Upotreba reči majke u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— a u meni je jad njihov i žena njihovih; ja sam, sanjajući, strepila za njih, a oni se, budni, ne sećaju svoje stare majke! Ja vičem: „Odneće me voda!“, a oni u dućanu broje pare: novac je vreo, voda je hladna, a njino srce je led.

ne puštaše ruke iz svojih uvelih ručica, milovaše je i ljubljaše, umiljavajući se, kao dete koje nije odavno videlo svoje majke. A u tužnim očima ležaše izraz pun blagodarnosti: — Ah, imala sam oca, prijatelju, ali ga ne pamtim.

“ „A kud ću ja među onolike gazdačke devojke? One sve u svili, a ja?... Ja sam sirota devojka, bez oca i majke“. On me posmatraše malo poduže, pa onda mi, oborivši oči dole, tiho progovori: „Ti ćeš zato opet biti najlepša

„Sram te bilo“, reče kaluđer, „pijanico! Sad, kad je vreme radnji, džanum, ti piješ, kao da nemaš kuće, majke i žene! Napravio si od sebe nigde i ništa, džanum! Vinograde si batalio, stoku si napustio, njive rasprodao.

— Ona me je volela, dok beše još u Kniću kod majke; a sad?... — I on ćutaše zamišljeno. Ali kad Đoša sa Stojnom doigraše do njega, on pretrnu i, metnuvši svoju snažnu ruku

Obradović, Dositej - BASNE

i što njemu nije ni na um palo, to smo mi kadri izmisliti, a sami smo sebi čisti i neporočni kolik' da smo danas od majke rođeni. A da kad smo taki, zašto se ovo govori? Za milu dečicu i za neporočnu i bezlobnu junost!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A tek ćemo na Lijevče polje! ISTOČNICE Ko kaže da će sveci i junaci? Idu udovice junaka, idu majke svetaca, pekara, bojadžija - bežite s puta! - idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta!

Ja svima rađam, rađam i danju i noću, rađam sve, oblake, planine, reke, sinove i kćeri, majke i muževe, rađam kovačnice, puteve, rađam točkove, hrastove, raž, kovilje, lađe i laste!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Naokolo malo njivice, nešto povrća, livadica. Sve lepo uređeno. Strahinja je još u detinjstvu ostao siroče, bez oca i majke.

Ognjan taman obrazdio prvu brazdu, pa hoće da ovrati... kad eto ti mu majke. — Nuto moga matorca kako mi radi!... — kliknu Miona radosno, pritrčavši, pa uze grliti i ljubiti Ognjana.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Tu se, u jednoj drinskoj otoci, Starači, koja iznad sela teče, udavila devojka, jedinica u majke, koja beše s majkom došla u Jordan, u goste.

napitamo, A zemljicu krvcom obojimo I mejdane stare podnovimo; Rok neđelja, mejdan poneđeljnik, A utornik da kukaju majke: Ali moja al̓ tvoja, Alile!...

Pa i sama žena toga doba bila je nešto drugo. Ona nije naličila na majke i seje ranijih vremena. Celo pokoljenje kao da je s neba spušteno.

Čak je jednom pokušala da ga odbrani od majke svoje. Mati se zaprepasti čuvši njene reči. — Šta reče, nesećnice?! — Rekoh: on nije kriv! — Otkud ti znaš? — Znam!

Ja se ne mogu s njima boriti! Pa kad to ne mogu, mogu mu se malo umiliti; a umiljato jagnje i dve majke sisa!... A Kruška?... Kruška, brate, kao da nije Turčin! Eto, reci i sam! — Gotovo, vala... — potvrdi Ivan.

Ona ga samo pogleda onim njenim velikim očima, kao da bi htela reći: što pitaš? — Ja sam se tebe uželeo kao dete majke!... Ona je muzla... Mlazevi mleka šibaju u muzlicu... — Šta ti je?!... — Zar meni? — pita ona. — Tebi, jest!...

— A zar ćeš opet ostaviti majku! — jeknu Petra. — Moram, majko!... Moram rad onog roblja što je od svoje majke odvojeno!... Ja sam gledao po nekoliko sindžira roblja: sve je mlado, kao kaplja rose.

Ja sam gledao po nekoliko sindžira roblja: sve je mlado, kao kaplja rose. To su Turci od majke odvojili da pod nož i na muke metnu!...

Idi, sokole moj!... Idi, brani one koji se odbraniti ne mogu!... I oni imaju svoje majke, koje za njima cvile!... Idi, sine, idi!... Stanko je poljubi u ruku i izide iz sobe.

