Upotreba reči majka u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka — mogla bih reći: dobra moja majka, jer ja majčine nege upamtila nisam — dodavala; a kad bi ga rana zabolela, škripnuo bi zub’ma, a moju dobru tetku,

Dođe Božić ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo Diškrećanka može odnegovati, a ja

„Pobratime“, veli „imam s tobom nešto da razgovaram; imam nešto da ti poverim, a nisam rad da ti i stara majka o našem govoru što čukne, nego da idemo nekuda u kraj“.

“ pitao sam ga ja. jer me je tolika njegova naglost uprepastila. Posle sam i to primetio: što će raditi ako joj to majka ne dopusti?

Posle sam i to primetio: što će raditi ako joj to majka ne dopusti? „Za to se ne brini, pobratime, majka neće ni znati: Stana je pse otpratila na salaš, a očuh joj se danas dobro nacevčio, neće osetiti, pa da mu pola kuće

Njegova tašta i žena strašljivo su ga gledale, a sirota majka posmatraše brižljivo njegovo kretanje; videla je nesrećna mati da ga nešto boli a možda je i slutila kakve su rane što su

“ Posle iz jednog jandžika izvadi pljosku s rakijom i ponudi me da pijem... Kad smo se napili, krenemo se na put. Majka njegova tužno je gledala za nama... Sirota mati!...

Tek kad sam mu primetio da će mu se majka za njime u brigu baciti, on se tužno osmehnu. „I tebi sam dosadio“, reče potmulo. „E pa zbogom, pobratime, ja odoh!

Zatim jedna po jedna mlada i devojka, stidljivo gurnuvši svoga poznanika, stadoše šarati kolo. Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?... Ali ga nigde ne vide.

Obradović, Dositej - BASNE

Mi smo ovde jedan drugom u nevolji i otac i majka. Ostavimo mi unapredak svu vraždu i inat, i budimo dobri komšije i prijatelji!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Pred pašina majka će se ne stidi! Tiosav iskapi čašicu, namršti se malo i učini: — Ih! ala pali! — Ne ti kaza', more! Ama ćir Trpko!..

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja srpska majka u detinjstvu zapajala. Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža Tvoj veliki poštovalac JANKO M.

Kažu da je majka tako tužno naricala da niko ko ju je čuo ne mogaše zaboraviti njene zapevke. U zapevci nazvala je otoku „Crnom Barom“,

Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka. — Bogami, i reda je — veli Petra, majka Stankova. Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...Ja i Ivan čekamo da nam se sinovi jednog dana zaplaču!...

Dobro, dobro!... He-hehe-he!... Je li, babo, da je lud?... — Ha-ha-ha-ha! — smejala se majka. — Pa mlad je, stidi se!... Hodi, večeraj, rano! — More, mani večeru!...

I stvori mu se strašna slika pred očima: Kao on mrtav... Iz glave mu lopi krv i mozak... Otac, majka, braća, snahe, sinovci, sinovice – sve jada i nariče... Njega spuštaju u crnu zemlju...

— Jest, u goru!... I kad tamo budem, onda se ne sme niko taknuti Jelice!... Ona samo može moja biti!... — A otac, a majka?... On pogleda. Vrata na kući otvorena. Jasni plamen osvetlio im lica, smeju se i razgovaraju. Ko da ih ostavi?...

— Nemoj, sine! — reče očajno majka i pruži ruke da ga zadrži. — Moram, nano! Ovde nije moje mesto!... Zar nisi videla kako htedoše da me svežu!...

I još dugo, dugo je gledala pa onu stranu kuda on ode... Pa se onda s teškim uzdahom vrati natrag i pođe u vajatić. Majka joj stojaše na pragu kućnjem. — Jelo, rano, hajde večeraj! — Ne mogu, nano, glava me boli... 11.

— Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti? Gde je takva majka koja bi to mogla učiniti!... Jelo!... Rano!...

Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti? Gde je takva majka koja bi to mogla učiniti!... Jelo!... Rano!... I stade se starica previjati nad njom.

„Da joj kažem!...” mislila je. „Da joj kažem! Ona je dobra kao dobar dan. Što joj ne bih kazala, majka mi je!... Kazaću joj da sam bila sa Stankom, i da sam mu obrekla...” „Ne, ne!... Ne smem! I što će to?...

— jeknu iz njegovih grudi kao vetar. — Pobjegao sam da glavu sklonim... Turci mi pobiše sve — osta mi samo majka i nješto nejači. Ostasmo: oni da jaduju, a ja da krvim!... — A znaš bar po imenu svoga dušmanina? — upita harambaša.

Dučić, Jovan - PESME

Ti si povod i cilj; i stravična majka Svih mračnih kontrasta i svih priviđenja: Jedina istina i jedina bajka; Zbir sviju simvola, igra sviju htenja.

I, kao sivi list topole, Eva zadrhta. ČOVEK Na pjedestalu sedi majka od bronze i doji sina svojom teškom mrkom dojkom.

sunca, tamnih vrtova i bledih statua, i, kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu večito zagrejanih voda. Majka ga je često nosila po studenim senkama drveća čije je lišće imalo miris sna. Nesrećni pesnik!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Živeli smo lepo i zadovoljno! Naročito je moja majka bila zadovoljna što joj nisam doveo „iz Pariza kaku Švabicu”, pa da „ne ume s njome ni govoriti”.

I ja sam bio zadovoljan što sam neženjen. I mada je majka počesto navijala da joj dovedem „odmenu”, ništa me nije vuklo pred oltar.

da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj kazao... kazao bih joj: slatka moja majka! Uh, a oni u bolnici! Pa onaj što viče: „Jaoj, moja majko!” Pa onaj! Bestraga sve!

Od to doba i majka je morala raspitivati za njega, i evo svega što se o njemu znalo: Đorđe je tada počeo parčetariti, ali kad se pokupi

A nikome da se pojada. Jedanput dođe on, tako, docne kući... Ništa!... Sutradan — ništa.. Kad, moj brate, opazi majka da on nema sahata! Prekide se žena, pita ga: — A gde ti je, Mitre, sahat? On se namrgodio.

Ali, kaže majka, otkako se poče družiti s Mićom kaznačejem, Krstom iz Makevine ulice, Olbrektom apotekarom i još tamo nekima, sve se

Kad on posle uđe, ja počeh hrkati, i moja se sestra učini da spava. Nazva dobro veče, pa ućuta. Ćuti on, ćuti majka, čekam ja. Onda moja mati otpoče, a glas joj promukao: — Odvedoše vranca! — Odvedoše — kaže on.

I nehotično pođem vratima od velike sobe, ali se očas trgoh, jer osetih kako me majka dohvati za ruku. Ja se okretoh ali ona ne reče ništa, samo turi prst na usta; onda me odvede do vrata od kuće, pa me

Kao kaki dusi! Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima za njom prista i seša. — Ostani kod dece! — prošaputa majka, pa iziđe napolje. Ja skočih pa i sam pođoh na vrata.

Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj. Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji. — Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio?

— Marice, — poče on — zar ti?... Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta. Majka ga uhvati za ruku: — Kad smo se mi uzeli, nismo imali ništa osim one ponjave, jedne tepsije i dva tri korita, a danas,

i ikona svetoga Nikole s dvokrilnim i uvijenim nosom, nalik na dva puža, i fistan u saračani, u kojem se njegova majka venčala, i opet, opet, i povrh svega: veselo, blago i punačko lice njegove žene, i stidljiva nada da će biti otac... i...

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Čim se vratila i donela mačka, koga odmah odneše i zatvoriše u »špajz«, odmah je saleteše s pitanjima i majka i ćerka, gđa Persa i gđica Melanija, a Erža samo odgovara.

— Sutra će — svršava Erža raport — biti kod milostivih na ručku. Majka i ćerka se samo zgledaše na taj glas. — Vidiš, molim te, a ništa mi ne javlja lukava paorska beštija — veli gđa Persa

Najrazgovorniji je pop Ćira; doliva i sebi i ostalima. Hvali sve svoje po kući. — Kakva majka, takva i ćerka! — veli pop Ćira.

Sutra će t’ majka većma žaliti Dok tvoje druge na vodu pođu, Na vodu pođu, pod pendžer dođu, Pa pozovedu Julu devojku: »’Ajde na vodu,

« A kakav će majka odgovor dati: Ili će reći: ot’šla je Jula? Ili će reći: donela j’ vode? Ili će reći: zaspala Jula?...

Ili će reći: donela j’ vode? Ili će reći: zaspala Jula?... Tvaja će majka pred dvor izaći, Pred dvor izaći pa besediti: »Pones’te drýge, Juline, sude, Moja je Jula vode donela, Vode donela —

U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadiplatna put. Oj, zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi. I odjek srodni’ grudi Još prima: Srećan put!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Lele, sinko! Tugo čedo! Pa što mi se čedo u snu češće ne javljaš, ne dolaziš? Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar češće da mi te viđa... — cvili već iznemogla majka. Ali joj pop ne daje dalje.

Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar češće da mi te viđa... — cvili već iznemogla majka. Ali joj pop ne daje dalje. Brzo prepoje, očita, da bi se ona digla i, utirući suze, brecajući još od plača, počela da

— Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže. — ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga. — Sneg je, mećava, sinko...

Ali on je i ne sluša već jednako onako zanesen drhteći juri po putu i skuplja oko sebe. Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim. Ali kad ovaj uđe u varoš, zaređa po čaršiji, maalama, ona ne sme.

Čak i po selima prati ga, juri za njim. To, dokle je ona, majka mu, bila živa. A posle, snahe, braća mu — ispočetka i one ga gledale, ne puštale, stid ih bilo pred svetom, ali posle

Čekam Bogorodicu. — Odgurivao bi svoje da bi i dalje ostajao da onako nepomično, pažljivo viri u crkvu. XVII Majka mu, nekada u svoje doba prva, čuvena lepotica, a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob išla, pre vremena

Stara majka se odmah diže. Nas, decu, pa n oca, preseli u drugu sobu a ona ode u gostinsku da je osvetli. Slugu posla da ide i

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Čika-Gavra ostaje kod kuće, a sa Ljubom ide u B. njegove matere maćeha, koja je tetka Mileninoj materi. Dođu u B. Majka je već kod Mileve. Ljuba se preobuče u bircauzu, pa ide u vizitu. Dopadne mu se Mileva.

— Ljuba se preporuči, no obreče da će do osam dana možda opet doći, sad mora kući. Ljuba ode u svoj kvartir, a majka brže bolje k njemu na razgovor.

— no samo je zlo to što je vrlo nobl za njega. Majka drži za sigurno da će biti šta, premda Mileva malo naviše teži. — Ljuba ostaje pri prvom, tojest da sutra otputuje.

Prespavao je jutro. Premišljao je da posluša majku, pa da još ostane. Majka i Mileva o tom ništa ne znaju. Drže da je Ljuba otputovao. Pre podne eto Ljube opet u kuću Mileusnića. Pita za frajlu.

Odvaži se celo poznanstvo prekinuti. Pred veče hoda oko kuće Mileusnića da vidi majku. Majka i Milevina sestra spaze ga i zovnu ga unutra. Sestra izvinjava Milevu, uverava ga da će sutra doći i da je čeka.

Ljuba se obrne, pa tek rekne: „Ostaću, može biti”, i ode. Odmah dâ prezati pa na put. Majka će duže u gostima ostati. Kad Ljuba kući dođe, pita ga čika-Gavra šta je. — Ništa!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Onda zaviruje u onaj zavoj i pita: — Parče granate, šrapnel, šta li je? — Dum, dum! — Nu, majka mu stara, pa to je po Ženevskoj Konvenciji zabranjeno — Pa evo kako, objašnjava Hristić, retko oni to, samo kad su u

Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši. Njegova majka i danas pere subotom noge njegovom ocu. Tursko odvratno ropstvo i ponižavanje žene sprovodi se u celoj kući i svaki njen

Ona puna žena, majka žutog deteta, držala je u ruci već sa svim mokru džepnu maramu i svaki čas brisala ili svoje obraze ili detinje čelance,

— Pa zašto ga ne ostavite tu, stara? Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako. Preneću junaka kod nas.

Nije ovaj svet ovakav bio: i ja sam bila devojka. Pa kažem vam: ja sam joj i sestra i otac i majka, odavno smo ostali tako. Kažem jurnjave, pa samo korzo, i šepaju, tako šepaju Do neko doba noći.

prozor, ogreѕѕe ca očima sove u dubokim crnim jamama neprestano gledala u dete, kome je bradica drhtala, i čija je majka, prljavom i mokrom džepnom maramicom, brisala svoje obraze i ona zapenjena dečja usta na koja su se kupile muve.

Čuo je, veli, da je pokušao da se ubije pa mu se majka, koja je bolesna, jako uplašila, te radi nje da mu javi u čemu je ta stvar.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A što kažeš za Pavla, a otkad je to sramota brata voleti? I ja ću, kud Pavle kaže. I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila. Tebe imam, Cigo, za dragoga, a Pavla hoćemo za brata. Pa šta?

prsata, seljanka, velikih, tamnih očiju, čuvena sa pevanja, volela je i svoju decu, a volela i Trifunovu, kao neka opšta majka. Ona je bila neumorna, pri uspavljivanju najmlađeg deteta Trifunovog, a imala je svoj način uspavljivanja.

Znali su oni šta hoće temišvarska gospoda. Feldmaršal‑lajtnant barun fon Engelshofen, koji je bio serbska majka, zvao je to: umekšati! Mürbe machen! A Garsuli, skaradno: Pod jajca greifen!

trgovca budimskog, Georgija Rakosavleviča, koji je, u to doba, za te oficire, koji su se selili u Rosiju, bio prava majka. U tom pismu, taj trgovac javljao je, uvijeno, da je Pavle bio kod njega.

Trgovac Georgije Rakosavlevič bio je, u to doba, serbska majka za oficire, koji su se selili u Rosiju i prikradali Budimu, da otputuju do Beča, za pašport.

Grof je, u to vreme, kod serbskih oficira, uživao glas da im je prava majka. Čim Rosija sazna, šta se radi sa njima, Serbima, u Temišvarskom Banatu, sve će biti drugače, nego što je bilo.

Otići će, kaže, i u Hofdeputaciju. Ići će i dvorskom sovetniku, Maleru, koji je serbska majka. A ako zatreba ići će da se tuži, za nepravdu prema serbskom nacionu, i Njegovom Veličestvu Francisku Pervomu,

Trandafil mu je rekao da mu, u tom, črezvičajnom, poslu, niko ne može pomoći toliko, koliko Kopša, serbska majka, oficira, u Beču. Za sve to vreme, Kopša je klimao glavom i odobravao, nestrpljivo.

okrete glavu, da ne gleda svog čuvenog rođaka, za koga je slušao, tamo dole, u Sremu, da je svemoćan u Beču, a serbska majka svakom oficiru.

Uvek je ta familija bila luda. Isakavič je stajao kao skamenjen. To li je taj rođak, dakle, što im se činio serbska majka, izdaleka? Mladi čovek, Kopšin dragoman, gospodin Agagijanijan, počeo je onda da se smeje, kao da štuca.

Volem ga! A ti, Petro, ne smeš poganiti dete i davati mu da sisa. Jer ću te umlatiti! Na to će njegova majka: Dok ne legnem neću mu dati! Te večeri, dugo su sedeli za večerom, ali on poče goniti mater, da idu da spavaju.

Tada ga ujna uze za ruku i reče: Ajdemo kod Petre! Kad uđoše u kuću, a ono, zaista, njegova majka tamo. Velika vatra gori, a na verigama visi bakračić pun rakije.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

* U jednoj drugoj pesmi, iz bitoljske okoline, momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.

* U jednoj drugoj pesmi, iz bitoljske okoline, momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Taj će nam pokazati kako treba da se čuvamo od mačaka. — U srećki broj tri stoji mudri savjet: „Bjegunova majka ne plače.“ Treba, znači, od mačaka bježati — reče bijeli miš. — Ura, tako je! — povikaše miševi.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna! a tvoja će jadna majka celog veka da se vajka! JEDNOG ZMAJA KRAJA Jednome zmaju dosadi da živ, jer mu je život bio strašno siv.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ste vi priveli sudu dokazujući da ste mi bliski rođak, i ako smo mi, to vi najbolje znate, rod samo po tome što je vaša majka bila žena nekakvog rođaka moje majke. I tada će, razume se, parnica dobiti sasvim drugi oblik.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Moja majka tvrdi da je i ona, jednom ranije želela da ode, ali nije otišla, jer svi mi sa šesnaest godina želimo tako nešto, pa

Za sestru koja je to samo upola (njena majka nije i moja majka, ali je zato moj otac i njen, što je očigledno po dužini naših nogu i crvenilu kose i pega!

Za sestru koja je to samo upola (njena majka nije i moja majka, ali je zato moj otac i njen, što je očigledno po dužini naših nogu i crvenilu kose i pega!

To mi nije bilo nepoznato. Majka moga oca imala je nešto mađarske krvi u sebi; volela je čardaš i zgodne momke, a kad sve nije bilo kako je ona htela,

Mene ti zadaci izbacuju iz kože, iako teme nisu ništa naročito. Nešto kao: „Šta mislim kad kažem reč majka”, „Moj najveći doživljaj” itd.

Tema je bila nešto o majci a dečak je napisao kako bi više voleo da ne piše o tome: „Moja majka nije majka. Kad bi to bila, bar ponekad bi spremila doručak da ne idem gladan u školu i ne bi se udala za onog groznog

Tema je bila nešto o majci a dečak je napisao kako bi više voleo da ne piše o tome: „Moja majka nije majka. Kad bi to bila, bar ponekad bi spremila doručak da ne idem gladan u školu i ne bi se udala za onog groznog čoveka

Ona je zadužena za staranje o majkama i deci. Možda i zbog toga, tek ona se trudi da mi bude kao majka, samo što je to pretvaranje. Niko nikome ne može da bude majka ako ga nije rodio, ili bar podigao od kile mesa.

Možda i zbog toga, tek ona se trudi da mi bude kao majka, samo što je to pretvaranje. Niko nikome ne može da bude majka ako ga nije rodio, ili bar podigao od kile mesa.

- Jadna tvoja majka! - još u pidžami, jer je kao i svi direktori išao nešto kasnije na posao, očuh mi je prilazio s licem kao da je

Majku nije spominjala. Pretpostavljao sam da je ili u gostima ili bolesna, dok nije rekla da je pre pola godine majka imala pobačaj, tako nesrećan da je i za hitnu pomoć, koja je bila zaista brza, bilo prekasno.

