Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sve se to načeti oko njega, puna vodenica, pa još i pred vratima. Priča on njima, a oni se čude, mašu glavom, uzvikuju: — Ih, brate, zaboga! — E čuda, ljudi! — O, bog s nama!
Afrika
Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.
Samo spuštene na zemlju, male počinju igru previjene unapred, zagledane u svilene žute i crvene marame, kojima mašu kao plamenim cvetovima. Odbacuju nožice u stranu, s preciznošću hitrinom i ritmom.
Ako treba da osvetle kakvu jarugu, oni uzimaju pramen savenskog klasja, pale ga i mašu njim kroz vazduh. Dva dana već ja nisam pio ništa što bi bilo svežije od vrelih sunčevih zrakova; i, ovako u noći, moja
Mladići se raduju, uleću za njima i iznose ih rascikane, ruku koje mašu kroz vazduh, pojasa koji se razvijaju: prave Sabinjanke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
zalepršalo i padalo, kao bezbrojni, žuti, crveni, mrki, mrtvi, leptirovi, koje vetar podiže, ali koji krilima više ne mašu. Što je drum dalje odmicao, od Ujhelja, u brda, lišće je bilo sve gušće opalo i ležalo, na zemlji, uvelo.
Milićević, Vuk - Bespuće
mostovi; zaustavljali se na stanicama, sa sitnim i zveckavim kucanjem zvonaca, s jednoličnim trčkaranjem činovnika koji mašu fenjerima, s uvijek istim uzvicima.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ Gorski vetar otpiruje mašu s lirske materije i s grmušom sriče siže: tek je duša zrnce riže. U svesti mi sjaji trina, gora sinja i samština,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Razleže se komanda i ljudi kao da se slediše. Svi zurimo negde na desnu stranu. Samo konji mašu repovima i trupkaju nogama. Odnekud izlete komandant diviziona, jašući na belom konju sa kusim repom.
Žene i starci stoje ispred vočića, a dečica, puna ih kola, naslonila se na lotre i mašu ručicama. Svi napuštaju svoje domove pred najezdom neprijatelja, i žene, polazeći u bežaniju, nariču.
Detinje ruke bile su krvave i zgrčene. Vojnici zastaju užasnuti... Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom.
Uz put nailazimo na zbegove. Sigurno su iz okoline Šapca. Starci kao da se skamenili, žene mašu glavom i uzdišu, a deca istrčavaju na drum i veselo nas posmatraju.
Odnekud sa desne strane teraju pešaci buljuk zarobljenika, koji veselo mašu, jer su se najzad i oni spasli muka. Samo oficiri, po svoj prilici mađarski, gledaju mrgodno, pokušavajući da i sada
Naiđe i druga, i mi poznadosmo vojnike. Mašu nam rukama, viču iz vagona, a poručnik Branko nagnuo se kroz prozor i dovikuje nam, smejući se: — Zabušanti!
sad... Nervi su kao strune, i, preda mnom, najednom ispade baterija. Vojnici nešto viču i mašu rukama, sigurno da se sklonimo. Začuh kako Gruja viknu: — Koja je baterija? — Drinska... Bežite!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
a ruke kao da nisu od mesa, kao da su od samoga vazduha, tiho i nečujno, kao lahor, mašu i zovu... Razleže se očajan, panički, samrtnički vrisak i odjeknu daleko potesom kroz gluhu noć, ali ga niko od ljudi
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Čine pokrete rukama kao kad se žnje pšenica). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako, ovako! (Mašu svi ubrusima po dolini). ŽENSKE: Ovako se biber melje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se melje kava).
Stanković, Borisav - JOVČA
) PRIJATELjI (se zagledaju, mašu tužno glavama. Pogledima se dogovore i izlaze snebivajući se, kao ubijeni, pored Jovče koji besvesno gleda za njima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U Vukašinovim očima seljak dugo vitla petla ukrug, šarena krila mašu, padaju na sneg, petlova glava leti na krov i odatle kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje
trbuha ispod koje se osećala meka tvrdina detinje glave, kad je vrhovima prstiju lovio sitne titraje, kao da ribice mašu repićima, sumnja je glodala njegovu nesanicu što se nije nikada umorila. I to je bio greh.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Polako kraču. I dok magla tupa Rastanjuje se, i dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume, k'o kad vije Vjetar u spletu sasušenih trava.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
mu cviker, iznad glave strše mu ona četiri zašiljena bukova koca kao da čekaju odsječene glave, volovi ritmički mašu repovima i flegmatično zure u svjetinu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.