Iz njenih očiju kao da je čitao: misliš na me, na moju, ljubav, a zaboravljaš tolike ucveljene majke i seje, zaboravljaš ljube u rod opremljene!... Nema nama milošte i milovanja dok sve ne zapeva jednim grlom!...

Tišinu noćnu narušio bi samo poneki teški uzdah, koji bi se izvio iz grudi nesrećne majke... 11. MALO VEDRINE Prođe nekoliko dana. Ranjenicima beše mnogo bolje.

Ko se šancu primakao, taj više ne vide Bosne ponosne, ne zagrli majke ni seje, niti poljubi ljube. Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi.

Dučić, Jovan - PESME

kap gorčine — I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao glasi davno nestanule majke.

oči freskama sa svoda, Glave kipovima herojâ iz bajke; Spržili ste seme u strahu od ploda, I reč ubijali ubijajuć majke.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Oni imaju, istina, sve i svja, pa ipak oni nemaju ništa! Oni nemaju svoga bolećega, nemaju... majke! Ali onaj, onaj čovek! Ko je taj čovek? Šta me to toliko vuče njemu?

Badava! Ja sam video prestravljeno i isplakano lice moje majke, s tajanstvenim osećanjem slušao reč „vezikator”, mirisao paljevinu i čađ, ali ipak onaj hlebac što ga donese čiča-Ćorđe

U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac!

Otvorim oči i pogledam: pun mesec gleda pravo u sobu, a njegov paučinast zrak pao na lice moje majke. Oči joj zatvorene, lice kao u nekog teškog bolesnika, a grudi joj se nemirno dižu. Više nje stoji moj otac.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze vriskom tare I život kune svoj? Tu prekide Jula opet, jer kad je pevajući ovu strofu pogledala

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pa onda, što god bi slučajno od materinih stvari našlo se u toj sobi, on bi cepao, bacao. — Kurvo majke, kurvo majke! ... Ili bi mu dolazili na um očevi gresi.

Pa onda, što god bi slučajno od materinih stvari našlo se u toj sobi, on bi cepao, bacao. — Kurvo majke, kurvo majke! ... Ili bi mu dolazili na um očevi gresi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Onda uze sa stola sliku svoje majke i poljubi je nežno, pa to isto učini i sa onom slikom verenice, a zatim obe spusti u sanduk.

Preko puta njega baba u crnini, kao ne ka svetiteljka, sa izrazom one besmrtne blagosti opšte majke, rukama nisko i skrušeno skrštenim i glavom nešto malo nakrenutom na jednu stranu; do nje puna žena sa onom žutom kao

Sav onaj izraz užasa najedanput iščeze, i na samom licu one nesrećne majke isečenog oficira, vidljivo zaigra jedan osmejak zadovoljstva.

Afrika

Veli: „Bila je švalja kod moje majke, kad sam došao na odsustvo u Tre Kastele. Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer

Preko puta ove majke sedi starica na tronošcu, kraj ulaska u stanište. Pored nje naslonjena je jedna gomila motki od najskupocenijeg ugasito

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

i zjelo bogatu Varvaru Stritceski, Pavlu su utrapili jednu Varvarinu rođaku, Katinku Petričevič, siroče bez oca i majke, koja se bližila tridesetoj godini. Nije bila ružna, naprotiv, ali je bila nagluva i svi su to, u Novom Sadu, znali.

Pavle je znao za njih. Ti ljudi su, u Sremu, važili za budimske serbske majke. Rakosavlevič je primio Isakoviča, odmah, u svoju kuću.

Hteo je da ih skine sa vrata, pre nego što umre. Devojke su, međutim – kad ostadoše bez majke – čuvale jedna drugu, pa su ljubakale sa oficirima, ali, u krevet sa njima nisu puštale jedna drugu.

Zatim se dugo, prao i pirkao, stojeći u svom bakarnom lavoaru. Kad je, najzad, legao, na svoju postelju, go, kao od majke rođen, slušao je dugo, zamišljen, uz treptanje sveće u šandali, zrik popaca, iz noći.

Tebe matoru ću umlatiti bijući samo ako mu još jednom daš! Komad u šake pa jedi! A on onda već plače li plače, žao mu majke, umlatiće je Goša.

Ponesi, Petro, i podaj deci prija Jovaninoj! To je bila jetrva njegove majke. Ovu čuturicu, Petro, podaj prijatelju Gavrilu! Rakija je ljuta, lepa! Nije komova, kakvu on ima.

Kopša mu je bio saopštio da serbske majke, grofa Bestuševa, u Beču, više nema. Neprijatelji serbskog naroda premestili su ga u Saksoniju.