Ta cura tu, i Rašida i moja majka, zašto su stvari tako idiotski uređene, Bože moj? Pogledah Nedu sa strane, ali njeno lice bilo je mirno.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ni rođena majka, da ga je uzela na krilo, ne bi ga bila više poznala. Posle izvršenja kazne, puk se vrati u logor. Postaviše pojačane

zagledajući minijature, amorčiće, mitološke boginje i cvetove, podiže, desnom, krilo svog kaputa, osetivši da ga je Majka dovela u nezgodan položaj i da bi trebao nešto da kaže. Vide kako svi gledaju u njega i ne mogaše da izusti ni reči.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ostvarila svoj cilj, odnosno nije dobila priznanje svoje društvene zajednice sve do onog trenutka kada je postala majka. Prema tome, ljubavna magija je u posrednoj, ali ne i slaboj vezi sa željom devojke da ostvari svoju meterinsku ulogu.

³⁶ Jaje je najpoznatiji i najrasprostranjeniji simbol plodnosti novog života, pa je logično što majka na venčanju stavlja mladoj u nedra jaje, da bi bila plodna. Puž je takođe životinja koja se koristi za plodnost.

U patrijarhalnoj kulturi, gde je glavni cilj braka rađanje potomstva, a ženina osnovna funkcija da bude majka, biti besplodna jeste golema nesreća.

U Hercegovini majka u sanduk sa devojačkom spremom svoje kćeri stavi šipak, izgovarajući sledeću basmu: „Koliko je ćerce u ovome šipku

Tako, na primer, u đevđelijskoj kazi veruju da će do promene doći ako majka koja rađa žensku decu proguta pupak deteta koji ukrade od majke koja rađa mušku decu, a ako rađa mušku decu, trebalo

Jovan Miodragović piše: „Iako je prirodno da roditelji teže da imaju dece, opet ima slučajeva, gde roditelji, osobito majka, požele, da ih više ne rađaju. To su one prilike, gde majka suviše često rađa, pa joj dosadi i poželi da proredi.

To su one prilike, gde majka suviše često rađa, pa joj dosadi i poželi da proredi. I samo u tim slučajevima roditelji požele ili da im se deca

Kad se ova dva praga sastavila, tad i ja imala poroda.’“⁷² U kopaoničkim selima u Ibru, ako majka neće više da rađa, ona onda nogama novorođenčeta zatvori kućna vrata.

etnografi i etnolozi spominju ublaženu, manje drastičnu posledicu kršenja ovog tabua, a to je da će dete koje takva majka rodi biti „žuto“, odnosno „zbrčkano u licu“ ili „bledo kao mrtvac“⁶⁹.

), i to baš na onom mestu na svom telu koje je njegova majka prvo pipnula posle krađe. Ako joj se, zbog velike želje za hranom i sl.

„Ako se dete rodi na Vaskrs, drži se da će mu skoro umreti otac i majka“, piše Milićević.¹⁷ Posebno je značajno i zanimljivo uočiti kako narod u svojim verovanjima i običajima vezuje pojedine

²¹ Utorak jeste „najnesrećniji“ dan sedmice. U pesmi „Vračanje materino“ kaže se: „Majka sina svoga sjetovala, da se čuva i da se sačuva od ujamka i od ureznika, od subote i od utornika.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

zapevke gorke, daleko od rodnog potoka i sela; za izginule u svetu povorke odnekud iz Leđena, iz Carigrada, kojima se majka i danas nada, za groblja onih koje su carevi u neznane zemlje slali da ginu, za vojnička groblja u čas večernji, za

ZA ČOBANKU KOJA SE PO OCU NE ZOVE Za dete kome se otac ne zna, čije ime majka ne izgovara, ni pred licem sina, ni sveštenika, ni licem cara, za otroka koji za ocem čezne i kada stasa do vojnika.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

»Pošla majka s kolodvora, de-ja, de-ja, de...« U maneovski zelenoj travi, srpski doručak uz Vajfertovo odlikovano pivo.

pitao za koga će da se uda, ko će odvesti taj lepi tamnoputi i svetlooki cvet sa Straduna, koga li čekaju ona i njena majka?

Na kraju večere čovek uze u ruke plećku i okrenu je prema petrolejci. Njegova majka je umirala već nedeljama. Ležala je na visokom krevetu prekrivena starim hercegovačkim biljcem.

Otac će sedeti za stolom i gledati u zid, a majka će klečati kraj limenog šporeta, gurajući kroz tesan otvor čutke od kukuruza. Otac će kazati: »Što nijesi javijo?

Otac će kazati: »Što nijesi javijo?« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo

— vrišti dete. — Ići ćemo tatinim autom. Tata ima auto, znaš? —Taksi, srce... — ispravlja je nežno majka. —Šta je to taksi? —Automobil koji stoji pred železničkom stanicom...

—Zaista prijatno mesto... Volim ovakva mesta. —Kako ti je majka? — upita kelner, otresajući salvetom nevidljive mrlje sa stola. —Poboleva — reče mladi čovek. — A ti? Kako tebi ide?

MIS Odsele su u hotelu »Park«, trošnom austrougarskom zdanju dugih hodnika čije sobe podsećaju na samoubistvo. Majka i kći. Biranje »Mis šarma 1971« njihov je šesnaesti pokušaj ovoga leta da se najzad izvuku iz bede.

Devojkama je plaćen pansion, imaju pravo na besplatne haljine, kupaće kostime, besplatan put i vredne nagrade, dok majka i kći, koja učestvuje nepozvana, nemaju novaca čak ni za frizera.

Još od sinoć, njeno učešće je bilo neizvesno, ali majka je uspela da nekako ubedi glavnog organizatora da pusti njenu kćer na pistu.

Beda je i njih nekako posivela: pod čestim dodirima prstiju lak je već iščezao. Majka je kazala čoveku: »U Opatiji je bila sedma, znate i sami šta se tamo dešavalo; ,Beli narcis' joj je izmakao za dlaku.

Sve je uređeno. Ona večeras može izići na pistu. Posle toga su se prošetale glavnom alejom Banje. Majka je pozdravljala levo i desno — pravo je čudo koliko sveta stiže da upozna!

Matavulj, Simo - USKOK

Tako mi se čini! E zgodan, e učevan, e junak, e od velje kuće, pa đe doprije, bogo moj milostivi! Jadna njegova majka, ako je živa! — Ja mnim — prihvati Joke — da će vladika pomiriti Janka s ćesarem. — Mniš!?

je to popadija Gojača, žena popa Marka Punišina, rodom iz Primorja, najduševnija, veli, žena u brastvu, prava zadušna majka, a i među ljudima cijenjena kao pametna. Ali je, veli veoma nesretna, jer je nerotkinja...

Grješni Ćeklić ustajući ugleda zeca, pa ga stade vabiti: „Šjo, malo! šjo, malo! ovamo ti je majka!“ Kad zeca nesta ispred očiju, zaleleka Ćeklić: „Lele mene danas i dovijeka, kakvu mazgu izgubih!

Ej, luda, mlada glavo, što ne posluša! Krilo naše, lijepa mladosti, crna ti majka i mi s njom dovijeka, ne odolje srcu ognjenom!.. — A-nu sjedi malo, Markiša! Nama već nije prešno!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ovaj čestiti Vojvođanin kome je Srpstvo majka i babajka, s ljubavlju je pevao o svim slovenskim narodima što će se, kasnije, združiti u Jugoslaviji: ispunjavanje duga,

Siroti miš koji jadikuje nad sudbinom svoga roda: Draga mi je majka na prevari pala, Najela se sira pa se otrovala.

Zbog toga što me (majka) uputila da postanem zreo čovek, koristan našoj socijalističkoj zemlji, treba da joj se zahvalim...

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv. Sava, Arsenije I, Vasilije Ostroški, Petar I Cetinjski, Majka Angelina, Stefan Piperski, Đorđe Kratovac, itd. I ljudi iz istočnih krajeva počinju pisati južnim narečjem.

Devedesetih godina izlaze glavni njegovi pripovedački poslovi: Ikonija vezirova majka (Beograd, 1891), Rajko od Rasine (Beograd, 1892), Knez Gradoje od Orlova Grada (Karlovci, 1899), i, nešto docnije,

Milićević, Vuk - Bespuće

Gotovo dvije godine, ona je živila tim spokojnim životom; obilazila je majka više puta, zadržavajući se kratko vrijeme, svraćao je i otac da je vidi; jedino, preko praznika, kad je odlazila kući,

Sremac, Stevan - PROZA

»Nije fajde! veli Jovan. Dok se dete ne zaplače, majka ga se ne seća!« I on poradi i sam, i preko svojih prijatelja. Digne užasan dundar i viku, i to mu, boga mi, i pomogne.

onu pesmu koja ne znam kako se počinje, ali znam da se peva kako udavača neće za mnoge da pođe, ali se završuje: Majka daje za orača, Tu joj poći hoću. Tako je češće radio.

da je ta glava pre tri godine bila na ramenima Risantija, seoskog birova, — slavnog birova, tako grlatog da ga srpska majka već više valjda i neće roditi — i koja je sada u inventaru školskih učila lepo pod svojom numerom zavedena.

i sin je po instinktu znao i »predčuvstvovao« šta ga čeka, i obično bi odmah uzimao knjigu i zadubljivao se u nju, a majka bi obično branila »tati« da mu ne smeta, jer se zadubio u nauku.

Sto već postavljen još zavida, jer je gazda Radisav milovao zavida večerati i ranije leći. Čekaju samo sina. Majka, uznemirena kao kvočka, ne zna šta da radi, čudi se što ga nema.

Radičević, Branko - PESME

Ao jada moga, Da na svetu baš nikoga Ne imadem svoga! Otac, majka u grob pade, Brat i seja draga, A drugoga ne imade Srce moje blaga.

(1844, 16. okt.) RANE I Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni

Bože, Bože, do neba ti fala! Eto amo idu deca mala, Tek što majka od sise odbila, I pustila iz svojega krila, Pa već, brate, taki sokolići, Već se uči biti dušmanina, U rukama

„O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi! Tamo, tamo naša majka živi, Mi bi preko, al' evo ne smemo, Bože mili, pa da ne plačemo!

Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i starog babajka, Dođoh amo da umijem lice, Da donesem majci jutrošnjice.“ Ovo reče, ka izvoru ode,

“ Ovo reče, ka izvoru ode, Lice umi, I natoči vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš

Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka, Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje — No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori,

Mudrih reči prozborio dosta, Pa je onda vako započeo: „Ču li, sine, što bih znati hteo: Otkuda si i ko ti je majka, Koga kažu rodnog ti babajka?“ Na to Gojko brzo reč prihvati: „Pravo ću ti sve ja kazivati.

Zmaj je bio, kâ zmaj je i pao, Sam je onda triest sasekao, I što ću ti hvaliti ga veće, Nigda majka roditi ga neće.

“ Dirnu konja, uteče iz boja Pravo Hajci, — vesela mu majka! Jošte kliknu: „Beži sa mnom, Hajka!“ Što bi dalje, to pesma ne znade, Al' i da zna, skratiti valjade, Nje tu nema,

Al' ko goni drumom kroz goricu Belo čedo na plahom konjicu? Obazre se — vesela mu majka! To je Tale, i sa njime Hajka. Ona Talu srce je ponela, Al' ga.

Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice. I tako sam pesmu dovršio, Pa te molim, pobratime mio, Oprosti mi što mi nije bolja, A najposle kako

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Bradonja se nasmija. — Govoriš li ti to baš ozbiljno! — Kako neću govoriti, jadna ti majka. Zar te valjane, umjetne ruke blatiti i mrljati o štokakvu kljusad, o stare kobiletine? O, o, ljudi božji.

sjetiše se i Rade s Brdara, pa djed zamišljeno uzdahnu, takoše mu bolno mjesto: — Ma kud mi zdipi posmrtnu svijeću, majka ga božija pomogla? To ni Turčin ne bi uradio.

Tek u povratku, on se domisli da grgutne kao da se budi iza sna: — E, majka je ubila, nema je šta vidjeti, a šije kroz onu avliju ko svjetlica. — Vragometna cura. — E, jes ti vidio ...

Pita se samo puška i opasač, a civila niko ne zarezuje kao da ga majka ni rodila nije. U našem štabu, opet, baš i nema koga vještog sudskim poslovima.

— Proleteri? — Sve ti znaš što ne treba ...Oni, dabome. Bog zna kako li tek ti plijeve, jadna ti majka. — Ovi ne plijeve — namerno žvaće momčina.

Nigdje ni žujove ni seljaka. — Već je taj nekud zdimio s kravom, ne bi ga sad ni božija majka našla — javnu se Vasilije i saučesnički se osmijehnu kao da se tu o njemu baš ništa ne radi.

razbistren, široko ogleda oko sebe, prinese zatim časovnik do uva i začuđeno reče, skoro nečim obradovan: — Jadna ti majka, jesi vidio čuda i klanice, a on — još uvijek radi.

Jedna granata zvijuknu stravično iznad partizanske baterije, podskoči upropanj nesigurna majka zemlja, a iz obližnjeg voćnjaka sunu uvis mrka lepeza i razraste se u grdan tumbas dima. — Oho-ho, alaj nagariše naši!

— opet se džlitnu Huso kao da je sjeo na osinjak. — Šta veliš, vojniče, jes vidio ovoga šideta, majka ti pjevala! Bome, sad nečija strina melje orahe. — Ovo nas, kanda, napipaše, grebem im nikoljdansku varicu!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

BAŠTA. 107 IV SLIKA PRED HASANAGINOM KUĆOM 117 HASANAGINICA LICA HASANAGA HASANAGINICA MAJKA HASANAGINA BEG PINTOROVIĆ, brat Hasanaginice MAJKA PINTOROVIĆA EFENDIJA JUSUF, Hasanagin savetnik AHMED HUSO SULjO MUSA

HASANAGINOM KUĆOM 117 HASANAGINICA LICA HASANAGA HASANAGINICA MAJKA HASANAGINA BEG PINTOROVIĆ, brat Hasanaginice MAJKA PINTOROVIĆA EFENDIJA JUSUF, Hasanagin savetnik AHMED HUSO SULjO MUSA } Hasanagini askeri PRVI DEO I SLIKA VOJNA

Po tome sad sudi i kakva je majka! AHMED: Mnogo, bre, viče ovaj aga! A čim neko mnogo viče, znaj da viče da bi nešto prećutao! JUSUF: Hasanago!

(U sobu, usplahireno, skoro trčeći, ulazi majka Hasanagina) MAJKA HASANAGINA: Evo dolaze! HASANAGINICA: Da nije Hasanaga? Hasanagini glasnici?

(U sobu, usplahireno, skoro trčeći, ulazi majka Hasanagina) MAJKA HASANAGINA: Evo dolaze! HASANAGINICA: Da nije Hasanaga? Hasanagini glasnici? Da kažu da nije istina?

Da kažu da nije istina? JUSUF: Beg Pintorović, Hasanaginice. HASANAGINICA: Kako li je stigao tako brzo? MAJKA HASANAGINA: Ti misliš brzo, a ja zebem što je toliko zakasnio. Mogao je da stigne odavno.

HASANAGINICA: Kako proći, crnoj meni, kad najgore tek počinje! (Ulazi beg Pintorović) MAJKA HASANAGINA: Čuo si, beže, za našu nesreću? BEG PINTOROVIĆ: Od koga je, boljem se nisam ni nadao. Jesi li spremna?

Kako za ovo da se spremim... BEG PINTOROVIĆ? Ono su njeni sanduci napolju? MAJKA HASANAGINA: Njeni. BEG PINTOROVIĆ: To će momci da iznesu. Više nema šta da se čeka? Je li gotovo? Idemo?

Idemo? HASANAGINICA: A dete? A da se s detetom oprostim? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo! MAJKA HASANAGINA: Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja! Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš.

Je li ovo tvoj Hasanaga učinio, ili ja? Šta oš od mene? MAJKA HASANAGINA: Ne znam je li grešnik Hasanaga, ali znam da je nesretnik.

Hasanaga je gušio pobune, još će se pričati u kolikoj krvi. HASANAGINICA: Znam ja kakve sam rukave prala! MAJKA HASANAGINA: Što niko nije morao, on je morao. Krv koju tebi ne bi ni ponudili, on je morao da prima kao počast!

Krv koju tebi ne bi ni ponudili, on je morao da prima kao počast! HASANAGINICA: A krv se vraća... MAJKA HASANAGINA: On je počeo odakle je mogao početi. Drugo si ti.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

san mladosti i sreće! Hajde da snevamo: Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na nameštane,

san mladosti i sreće! Hajde da snevamo: Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na nameštane, oveće, kamenove.

A ti beše uvek, od sviju komšijskih devojčica najbolje i najlepše obučena. Tvoja majka iđaše jednako u seljačkom odelu, ali tebe kićaše i gizdaše kao najbogatiju. Kakva li beše tada!

— Ah! Evo me! — veliš stajući preda me — šta si me zvao, a? — Majka te zove! — I ti ne gledajući na mene, brzo, previjajući se i izbacujući iz šalvara tvoje male nožice u belim čarapama,

I ti si uvek trčala, radovala si se kad bi te moja majka poslala zašta i kao da si se time i ponosila. A imala si i zašta. Jer mučno beše mojoj materi pristupiti.

A ti? Beše svakog dana kod nas. Tvoja te majka uvek ostavljaše idući na rad da sediš kod nas, ne trčiš i viješ se po ulicama i čaršiji!

— Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka. I majka ti, držeći te zaspalu na krilu, podalje, uz zid, seda. Posle otpočnu razgovori.

Priča ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i govori.

Posle večere ti poliješ sve, skupiš mrve sa sofre, a majka ti opere sudove, razmesti sobu, pa čak nam i postelju prostre. Ja i ti zaspimo, a one dve nastave razgovor do neko doba.

Da čekamo, dok se naše matere, isplakane, s glavoboljom, vrate s groblja. Je li — da je ovako bilo? II A posle? Majka je moja želela, da ja postanem ono što moj otac ne beše, da povratim izgubljeno imanje, uzdignem i još lepšim sjajem

Dade me u školu. Učio sam se prilično. Za sve vreme osnovne škole i niže gimnazije ne beše ničega neobičnog. A i tebe majka upisa u školu, ali je ti i ne dovrši. Posle si učila da šiješ i krojiš žensko odelo.

