogladnilo, te jošte kako ustane iz postelje golo, neumiveno, neopasato, ili mu ležeći u postelji — taki mu

Jerno tako i mati mila k deci kad svoje dijete odbija od sise i uči ga hranu jesti, isto po malo ga napre kašičicom zalaže, a ne mnogo

Znanje, veština, štono se mudrost naziva, ona je svemu mati; besedi i svakoj spravi. U zlu i lenu dušu ne ulazi — veli se — mudrost. Tušta imena vešta mudrinja u sebi ima.

Čovečiji jezik je popuzljiv i na kvar hvatljiv. Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene. Dosadi je otac sitost, a mati je bludu. Svaki kriv bežanac boji se. Smrtna je seča svakome nablizu. Pohabljen se i ispira, a ne prav i čist.

I u šaraglja za ukor ostanem ka lovac u puščanu stročanju, il' mu mati koja vrlo žalostljiva pri sisi s dečici čežljivoj a slabomlečnoj, ne imavši čim izdovolje zadojiti svoje mladenče.

Za nevolju podnosi i trpi: ne odriva ga ni ga ćuša zato; mati mu je, voli svašto podneti od njega, nego li da ga što rascveli plačno derući joj se kod ušiju.

božiji oduševljeni, raduj se obradovana, nebu i zemlji radovanoe žilište, raduj se blagodetna istinago vinograda nelažna mati i čista devo! Raduj se blagodetna nepremenago božastva dostojnoe vmestilište!

Doista je od same nature ta udilj deva toga mati po apostolovoj besedi, koji no ne s preotimanjem da se je sravnjivao Bogu, nego sebe snizi, te sluge obraz na se uze.

žilište, raduj se blagodatna, nebesnago klasa nežnjena njivo, raduj se blagodatna istinago vinograda lozo, nelažna devo, mati grozd životni roždšija, raduj blagodatna neizmenago božastva dostojnoe vmestilšte, raduj se blagodatna nevmestimago

Ne boj se, Marije! Ne nanosim ti toga umlja kano vrag Evi ravniti se s Bogom, nego mati mu kažem ti hoćeš mu biti do malo dana.

i lebditi pred tobom kako dostojnoj počasti se tebi davati kako od vernih ljudi tako i od nebesnih angela, jerno ti mati božija hoćeš da budeš.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Mane je ćutao. A kad mati navali na nj, on joj reče da nije to baš tako hitno. — More, Mančo, sine, dokle će si momak?! — veli mu mati.

A kad mati navali na nj, on joj reče da nije to baš tako hitno. — More, Mančo, sine, dokle će si momak?! — veli mu mati. — Snaju da mi dovedeš u dom, da mi hizmet čini, ta da se i ja malko odmorim...

— Ama, ja veće vido’ moj k’smet i sreću sas teb’!... veli mu mati ljutito. — Mane, Mane, majka ti ne plakala! Što misliš?