Posle odlaska serbske majke, grofa Bestuševa, iz Beča, prvi prijem kod novog, rosijskog, posola prepričavao se, u Engelbirti, kao prvi zračak

A ponavljala je zadihano: „Ajde, serce, ajde!“ Ta bestidna žena ležala je, posle, gola, kao od majke rođena, a lepa, na njegovoj postelji, šapućući nešto.

Jedina žalost njena bilo je to, da joj je otac odveo, u goste, decu. Šta li sad rade njena deca, bez majke, u Novom Sadu? Njenog je muža to ljutilo. Đurđe joj reče da nema šta da brine, da nema šta da brinu.

“ Horvat je gledao da u Rosiju odseli puškonoše, a nije primao u transport, rado, ni žene sa decom, a kamoli stare majke.

Neka se seti majke svoje koja je nad njima, obojicom, ruke u plaču širila, i neka oprosti Pavlu i da je kriv, a znaju da nije.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Za ove ideale umiru ne samo sa stoicizmom nego, kako pesma kaže, „smrti se smiju i rugaju“. Majke i žene više vole kad im sinovi i muževi s čašću poginu, no da su sa najmanje povređenim obrazom ostali u životu.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

žvaći Nem ti vetar nema voda nemo cveće Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze 11 Izbrisao sam ti lice sa svoga lica Zderao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA

Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala. ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale?

Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala. ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale? Škola im je došla do guše, tamo im deca uče da puše!

A kako ih prepustit’ ulici, gdje je odgoj djece na nulici? i kada je majke uhvatio očaj one su sele i popile po čaj, zatim su našle jednu zdravu alu da im jede decu nevaljalu.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

mi bliski rođak, i ako smo mi, to vi najbolje znate, rod samo po tome što je vaša majka bila žena nekakvog rođaka moje majke. I tada će, razume se, parnica dobiti sasvim drugi oblik. SPASOJE (zabrinuto razmišlja): Hm! Hm! Hm!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Možda i kao ludak. U porodici tvoje majke dosta je i toga bilja! - dodao je. Stanika je kao nešto poslovala po kuhinji i izgledala je kao neko ko ne želi da se

U svim bajkama koje sam čitao šumske vile imale su lik moje majke. Odavno sam prestao da čitam bajke i da obećavam bilo šta.

Njen otac, još pre nego što su se naše majke rodile, prokockao je vinograde na ostrvu Crnih bisera, a onda, kad već više nije imao šta da stavi kao ulog, stavio je

To mora da je jače od njih, govorio sam sâm sebi, sve dok nisam pogledao u Nedu i setio se majke i Rašide. Sada sam znaš: Neda i Rašida biće varane dok ne nalete na nekog druga direktora kome će ono što bi drugi

Pomislih da pozvonimo i drugu direktoru, mom očuhu, ali se setih majke. Setih se da bi skočila uplašena iza sna, a zatim ne bi uspela da zaspi do zore razmišljajući šta će biti s onom

Tvoja majka veruje da ćeš već nešto biti. To, uostalom, veruju sve majke. A ti? Šta ti veruješ? — Zaboga, Rašida! — okrenuo sam je prema sebi.

- Mogao si da tražiš neku kintu od svoje majke. Zar nisi? Ona teje, ipak, rodila, Slobodane! - Rodila je sebi bedu, Rašida. Ti znaš koji je danas datum?

Bože sveti! Nije li joj moj otac sličan, samo što je njegov oklop galama? Ono: „Zar baš uvek ja, sve ja?” Oklop moje majke je ćutanje. Vladin bezobrazluk! Šta je moj oklop?

Sunce se klatilo na nebu kao ogromna zlatna riba. Setih se Rašidine kose, a onda majke. Sinoć je bila izbezumljena. Do danas je već morala zaboraviti.

Iz Karanova je dopirala zvonjava pomešana s groktanjem džeza iz glasnogovornika. Za trenutak se setih lica moje majke, Melanijinih očiju, Bagrickog sa svim njegovim mačkama, onim što su te mačke značile, hoću da kažem.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

nje i Fredegonde, žene franačkog kralja Šilperika I, ona je stradala; Fredegondin sin Kloter II ju je, po nagovoru majke, dao rastrgnuti konjima na repove bouillon (bujon, fr.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Da su mu nejaka deca sad ostala bez majke, to ga nije toliko potreslo. Za bratom je čak osećao izvesnu žalost; bio je uveren da mu je brat Aranđel mnogo

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Pomami (toga i toga) za mnom!“¹⁸ U visočkoj nahiji da bi momak „pobudalio“ za devojkom, pomeša se mleko od majke i kćeri koje istovrsmeno doje decu.