— A Stana?... — upita začuđeno moja majka. Majka ti se zbuni, pocrvene. I, onako malena, ona se još više zguri i prošapta: — Ne znam, ’adžike.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

JOSIFE FTORI, mili vladetelju, Sunce sveta i blagodetelju! Blažena majka koja TE rodila, Sveta sisa koja TE dojila! Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila TVOJ duh od mladosti; Temis s

Kostić, Laza - PESME

Ali koga majka rodi, te mu sudba tako godi da je vredan toj divoti? Izberi po miloj volji, al' ostane l' koji boli, bole nožem tog

Al' I otkud u tih grudi' gde muževom otrov sudi, za žene im tolka slas?” Tako majka od milina junačkoga kara sina, diva sviju junačina; divak sinak zbori njoj: „Zar muževi? — Sram je reći!

Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava?

A šta na to majka stara? Sa ulice trem otvara, iz ulica sa svih strana silne čete Filišćana: „Amo, deco, Samson spava! Budimo ga!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA NOVCA 189 ZLA ŽENA 193 ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA 196 MAJKA 197 NIJE VJERA TVRDA U JAČEGA 198 LISICA I KOKOŠKE 199 KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI 200 ZEC I ŽABA KORNjAČA 201 ČOEK

Idem ja da ih tražim. Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!

CAREV ZET I KRILATA BABA Otac i majka imali sina, pa ovaj usnio da je postao carev zet. Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo

Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo usnio. Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem.

Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem. Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom pa ga otjeraju. Ovaj siromah što će, kud će, te na drum.

— A šta ti je te plačeš? A ovaj mu odgovori: — E, moj brate, usnio sam jedan san pa me teraše otac i majka da im kažem, a ja ne šćeh, zato me izbiše i kazaše mi da sam inat, pa me oćeraše.

On mu odgovori: — Konj. Onda mu Grbo reče: — Budi što te majka rodila! Potom se konj strese i pretvori se u čovjeka, iz čovjeka iziđe golub i progovori: — Hvala ti, Grbo, e si me

Ona odgovori: — Struka. — Budi što te majka rodila! — reče Grbo. Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi: — Hvala ti, Grbo, e si

Nje nema. Prevrći ovamo onamo, a jok, nje nema. Gleda da nije pod krevetom, — nema! On upita maćehu: — Je li, majka, da nijesi vidjela gdjegod onu moju maramu? Tražim je, pa nikako da nađem.

se moga konja (pa tebe štapom preko nogu) — to će reći: čuvaj se da te ne ožeže onako kao što je i prvog muža ožegla. MAJKA Bile dvije sestre djevojke, pa im ispane sreća i nekako se brzo udaju jedna za drugom.

Najposlije ti nekako ona izmami od svoje starije sestre malo žensko dijete. Majka je majka, nije joj lahko pregoreti svog djeteta, ama opet veli: Svome ga dajem, znam da će mu biti kao i kod mene.

Najposlije ti nekako ona izmami od svoje starije sestre malo žensko dijete. Majka je majka, nije joj lahko pregoreti svog djeteta, ama opet veli: Svome ga dajem, znam da će mu biti kao i kod mene.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

— U, vraga, eto je već! z. NEŠA, STANIJA, PREĐAŠNjA NEŠA: Evo majka! Ovde ja sedim. STANIJA (priđe k portretu, pa se prekrsti): Pomozi bože, daj svako dobro i sreću! LjUBA: Hi, hi, hi!

STANIJA: Nisam još vidila sveca Velimira. LjUBAl: Hi, hi, hi! STANIJA: Ama što se smeješ? NEŠA: Mani je, majka! To je Velimir, naš sin. On se dao izmolovati. STANIJA (gledi u portre): Lep dečko. — A gde vam je ikona?

STANIJA: Iza Varoš-kapije beše neko đubre i groblje. A sad... NEŠA: Sad su najlepše kuće. Tako se svet menja. Nego, majka, meni valja ići u dućan. Ostani ti s Ljubom. STANIJA: Idi, idi, da se ne gradi šteta. (NEŠA odlazi.

(NEŠA odlazi.) STANIJA: A gde su moje aljine? LjUBA: Odneće ćirica u sobu, ne brini se, majka. STANIJA (gledi po sobi): O vala bogu, kako je namešteno! — A gde su prostirke? LjUBA: Sad se prostirke ne meću.

(Sedne na kanape, pa đipi.) Kuku, šta je ovo? LjUBA: Šta, majka? STANIJA: Što me nešto iz minderluka udari? LjUBA (smeje se); To je kanape na federima. STANIJA: Pa što bije?

VUČKO: Jesam. LjUBA: Evo, majka. STANIJA (gledi): Što je ovo? LjUBA: Kafa. STANIJA: Kako kafa? Žuta. LjUBA: S mlekom.

— E. kako ćeš da gu piješ? LjUBA: A ti skuvaj po turski. VUČKO: Ete, majka! Što je dobro, to je turski, a što ne valja, to je po nemački. (Uzme kafu s astala i odlazi.) STANIJA: Bađava.

) STANIJA: Bađava. Čudan adet nastade. (Sat stane udarati. na koje se Stanija upalaš.) Što beše to? LjUBA: Sat, majka. STANIJA: Pa sat u sobi. (Sat počne svirati. Stanija malo posluša, pak se prekrsti.) Kakav je to sat?

Čekaj malo. (Otide fortepianu i počne svirati.) STANIJA (uplašeno): Ju mene, kjerko, ju mene, kjerko! LjUBA: Šta je, majka? STANIJA: Ti da budeš Ciganka? LjUBA: Zašto Ciganka? STANIJA: Kuku mene i do boga moga! Nešina kći Ciganka.

LjUBA: Zašto Ciganka? STANIJA: Kuku mene i do boga moga! Nešina kći Ciganka. LjUBA: Ama što ti je majka? STANIJA: Ko svira, do Cigani? LjUBA: Ta to je sad moda: koja devojka ne svira, Nije nobl.

Ljudi imaju u kući svece i mater božiju, a kakav je ovo pokor kom se oni mole. LjUBA: Zar ti misliš, majka, da mi to držimo za ikonu? STANIJA: Da što si je obesila? LjUBA: Eto tako, da je lepo u sobi. STANIJA: I to lepo?

A ona je gotovo sva gola. Sramota doboga, nego skini, pa baci u vatru. LjUBA: Za to smo dali tri talira, majka. STANIJA: A koliko si dala u crkvi? LjUBA: Pa ti znaš da devojke ne daju ništa.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Mužu je sunce ona, doma zvezda, a dečici Majka, S njome rajska sreća, s njom zadovoljstvo cveta. PREDGOVOR Onom koji je s nemačkom literaturom malo više poznat,

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ronim, ronim, ronim, izronim — kad ono Italija! Da mi umre majka ako sam teo da zbrišem! Evo, ovoga mi krsta!“ Kad, priča Sule dalje, vraća se onaj prvi tip što je zbrisao preko crte

Kao, još pravi štosove i seća se okupacije koja je bila mila majka prema ovom gladovanju. Onako izgladneo i nikakav, sačeka ipak osmaka i cap — pravo za flašijanović sa ružicom!

To privlači pažnju mog matorog, koji počinje da mi objašnjava kako moja majka celog svog života pokušava da ga svuče na svoj nivo! Šta radi? Samo to pokušava!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

šupljinom zjapi rana mi pod rebrom. O Pelen-zvezdo, gorku krv mi spali: s krvnikom ja sam kao majka s čedom a Službu čeka moje zvono gluho da makar jednom bruj mi takne uho!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ UOČI PROLEĆA 253 MAJKA 254 KUDA ĆEŠ, MESEČE?

Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede srdita baka Mjesečeva; niti je sluša, niti

“ KRAJ Šta dalje beše, kakav je kraj? Pričaću i to. Poslušaj! Krvnika vuka, jadna mu majka, umlati brzo seljačka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole pčele.

U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam osvit dren se smejao okićen prvim cvetom. MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka. Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka.

Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka. Smeška se dete, život je bajka. Čuva ga, pazi voljena majka. Dečak je snove sanjao strašne, budi se, traži spas. Iz noćne tame, spremno i budno, javlja se mio glas.

Kuda putuješ, meseče sneni, dečače tihi, zamišljeni, kud li je pogled uperen tvoj? Zašto te majka pustila stroga po hladnoj noći, bosonoga, u plavoj halji svilenoj?

Zašto me mori u jesen tuga? KRAVA: Šalju nam jesen dobri bogovi, kud oko baciš — sena stogovi. Prikane dragi, majka ti zdrava, je li ti žao što nisi krava, pod ovim suncem najlepša sprava?

Junakov život mek je ko bajka kad ga priča njegova majka. „Eh, moj mališan — šta da vam kažem — šapuće majka sutonu sivom — gugutao je na mojoj ruci i smeškao se svakome

Junakov život mek je ko bajka kad ga priča njegova majka. „Eh, moj mališan — šta da vam kažem — šapuće majka sutonu sivom — gugutao je na mojoj ruci i smeškao se svakome živom.

Sam i sjetan, lutao bih gradom i kraj Une zaplakao kradom. Pred oči ti rodno selo dođe, brat i sestra, zabrinuta majka, a odnekle, iz podvodne ravni, oglasi se vrbova svirajka.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, sve mi je to bilo dosadno. Čak nisam ni pokušao da ubeđujem. Čim sam došao majka mi je našla devojku, i odmah su rekli svima da sam veren. Oni su se uplašili da neće imati ko da nastavi ovaj zanat.

Imao je polmonite (zapaljenje); četrdeset i sedam gradi („sic!“). Doktor nije više ništa mogao, i da mu majka nije izvukla krv, danas ga više ne bi bilo. — Dolazimo baš sad od njega. Prozire se sav kao cvet.

— To je kao moja majka koja nije htela nigde da ide da joj se ne bi šta dogodilo, a onda je jedanput zaželela da ide na svečanost na Ostrvu,

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli: Skupljajte se, Majka škola zove vas! SRPKINjICA — Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada, Gde si do sad bila? Kuda misliš sada?

Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa pola je i gore krio. U jedno studeno jutro, kad majka ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više.

Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela. Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko.

Bog je tako ispunio Sirotinje slatki nad, Sin je njezin srećan bio, Jer je majka srećna sad. Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

mrcino, skloni se s puta — znaš da ne vidim, crkva se moja topi, od miline, nema sunca, veštice me polako jedu i majka mi srce vadi, i sin. Androniče, šta je s hrišćanskim rogom?

kad im se stanac suzi na prostor određen tvojim migom — raduju se kćeri u ruglu, potomstvo pod igom, svanula je majka očinstvu, i sin svemu bivstvu.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Bio kod mene jedan mlad pisar, tek svršio školu, pa našlo se za plotom jedno žgepče, podmetnula ga majka. I znaš šta taj pisar kaže za to vanbračno žgepče; veli: i to je član društva?! GINA: Iju, a kog društva?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A planine i pojate ostale su puste... SIROTE MAJKE... Moji su roditelji stari, patrijarhalni ljudi. Majka se brinula da mi se nije šta desilo, a otac, kao stari ispravan činovnik, razmišljao je da li ću na vreme stići u svoju

Ali je njihovo raspoložene bilo već pomućeno kad sam im rekao da sutra izjutra treba da krenem. Majka se zaplakala. Otac je ćutao. Ali sam osećao kako savlađuje svoj bol.

Da bih ih utešio, pričao sam kako rat ne može dugo trajati pri ovako usavršenoj tehnici. Ali moja majka kao da to nije ni slušala.

Sutra ti valja rano ustati. Upakovao sam što mi je najpotrebnije i legao. Majka je ostala da mi u toku noći spremi za jelo. Jer ko zna koliko ću putovati, a sad je teško ma šta kupovati na stanicama.

Otac me probudio. Oni su već odavno bili ustali. Na stolu su se nalazile upakovane moje stvari i majka mi je objašnjavala gde je šta. Seli smo za doručak.

Otac je razgovarao, a majka me netremice gledala i s vremena na vreme tiho i s drhtajima uzdisala. Uviđao sam koliko je teško njihovo duševno

Pogledao sam na časovnik. — E... — Šta? — i majka me sa strahom pogledala. — Je li vreme? — dodade otac, pa se diže, kao da želi da ubrza trenutak rastanka.

Front se ustalasa i tada traže pomoć artiljerije. Otprilike isto onako kao kada deca zagalame, pa se majka pojavi sa štapom u ruci. — Ah, kada li ćemo jedanput izići iz ove puste ravnice!

— Šta se buniš!... Šta ti radi gazdarica? — Ah! — priseti se narednik, i sleže sramežljivo ramenima. — Dobro... majka radi u polju. — A ćerka? — i oči Aleksandrove zasijaše. — A... ja! — narednik kao da se jedva priseti. — Ona je, ovaj.

Pred ovim tragičnim i smrtonosnim trenutkom uozbiljio se čak i Milan, pa će reći: — E, ljudi, ako majka proklinje sina, neka samo kaže: dabogda bio pešak.

Ulice mračne, prozori neosvetljeni. Pred jednom kućom ugledasmo veselu grupu ljudi i žena. Vratio se sin pa ga majka grli i ljubi. I komšiluk se sakupio pred kućom, i svi žele da stisnu ruku ratniku. U lokalima žmirkaju lampe ili sveće.

I od ljudi, i od... htede reći: „i od Boga!“ — ali zaćuta, mahnu glavom i s drhtajem uzdahnu. — Čula sam — poče moja majka — da si išla... Mlada devojka kao da se prenu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Zdravi su, zdravi su... svi su zdravi, odgovaraše gazda Cvetko, kako ga zvahu seljaci. Svi su te pozdravili. Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata. — Mika piše, često piše...

— Evo ti dinar da kupiš Stanki opanke odmah, a ja makar i ne jela za dan-dva. Majka nek dođe sad u nedelju; daću joj para izvesno, možda celu tromesečnu kvartirinu...

Prvo sećanje iz života joj jeste seoba. Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za ruku, otac nosi neke ponjave na leđima. Idu tako, a paščad zalajaše. »Kao cigani !

Sad joj je i majka došla nekako prosta, uboga, i ako je još isto onako mila, kao što beše u detinjstvu. Sad je i ona sama sasvim druga: do

Skakuće po kujni kao šiparica od četrnaest godina, pa doleti u sobu, zagrli majku, obaspe poljupcima milu seju. Majka, radosna, što joj dete tako srećno, pa uzdahne i pogleda mlađu kćer, pomislivši kakve li će sudbine ona biti ?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ “Neka i’, sejo, ne mogu; Veštice su me izele; Majka mi srce vadila, Strina joj lučem svetlila.“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko!

U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!

“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala. Blagoslovi božja majka: “Što slušalo, rod rodilo! Trepetljika ne rodila! Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11.

Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo! stara majka, koledo! Svetoj crkvi na jutrenju, Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se

ĐURĐEVSKE PESME 29. Đurđevo leto, proleto, Đurđa mi cveće beraše, Majka ga u skut bacaše, “Ni moja Đurđa, ni cveće!“ Đurđevo leto, proleto, Đurđa mi cveće beraše, Ocu ga u skut mećaše.

31. Majka hoće Đurđa da okupa; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da okupaš — Mi smo Đurđu devet milih seja,

31. Majka hoće Đurđa da okupa; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da okupaš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi ćemo ga suzam’ okupati!

“ Majka hoće Đurđa da obuče; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da obučeš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi

“ Majka hoće Đurđa da obuče; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da obučeš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi ćemo ga u rukav obući!

“ Majka hoće Đurđa da opaše; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da opašeš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi

“ Majka hoće Đurđa da opaše; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da opašeš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi ćemo ga kosom opasati!

53. Svi recimo: u ime Boga! Da ovo bude u čas dobar! Tajko i majka sina žene; Od roda je od velika, Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No se rodu licem klanja, Rod mi

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

A kako će mi sutra izgledati Sekula, koji zna, i za kog znaju da zna? BLAGOJE: Šta ti znaš šta on zna? GINA: Majka ne mora da vidi da bi znala! SIMKA: Popi malo!

BLAGOJE: Šta on ima da priznaje? TOMANIJA: Pa valjda Sekulu poznaješ, majka si mu! GINA: Kako mogu da kažem da ga poznajem, kada muku kojom ga muče ne poznajem?

GINA: Ama, šta ti je, čoveče, prođi me se! FILIP: Ne budi okrutna, saslušaj me, majko! GINA: Nisam ti ja majka! (Ulazi Blagoje. Filip mu pritrči.) FILIP: Dođi, oče, da vidiš kako se majka sina jedinca odriče!

GINA: Nisam ti ja majka! (Ulazi Blagoje. Filip mu pritrči.) FILIP: Dođi, oče, da vidiš kako se majka sina jedinca odriče! BLAGOJE: Jesi ti luda? Da ga se odričeš sada, kad mu je najteže? GINA: Ama koga se odričem?

FILIP: Gde se ja nalazim? BLAGOJE: Mene pitaš? FILIP: Ti nisi moj otac, Megaron? I ovo nije moja majka, Megara? GINA: Daleko bilo! FILIP: Ako vi niste moji roditelji, ko sam ja? BLAGOJE: O čemu ovaj bunca?

Pun mesec.) GINA: Ne, nimalo me ne grize savest! Nimalo! Majka bi zbog sina i protiv Oca svedočila! TOMANIJA: Ponekad i ono što je najsvetije, majčina ljubav, može da bude strašno

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Jauk i groblje je narod moj. A sjajna prošlost je laž. Moj narod nije steg carski što se vije, nego majka obeščašćena. Znoj i sirotinja i mržnja što tinja u stidu zgarišta i stena. DITIRAMB Stoleća te digla razapetog.

No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. Potkamien, u Galiciji, 1915. TRADICIJE Zaželićeš da budeš majka, i očima suznim punim bajka i glasom punim uspavanka, smešićeš se bez prestanka, i klečaćeš predamnom: Ali sa moga

Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo. Ne čini ništa ako ste majka od tog je lepša slast. O samo je tužan čovek čist, slobodan, nežan i drag, ko zvono u polju, i blag ko cvrkut tica, i

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A u selu prava mrtvačka grobnica... Tek u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke dojke i, dok ono žmureći siše, mati ga krsti i odgoni svaku nečistu silu...

U jednoj vijuzi, u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i gospodstvu.

