Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Daj još! — veli mojoj majci. Ona stegla srce. Ćuti kao kamen, otvara kovčeg pa šakom sipa u njegovu, a on vezuje u mahramu. Gleda uzvereno i na stranu, odlaže nogama kao ja kad me društvo čeka napolju, a ja stojim dok mi seša ne odseče hleba.
U taj par duhnu vetar pojače, i s jednog suharka sroza se sneg i pade na rukav njene đude. Ja izvadih mahramu i počeh joj stresati sneg. Ona gledaše sve to nekakim ravnodušnim pogledom.
Opet se pokloni, pa ode niz stepene. Ja bejah već na gornjem stepenu, ona za tri niže. Beše izvadila mahramu i useknjivaše se. Ja videh kako ona razastre mahramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oči. Svest me ostavi.
Ja bejah već na gornjem stepenu, ona za tri niže. Beše izvadila mahramu i useknjivaše se. Ja videh kako ona razastre mahramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oči. Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi.
Ja htedoh da vičem: šta da radim? Ne znajući ni sam šta da radim, izvadim mahramu i počnem brisati vlažan sto. Onda sednem za njega i podbočim se na ruku. Ideja! — rekoh ja sebi čisto radostan.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nose na glavi mahramu, po ivicama izvezenu, kao mijačka „darpna“, ali je zovu „koorpa“ (krpa?). Ženski klašnenik ili zubun zove se „resačka“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ja molim, kak̓ ono punicu moju, da mi ruke ti metneš u svilene špage moje, — hoć mi naći u špagu l̓jepu od svile mahramu, u mahrami, gospoće, stotinu zlatn̓jeh dukata, ku je vezla mahramu jedinica ćerca tvoja; dukate mi ponesi ti milosnoj
špage moje, — hoć mi naći u špagu l̓jepu od svile mahramu, u mahrami, gospoće, stotinu zlatn̓jeh dukata, ku je vezla mahramu jedinica ćerca tvoja; dukate mi ponesi ti milosnoj ćeri svojoj, od mene je pozdravi, od tebe joj drago reci, mojoj