⁵³ Kada se rodi žensko dete, u đevđelijskoj kazi „odmah okrenu naopako onu asuru na koju je dete prvi put od majke palo, da se porođaj okrene sa ženskog deteta na muško“.

u đevđelijskoj kazi veruju da će do promene doći ako majka koja rađa žensku decu proguta pupak deteta koji ukrade od majke koja rađa mušku decu, a ako rađa mušku decu, trebalo bi da proguta pupak ženskog deteta.

Nestrpljenje da se što pre otkrije pol deteta u utrobi majke dovelo je do raznovrsnih postupaka kojima je cilj da se još u toku trudnoće predvidi hoće li trudica roditi muško ili

Fiziološko i fizičko odvajanje od tela majke, biološko rođenje, samo je neophodan ali ne i dovoljan uslov da bi se dete rodilo kao član društvene zajednice, odnosno

Kažu da su se nekada takva deca spaljivala, budući da nisu bila dostojna da žive (zato su majke krile da su dete rodile na Božić). U vranjskom Pomoravlju veruju da će dete rođeno na Božić ostati siroče.

Kao dokaz može poslužiti svedočenje o obrednom čišćenju majke pre prvog dojenja. Da bi majka svoje dete posle tri dana zadojila, ona je morala prvo da se umije „molitvom“ a zatim da

Dolazak majke, ali i svih drugih žena (rođaka i komšinica) u obredni obilazak porodilje i deteta naziva se povojnica.³⁹ Žene koje

“⁵² Šta je uzrok ovom neobično dugom odlaganju krštenja? Mada se ovde kao razlozi navode nesposobnost majke da spremi posluženje kumu, odnosno čuvanje nekrštenog deteta za umir, mislim da su ovi praktični razlozi došli kasnije i

Brojnost i raznovrsnost ovih postupaka, kao i različiti eufemistički nazivi za babice („one“, „ona bolest’“, „majke“, „noćnice“ itd.) govore o velikom strahu koji narod oseća prema ovim natprirodnim, opasnim htonskim bićima.

Posle pokladne večeri, uoči velikog posta, iz preventivnih razloga, majke svojoj deci oblače prevrnutu košulju da ih veštice ne nađu.

DANA DO KRAJA PRVE GODINE: VEROVANjA, OBIČAJI I OBREDI DOJENjE Mleko kao posrednik između nesocijalnog deteta i majke u verovanju srpskog naroda ima sakralnu snagu, a o njegovom kultnom značenju svedoče mnogi običaji, magijski postupci,

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA NESHVAĆENE Tražim pomilovanje za neshvaćene koji ne umeju da premoste ni kapilarskih razdaljina do majke i sina, do svakodnevne stvari proste; za one koji ostaju strani rukama što ih drže u naručju, suncu pred kojim se sve

Za čoveka koga živa sahrane pa nije ni na zemlji ni u njenoj tami i memli. Za viteza kome su ruku ljubile majke i koga su blagosiljali starci dokle ne poseče troglavu neman gradu ispred samih dovrataka, dok ne potuče po stenju

Za prećutanog velmože sina kome se smiluje uboga kudeljnica iz potleuša. Za dete ničije što bez nedra majke život poče, kome ne ostavi otac štita, za nahoče kome nema niko da dvori, niko da mosti, niko da tepa, samilosti!

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

« a majke im celivale ikone čudotvoraca i mesile torte u obliku padobrana sa korom od glaziranog šećera. Tehnika postade opijum

je skakala u more sličan letu pljosnatog kamena kada se odbija od površine vode; njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto kada je prvi put došla u baštu »Jadrana«...

svoju udobnu kuću koja liči na razgaženu papuču, na drage uglove i prašnjavi abažur sa resama, na podgrejana jela svoje majke i osušeni ivanjski venac iznad vrata. Na svog psa Džonija.

Dođi da ti uzmem meru! Laponijo smrdljiva! I mi smo majke, životinjo izlapela! Gulikožo! Smradu malograđanski... U vici i praskanju stakla, Maki grabi devojčicu u naručje i trči

Pronađi u njemu ljudsko biće! — naredi Nina sama sebi. I on je čovek, sin svoje majke, sigurno dobar prema njoj, bivše dete koje je neko nekada davno povredio, pa se sad sveti svima.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

O svakom đaku sam sročio po jedan distih. Stihovi su lepo primljeni, osim kod majke male Lore. Za njenu ćerku, po imenu Laura, napisao sam da je okružuje l'aura, misleći na svetli krug oko svetačkih

Kad bismo se jače sporečkali, voleo je da se našali „Malo poštovanja, molim! Ja sam samo neku godinu mlađi od tvoje majke...