A on još puši i traži izlaza svome čemernom stanju: zaključio je sâm, da, otkad ga je majka rodila, strašnije ni teže noći nije proveo.

— Ko zar ja? Ehej, kićo! Kam' da hoće, pa da mu očas zakuka majka... — Šta veliš ti, Ljubiša? — Tss... ništa vala... tek onako. Ko mu zna!

Sad će kapetan doći pa kad te on pritegne, neće ti pasti na um ni rođena majka, a kamo li kojekakve čini... Nemoj der ti meni da buniš ljude!... — Nije, Pajo, vere mi... tek onako, šale... znaš...

Tako je i bilo. U XXI VEKU »Tuš... ura može — ne može rodila majka junaka... gaudeamuѕ... sitnu Malenu.« i još trista čuda brujaše mi u ušima, a u glavi beše strašniji lom i okršaj od

Oboje kao po komandi, pojuriše k detetu koje se već u pola diglo s postelje, pa ih gleda jadnim preplašenim očima... Majka mu prigrli glavu, a otac stade da mu ljubi nožice.

Umiriše dete. Majka ga opet namesti na jastuk, pokri ga brižljivo pa se opet nadnese nad njim i stade ga svojim toplim dahom uspavljivati...

suza majčina pade mu na rumene obraščiće i ono je ne oseti, samo mrdnu krajem ustanca i udubi se u tvrd, nevin san.... Majka mu ižljubi kosu, ručice, polako mu nasloni svoje hladne usne na čelo, pa se diže i, ne okrećući se više, izađe iz sobe..

»Znam, ali je mogla zadocniti za voz... mogla je zadržati majka ...« Ali on pojmi da njegova Draga ne bi smela učiniti ono, što je protivno njegovoj volji.

— O gospođo, dobro došli! — viknu Milan prilazeći im. — Šta?... A, gle... vidiš ja moje dočekah, a tvoja majka, gde je ona? — More, nevolja je... Iskočio beogradski voz, pa će biti zadocnjenje. — A-a!...

Za onim što nigda nismo imali, ne možemo ni žaliti... A majka joj, kad dete stade razumevati mnogo što šta, već savila ruke oko treće sestrice.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet? Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo! DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to!

Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo! DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to! DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm!

DANICA: (gunđa): A, već... PAVKA: Šta kažeš? DANICA: Ništa! PAVKA: Slušaj ti! Moja majka nije vukla rep za sobom, nisam ga ni ja vukla, pa ne dam ni ti da ga vučeš! Ne dam, razumeš li me...

Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome!

a to što kažeš... ako sam baš i zavezan malo... to onako... XIV DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (iz desne sobe): Majka hoće nešto da razgovara sa gospa-Marinom što ja ne treba da čujem, pa mi kazala da ja izađem u ovu sobu. (Sreti.

Doviđenja!... DANICA (na vratima): Dođite na podne! II DANICA, PAVKA DANICA: Znaš, majka, pravo da ti kažem, sve me nešto strah od tih izbora. PAVKA: A što? DANICA: Da se nešto ne pokvari.

PAVKA: Biće, bome, ja ti to kažem! DANICA: Osim ako ti ne glasaš za njega. PAVKA: Nije ni moja majka glasala pa neću ni ja. Ali umem i ja drukčije kad je do inata! Zaći ću po kućama pa ću upaliti žene!

Da probate slatko od ruža, maločas ga je majka skuvala. IVKOVIĆ: Zar niste vi? DANICA: Pa i ja sam pomagala. JEVREM (više sebi): Tako, dabome, eto to je

Uostalom, recite mi: gde je otac? SPIRA: Otišao je poslom u varoš. DANICA: A majka? SPIRINICA: I ona je u poslu. DANICA: U poslu su? Dobro, neću ih ni tražiti i ne trebaju mi.

DANICA: Dabome, kad ni otac ni majka ne misle o tome kako će cela stvar izgledati ako otac ne bude izabran za poslanika. PAVKA: Kako da ne bude izabran?

PAVKA: Ama, može li to biti? DANICA: Tako će biti, veruj! I ti mesto, kao pametna žena i kao majka, da pristaneš sa mnom pa da spasavamo oca sramote, a ti si se sama uhvatila u kolo.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ali njena najveća dužnost — s tim se slaže svako dete Jeste da dugo živi. Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti Ako ponekad nešto i zgreši.

(A pošto mi se majka zove Višnja, ja utoliko više Poštujem njene imenjakinje, i, uopšte, sve višnje!) OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Na samom kraju

Rakić, Milan - PESME

Znao ga nisam, pa zašto te, rako, Ne smedoh tada pogledati smelo? Ne znam. Al̓ kad mi budućnost se javi, Ko dobra majka, kao Eden pravi, Nečija silna ruka zdere masku: Ja lupu čujem tužnu ko opelo, I čudna jeza prostruji kroz telo — To

U poljima snežnim rođene ti grude, U hudome grobu pod ubogom jelom. Spavaj! Nek ti zemlja nežna majka bude, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

KNEZ JANKO Ne đetinji, kukala ti majka! Zbilja ti je pamet svu popila. VUK MANDUŠIĆ Al' je đavo, ali su mađije, ali nešto teže od oboje?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sofka zaradovavši se pođe. A i vreme je bilo da se one, majka i Magda, vrate, jer su već zidovi oko kuće i kapije mirisali na naslaganu prašinu od današnjice.

— Neka, Sofke, ja ću! — odbi je ona, žurno otvarajući kapiju, na kojoj je čekala majka, stojeći tromo, predišući od umora, a i od jela i plača na groblju. — Dođoste li?

Tetka od kada je nije videla. I kroz dan, dva, ako ugrabim priliku, gledaću da dođem i da je vidim“... Majka znajući sve to, samo odmahnu rukom, da bi ova prekinula.

Pandurović, Sima - PESME

preneti U nepoznate, egzotične kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca

Jer prošlost je ono što nam uvek stvara Iluziju sreće i vidljivost jada, Što je uvek draga, kao majka stara, I kad cveće cveta, i kad lišće pada.

K’o dobra majka bez jedinca sina, Duša bez svog će ideala biti, Živeti nemo predelima splina, Dokle se jednom ne raskinu niti

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Jana i Elviru živo već tištate nepravda, zakonom osveštana na njihovom vlastitome ognjištu, biva: da im je majka samo Vencelu majka a njima maćeha; tako otac, njima očuh. Toga ni među životinjama nema.

i Elviru živo već tištate nepravda, zakonom osveštana na njihovom vlastitome ognjištu, biva: da im je majka samo Vencelu majka a njima maćeha; tako otac, njima očuh. Toga ni među životinjama nema.

Pri dnu skala, pod nekom odrinom, sjeđahu dvije starice, majka mu i tetka — stara djevojka. Starice se jako snebiše ugledavši Pavla gdje za ruke drži dvoje djece, koje dotle nijesu

Može im biti!“ „Što ne dođe majka ti, Spasoje?... Njoj je najbliže, a ona je najpotonja iz ove kuće povedena“, zapita Joka nekog zgodnog crnomanjastog

Ćeklić se diže, pa mnijući da je ono ždrijebe iz jaja se izleglo, stane ga vabiti: pšjo malo, pšjo malo, ovamo ti je majka!... Zec, kao zec, ni strva mu niđe...

“ „Reci!“ „Ajde, moj Janko!“ „Da idem... a kud?“ „Tamo đe te zovu... đe ti je mjesto. Otac ti je neotac, veliš, a majka nemajka, ali imaš onoga čojka, koji gine za tobom; imaš sestru... pretrpjećeš malo, ali će ti se opet naknaditi.

“ Otac i majka poglednuše se. Milica zinu, pa je gledaše u čudu. Serdar stište oči, pa se pročeša čibukom među obrve.

Prebira opet u pameti neće li se sjetiti čega što bi Stanu odalo. A-ja! ni tome traga! Opet zna da je majka joj tu, da je snaha tu, a žene su bistra pogleda u tijem rabotama, a nemaju uzla na jeziku, pa bi mu kazale i da ih ne

“ Ta ga misao nikako ne ostavljaše, no mu se privezala uz slutnju. To, osim njega vidješe i majka joj i zaova, pa sve troje onoga časa kao da curi na licu pročitaše što joj bješe na srcu; serdar se sjeća kako se

ama Bog zna, učuvaj Bože, da ni ga nestane, e... Majka mu, dobra žena, ama tuđa žena! Šta je veže uza nas! Veže je taj djetić, a da njega Bog uzme, jedva bi čekala da od nas

A nečesov Kotarac — veli da je uskočio tamo — junak, a zgodan, kukala mu majka, posjekao je i on četir, ama pogibe. Čini mi se, veli, pogiboše još dvojica od našijeh, a nekolicina se raniše.

Neko zgodno momče, iz Foče rodom, posječe i ono četiri glave, ama pogibe kukala mu majka. Uzeli su, veli, lijepa oružja sa vlašadi, srmali-ledenica, handžara, dugijeh krdžalinaka — breme, brate!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Manji umro, no što si se rodio! Majka te u studene oči celivala!). Kletve ne štede ni životinje. Kletva je u čestoj upotrebi naročito u praznoveričkim i

). Osim ovakvih blagoslova ima i onih koji su zasnovani na sazvučju (Veselin — vazda mu se veselila majka), a ima i takvih koji su sa suprotnim značenjem (Da bog da se pomrzli ko ’lebac i so!).

). Poređenja mogu da budu: a) prava (Ljut kao ris, Ušutio se kao miš u mučnjaku, Pijan kao majka,1 Zasukao brkove kao da će njima amove prošivati! Naivan je kao lisica: sve se prevari u svoju korist i tsl.

Kuća ti se kućetinom zvala, na ognjištu iznicalo trnje! Lijek tražio kod sedam Stana i devet Marija! Majka te u mrtve oči poljubila! Majčino te mlijeko gubalo! Manji umro nego što si se rodio! Našlo te više čudo od smrti!

Ljubila ga među oči guja, a crna ga zemlja zagrlila! (kletva prevarene devojke momku). Majka ga u studene oči ljubila! Ma’nit po narodu hodio! Mramorom se mramorila, a kamenom kamenila!

Što ne može bolan Rajko, to će žalosnica majka. — (Reče se kad se što pripravi bolesniku za ponude, pa pojedu zdravi). Što će bogu goveda kad mesa ne jede.

— Uboštvo ubija čoveštvo. — Gde nema tu ni đavo ne uzima. — Gde je tanko tu se i kida. — Krpež je sirotinjska majka. — Darovna ruka sirotinjska majka. — Nada drži i cara i siromaška. — Zbog sirota sunce greje.

— Gde je tanko tu se i kida. — Krpež je sirotinjska majka. — Darovna ruka sirotinjska majka. — Nada drži i cara i siromaška. — Zbog sirota sunce greje. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebi na sreću.

— Za svojima rane pored srca, a za decom posred srca. — Deca jedu divljake, a starima zubi trnu. — Tuđa majka zla svekrva. — Svekrva — svekriva. — Kad se mater zove, nebo se otvara. — Bogu se ide kroz majčino srce.

— Svekrva — svekriva. — Kad se mater zove, nebo se otvara. — Bogu se ide kroz majčino srce. — Svakom svoja majka mila. — Mekano je krilo materino. — Majčina ljubav, djetinje veselje. — Nad majkom nema prijatelja.

— Čiji gresi, toga i kajanje. — Stari greh nova pokora. — Digni uzrok, dignut’ ćeš i grijeh. O LAŽI — Laž je majka prevare. — U laži je puno pobratima. — Laž je slijepa, ali je lijepa.

— Uza suvo drvo i sirovo gori. — Učuvao nas bog od mletačke galije i turskog balije. — Hajdučka majka crna klupka smotava. — Hvala narodska od danas do sutra. — Što đavo ne zna, pita ženu.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

175 13. JARAC ŽIVODERAC. 179 14. DOBRA DJELA NE PROPADAJU. 180 15. CAREVA KĆI I SVINjARČE. 184 16. SUNČAREVA MAJKA. 186 17. LIJEK OD MAĐIJA. 188 18. BIBERČE. 189 19. CAREV ZET I KRILATA BABA. 191 20. SVETI SAVA I ĐAVO.

Kad dođe pod brdom u jednu vodenicu, a on utrči unutra, pa poviče vodeničaru: „Bježi, jadna ti majka! Eto Turčina, da te posiječe; već daj meni tvoju kapu, a na tebi moju, pa bježi uz brdo tuda oko vodenice.

Idem ja da ih tražim.” Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!

A ona kad to vidi, brže bolje odreže svoj skut pa joj ruke njim umota, a sunčeva je majka zapita: „Od kud ti ovde, rajska dušice?” Ona joj odgovori: „Nevolja me, majko, naterala.

tu miriše rajska dušica.” A majka mu odgovori: „Nema tu, sinko, nikoga; ta ne može ovamo ni tica doleteti, a kako bi rajska dušica došla?

Na pohodu odande pokloni joj sunčeva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i sa zlatnim vretenom. Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je

A od kud ti ovde?” Onda joj ona kaže svu nevolju svoju, i kako je bila kod sunca, i pokaže joj što joj je njegova majka poklonila, i reče kako je sunce poslalo da pita meseca nije li on gde video njezina muža.

Mesečeva joj majka odgovori da se malo skloni za vrata, jer će sad doći mesec ljutit i umoran, i ona se skloni, kad ali eto ti meseca,

” Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima. Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da

Vetrova joj majka na to reče: „Ukloni se malko za vrata, rajska dušice, jer će sad moj sin srdit doći, pa te može svu izdrapati.

Nego moja će ti majka dati zlatan razboj sa zlatnom pređom i čekrkom, pa kad dođeš u onaj grad, a ti namesti prema carevome dvoru taj

” „Razbij me!” odgovori mu orah, i | kako ga razbi, sinu iz njega oganj da se za malo sva gora ne zapali. Ali majka đevojčina pljune u oganj, te se u oni čas udune, pa jednako za njima u poćeru.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Sećaš li se ko ti je bila majka? JAGODA: Govorila: šloser, šibadžija, šamar, šušumiga, švaler! Govorila: šušo, šinteru, šalabajzeru, švorc!

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA Ah, ti, ti! »Nećeš«, ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i braću odakle sam te doveo. Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš.

Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?...

Inače... ubiću te, ubiću... MARIJA (odlučno): Ubij! JOVČA Ama, ubiću te, ubiću, iako si njena majka. Za nju, radi nje! Ubiću te i posle kazaću joj: »Čedo, ne ljuti se, ali ja ubih onu, tvoju majku.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Nikad u mom životu nisam tako plakao. Gledajući selo u kom se majka | moja rodila i rasla; po kom se u detinjstvu svom igrala, mladost provodila i s roditeljem mojim venčala; u koje svake

Ćosić, Dobrica - KORENI

Sinovi treba da te se plaše i pomalo da te mrze dok ne ostariš. Jedino oni i majka mogu da donesu nesreću čoveku. A unuke voli“, seti se očeve opomene. Šta je mogao kad je to počelo čim je prohodao.

O takvim sentimentalnim besmislicama... kad je nekada kao đak i velikoškolac... Nekada. On ne dolazi kući kao nekada. Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob. Nikada više neće otići na prerovsko groblje... Baba Kata.

Gde to beše?... Mala radnja u dvorištu na Sen Mišelu. I Elen. Gde li je sada ona? Oči padoše na krevet. Ovu čegru je majka tkala. Bio je na raspustu. Zelene grane. Ugasi šibicu. Mora da se smiri i sredi.

I kako je mogla da se uda za njega i da živi s njim? I možeš sada da spavaš, tako si ružan i mali, kao gidža. Hrčeš... Majka i Bog kaznili me tobom. Zašto si me tukao? Zato što sam ti sluga u kući, što više radim i gore živim od svih nadničara.

u sankama što se lako zanose i jure, ta ćutanja po kojima bije meki topot konja, fijuču bičevi, leno lete gavrani... Majka. Sitne, setne oči. Samo njima govori. A uveče se sa ocem moglo i o knjigama pričati.

Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista... Za školovanje sam ti dao više od pet stotina... Mnogo, Vukašine. Jedna nas majka rodila i sad ovako. Ti znaš, na svetu bližeg od tebe nemam. Ionako će sve tvoje biti. Tvoja će deca...

On je preklan. Otac ga zvao da dođe na večeru, on se zabio u jasle i pokrio senom. Zvao je i Vukašin. Posle majka. Ako dođu, umreće, a nije smeo da ustane, nije, jer je verovao da ga noge neće držati. Krava je sa njega jela seno.

Toliko puta se pitao i nikako sebi nije mogao da objasni: kako je tada mogao da zaspi? A jeste zaspao jer ga je majka probudila u jaslama i odvukla u postelju.

A majka mu je tada, noću, u postelji (njoj je Aćim rekao), šaputala uplašeno: „Od toga, sine, dečaci umiru. Ako ne umru, posle ne

Otvoriće nove dućane, magaze, zakupiće celo polje do Morave. Sinovi će znati da im je to i majka zaradila, zajedno sa Đorđem zaradila.

Nisu ništa govorile, samo je majka, suljajući se po zaleđenoj prtini, često opominjala: „Lakše, nisu meni tvoje godine.

Zato što je bezdušnik, Hriste, sine božji. Neka Aćim i moja majka ispaštaju svoje grehe. Nisam kriva... Suzâ nije bilo.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Pa, i kuda bi? Velika rečna majka spokojno je nadgledala rađanje novih reka, unapred im određujući tok. S rekama nema iznenađenja, nema briga.

S rekama nema iznenađenja, nema briga. Ne rađaju se često budale kao ona što je htela da teče ispod zemlje. Majka svih reka osmehnu se tek rođenoj kćeri i podiže palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica reče: — Neću na zapad!

— Ti onda teci na jug, a možeš i na sever! — strpljivo reče Velika rečna majka, ali tek rođena kći nije htela ni na sever, ni na jug, niti s planine u more.

Sva svetla, sva prozračna odmahivala je glavom, ponavljajući: — Ne, i ne! Velika rečna majka uzdahnu. — Sve reke jedva čekaju da uplove u more!

— reče i pomilova po obrazu najmlađu kćer, kad ova odseče: — Ne ja! — Pa, kuda ćeš? — zabrinu se Majka svih reka. Mala svojeglavica je ćutala.

— Kada bih postala nebeska reka! — prošaputa, a Velika rečna majka zadrhta od užasa. — Tog nije bilo, niti će biti, kćeri! Nijedna se reka još nije popela u nebo.