Samo spuštene na zemlju, male počinju igru previjene unapred, zagledane u svilene žute i crvene marame, kojima mašu kao plamenim cvetovima. Odbacuju nožice u stranu, s preciznošću hitrinom i ritmom.
Ako treba da osvetle kakvu jarugu, oni uzimaju pramen savenskog klasja, pale ga i mašu njim kroz vazduh. Dva dana već ja nisam pio ništa što bi bilo svežije od vrelih sunčevih zrakova; i, ovako u noći, moja
Mladići se raduju, uleću za njima i iznose ih rascikane, ruku koje mašu kroz vazduh, pojasa koji se razvijaju: prave Sabinjanke.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Što će mi ludo dijete. —Ne budali, ženo! ... Rade primiče svakoga dana... Ono je moje dijete! — htjede Ilija da Mašu navede na šalu.
Nemirno pogleda na sve strane, a kad opazi Mašu gdje prema njemu ide, čisto se strese i nešto zaigra u njemu. —Mašo! —Rade! —Opet se sastasmo .. .
Rade osjeća se jačim i slobodnijim nego igda. Još od juče sjećanje na Mašu iz detinjeg doba sazrijevaše, — i zametak što ga u sebi nosijaše, razvi se najednom i bukti plamenom strasti, i nadjača
Rade je ipak toga dana po podne pošao kući i vratio se drugog dana ujutro. Po dogovoru sa njome, nađe Mašu kod kolibe. Oznojio se, jer je mahom išao, u hitanju nije ni gunjca, optočena skerletom, sa sebe snimio.
Nožem poče gladiti neizrađenu držalicu od sjekire, pa nije Mašu opazio, već kada je nada nj došla. Začudio se, jer je neko vrijeme što je ne viđa.
Jedne noći u snu sni Mašu i čisto otupi od slasti, pa, kad se diže, uputi se ravno ka njenoj kući. Traži je uokolo i neće da uđe u kuću, zaprta
Kad ugleda Mašu, začudi se, pa mu ostade sjeme u šaci. —Svrnula sam s puta, — veli Maša zbunjena— da vidim što radiš...
I propovjeda dalje... Ali, najednom, opazivši na dnu crkve Radu uz Mašu, prekide i poleti ka njima. — Živine! Jesam li naredio da muški stoje obaška od ženskih!
I nasta vesela šala među gostima, pjevanje pjesama i zadirkivanje. Neko od mlađih shvati Mašu vavoljkom sredine od kruha u kapicu, ona se nasmija i pobježe u kuhinju.
Pa pođe svome kovčegu, otvori ga, iznese torbu prema plamenu od vatre i pozvavši Mašu da bliže priđe, izvadi iz nje zavežljaj kruna i izbroji Maši na ruku deset talijera para.
— Zbogom, praštajte! — razliježu se glasovi već gotovo prijegorno. I mašu rupiima s kraja i s parobroda. A parobrod odmiče.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Setih se da će to biti ugovoreni znak kojim me moji pratioci pozivaju na gozbu. Zaista, oni mi mašu svojim šeširima, a dvojica od njih pokazuju mi onaj balon sa vinom koji blista u zracima sunca kao ogromni rubin.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
„dva pobratima“, i kad onako dugački i vitki projure pored naših lađa, dižući čitava brda od vode, vojnici im tapšu i mašu rukama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice? Zašto odrečno mašu glavom, kažu da ga ne mogu provesti kraj bele zmije? Nije to u njihovoj moći. — Nije ni u mojoj da vam marame vratim!
Šantić, Aleksa - PESME
Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu. U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute... Zemljaci moji, dokle ćete, dokle?
1912. NERETVA Nada mnom, u bašti, mašu breskve pune Zelenih lepeza i prvog zarutka; Pripilo se sunce i u lisne krune Kao da bi htjelo sve zlato da utka.
Polako kraču. I Dok magla tupa Rastanjuje se, i Dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', — I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume kô kad vije Vjetar u spletu sasušenih
1911. JUTRO ŽETVE Ovdje, pod hrastom, gdje se paprat splete, Počivam samcat. Šušte račve stare, Kao da mašu na čupave čete Oblaka ranih što se tiho žare I plove tamo, preko polja tije', Po zlatu ječma i šenice jâre, Gdje
31 Svet je tako divan i svod plav i mio, I vetrići viju tako blago, ti'o, I cvetovi mašu po luci i kosi. I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma zvoni, — Pa ipak u grobu ja bih