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Smrt Majke Jugovića (1907, [1911]) i Lazarevo vaskrsenje (1913) jesu književni izraz novoga nacionalnoga idealizma i poleta.

Milićević, Vuk - Bespuće

dana zvona s manastira, tome zvuku odazva se negdje duboko u njegovoj duši jedan odjek iz mladosti, koji ga sjeti majke, braće i djetinjstva, toga bezazlenog i dobrog doba, koje ga preplavi sa hiljadom uspomena, — i u njemu se javi želja i

Ona se osjećaše sama, sasvim sama, uz neuračunljivog oca, bez majke koja se negdje izgubila u svijetu i o kojoj nije ništa čula.

Radičević, Branko - PESME

Već je vreme, dosta bi praštanja, Dosta zbora, dosta svetovanja, Junaci se konjica hvataju, Majke, ljube, seje odstupaju, Ali mnoga tajom zasuzila, Ma ne suzi Stojanova Mila, Teški jad joj srce pokosio, I u oku

Već i hladne iskopaše rake, U njih mrtve spustiše junake, U slavu im pesme zapevaše — Al' i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice Zakukaše kano kukavice, Svaka svoje jade udesila, Ponajljuće Stojanova Mila.

“ Što će baba, nije fajde, Već je u kut sela, Pr „Dela, bako, dela!“ „Dva deteta, kô vi mala, Majke svoje ne slušala, Pa zato i Bog pokara“, — Tako zače baba Mara. „Išla šumom jedanputa, Zalutala sa svog puta.

ispusti svilenu zastavu, Za njim pade jedno Arnauče, Ta čelo mu na četvoro puče, Pade Asan, Bog ga satukao, Jer on majke svoje ne slušao: Ona rekla: „Ne id' na Srbinja, To je, Ale, guja prisojkinja!

Ti zaštedi, e Turčina zgubi, Da ne daje izgovora ljubi, Što od majke jedinca oteo, Pa za srce kukavnu ujeo... Al' odatle dva do tri koraka Gledni onog turskoga junaka, Crna oka,

gospodara, Gospodara, prijatelja stara; Ali Srbin svak' veseo pevne, Kada taki pod mačem mu zevne: Mloge l' srpske majke j' ojadio, Mloge l' Srbe prevarom zgubio, A najgrđa beše najpotonja, De pogibe Miloš i Radonja.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Ime oca i majke? — neumoljivo je ispitivao narednik, spreman da zapiše. — Vid i Soja — začu se glas moje majke, istanjen i paćenički,

— Ime oca i majke? — neumoljivo je ispitivao narednik, spreman da zapiše. — Vid i Soja — začu se glas moje majke, istanjen i paćenički, jedva ga prepoznadoh. — Je li dosad kažnjavan i osuđivan?

Nećemo im vratiti da sto ruku imamo. Vačkonja se sumnjičavo zagleda u bezimena noćnika. Majke mi božije, imaš ti sto i trideset ruku.

Kuda ćeš, de, pobogu si brat, u bijeli svijet, gdje nema ni Bosne, ni svog sela, ni našega govora, ni majke krave, ni šljivine grane. Nije druge nego tući se ovdje, pa jal nadbiti ove naše, jal opet nekako ...

Njihovi su tamo, u obruču, pa sad čemerni svijet zebe i strijepi na šta će sve ovo ispasti. Naročito su majke uporne, neustrašive i zaslijepljene.

Vraća se natrag nabrana čela, ali već na pragu ošamućen zastane: na njegovom stolu miče se zamotuljak s djetetom, a od majke ni traga. — Pazi je, pobjegla!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi. Svetlost se gasi, ali tako da nepomične siluete Hasanaginice i majke Pintorovića ostanu vidljive.) HASANAGINICA: Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku.

Ne znaju da je sudija u kolevci... Na da ne čujem ni kad prvi put kaže „mama”, a majke mu nema, već negde mrtva u pustinji živi...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Otac ti i starija sestra umrli, a ti s majkom ostala. Nešto od neprodatih njiva u selu, a nešto i od nadnice tvoje majke, vi dve živele ste lepo i tiho. A ti beše uvek, od sviju komšijskih devojčica najbolje i najlepše obučena.