Bolje požuri da stigneš u dolinu, u more, dok nisu počeli zimski mrazevi! — reče Majka svih reka strogo i odluči da pripazi na tek rođenu kćer.

Ko da pobegne od takve straže? Zamrlja od tuge, mala reka je ćutala, a dani su se krunili kao zrnevlje kukuruza. Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju suludu želju, kad se jedne noći prolomi oluja.

Šćućurene u svojim koritima, reke su prestravljeno ćutale, ne usuđujući se da se pomaknu. Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabrinu se: kamo je mogla otići? — u potragu za njom!

Ali, maloj reci ni traga! Majka svih reka već htede da naredi novo traganje, kad oseti da kiša lagano prestaje i ču zadivljeni krik neke ptice: —

Velika rečna majka s mukom podiže glavu uvis, i reče: — Ne tražite je više! Preko čitavog neba, sva blistava, kao šareni luk, putovala

Pridržavajući se za zidove, devojčica pokuša da načini nekoliko koraka, bez uspeha. Majka će se tek pred veče vratiti s posla. Kad bi bar imala psa ili mačku? Ah, koješta!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kao podzemni oganj patnja je tutnjala u njoj ali taj pakao kao da niko nije primećivao: gospodarica koja sve vidi, majka koja sve sluti, Ljubica Obrenović je davala utisak žene koja ne zna za strah, jer ne zna za slabost.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

se dižem više zvezda sviju, Više zvezda, do Boga miloga; Pa ga molim, a rad Srpstva svoga, Da ga čuva, vesela mu majka, Srpstvo j' meni majka i babajka! J. Jovanović Zmaj VI RIBARČETA SAN Al' se nebo osmehiva! Al' se reka plavi!

sviju, Više zvezda, do Boga miloga; Pa ga molim, a rad Srpstva svoga, Da ga čuva, vesela mu majka, Srpstvo j' meni majka i babajka! J. Jovanović Zmaj VI RIBARČETA SAN Al' se nebo osmehiva! Al' se reka plavi!

Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J. Jovanović Zmaj XIV NA

ovenčaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina

Uza nj' tek malko na šiljtetu niže, K'o simbol sreće, naša majka bdije; Za skori Božić košulje nam šije, I katkad na nas blage oči diže. U to bi halka zakucala. - „Petar!

Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, i brišuć' čelo za zdravlje ga pita.

O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi? Da li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da veselo

Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela. Tako je plakala ona vas dan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko.

Od svoje majke, ko će naći bolju?! A majka vaša zemlja vam je ova; Bacite pogled po kršu i polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

K'o pusta grana, kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka plače za svojijem čedom.

K'o pusta grana, kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka plače za svojijem čedom.

sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i, kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti, i mirisu večito zagrejanih voda. Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna. Nesrećni pesnik!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

“ Povede me sretnji duh nebesni, kako majka ustrašena sinka što ga vodi nježno milujući dok ga sebi vrati i utješi; na brežuljak jedan od topaza izidemo i na

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Tu je Njutnova majka, uz pomoć svoje starije ćerke, spremala dobar i obilan ručak. „U ovo testo“, reče ona svojoj ćerki, „staviću još dva

I ovu ribu kupila sam, jer znam da je rado jede i dobro svaruje. A danas je njegov rođendan!“ Dobra majka mišljaše bez prestanka kako da ugoji svog sina prvenca.

i jedan muškarčić, vođena od svog polubrata Isaka, a praćena od domaćeg psa koji je, u znak pozdrava, mahao repom. Majka se zadovoljno nasmeši. Isak, lepo izrastao, izgledaše sveže i veselo.

u učenosti, zadovoljio u punoj meri svoje slavne učitelje i stekao ove godine akademski stepen bakalaureusa umetnosti“. Majka mladog učenjaka obrisa suze koje joj navreše na oči, a njegov ujak nastavi: „Na putu nauke, za koju ima, kako mi njegovi

„Bio je manji od veverice bez repa“, dodade šaljivo sveštenik. Deca prsnuše u smeh, a njihova majka nastavi svoju priču.

Kad vaš braca uđe u svoju treću godinu, udadoh se ja za vašeg oca i dođoh s njime u Nort-Uitem. Moja majka, pokojna vaša baba, ostade ovde da upravlja imanjem, a Isak ostade pokraj nje da ona ne bude sama.

Ali Nort-Uitem ne leži daleko odavde, jedva sat hoda, pa zato mogadoh često posećivati i majku i sina, a i moja majka dolaziše sa Isakom često k nama“. „Da li ga je pri tom nosila u bokalčetu?“, zapita njeno najmanje dete. „To ne.

Deca slušahu ovu priču razrogačenih očiju, gutajući svaku reč. Majka im morade tačno kazati kako je Hektor izgledao i šta je sve umeo.

„Ti običan seljak!“ „Kako je to mogućno?“ „A prvi đak u razredu“. „Čujte, pilići moji“, reče im majka, „ovako je to bilo. Onda je umro i moj drugi muž, vaš otac“. „Zašto je umro?“, zapitaše oni.

„Jer ga je“, rastumači im njihov ujak, „dragi bog pozvao u nebesno carstvo“. Deca se zadovoljiše ovim odgovorom, a majka pričaše dalje. „Vi ste bili onda još mali i nejaki; imala sam pune ruke posla da vas spremim, odnegujem i vaspitam.

“ Deca zavrištaše od ushićenja, a ujka se nasmeši zadovoljno. „Ja se sa tom odlukom nisam nikako sporazumela“, reče majka. „A zašto“, zapitaše deca. „Jer sam se ponovo morala da rastavim od svog dragog sina.

„Sto milja“, ponoviše deca začućeno. „Ta nije toliko“, ispravi ih sveštenik, „samo devedeset“. „Pa ipak“ reče majka. „Grentem je samo šest milja odavde udaljen, a Kembridž petnaest puta toliko.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Otac ništa nije primetio, rano je legao, majka i ostali ispratili su je na stanicu, stigla je u poslednjem momentu, putovala bez neprijatnosti.

Oba dana proveo sam kod. kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim. Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu. Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim.

Ovako... gledaj gu, molim te... Čisto patrijarhalno, što kažu naučevnjaci. Znam gu od ovolicno. Tatko strog, majka mu stroga, ne mož' da mrdne. Još falilo feredžu da gi nabiju. Pa naivno, bre, pa stidno, Ništa ne zna.

— Ja sam imao jednog ujku, tako učitelj kao ti, pa sve pljuvaše po patos, a moja majka, čista ženska znaš, pa se ljuti, boga ti, ljuti i sve ga pcuje. Nego, kažem ti, taku ženu ti men' daj k'o moja što je.

“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom. Bre moli me, bre kumi, kleči, preklinje, pa ona, pa majka, pa svi redom, jok: ja samo ćutim (a plače mi se) i lečim stvar. Posle odem u Beograd za svaku sigurnost.

A vi? Zar i posle svega toga, zbilja, možete misliti lepo o čoveku? Razmislite ponovo: majka i otac odstupaju s vojskom ispred neprijatelja kroz Arbaniju samo, kako su govorili, radi toga da sačuvaju život sina

Sećate li se? Majka, skrušena, luda, kao zastade, okrete se, ali ne ostade. A otac, on je davno već izmicao klisurom.

osvestili, podsetite se kad besmo kod Krsta, oni su već navaljivali da se vrate, po cenu života, prezirući ga, naročito majka. — Ali se nisu vratili. I jeste li videli kako su slatko večerali preksinoć u Kalmeti?

Pa ga ostavljam i bežim u drugu sobu. Mrtva umorna spava moja majka. U sobi smo moj sin i ja. Cvrči popac. Tišina. Radosna, blažena lica sin moj gleda slike i sriče slova svoga bukvara.

je, po pričanju svih koji su ga poznavali, bio savestan i vrlo vredan, ali si razumevao da je ono čime raspolaže tvoja majka vrlo malo i da je potrebno da je ti sa svoje strane što pre pomogneš.

u kome je dve godine ravno oduvao, posete mestu svome rodnome činio, i kad ono od zuluma njegovog umre Fata, Aganova majka.

sad, ovde na ovom mestu i ovom prilikom, u čemu je ono bio zulum Ilije Vasića, od koga zuluma umre Fata, Aganova majka; to jest: ima li tu, u tome zulumu, i uistini, i u čemu, i u kojoj meri, i koliko, i zašto ima, kobnog učešća

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Smiješna i mutna motanja osjećaja polovičnih ocjećaja, senzacija, kakva se već rađaju u detinjim dušama! VI Majka mi je bila iz nešto boljih pučkih redova. Njen otac je imao mali mlin za buhač i uživao glas mirna i čestita čovjeka.

Samo, za utjehu, majka mi se činila beskrajno ljepšom od one loše crtane i malko tuste garavuše na omotu pjesme. Nadalje, garavuši s omota bila

djeda u spavaćici što pred licem bizantinske ikonice palcem desne noge češe list lijeve, ne zaboravlja se nikada. Majka mi je bila žena s tihim, dubokim osjećajima koji nikad nisu izbijali na površinu i ekspanzivnim izljevima.

Pomislih da na svijet pada vječna noć. Otada sam često doživljavao takve sutone. U jedan takav zalazak sunca — majka je bila negdje u posjetama, tetke u crkvi na večernji, a djed je sa svojim prijateljima sjedio pred čitaonicom — ostao

ta stvarnost, ta objektivna stvarnost, ipak na neki način morala biti pretežitija, jača od tog krhkog fakta što sirota majka za tu stvarnost ne zna. Međutim, ne! Taj krhki fakat bio je jači, kudikamo jači! I tad sam pomislio: vidi!

nije tu važan sam fakat, ono što se gore u planini dogodilo, ono što jest: važno je naprosto to da li majka za taj fakat zna ili ne zna. Sve je u tome, samo u tome.

Upinjao sam se da joj doslutim pravo značenje. Nekoliko mjeseci kasnije umrla mi je majka. Zadugo se nisam mogao oteti osjećaju da je onaj poklič bio nedvouman nagovještaj te nesreće.

Povazdan su šmrcali. Majka ih je iz kuhinje opominjala kreštećim, stalno razdraženim glasom, od čijih sam se provala instinktivno ježio.

Crn, ulašten, ispupčen krov sjajio se na suncu. Iz automobila ispade čitava mala familija: otac, majka, ćerka, već djevojka, i sinčić. Zacijelo su došli nekome u pohode.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Tada se upravo i zamomčio. Majka mu srezala duge košulje od ubeljena konopljana platna, sestra mu ih izvezla crvenim i crnim pamukom, i uz njih mu spremila

Sestru je udao u drugo selo, a majka Mu se dovijaše od svake ruke, da ne bude sinu na teretu. Leti se naimala pod nadnicu na lakše radove, zimi grebenala,

Kmet ga oslovi bez pozdrava: — Gde ti je majka? Đuricu darnu ova kmetova osorljivost. Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža.

Odmah zatim pojavi se na vratima baba Mara, Đuričina majka. To beše malo pogurena starica, zbrčkana lica, zelenih lukavih očiju.

Đurica oborio glavu, pa, čini se, i ne diše. Spopala ga neka drhtavica, pa se samo menja u licu i ćuti kao zaliven. Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda pisara, kao da bi htela zagledati mu u dušu i videti šta misli

— Neka ti je srećna druga majka, gora zelena! A sad odmah lezi pa spavaj, ne misli ni o čemu. Ako udesim da noćas vršimo posao, probudićemo te lako.

— Tako, sokole! Oružje ti je sad i otac i majka, pa treba da ga gledaš kao oko u glavi. — Kud ćemo sutra? — Čekaj, dok dođu i oni drugi, pa ću vam onda kazati.

A Đurica, dohvativši pušku, uze Stanku za ruku i odvede je pravo svojoj kući. Majka ga dočeka u dvorištu i pogleda začuđeno u gosta, koga joj sin vođaše. — Majko, evo ti kćeri umesto mene...

S najradosnijim srcem otrčao je kući, odneo svoje lepe male čvorke i pokazao ih ocu. »Pootkidaj im glave, nek ti majka načini paprikaš« — reče mu otac. On je učinio tako.

»Pootkidaj im glave, nek ti majka načini paprikaš« — reče mu otac. On je učinio tako. I kad mu je posle majka donela kuvane čvorke, on se čudio: čemu se dosad toliko nadao i radovao ? — Ničemu... rekao je tada sam u sebi.

A čovek je, brate, čovek! — I ovo ti je, bolan, nekad bilo dete i sisalo majčino mleko, i majka ga, ka i sve majke, volela i gajila! — prozbori gazda Dmitar, gledajući onakaženo lice zlikovčevo.

Jedva ih izaziva u pameti. Bio je tako mali, da je malo što razumevao, i sad se seća samo kao kroz san... Majka mu obukla novu, sasvim novu, čistu i belu košuljicu i potpasala ga novim pojasićem...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I SVETI DUH 334 CIGANIN I DINjA 335 CIGANSKO DIJETE U HRIŠĆANKE 336 DOBRA HVALA 337 CIGANSKA PITA 338 OTAC TURČIN, A MAJKA HRIŠĆANKA 339 AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI 340 ĐEVOJKA, MAGARE I BABA 341 NEMA BOLEĆEGA 342 JUNAČKO SRCE 343 ZLA

žari i golim rukama vatru izgrće: A ona, kad to vidi, brže-bolje odreže svoj skut pa joj njim ruke umota, a sunčeva je majka zapita: — Otkud, ti ovde, rajska dušice?

A majka mu odgovori: — Nema tu, sinko, nikoga; ta ne može ovamo ni tica doleteti, a kako bi rajska dušica došla? Sunce joj od

Na pohodu odande pokloni joj sunčeva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i sa zlatnim vretenom. Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je

A otkud ti ovde? Onda joj ona kaže svu nevolju svoju, i kako je bila kod sunca, i pokaže joj što joj je njegova majka poklonila, i reče kako je sunce poslalo da pita meseca nije li on gde video njezina muža.

Mesečeva joj majka odgovori da se malo skloni za vrata, jer će sad doći mesec ljutit i umoran, i ona se skloni. Kad ali eto ti meseca;

Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima. Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da

Vetrova joj majka na to reče: — Ukloni se malko za vrata, rajska dušice, jer će sad moj sin srdit doći, pa te može svu izdrapati.

Nego moja će ti majka dati zlatan razboj sa zlatnom pređom i čekrkom, pa kad dođeš u onaj grad, a ti namesti prema carevom dvoru taj razboj

CAREV ZET I KRILATA BABA Otac i majka imali sina, pa ovaj usnio da je postao carev zet. Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo

Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo usnio. Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem.

Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem. Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom, pa ga otjeraju. Ovaj siromah što će, kud će, te na drum.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nema više Ni vremena ni potrebe da se strada. I dok negde strašno liju teške kiše, Sad sudbina, kao majka, sa mnom vlada. I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše.

1916. MEĐU SVOJIMA U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja Mis'o da još živiš, moj predele mladi. Moja lepa zvezda, majka i robinja, Bože! šta li danas u Srbiji radi? Kod vas je proleće. Došle su vam laste. Oživele vode, đurđevak i ruže.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ništa me ne bi uplašilo više od zagrljaja tih koliko strasnih, toliko i neprivlačnih rođaka. Jednom, dok me je majka nosila u svom naručju, pitale su me koja je od njih dve lepša.

Moja majka je poticala iz jedne od najstarijih porodica u našem kraju i pripadala je lozi izumitelja. Njeni otac i deda su izumeli

Kada se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku sahranu. Moja majka je bila prvorazredni izumitelj i verujem da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko od modernog života i njegovih

i svake noći dok su ostali spavali, pošto bih zapušio sve ključaonice i pukotine, čitao bih sve do zore kada je majka već započinjala svoj mukotrpni dnevni posao.

“ Otac je, za razliku od moje majke, često davao oduška svojoj srdžbi i svom preziru. Majka je razumela mušku prirodu i znala je da čovek može da se spase samo vlastitom voljom.

jad koji sam osetio kada mi je prošlo kroz glavu da mi je upravo tog trenutka uručen telegram sa tužnom vešću da mi je majka na samrti.

Dok sam tamo bespomoćno ležao, pomislio sam da je moja majka umrla, dok sam ja bio daleko od njene postelje, sigurno bi mi poslala neki znak.

Razmišljao sam da su sada najpovoljnije prilike za sagledavanje enigme zagrobnog života, pošto je moja majka bila genije i naročito nenadmašna u snažnoj intuiciji.

U tom času, bio sam siguran, ne znam kako, da je moja majka umrla baš tada. I to je bila istina. Nisam bio u stanju da pojmim ogromnu težinu bolnog saznanja koje sam unapred osetio

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Pa ni moj otac ni moja majka nisu znali čitati ni pisati. Tu se nameće pitanje: šta je mogao dečak od petnaest godina, rođen i odgojen pod takvim

No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je

No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je

Save kao sveca koji je veličao vrednost knjiga i veštinu pisanja. Tada sam tek razumeo zašto je moja majka toliko polagala na čitanje i pisanje pa sam se zarekao da ću se posvetiti i jednom i drugom, makar i po cenu da

I učitelj je primetio promenu. Bio je iznenađen i verovao je da se dogodilo čudo. Moja majka je verovala u čuda i govorila je učitelju da nada mnom bdi duh sv. Save.

Sledeće godine učitelj me je odabrao da recitujem na dan sv. Save. Napisao je i govor za mene. Majka je to ispravila i proširila i nagnala me da nekoliko puta ponovim svoju besedu. Na taj dan prvi put sam javno govorio.

Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti. A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se našao u čudu i obojica se složiše da je seoska škola u Idvoru

Krajem te godine moja majka je uspela nagovoriti oca da me pošalje u višu školu u Pančevu. Tamo sam sreo učitelje koji su na mene učinili jak

otac je majci za večerom ispričao o jeresi koju je od mene čuo to popodne, ali je njegova srdžba bila dosta splasnula. Majka je primetila da nigde u Svetom pismu nije našla potvrdu za legendu o svetom Iliji i da je sasvim moguće da je taj

Ovo moje uverenje ojačavala je moja majka izgovarajući reči svetoga Jovana: ”U početku bijaše riječ, i riječ bijaše u Boga, i Bog bijaše riječ.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Čim je zadanilo i sunce se podiglo, bilo je ugodno. Majka i sin čisto su se veselili što su u varoši ostali i srećno se namerili na dobra gospodara.

Te noći se mali Marko razbolio. Zavrtilo mu u glavi i gorio je. Nije se hteo pokriti, iako ga je majka neprestanice nutkala i mirila. Posle ga spopade bljuvatanje. Niko mu nije mogao pomoći, jer su bili u tami.

To ti uzmi kod njega što ti je potreba, pa ponesi kući... valjaće ti, — odgovara Spasoje, i očito žali oca. —A kako majka? — sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta. Drži se i — odgovori otac, zamišljen.

Njena majka, udovica po drugi put, udade se za Crnogorca Petra, poodavno nastanjena u gradu, i sobom povede i nju, još malenu.

S majkom i s njime proživljela je prvo djetinjstvo. Ali se majka najednom razboli i umrije, a ona ostade sirota. Iz mračnoga, vlažnoga stana nije znala kuda su joj ponijeli mrtvu

u sebi donijela je jaku zdravu klicu, iz koje se, pored svega što je sunce ne ogrijevaše, lijepo razvijala; i da joj majka zarana ne umrije, bila bi dočekala punu mladost bez brige i ne bi prvo vremena potužila se na svijet.

Besvjesno gleda u čedo položeno na sto. Nad njim se nadnijela majka mu, ukočeno gleda u nj i, vidi se, u brizi je što će s njime.

— jedva dočeka Marko. I, zališljen, nadoda: — Ovo je prva što će me sama naći... — Biće jur godina da ti je majka umrla, a odonda te rijetko viđevam... — Sam sam... a opet došao bih, blizu smo. No nekako tebi nije milo... .

Da je onaj potraži što je izdaleka... što se s njim upoznala! Ali, ko zna gdje je on sada! A Marku je umrla majka, sad je sam u kući, odmah u drugoj uvalici; ima i komad vrta i brodicu i par mreža.

—Nećeš da slušaš, a? —razljuti se Marko. —Nije ni čudo, takva će ti biti i majka bila! — I doda prezrivo: — Žena od žene, a sramota od sramote! Ma ja ću tebe naučiti!...

— umiješa se Antica mirno. — Nije u tome zla! — A što ću kazati? — popusti on. — Ona je, valja reći istinu, majka ovoga školja. Bijahu joj mili ljudi, — nadoda lakše, — ali to su njezini posli... Napij se, stara!

Zar oni poslije pitaju kud im je majka? —Ma eto, — prekine za čas niz misli, — ni ja ne poznajem ni oca ni majke.... I nastavi: — Pa stari par opet se amo

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

da ostaje bajka. To je najobičniji rečenični model: „Ko ostaje? – Rekao je da ostaje majka“. Stoga je u pravu Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u ediciji Sto knjiga srpske

Mitska Majka Zemlja pojavljuje se i u čudesnoj pesmi „Vest“. Ona je čudesna već i po tome što je u njoj do savršenstva dovedeno spajanje

Ona koja ga je i začela: mitska Majka Zemlja, koja je i Bogorodica. Na početku pesme zemlja se pojavljuje kao nevesta koju oplođuje nebesko sunce, što nas

koju oplođuje nebesko sunce, što nas neposredno upućuje na prastari mit o svetoj svadbi, da bi onda ostala mračna majka koja proždire svoj plod.

“57 Čovek u obličju zveri, ili teriomorfni čovek, to bi zapravo više odgovaralo teriomorfnom božanstvu. A i njegova je majka – doduše, u nagoveštajima – već na početku „Vuka I“ prikazana kao teriomorfna.

To jesu pesničke slike, ali izrasle iz mitske podloge, i jasno je da majka dobija atribute koji upućuju na neko nama zasad nepoznato božanstvo.

kraj reka njenih u Gori I sa dubokim dahom prenuo bih se; tad daleko Ugledao bih strašnu sunčanu kuglu da gori58 Majka čoveka-vuka koja i jeste i nije vučica, kod koje nalazimo jasne tragove božanskog i za koju se vezuju reke u gori, to

poistovetila se s njom). Iz prve rođenjem izlazimo u svet, da bi nas druga, mračna majka, na kraju progutala. Ulazak u ovu drugu pesnik je izričito nazvao povratkom onoj prvoj („To je samo povratak k njoj“).

Mlad junak nam, naime, prvo saopštava o svom ocu: „I roditelj je gromovnik“, pa onda o majci: „A majka zemlja mokra je“ (rus. matь sыra zemlя). Kasnije su i majka zemlja i otac gromovnik potisnuti u zadnji plan.

matь sыra zemlя). Kasnije su i majka zemlja i otac gromovnik potisnuti u zadnji plan. Ali oni nisu iščezli, nego, kao na nekom zamislivome pesničkom

Kad se „mrtav naležao“, ponovo se pojavljuju svatovi i sahranjuju ga. Na kraju majka ujutru nariče za snahom, a uveče za sinom.

Milića, nasuprot, sahranjuju „kuda jarko smiruje se sunce“, a majka za njim nariče „kada bude na zahodu sunce“. On je i devojku tražio idući stalno „od istoka pake do zapada“: sunčevom

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Bambadava smo išli. ŽIVKA: Što, niste nikog našli kod kuće? ČEDA: Čujte, majka, ja više neću da slušam te vaše savete.

DARA: Slušam vas vazdan, a i ne skidam šešir. (Polazeći levo u sobu.) Majka, je li donosila šnajderka haljinu? ŽIVKA: Nije još. DARA: Poslala bih Raku da je opet zove. (Ode.

DARA (uvređeno): Bože, majka, kakav je to razgovor! ŽIVKA: Pa ne, al' kažem. DARA: Meni ni ovako ništa ne fali. ŽIVKA: Tebi ne fali, nego njemu.

E, odlepićeš se, sinko. Još posle podne ćemo se voziti na ministarskom fijakeru. DARA: Ali čekaj, zaboga, majka, treba najpre skočiti... ŽIVKA: Naposletku, i ne marim za gospa-Dragu.

Ali gospa Nata! No, teško zemlji kad je doživela da ona bude ministarka! Majka joj je izdavala kvartire za samce, a ona nameštala krevet tim samcima...

Majka joj je izdavala kvartire za samce, a ona nameštala krevet tim samcima... DARA: Nemoj tako, majka, pa evo i ti možeš postati ministarka. ŽIVKA: Pa šta, ima valjda neke razlike između mene i Nate.

ŽIVKA: Pa šta, ima valjda neke razlike između mene i Nate. Moja majka je šila u Vojnoj šivari, ali je zato mene lepo vaspitala.

ŽIVKA: Nosi natrag, nemam kad da je probam. DARA: Ali, zaboga, majka, Što ne probaš? ŽIVKA: Tako... Donesi posle podne... DARA: Pa to je časkom. ŽIVKA: Nek donese posle podne, jer...

ŽIVKA: Ako nisam ministar, a ja sam ministarka, a upamti: to je, koji put, mnogo više. DARA: Ali, zaboga, Čedo, majka! Nemojte se svađati, ne liči to ministarskoj kući! ŽIVKA: Pa da, ne liči.

A bila sam i kod zubnog lekara. Je li me tražio ko? ČEDA: Donete su vizitkarte. DARA: Zaboga, majka, šta će ti šest stotina? ŽIVKA: Kako šta će mi?

DARA (uzme haljinu sa stolice i šešir pa odlazi). IV ŽIVKA, ČEDA ČEDA (kad su ostali sami): Ja sam se rešio, majka, da definitivno uredim stvar. ŽIVKA: Vrlo dobro, a i ja sam se baš rešila da definitivno uredim stvar.

DARA: Kako?!... A zašto? ŽIVKA: Zato što se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe. DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!. ŽIVKA: Odlična. Čovek od reda, kao što ti i priliči. Počasni konzul Ni...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

junakinjinih predaka, on opet - i to u nazad jednom već pomerenoj pripovednoj sadašnjosti - bira trenutak kad junakinjina majka Todora i sluškinja Magda odlaze na groblje da ritualno oduže dug prema tim istim Sofkinim precima.

I uvode se baš prema redosledu zamišljenog pripovedanja: prvo raniji preci, čukundede i pramdede, pa neposredno otac i majka, da bi se najzad samim sintaksičkim sklopom izdvojila i istakla junakinja (čini se to pomoću sintaksičke fraze „pa čak

na Sofku, pa se otuda u dugoj polovini rečenice sve računa sa njene tačke gledišta: idući otpozadi, prvo ona, pa njena majka i na kraju njen otac.

Neka kao najprostiji primer posluže Todorine reči s kraja III glave. Pošto se Sofka već zadevojčila, majka mora na nju pripaziti: „- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda ja smem dopustiti da Sofka ma

97 Kad majka na rastanku ljubi poslednji put ćerku u čelo i usta koji su „već bili hladni“98, i kad zatim ćerku po licu i kosi

I, što je nekad bilo u varoši a čega više nema, to je opet „topla”, „lepo nameštena”, „ututkana soba”. Tu je i majka, koja - tačno kao u Našem Božiću - u pamćenju jednako stoji „oko ognjišta sa zasukanim rukavima”.

U Nečistoj krvi pri tome se uvodi jedna posve nova, gazda-Markova porodica, koja je takođe tročlana (otac Marko, majka Stana i sin Tomča naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i takođe ima jednog slugu, Arsu, kao što efendi-Mitina

I što se prvo transformiše u ravnodušnost, zatim u zebnju i uznemirenost kad god bi joj majka došla, a ona je to samo u početku ponekad činila.

Oni Mita voli Maru, ali ga roditelji žene Marikom; najzad, u Uveloj ruži Kosta voli Stanu, ali njegova baba i njena majka Stanu udaju za Nikolu.

po pravilu u ovoj drugoj odražava ona prva; često se, međutim, odražavanje udvaja, što ostavlja utisak kao da se ćerka i majka međusobno proveravaju, ispituju.

Tako, recimo, još sasvim mala Sofka primećuje da joj majka stalno kupuje nove a skupe haljine, i ne zna otkud i čemu. „Ali ubrzo se Sofka dosetila”, dodaje autor.

Zanimljivo je, međutim, da joj nikad ništa ne samo otac nego ni majka ne saopštava, i ne samo u detinjstvu nego ni kasnije.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

milo, ali na veliko Hamzino navaljivanje uze gusle i kliknu kao vila, ozbiljno ređajući Ženidbu Paše od Tirana, kojega je majka usavetovala da za stara svata pozove Kraljevića Marka, koji je posle svojim čudnim megdanom na Kunar-Planini učinio da

Preplašeno dete odmah zatraži da spava, te ga majka položi iza ognjišta, pa ni reči ne govoreći ispeče mužu kavu, jednu i drugu, i postavi mu sovru da večera.

Smiluj se! Dođi k sebi! Kakav si mi ti Turčin!.. Moj dragi, moj mili, po Bogu brat, kum. otac n majka!.. Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u...

I tek kad se to strašno zapomaganje pretvori u jedno jedinstveno brujanje seljačke tužbe, ozgo se pojavi Jablanova majka, stara Vujana.

Ona muški priđe i nazva Arnautima Boga. Majka. Ali i jedna čudna žena, čija je cela pojava jasno govorila: „Čujte i vidite — nećete mi se naslađivati!..

nagon on oseti, on jedini u svoj ovoj gomili, da je ovo samo strašno preziranje, upućeno njima, i da je ova čudna majka u svojoj duši već pronašla krvnika... Vujana ustade.

Ovaj se još više uznemiri i u duši duboko zažali što n ona nije muškarac. Nema nikakve sumnje da je kao majka strahobno ucveljena, a opet ne kuka i tako ga vređa jače no iko drugi.

Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš. Neka ti je prosto materinstvo!..

No sa osetnom razlikom u stavu n čvrstini laganoga koračanja. Majka za mrtvim sinom nešto mekša, pitomija i primirenija; čini joj se da na svetu još ima duše i osećanja za poštenje: gle,

Prete mu, nude otkup, daju velike novce. Ne da on zemlju, ne da je ni za kakve pare. I neće da je ostavi. Zemlja mu je majka, drži ga ona nekim čudnim blagoslovom, te je gotov da nju natopi krvlju svojom i svoje dece.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Jedino tebe pokudit’ ne zna Zloreka strina, pakosna prija; Voli te moja starica majka — Pa što te ne bih voleo i ja! »Javor« 1885.

* * * Ne prođe dugo, mnogo, Al’ evo grobu gost: Četiri mlada đaka Doneše malen lȅs. Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u grob? A ja zar još da živim Bez sina jedina?

A ja zar još da živim Bez sina jedina?“ Što mora biti, mora: Spuštaju u grob lȅs, — To majka gleda, vidi Svojima očima, I kose svoje čupa Nesrećna, očajna.

Spuštaju njeno čedo, Još ga ne spustiše, Al’ gle: iz crna groba Beo golub izleti! Poleti u vis pravo, — Majka se prekrsti, Ne gleda više dole Već gore u nebo.

Prilaze stari, mladi Da humku poljube I majka j’ ljubi mirno — Hvala ti, golube! »Vijenac« 1887. ČOVEČJE SRCE (Od A. Šelsa) Oj, srce, srce, ti čudni stvore!

Daj ti, Bože, dobru sreću I zakrilje od svih zala — Al’ da j’ živa tvoja majka, Grozno bi se zaplakala. »Bosanska Vila« 1889.

Sirotinja j’ tu krajna, nevolja teška, grka, — Na odru bolna majka, a uz nju mala kći... Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi.

Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi. „O, hoće, draga, hoće! Dobar je Gospod višnji, Okrepiće ti majku, isceliće je, znaj!

U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro neće. Kud si mačem naperio Tud si perom nadmačio, Svedok ti je život ceo, Svedoči nam što si hteo, —

Ko je taj Višnjić, kom na grob grémo? Njime se svetu pohvalit’ smemo. U ropsko doba majka ga rodi — Ali ga rodi srpskoj slobodi. Na muke pođe bez strâ i strêpa: Muka ga stvori omirski slepa.

Da su naše borbe, muke, Prema mlađim’, stidne; Da su stare oči slepe, Samo mlađe vidne. Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo i sve branit’ Za čim teže ljudi.

Sedi, sedi — prošlost gledi, Razgovara tugu nemu, Pa polako — ne znam kako — On se nađe u Vitlemu, Gde se majka bežeć’ skriva, Majka što će rodit’ spasa... Ta to nisu sjajni dvori, Tu je slama do pojasa. Tu pastiri...

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

vidiš, i sama se od njega gadiš. EVICA: Nije tako, majko. FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset ljeta! Zar ti nisi čula da kćeri kažu svojoj materi mamica?

POZORIJE 4. EVICA, PREĐAŠNjI EVICA: Evo me, majko! FEMA: Opet ona „majko“; čuješ, devojko, nemoj me jediti! Kakva majka? Gledaj me u obrazu, mislili bi ljudi da sam ti mlađa sestra.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!...“ Ne kidaj srce, dobar čoveče! Kad majka starim gleda očima Poroda bednog glavu klonulu Kako je nad njom dželat svirepi Sa čvrstom rukom pȁlu izdigô; Još

Ko je to drugi činit mogao, Nego ja, majka, njezina?... GLAVAŠ: Maćeha!... STANA: Grozan si! GLAVAŠ: Od groznice si mnogo groznija!

Tebe se radi majka udade!...“ To beše Boško!... A u dvorovi, Na makoj svili starog vojvode Plakaše dete kose zlaćane, Ne znajuć,

„Hajduci!“ viknu, a glas joj po noći krešti kao u buljine... ISAK: To, kanda, beše majka Boškova?... BOŠKO: Ona, nesrećna!... Nije slutila Da će za ljubav oslobođenja Izbavljenoga sina izdati!

glavu vešto srubio, Eno se bledi sa vrh bedema, Kao kolutak tanke svetlosti Što je pred ponoć stere Danica... ...Majka te moli, pašo svemoćan, Povrati rumen licu bleđanom, Po bledilu ga neću poznati.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Misleć’ nate, misleć’ na te, Trepavica kad mi klone, Pa u noći, u samoći, U tom sanku ružičnome, Kad se majka moja spusti — U tom sanku punom milja, Te nad nama ruke digne, Zajedno nas blagosilja — Od suza se more diže, Mi

Poznaće te, da si čedo milja, Da ti ljubav majka i dadilja. Da si rada pevati o slasti, Razumeće, što ne umeš kasti. Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve

materina nado, Bezazleno moje gondže malo, S neba si mi u kolevku palo, — Zamirisa mirom miloduva, — Spavaj, čedo, majka tebe čuva.

Buji, paji, moja mila snago, Čuva majka svoje čedo drago, Čisto srce kâ zenicu gledi, Dušu pazi da se ne povredi, Da ostane kao rosa čista, Kao kaplja sred

sankom ojačalo, Da iskočiš iz kolevke, sine, Da pokupiš po svetu vrline, Da se pustiš sam na svoja krila, — Jer te majka rodu namenila.

“ V Nit hoće vode, nit hoće leka. — Ipak bih rekô, da nešto čeka. Ponude nose majka i seja, — Ona s’ nasmeja. Bili da vidiš proletno cveće? — Pa ni to neće. Da šta mi hoćeš, patnice moja?

LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo. Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Fikus“ drži govor Peri „Đevreku“ i Simi „Jarebici“. — U vas je „utprla“ oči armija... Dokažite... da još majka Sr-Srbija propala nije. Oni ga i ne slušaju već odmeravaju dužinu uzengija. Harmonikaš svira neki marš.

Svaki je kamen trebalo osvajati i ginuti. Setio sam se tada nečijih reči: „Nema strašnije kletve nego ako majka kaže svome detetu: dabogda bio pešak!“ Ja se ljutim i protestujem što moram da se penjem po već utapkanim stazama.

— Da vidite... Evo je kosa! Videli su se zaista svilasti pramenovi žute kose. — Bože, šta li bi dala negova majka ili sestra, da ima ovu kosu! — razmišlja vojnik.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Crni slovi neizgladni Na grobu joj natpis reži: „Ovde Srpstva majka leži, Od sinova ubijena. 14. Pitaš gdi su gradovi, Gdi su carstva mnoga, Kud tolike prestole Sudba vrže stroga?

Sve može hrabrost voljom sa božijom združena krepko. Današnji dan će odsuditi snagu ti mišce i duha. Dalje će t’ Majka Anđelija tamo uputiti mlada, Gdino vam braća pod pravednim skiptrom uživaju sreću.

Eno, da, eno ga, odlazi, neće, ah, neće se vratit! Žalosna majka ti, Đorđe, koja te rodila sina! Oca ti ustavi silom lepe kad ne sluša reči.