Nisam se njih, lično, bojao, već nisam hteo da izgubim ono poštovanje i ugled koji imah kod njih a osobito kod tvoje majke. Govorio sam sebi i ubeđivao da ovo nije lepo i časno od mene. Kuda će nas sve to naposletku odvesti?

— Ako nisam bila kuma i starojkovica, a drugo sve znam. Ali, što ja... Eto, plače, moli: „Majke, zbori ona, nemoj slatka majke. Zar sam ti toliko nakrivela, te to hoćeš...

Ali, što ja... Eto, plače, moli: „Majke, zbori ona, nemoj slatka majke. Zar sam ti toliko nakrivela, te to hoćeš... Bolje mrtvu u „kovčeg“ da me ispružiš, u crn povoj da me poviješ, nego li

— Ćuti, ćuti... Gospoda imaš, ako majke nemaš... Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on... oh!... — grcaše ti. — A zar nam je zlo mislila i govorila:

Ko će to da zna? V Beše početak zime kad na glas teške bolesti moje stare majke opet dođoh. Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo.

Gledate, gledate, pa... More, i zemlja je tamo druga! Ležite i pružate se slobodno i poverljivo po njoj kao pored majke. Pukne li leto, u kuću se ne zaviruje.

— Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se? — I brzo od majke uzima povijenog mi brata, grli ga, ljubi i unosi u kuću.

I iziđe s devojkama u drugu sobu. Moj otac prihvati: Kumitske čete vodija; Mnoge su majke plakale! Tomča, pognut, na iznenađenje sviju, upade i produži, više kao za sebe: Najviše majku Jovana!

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Ljubov čistu nećemo gasiti, Nit’ jestestva zakone gaziti. Blago nama, mi ćemo bit’ majke I rađati CESARU junake. Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti, Sa suzami NjEMU govoriti.

Kostić, Laza - PESME

A nevesta nema glasa da joj vriskom odoleva, sakrila se za stup zlatni Astarote, majke sveta. Za stup zlatni Astarotin, što počiva na njem greda, a na gredi krov kristalov golemoga hrama sveta.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

DJEVOJKA BRŽA OD KONjA Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinnle vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila,

A zmaj mu odgovori: — Moje je ime Mladen. Onda mu Stojša rekne: — I ja sam najmlađi u oca i majke. Pa se onda puste i zbrate i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.

A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa. Eto sjetio sam se svoje pokojne majke, pa mi se nešto ražalilo i steščalo. Na to će baka: — Mâ znam, sinko, znam ali ima tu i još nešto.

Čoek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostade zdrava kao od majke rođena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a ovoga zagrle car i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u

Majci se ražali, sve joj suze svrnu na oči. A kako i neće, ima li boljeg prijatelja od majke; samo kad se spomene ime majka, puna su usta.

te uprepašćeni počeše jedan drugoga pitati: — Ama Ive, — reći će Stipe — ako se križati znaš, i tako ti svete divice majke Isusove, jesmo li mi ovo?

A Ive će na to: — Svetoga mi križa i blažene divice majke Isusove, til sam i ja tebe to pitati. Kad pogleđim tvoje lice, til bi reći nismo.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Eto ovako. (Digne je, pa joj pokaže.) STANIJA: I to jedno muško i jedno žensko? LjUBA: Jeste. STANIJA: A šta vele majke i očevi? LjUBA: Kažem ti, ništa; nego su jošt neveseli, ako im neće niko da uzme kćer da igra.

LjUBA: Kad mi dopušta da se nosim po modi, valjda će mi i to dopustiti. (Čuje se kako baba kašlje.) Jao, evo mi majke. Da nas ne zateče ovako. (Uzme knjigu i sedne kod astala, Milan također.) 2.

I kad krasne oči njene Stidna zora otvori, Ah, učini, da se sanak, U istinu pretvori.* Je l’ da je lepo, majke? STANIJA: Tako u naš vilajet pevaju kurjaci, kad dojdu mesojeđe. LjUBA: Tebi sve nije pravo.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(8. VI 1989) PIETA Srce je Majke srce Bogomajke Tin Položila sam obe uske šake Pod tvoja pleća, pridigla polako, Pokretom koji na kretnju se seća Kad

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Od oca sam nasledila ljubav prema lepom (!), a od majke sistematičnost u masiranju. Od bakute — sposobnost da se eskiviraju teškoće.

zakmečimo u sumornim sobetinama gradske bolnice, zajedno sa drugom nižerazrednom dečurlijom od zla oca i od gore majke.

“ — a on, paži šta mu odgovara: „Majke mi, gosn sudija, kaže, čisto zezanje! Na časnu reč! Skočim ja tako s Lokruma i zaronim iz zezanja, radi društva.