Glave kad nije, Ni srca nije Serbiji. Ostavljena skorbna majka neutešna gledi, Prekosavskim carskim Srbma plačevno besedi: „Primite mi u zagrlje moju decu dragu, Hlebom, vinom i

goji Pa od nje pomoć u nevolji čeka, O, teško njemu, i sene se boji, Jer smrt mu grozi nenadna i preka, A rođeno kad majka čedo doji, Tad pravu ljubav uživa doveka; Tko uši ima, ovo neka sluša, U ostalom pak svakom bog a duša.

1858. Nikola Borojević PITOMICA Dočekavši majka s puta Pitomicu instituta, Svoju milu Femu, Kliknu srcem nežnog žara: „Ima li joj, Bože, para U čitavom Sremu?

Sve igraju za remeke, Al’ ji jedno nadigralo Momče mlado golobrado. Koja majka to vidila Momče mlado golobrado, U sebi je pomislila: — Da mi hoće zetom biti!

Nit’ može svetlog ugledati danka Jer joj s njom rano mila umre majka! Zasluga deli po pravdi nagradu: Čim’ onaj starac dobi dane svoje?

U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadi-platna put. Oj zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi, I odjek srodnih grudi Jošt primi: Srećan put!

Da njeni zraci U noći ovoj Prosiplju nadu Majci tužećoj. Koja j’ to majka Svi je mi znamo, Jer njenu tugu Davno slušamo. 14. avgusta 1854.

A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud? Svenuo to je cvetak U maju veka svog, Smrti ga ladna ruka Sa sveta skide tog.

Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Pa što me dade?... Što pođoh ja?... A Venecija?... Ah!... Ta plavog mora hladna boginja Beše li majka, ili maćeha? Ili gospođa sjajna, laskava? Što me oturi, što me izdade, Što me udade, što me prodade? Ah, Venecijo!.

okićen, Suzicom, možda, tuge majčine; Izvezen onim crnim slovima, Svedokom mrtvim žive žalosti — Što je za ćerkom majka oseća, Idi, golube! — I jastrebu bih tako tepala — Izved’ mi duše mila glasnika! Što stojiš?... Idi!...

BOGDAN: I nije ’naku niko spevao, — Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem ugrejan, Uz setne strune izvi kapetan.

JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća! I ono mleko što sam sisala Bilo je kletva, otrov, nesreća!

se, božji prestole, Idole bledi muhameđana — Grobom mojega oca zaklinjem: Da ću i onu ljuljku rušiti U kojoj nas je majka brižljiva Pevajuć one setne pesmice Na jednom mleku brižno gajila — Kô da je znala tužnu sudbinu, Šta u crnilu

KNEZ ĐURĐE: Umir’ se, čedo, I zaboravi Sanova lažnih grozne prizore — Počini, idi, snevaj i dalje — Još može majka sanka ponoćnog Najlepše svoje čedo poslati Da ti sa svojom nežnom ručicom Uobraženja strašne nakaze Sve pojavama

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Ču se da je Stolina majka umrla. Mijo oživi. Preklani, biće baš uz ono devet babinije' uká iza Mučenika, zabrazdi' i ja.

Vidim: vesô je nešto. — Evo, i ja, Dule, oživio. Stolina majka umrla, pa on došô svom đedu da potraži svoju starevinu. — Kud ste to naumili. ako Bog da? — pitam ja.

Ima paligrapa, dupli', kabasti' paligrapa, jazo! Jadna li ti i prežalosna majka tvoja! Zar izjesti čitavu njivu kuruza, pa ne zasladiti s paligrapom, e to bi bilo Bogu plakati! Sudac: Ko je to?!

Čuj-de, jazo! 'Oćeš još malo kuruza, jazo? Jazo! Jazo, bolan, što ne govoriš?! Jadna li ti i prežalosna majka tvoja! Ima, ima i za tebe zakona u 'voj zemlji; nemoj misliti da nema!

Bojić, Milutin - PESME

U carskoj dvorani Mračan presto, tajanstven kô bajka. A dok vetar zviždi na poljani, Boga moli Jugovića Majka. Kamen ćuti i nebesa muče, A sotona samo iz prikrajka Sa smehom joj pruža pakla kluče... Boga.

Kamen ćuti i nebesa muče, A sotona samo iz prikrajka Sa smehom joj pruža pakla kluče... Boga. moli Jugovića Majka.

Davno snahe pod umorom pale, Vetrova se nebom goni hajka, Zvezde trnu što su svu noć sjale, Boga moli Jugovića Majka.

Sakrivena od svetine, kleči, Stid je da se sa gomilom vajka, Sama, hladna, bez suza, bez reči Boga moli Jugovića Majka. (1911) MAČEVI DAČKI, SEKIRE JAPODA...

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka! I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto, čovek je hoće, nije da neće.

Tada već ni otac ni majka neće imati gde...” (Prestane čitati.) Ovo dalje te se ne tiče! Eto, sad znaš! Jesi razumela?

MARICA: Ko to kaže? ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo... MARICA: Majka, slatka majčice, 'odi da te poljubim. (Ljubi je.) ANĐA (iznenađena): Da me poljubiš? Šta je tebi, dete?

Ja sam danas centar. ANĐA: Šta si ti? JEROTIJE: Centar! ANĐA (prekrsti se): Budi bog s nama i majka božja! Pa dobro, a što će ti pištolj? JEROTIJE: Idem u lov! MARICA: U lov? JEROTIJE: Jeste!

Čitaj odande gde smo stali... ŽIKA: „A docnije prešao u policiju”. KAPETAN: Odatle, jes'! ŽIKA (čita): „Pa on i majka navalili da pođem za jednog sreskog pisara, jednog preispodnjeg klipana, koji liči na petla, a inače je nitkov i lopov

KAPETAN: Pa onaj, de, što se buniš! MARICA: Jeste, onaj Đoka. Ja sam ti kazala, majka, da će on doći i, evo, došao je. Išla sam i u kafanu, tražila sam ga. KAPETAN: Ko išao? MARICA: Ja!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Kraljica Jelena je idealna majka i vladarka, u starosti uzorna monahinja. Ona je literarni pandan Nemanji (1316). Njen stariji sin, kralj Dragutin, iako je

tako postaje hajduk, od domaćina - zaštitnik naroda, od porodičnog čoveka beskućnik, kome su "mač i puška i otac i majka,/ dvije male bratac i sekuna,/ oštra ćorda vijernica ljuba,/ tvrda st'jena mekano uzglavlje,/ kabanica kuća do vijeka".

Još je izrazitiji primer Skendera Kulenovića (1910-1978), koji je u ratu napisao retko uspelu poemu Stojanka majka Knežopoljka, i nakon dužeg kolebanja među žanrovima i očiglednog lomljenja, tek u dve pozne sveske Soneta (1968, 1974) dao

Nastasijević, Momčilo - PESME

Negostoprimlju krvlju nek zapečati rđu sustali Bog. Široko nebo umoru, daljina blaga skapanju, topla li zemlja majka. VI I kažu, za kap-dve mirisnog ulja po telu tovar je potrgano ruža.

2 I pogrebli ga valjano: Krstaču poboli, pa ime, Subotić Stano, čitko po njoj — majka da ga nađe, ili ljuba, ili ko ga voli. 3 Zàpeva mu truba. u kovčegu opružen on, i žut.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Gde je nana? I tek tad bi se nana odzivala: — Sad, sad!... Evo me! — I dolazila bi svlačeći zavrnute rukave. Majka bi i babu dočekivala, polivala, dodavala joj peškir.

Tako isto bi tiho se dizali sa ručka, majka nečujno iznosila sofru i čistila, tamo u kujni ostajala da pere sudove, sprema.

tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona, majka mu, eto zamenjuje ga, sedi u dućanu da pazi, čuva. Pa ni u kući nije bila drukčija.

A Mladen se, opet, brinuo da se ne desi da u kući čega nestane i da ukloni taj trepet, strah, ukočenost, da baba mu, majka, cela kuća, budu kao pre dok je oca bilo.

Da majka mu, ako ne baš veselo posle smrti očeve, a ono bar spokojno, kao i pre, samo onako slatko, uneseno, po sobi, kući, goto

od crvenila, tamnoće sobnog nameštaja, pokrovaca, jastuka, pogureno ide od jastuka do jastuka, ispravlja, doteruje, dok majka mu tamo u kujni sprema večeru.

Za njim onda majka donosi jelo: — Hajd̓ da se večera! — veli, i kao nekad, tako isto i sad, uzima legen, ibrik vode, peškir i pred babu

bez zuba, crnom šamijom stisnuta usta, te to celo jedenje njeno liči više kao na neki red, adet, a ne na jedenje, hranu. Majka mu, sproću babe, jede kao uvek ponizno, brzo, a do nje uz koleno joj zbio se brat mu, i jede ono što mu majka izvadi i

Majka mu, sproću babe, jede kao uvek ponizno, brzo, a do nje uz koleno joj zbio se brat mu, i jede ono što mu majka izvadi i dâ. I Mladen jede kao što treba. Ni malo, ni mnogo. Umereno.

među sanduke stajaćih haljina, pošto još jednom obiđe dvorište, kapiju, da vidi da li je sve u redu, zatvoreno, pošto i majka tamo u kujni sredi sudove, zatrpa vatru i legne, ugasivši sveću. Onda ono osećanje.

Sve je u redu, sve je kao što treba. Do njega majka mu s bratom, a tamo u sopčetu baba. U kujni sudovi, posuđe; ovamo po sobi nameštaj, oni isti pokrovci, jastuci, u

A on, Mladen, ništa. On je kao što treba, nema zašto da se boji. I, eto, sad, kako je u dućanu lepo, sad će mu majka po bratu poslati doručak: parče hleba, a od jela ako je što od večere ostalo. Ili ako to ne, a ono hleba i sira.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

B. l. upotrebljuje se i u gatanjima. U okolini Đevđelije, majka koja ima više dece pa hoće da dozna koje je najsrećnije, uoči Đurđevdana nameni u bašti po jedan struk b. l.

Biber. U narodnim pripovetkama tipa Sigfrida često se junak rodi na taj način što mu je majka okusila zrno bibera (Valjavec2, str.

U pripovetki »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) devojka se rodila iz b. Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je što je našao

S druge strane, b. se često identifikuje s čovekom. U spomenutoj priči »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) b. se pretvori u devojku sa zlatnom kosom. Ima dva dana u godini koja su posvećena b.

Kosu koju je kum ostrigao detetu čuva majka zajedno sa p‹elinom›, zdravcem i bosiljkom (SEZ, 16, 181). U narodnoj medicini ima veliku primenu.

Pletući te vence, pevaju ovako: »Ivanjsko cveće, petrovsko, Ivan ga bere te bere, Majci ga meće u krilo, A majka Petru na glavu« (ŽSS, 133; Begović, 123; ZNŽOJS, 5, 278).

V. i RJA ѕ. v.). Da se j. nosi bolesnome kao ponuda, to je apsolutno pravilo kod nas; u pripovetkama o nevernoj ženi, majka, ili sestra, ili žena pretvaraju se da su bolesne i kao sasvim prirodnu stvar traže od junaka da im donese j., ali j.

ugrabi, prva će se udati, LMS, 122, 112). Kad se pojave prvi momci — vesnici da je venčanje svršeno, mladoženjina majka iznosi pred njih j.

koju je majka dala sinu koji je u vojsku polazio, oživi (SEZ, 41, 1927, 59); j. koje veštice daju vešturcima, ako ih ko drugi okusi,

Nju je proklela Božja Majka, koja je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je

magičnim travama upotrebljuje u ljubavnim vradžbinama: on je u stanju da održi ljubav i spreči svađu (etimološka magija: majka ga daje udatoj kćeri — »kalopera, da se (ne) karate«, Danica, 9, 65; ili: »kalopera, da me ne poćera«, Vrč., Pom., 31).

, 97). U odnosima između muža i žene k. se upotrebljuje u vradžbinama da bi se sačuvala ljubav i mir (etimološka magija: majka ili sestra daju k. mladi »karanfila, da se ne karate«, Vrčević, Pomanje, 31; TRĐ, NNŽ, 3, 118).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Djevojče se skanjivaše, a i njegov otac, Ilija, ne bijaše zadovoljan, pa se razvrgoše. Ali ovoga puta nije ga rodila majka ko će mu na stopu stati; neće ni oca slušati, već će povesti onu koje se zaželi.

— zaveza stari. Ali Rade, videvši ga razgovorna, prihvati ovu lijepu zgodu i napomene mu za sestrin đerdan. Sestra i majka toliko su ga puta za to zamolile. —Da smirimo i nju, pa što bog dade ... . — veli ocu.

Već vrijeme je, jer, otkada mu je majka umrla, u kući žive kao živine: nema ko da ih drži u redu, ni da ih ispere; i svome ocu govorio je — zadovoljan je.

Uto majka se diže da vidi što je, a i otac javi se sa svoga ležaja. Pitaju je što joj bješe, a Cvijeta, mjesto da odgovori, zajec

—A što? — pita Rade. —Ne pitaj, molim te .. . —Pusti je, — javi se majka, kazaće sama... A ti dijete, umiri se, lezi! — Pusti me, majko, ovako ...

I već ni riječi ne progovoriše dok ne doručaše. Zatim pristupiše k vatri. Muški zapališe lule, a majka, kći i nevjesta stoje nad njima. —Što je tebi, Cvijeto, te me sramotiš? — prekide ćutanje Radivoj.

—Pođi! — veli otac. —Pođi, dijete moje, kad svi tako hoće! — nagovara je i majka. — Sramota je odbjegnuti ovoga čovjeka. —Reci joj i ti, Rade! — moli Radivoj, a osjeća se u zvuku glasa da je dirnut.

Cvijeta poplašeno gleda uokolo i ni na kome od kuće ne ustavi očiju. Svi je nagovaraju da se povrati: i Rade, i majka, i otac, pa kako da svima odoli? — Idem, — veli u suzama. Majka je isprati do na ulicu i gleda za njom.

Svi je nagovaraju da se povrati: i Rade, i majka, i otac, pa kako da svima odoli? — Idem, — veli u suzama. Majka je isprati do na ulicu i gleda za njom. Radivoj ide prvi, a njeno dijete uzastopce za njim. ...

—A što će otac Vojkan? —Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne. Ispod kabanice majka Petrova, starica, leže uz vatru, zastenje i moli sina da bolje naloži. — Pomete me, — veli.

— veli Ilija. Ta otkada ljudi pamte, uvijek je tako bilo .... Bolan, pope, svaka je Vjera od boga... Vidiš, moja majka bila hrišćanka, a ja sam kršćanin... kako ko hoće... nema sile.. .

Ali da je na moju, vjera ti i bog, ne bi ti ovako jašio na nama! Jutrom rano Rade se oprema u grad; majka mu stavlja u torbu pšeničnu pogaču i nekoliko komada planinskoga sira, da prismoči u putu, pregršt oraha i komad

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Možda su svili već svoje gnezdo, i možda im se oko nogu smuca čopor dečurlije, lepe kao majka. i snažne kao otac. Dimitrije Umire jedan po jedan.

Šta je hteo, kud se zaputio, hoće li iko za njim zakukati, neka u crno umotana žena, majka, supruga ili kći? Da li mu to Dorotej nešto govori?

Ilić, Vojislav J. - PESME

Akcijum vide neizbrojne žrtve, Požar galija, porazu i jad Mnoga je zvezda utrnula tada, Mnoga je majka zakukala tad! Čudni su puti kojim strasti vode, Al' sve što živi ove pute zna: Sadašnjost njina nepobedljiv grad

1885. LADA Studena zima je prošla. I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada. Za njome proletnji lahor iz mračnih planina stiže, I toplo zablista sunce na zrenik stupajuć bliže.

Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela. Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko Vrteći vreteno tanko.

I gde su oni? Je li ona živa? Il' sve odavno večni sanak sniva? Možda je nekad u minulo doba Starica majka dolazila tune, I lila suze više râna groba, I zvala sina što u njemu trune.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

To se očekivalo od mene pogotovu onda kad moj otac umre, a ja tek navrših svoju sedmu godinu. Moja majka, hrabra, požrtvovana i neumorna, svojski potpomognuta od svog brata Vase Muačevića, odličnog ekonoma, koji nam zameni

U Oseku bih dočekan oberučke. Moja majka, rodom iz te varoši, imala je onde četiri brata koji se otimahu o mene i mažahu me preko svake mere.

U očinskom domu ostadoše samo naša majka, baba i obe sestre sa svojom guvernantom. Ali za vreme školskih raspusta, ožive opet naša kuća.

Počeo sam da u Beču, gde sam proveo svoju pravu mladost, osećam težinu života u tuđini. Moja majka strahovaše da se onde ne oženim i sasvim ne otuđim i preklinjaše me, u svakom svom pismu, punom nacionalne svesti, da

tela na kojem putujemo, obasjavaju nas Sunčevi zraci, pa onda opet ulazimo u tamu, ali nam naša Zemlja, kao dobra majka, šalje bez prestanka jedan deo svoje svetlosti, koju je dobila od Sunca na poklon.

Jedina je priroda! Bezgranična, večna majka života. U ovom njenom hramu spustimo se, mi skromne hadžije skrušeno, na kolena.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

I u Subotićevoj uspavanki „Kolevka“ ovi motivi se primenjuju uz istu, mitsku simboliku (boje nebeskih tela). Majka moli kujundžije i tankoprelje da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od zraka mladog meseca

KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je majka Kolundžije zvala: Dođite ovamo Kolundžije mlade, Uhvatite zrake Od jutarnja sunca, Iz njih mi sakujte Za Vidu kolevku.

Vidina je majka Tankoprelje zvala: Dođite ovamo Tankoprelje mlade, Uhvatite zrake Od mlada meseca, Iz njih mi opred'te Za Vidu pelenke.

“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak pusti! DETE I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome, Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep!

Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila. Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline.

bilo U gorama granje, Orilo se slavno Slavujsko pevanje Laki povetarac Kup'o se u vodi – Proleće je bilo, Kad se majka rodi.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Naročito hadži Rista. Znaš da on ne propušta, a da svake subote ne dođe, ne obiđe i vidi tebe, decu. TAŠANA A majka nije dolazila? STANA Nije. Nije ni ona. TAŠANA Nikoga... STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš.

(Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih? TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano! O ne znaš ti, nano moja!