Kada bi uvek postizao takve brzine, mogao bi glatko da se zaposli u bilo kojoj novinskoj agenciji. Majke mi. TASS, APF, MENA, ROJTER, UPI, TANJUG plaču za njim. Moja bakica najviše voli TANJUGA.

toliko iskomplikovale da već i ja sama sumnjam pomalo jesam li muško ili žensko, lezbos ili peškir, frigos ili nimfos? Majke mi! Trebalo je lepo da mu kažem da ni mrtva neću da izigravam zamorče u njegovoj smrdljivoj seksualnoj laboratoriji.

— Njega su do osme godine hranili isključivo bananama i ananasom! Doznao sam to od njegove majke… — Zašto bananama i ananasom? — uleće maman ko kec na jedanaest. — Zato što lekari nisu bili sigurni da nije majmun!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

O tmurno podne lađom udaram i brodim, brodim bez jedne javke. Nije li biće gašenje žara, pelinov cvetak u krilu majke, pahulja žarka što se razara i hrli, hrli od želje žarke? Seli se telo u čašku krina: cvati mi, cvati Roѕa canіna.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Kada je bila svečanost ovde, išli su u vinograde da kradu grožđe, i posle ih boleli stomaci, i majke morale da ih biju. Slavni junaci, ti iz Belmontehe!

Rukovah se sa staricom. — Zadovoljan sam što sam vas video. Pipo spava? Rekli su mi da ste ga vi spasli. — Majke su za to, gospodine. I to nije prvi put. Kad se setim dok su još bili mali!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5 Sin majke Agare i prezreni Juda, Sa pobožnim strahom obilaze tuda: Smrt slaveći tvoju, na koju se seća Toliko stoleća!

O toj lepoj maloj tici pričaju se čudne bajke: To je duša male kćeri nad grobnicom mile majke. Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo?

Usreći mi čedo moje Po dobroti volje Tvoje”. I Gospod je saslušao Molbu bedne majke te, Anđela mu čistog dao, Da nad njima večno gre; Da ga mučnom stazom vodi K čistoj pravdi i slobodi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Nađoste me gde ležim u lišću imena tajnog, možda biljnog, a ko sam ne znam da kažem; pola mi imena osta na prsima majke, pola na okoreloj usni diva.

i vrtove bogate gde divovi u pučinu zagledani neće stopalom tvrdim da stupe na čelo nejakih, tu da sednem kraj majke nezlobive.

čobanima podzemlja živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje zeleno i deca belozuba žarko u prsa majke svoje ljube. Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca. A zlata mi niko nije dao da reči svoje izvezem.

je u savezu s biljem po običajnom pravu a voli one koji neće da se sahrane da pretvori u mumije no više se brine za majke i ostale ustanove pune mleka i za lišće što živi od hlorofila moramo hvaliti sve hranioce sad kad veče nudi

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

3 SIROTE MAJKE... 6 OD SADA PRIPADAMO OTADžBINI 9 ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!... 22 NA DUGOM MARŠU 28 TAMO SE GINE 32 NA PADINAMA

A planine i pojate ostale su puste... SIROTE MAJKE... Moji su roditelji stari, patrijarhalni ljudi. Majka se brinula da mi se nije šta desilo, a otac, kao stari ispravan

— Naravno da to ne može dugo trajati. Na jesen ima sve da se reši — govorio je otac. — Sirote majke! — plakala je moja mati, brišuće oči keceljom. Ona je uopštavala svoj bol, plakala je zbog sebe, a i za druge.

— Mati mi pade oko vrata. Osećao sam kako drhti i sve me jače steže. Zaplaka se i sestra, valjda što je videla od majke. Otac je grizao usnu i sa mukom se savlađivao. Onda se obrati majci. — Dosta, budi pametna. Šta buniš dete...

Pri ulazu je stajala masa ludi i žena. Ocevi, majke, sestre i žene preko ograde razgovarali su sa svojima, savetovali se, zavetovali i bili.

Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe. Deca plaču od zime i grče se uz svoje majke.

Prošli smo ćuteći... kada zađosmo u mrak, niko ni reči ne progovori. Smrt maloga, nevinoga deteta i bol ojađene majke potresli su više skamenjene duše vojnika nego one gomile mrtvih ratnika na bojnom polju.

Zanemeo i zbunjen, stajao sam oborene glave, naslonjen na ogradu. Teško mi je bilo što više nemam oca, žao mi je majke, plakao bih, ali su tu oko mene ljudi. Gutam pljuvačku i grizem usne. Lokomotiva pisnu.