Znam da bi boljka, glava, brzo prešla, kad bih ležao i odmarao se na tvome krilu. TAŠANA (više za sebe): Crna tvoja majka i sestra! SAROŠ (ganuto): Zašto spominješ moju majku i sestru?

SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam! Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi. Prava bela raćija. Anasonlika od sto godini.

Kada sam bila grljena i ljubljena, opet ne kao Tašana nego kao venčana žena. Ni majka nije smela da me voli, koliko me voli, bojeći se da se ne osramoti; ni otac, bojeći se da se ne ponizi.

Slušam. Ti i Bog, dedo. MIRON (posadi Paraputu da sedne): Sedi tu. (Dovodi Tašanu): I sada ova, ne žena, nego majka, ona će ti druga majka biti. Ona će te hraniti, čuvati, negovati.

MIRON (posadi Paraputu da sedne): Sedi tu. (Dovodi Tašanu): I sada ova, ne žena, nego majka, ona će ti druga majka biti. Ona će te hraniti, čuvati, negovati. (Tašani): A ti, evo ti ovaj Bogom nakazani, ali za to Božji čovek.

Zdravi su. Mladoga gazdu sretoh na kapiji. Pozdravio te. I pita: »Šta radi majka?« Ne može, veli, da dođe. Sa trgovcima ima neki posao, šta li. A u kući, svi su zdravi.

I ljuljaćemo se. Celog dana ljuljaćemo se i pevati, jer ćemo biti same. Otac i majka nisu kod kuće. Otišli su na čivluk. (Pokazujući glavom na Tašanine sobe, sluškinji): Baba je gore? SLUŠKINjA Gore.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Malo-malo pa kaže neki čudan izraz; srpska reč, ali neobična. „Majka mi je bila tamo odnekud iz Sandžaka, pa eto tako ponešto još kažem kao ona, mada sam sasvim mala ostala siroče.

Izvlačio je batine Rista, i dizala je ruku na njega samo majka. Majstor Kosta zarije prste u vrat i obraze i beži. Postepeno oslabiše živci, i on tek tresne makazama o tezgu ili

„Hoćeš ovo? ono? hoćeš u kaluđere?” Hoće da svira s bandom po pogrebima i kavanama. Majka zakuka. Majstor Kosta se savlada: „Pa kako ćeš, ludo dete, u svirače, kad ni svirati ni pevati ne znaš.

Srećko svraća, razgovaraju, ponekad i ruča. Sasvim izdaleka ga tek pitaju da li mu što treba. „Zaradim, dosta.” Majka i otac spuste glavu: muči ih „zarađivanje” Srećkovo. A Srećko je vedar.

Na glas o tom mučkom ubistvu dve su žene pale u nesvest: majka jedinca Stanoja, i Seka majstor Kostina. Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je

je u magistratu bilo smeja dok su pisali taj izveštaj: otac, šnajder, koji nije mogao služiti vojsku ni kao bolničar; majka, sluškinja; brat, peva tužne pesme na uvo nesrećnima; sestra — to se u poslednje vreme govorilo u varošici — udata za

Muškarac! Tek joj smrt poveza žensku kapu. — Šteta što joj Bog ne dade da nekom bude rođena majka. — Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: — Mati je to bila,

Što je čovek! Suzu ne može da ubije!... A treba je ubijati. Rascmiljavi čoveka, sramoti ga. Stanojlina majka beše žena naših južnih siromašnih krajeva.

Probudilo se u njoj celo srce. Probudila se cela žena, majka i čuvarka dece. Pa se digla slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da

Naravno, ne smem zaboraviti da joj nisam sasvim rođena sestra, a nisam nikako majka... Svi su ljudi neprovidni, teško je čoveka dobro suditi...

Ko zna otkad je ona zapravo majka Juličina, jer stalnu i redovnu brigu nad detetom nikada niko sem nje nije vodio. Tako isto niko ne zna kad je i kako se

Dosta je brzo ipak svela sukobe u sebi na sledeće: kao sestra, morala bi popuštati; kao majka, ne smem ništa propustiti, moram upravljati tim polubolesnim i slabim stvorenjem.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

ubijenog zmaja U putiru prepunom krvi Na presečenom vratu Parčad se njegovog mača pretvaraju U drobni hleb Sveta majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Njegova se majka nije zvala Angelina, jer mu je to bila maćeha, već Marija; njegov se otac nije zvao Miljko, već Mijat, i nije bio

Interesantna je pojava da sam se ja, došav na svet, ubrzo svikao na novu okolinu. Majka, otac, braća i sestre bili su mi nekako, već od prvoga poznanstva sa njima, vrlo simpatični i osećao sam se među njima

Tako, na primer, moja je majka dotle spavala po celu noć, što sam ja smatrao za nehigijenski i počeo sam je buditi po pet i šest puta noću.

Ja sam, doduše, već ranije puštao neke životinjske glasove od sebe, u kojima je majka nalazila izvestan smisao i gostima tumačila šta sam ja time hteo reći, što mi neobično liči na slučaj sa zelenim

Tako i moje prve izraze: „du, mu, gu, do, po“ itd. moja je majka prevodila i tumačila kao da tim hoću da kažem: tata, mama itd. Stoga ja i ne beležim ta kreštanja kao prve reči.

Jednom je majka mesila i metnula testo u karlicu, pokrila maramom i stavila kraj peći da joj testo naraste. Ja sam, igrajući se oko

Povodom ovih podviga roditelji moji i svi ukućani utvrdili su da sam „vrlo živo dete“, te se majka čak i prilikom poseta brižno vajkala: „Ja ne znam šta ću, moram otvoriti četvore oči, onaj moj mali je neobično živo

dana, kada sam zapazio na njoj izvesnu prošenu, postavio sam materi pitanje: — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh? Majka, da bi izbegla pravi odgovor, jer je pitanje dovelo u zabunu, odgovorila mi je: — Tako, kaznio je boga.

Razume se da su mi posle ovakvih mojih, inače vrlo iskrenih izjava odmah zadigli suknju, bilo otac ili majka, često čak otimajući se ko će pre to učiniti.

Razume se, majka je moj zahtev da skinem suknju posmatrala sa druge tačke gledišta. Preda mnom je bila sestra i ja sam nosio sve suknjice

razloga, odlučno ostajao pri svome zahtevu, drao sam se, plakao, pištao, vrištao i valjao sam se po patosu, sve dok majka nije najzad donela jedne oveštale pantalone moga starijeg brata i natakla mi ih proklinjući me: — Dabogda, sinko,

moje srednje tetke (one što ja ličim na nju); okružnome proti uletela cela celcata sarma od kisela kupusa u dušnik, majka mi je dobila lupanje srca, a najmlađa tetka ubola se viljuškom u jezik te čitave tri nedelje zatim nije mogla da

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Kupovali smo gde smo stigli, i napunismo bisage, da bismo podelili i onima koji idu za nama. — Ej, grdna vam majka, I vi ste mi neki junaci!... Pobjegoste iz zemlje — grdi nas jedna Crnogorka.

Fijeri se zvalo. Zatekosmo veliku množinu italijanske vojske. Ispred varoši kopali su rovove za odbranu. — Jadna vam majka, bolje da kopate saobraćajnice do mora! — dobacuju vojnici. Išli smo baš blagom uzbrdicom, kada Dušan priđe Luki.

— Primam... — Pratim... — E, boga mu, ovaj me čovek kao neki demon juri. Odmori se jednom, odmori, majka mu stara. — Šta ćeš... Služi me karta... A ti, molim fino, sigurno imaš golog keca, i to onu krstaču... — Daj mi tri.

a, druže... a, Kinez! — Le-lee! — uzviknu pešak poručnik. — Da ti majka nije putovala u Kinu? 1 Kako je? 2 On se ne zove Sava! — Čestitam! — priđe mi jedan potporučnik mitraljezac.

Petrović, Rastko - PESME

Ja znam, Ja znam, Ja znam. Da je majka rekla kćeri: “Zatvori, promaja je!“ A kći spustila vez i ustala i pošla prozoru I pošla i zatvarajući videla nekog da

A majka uzviknula: - O, kćeri! I obeznanile se obe u ponoć kada prođem ulicom sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Kada je um

U nedrima hraniteljke zemlje pobeleće njegove kosti: Dok ucveljena majka isplakaće do slepila zeni; O jadni sine, Zar si široku svoju sobu za tako uski promenio stan!

Stihovi, nosite me daleko od ove zemlje: u mukama me za bolji život rađala majka, radi višega otac je sa ushićenjem plodio; život mora da je drag, a ljubavnom da se stremlje kada sam se kao Magbet u

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, makoliko da se propinjao — nije rastao. A nije se, ukoliko ga majka ne bi naterala, ni okretao za suncem. Ostali suncokreti sad su već otvoreno pokazivali svoje negodovanje.

Ali, zašto ne raste? Zašto mu jedino glava biva sve veća? Gledaju ga s tugom otac i majka: na tankom vratu, kao balončić na tanušnome koncu, njiše se dečakova čudovišna glava. Žalosti crna!

Žalosti crna! Zar će im sinak kao nakaza ići svetom? Gde da mu nađu leka? Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: — Dajte detetu med u mleku! — kaže baka. — Na ljutu boljku — ljutu travku!

Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja! — Potražićemo i naći cvet! — kažu otac i majka. — Dečak ga sam mora naći! — tvrdo će starac Milija. — Od mehura sapunice je tananiji!

I samo što je trepnuo izbistri se prvi izvor, drugi, treći, sto i treći. Osmehnu se Majka Voda Vedranu i reče: — Verne prijatelje, momčiću, imaš! Polazi svojim putem, a ako pomoć zatrebaš — zovi.

Polazi svojim putem, a ako pomoć zatrebaš — zovi. — Pomilova ga po glavi Majka Voda i dečak krete, a sve mu se čini da ga nevidljiva krila nose. Kako i ne bi?

Preko neba, kao osmeh, pređe nekakva bleda svetlost. Je li to starac Milija bio? Ili je Majka Voda dečaku rukom mahnula? Vedran nije mogao da odredi. Oči njegove majke zvale su ga izdaleka.

— govorili su i smejali se. Poče da proklinje momak svoju sudbinu, a majka poniknu očima, prvi put osećajući da je nemoćna da pomogne.

— Otkuda ti ovde, ženo? — zgranu se Sunčeva majka. — Ko te je preneo? Šta hoćeš? — Sama sam došla! — reče majka. — Tražim sreću svog sina! — Ti mu je ne možeš dati!

— Otkuda ti ovde, ženo? — zgranu se Sunčeva majka. — Ko te je preneo? Šta hoćeš? — Sama sam došla! — reče majka. — Tražim sreću svog sina! — Ti mu je ne možeš dati! — Sunčeva majka zavrte tužno glavom.

Šta hoćeš? — Sama sam došla! — reče majka. — Tražim sreću svog sina! — Ti mu je ne možeš dati! — Sunčeva majka zavrte tužno glavom. — Njegova sreća je u devojci s cvetom u oku, a devojka je u polju makova začarana.

— reče strogo Sunčeva majka. — Bolje se vrati odakle si i došla. Preteška je cena koju bi trebalo da platiš za sreću svoga sina.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose.

(Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco! (Viče): Nano! Ulazi Kata. TOMA Gde ti je sin? Sin tvoj?

Sin tvoj? KATA (snebivajući se): Pa... ti znaš... TOMA (besno): Ne znam! I ništa neću da znam! Ti si mu majka, ti si ga rodila! A šta ti znaš? Kad si i ti nešto znala? Nikad! Ništa! Od koje si familije? »Motikarke«!

— Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?... (Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide

— Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?... (Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune):

Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. (Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao. MAGDA (razneženo): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna.

— Otac igrao i plakao: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi jagnje đurđevsko!

MITKA (Koštani i ostalim): Svirite bre i pojte već. KOŠTANA (peva): Stojanke, bela vranjanke! Kad te je majka rodila, Na šta je okom gledala: Da li na sunce sjajano? Ili jablanče tanano?

A kad ti vidim dve oči, Dve tamne oči, dve noći, Kail sam mnogo na tebe, Ja da te vodim za sebe, Pa kud mi majka živuje, Da mi te ona miluje, Da živiš kako gidija, Da gučeš kako kumrija, Bre, lele, džanum, Stojanke, Stojanke,

Ali ne znaš je ti. Stara je to pesma. U moje doba, kad ja beh mlad, tad se ona mnogo pevala. Tvoja majka, Salče, pevala mi je. (Salčetu): A, Salče? SALČE (zadovoljna): Koju, gazda?

Sutra, sunce već izišlo visoko, visoko — a nje iz sobe još nema. Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno poje: O jansana a’nn đeldi Ojan,

Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije! KATA Šta hoćeš majka da ti donese? (Hoće da mu opipa čelo.) Kamo čelo? STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me!

Šantić, Aleksa - PESME

Uza nj, tek malko na šiljtetu niže, Kô simvol sreće, naša majka bdije; Za skori Božić košulje nam šije, I katkad na nas blage oči diže. U To bi halka zakucala. — ''Petar!

Svaki mu od nas u zagrljaj hita, Majka ga krotko susreta i gleda, A on se javlja, pa do oca sjeda, I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

OD svoje majke ko će naći bolju?! A majka vaša zamlja vam je ova; Bacite pogled po kršu I polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

Kô pusta grana kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka plače za svojijem čedom.

Kô pusta grana kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka plače za svojijem čedom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

i severnoj dalmaciji, po celom Primorju od Kotora do Zadra, kojem je poslednjem gradu posvećena naročito lepa pesma Majka Margarita iz početka XVII veka...

Da, videh: njegovi otac i majka drže mu glavu i njegova žena (kleči) pored njega. U Mahabharati drevnih Indijaca, koja je završena najdalje u IV veku

U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt. Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina. Milica je devet puta hvatala za uzdu bratovljeg konja i devet puta sklapala bratu ruke oko vrata.

Niz herojskih kosovskih likova snažno završavaju stara Jugovićka i Kosovka devojka: herojska majka „tvrdoga srca“, koja umire bez suze u oku, i junačka verenica, koja prevrće po krvi junake i zalaže ih hlebom i zapaja

Retki su trenuci kad se u pesmi priznaje turska nadmoćnost. To je samo u dva-tri slučaja. U jednoj prilici majka Jevrosima savetuje Marka da postupi po turskoj želji: I bog će nam, sinko, oprostiti, a Turci nam neće razumjeti.

U pesmi Marko Kraljević izbavlja bega Konstantina nalazimo i ove stihove: Sagnula se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje

Pole je pokriveno mrtvim junacima. U tu tišinu verenica i majka unose nemir svoga srca i mere njime veličinu gubitka. Tako rade i stara Gandhari i njenih sto snaha na jednom sličnom

koji je kadar „stići i uteći i na strašnu mjestu postajati“, čovek kom je kuća divan-kabanica, mač i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku...

Najbolji dokaz za to je Smrt Senjanina Iva, jedna, od najlepših naših pesama. Majka je usnila neobičan san, prota ga protolkovao, i ubrzo predskazanja su se obistinila, — to je kalup po kome je izrađena

knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče vila; i najzad tzv. slovenska antiteza.

Takva su i ova: Moja ruko, zelena jabuko! Snaho jelo, nenošeno zlato! O ti bane, oči obadvije, s kojim majka ide po svijetu, po svijetu i po žarku suncu!

U pesmi Smrt majke Jugovića ponavljaju se stihovi koji izražavaju materino odupiranje bolu: I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

da se rekom plovi Mamac da se riba lovi Pesma da se lepo peva Munja da kroz oblak seva Molba da se nešto moli A majka je da se voli DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom Što

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— I moj Đoko uvijek odjuri trkom, sve se za njim prašina diže — pohvali se Potrkova majka. —A moj Lazar okrenuo pa i nedjeljom obilazi školu — javi se kolar, Mačkov otac.

— viknu momčina. — Ni ovi iza mene ne gledaju kud pucaju! — trže se dječak. — Kako ne gledaju, jadna ti majka, a šta ti je ovo na šeširu? Stric skide šešir i u čudu se zagleda u dvije rupe koje su se odnekud otvorile na njemu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Avlija je sva bila u cveću. Kao i svi na Istoku, i Mane i majka mu Jevdokija voleli su i negovali cveće. U kući je bilo i golubova i gugutki u korpama povešanim ispod krova.

— Jevda, majka Manina, bila je još lepa i držeća žena, još ispod četrdeset godina. Ostala je rano udovica. Imala je muža kojega je

Ona je čisto umela sinu i misli njegove pogoditi; čim bi samo pomislio i u sebi zaželeo nešto, majka bi mu pogodila šta želi i misli i ispunila mu već!

Tek onda poče majka poizdalje nagoveštavati Manu da bi već trebalo da joj nađe „odmenu“, jer ona je, veli, već ostarela.

O toj stvari je već nekoliko dana mislila najozbiljnije Manina majka Jevdokija, pa je naposletku i sazvala jedno veće — familijarno veće od rodbine, već postarijih žena.

Manina majka im kaže zašto ih je zvala. Ispriča im šta ju je nagnalo da ubrza stvar; ispriča im o novinama i o onom rezilaku, i

E, što mu, Jevdo, ne zboriš, ete za njuma? — E, šta da činim?! — veli Manina majka. — Zašto da mu zborim? Što da ga karam? Karanje nema! U vojsku teraju sas zor, a u ženidbu — jok!

“ vika pa druga. Bož’ke! da se polome služejeći me!... A ja si sedim, pa, kako pašina majka, primam si čes’ i od jednu i od drugu, ama si mislim u pamet: „A ripčiki!

— Ama, ja veće vido’ moj k’smet i sreću sas teb’!... veli mu mati ljutito. — Mane, Mane, majka ti ne plakala! Što misliš? Ja sam si prosta žena pa se ič ne razbiram i ne znajem ovaj sagašnje...

— Lele tugooo! Istin’ rekoše koji kazaše: „Da ne dava Gospod na dete što mu majka pomisli!“ Ete i s men’ i Manču mi alis ta si je sag rabota! Može da i neće bidne baš tako lošo! Done! Done, mori!

E, kakvo je toj sag zastupilo, bog da čuva!... Ni se tatko ni se pa majka sluša! Što je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tače!... E, kako to?...

Što je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tače!... E, kako to?... Niki me ič ne pituje, a belkim sam majka!... — E, — uzdahnu Tasko —— toj si je, Jevdo, naš k’smet...