Bila je baš izišla. Naslonjen na prozor pušio sam i mislio. — Šta si se zamislio? — zapita me sestra. — Žao mi je majke. Ona ostaje sada sama. — Ne žali je. Ona je sada ipak srećna.

Uzdam se u Svevišnjega da rata neće više biti. Dosta je... Pa i oni imaju valjda majke... Bila je pribrana kada sam polazio. Ispratile su me do stanice.

ZEMLjA JE UZAVRELA ... „Narodi će se zakrviti i na zemlju će udariti golema sila. Sela i gradovi će goreti... Majke će ludeti, gledajući kako dušmani kolju decu njihovu... Opusteće polja i njive...

Pod Beogradom su otpočele borbe i izbezumljeni narod je bežao. Stiže i jedna kompozicija sa izbeglicama. Majke su vukle decu, noseći sobom u denjkovima najpotrebnije stvari.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Svi su te pozdravili. Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata. — Mika piše, često piše... zbog njega sam ti i došao.

I Vlajko se pokaza veoma predusretljiv prema tašti i svastici. Zagovarao ih, šalio se sa njima i, znajući o čem majke odraslih kćeri najradije govore, obeća da će kroz godinu dana sam naći pašenoga, samo neka svastika poraste.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ — “Kako što je, plahi zmaje? Danas mi je Spasov danak: Sve đevojke v’jence nose, V’jence nose, majke diče, A ja jadna majke želim.

Danas mi je Spasov danak: Sve đevojke v’jence nose, V’jence nose, majke diče, A ja jadna majke želim.“ Tu se zmaju ražalilo, Đevojci je govorio: “Hol’ mi, dušo, vjeru dati, Da ćeš k mene povratit’ se?

Puštiću te tvojoj majci.“ Ona mu je Vjeru dala, Da će mu se povratiti; Pušti zmaje đevojčicu, Da u majke svoje pođe. Kad đevojka k majci dođe, Već za zmaja i ne haje.

Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo! Kod moje ćeš majke U ladu sediti, Tanku svilu presti Na zlatno vreteno!“ 40. Bacala devojka Za oblak jabuku.

“ 56. Oblak se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila majčice!

“ 56. Oblak se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila majčice!

dijeli Ali joj se žao od’jeliti; Jovo Mari tako govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od tvog roda i od mile majke, I od braće i od bratučeda, Od sestrica i mili nevjesta?

68. Odbi se grana od jergovana, I lepa Smilja od svoje majke, Od svoje majke, i od sveg roda. Vrati se, Smiljo, majka te zove, Majka te zove, košulju daje.

68. Odbi se grana od jergovana, I lepa Smilja od svoje majke, Od svoje majke, i od sveg roda. Vrati se, Smiljo, majka te zove, Majka te zove, košulju daje.

78. Zlatni topi u grad udariše, Lepu Maru u dvor uvedoše. Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku kažu, — Lepa Maro, jel’ ti žao babe?

78. Zlatni topi u grad udariše, Lepu Maru u dvor uvedoše. Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku kažu, — Lepa Maro, jel’ ti žao babe?

su mi vjetri po gori; Što su mi osam jetrva, To su mi zv’jezde po nebu; Što mi je jedna za’vica, To mi je majka u majke; Teško si mene bez tebe! Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene. Ni majke, ni doma ne imadosmo, selismo našu krv. Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv.

Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos.

Karlovci, 1918. POZDRAV Tebi, što si me srela na moru i zbrisala mi sa čela žig majke bludnice i roba oca, skinula mi sa vrata zmije, žudne, žalosne, ženske ruke, slava, Slobodo!

A pogureni i bledi, i suhi kao đeram kad iziđoše pred žene, sestre, i majke. Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče?

On je to sam rekao!“ Ta aluzija se odnosila na moj stih u pesmi Pozdrav, gde se, u prvom redu, kaže fraza: „majke bludnice“. Ta butada se, onda, mnogo prepričavala i smatrala se kao osobito duhovita. Može biti.

Ja iznenada, prebacujem sve: oceve, što traže pare, devojke što traže pare, majke kojima smeta kći, i sva ta ugojena lica, brbljava usta, i to cerekaše njino, što se svud razleže.

Kad reč vam bude krv, i plamen. Sunce će vam obasjati lice, kad vidi, da vas se zmije ne plaše, no majke vaše, majke vaše. Robovi ste dok imate suze, čast vaša beše što slobodu uze, a vratit će je mržnja, greh, i kamen.

Kad reč vam bude krv, i plamen. Sunce će vam obasjati lice, kad vidi, da vas se zmije ne plaše, no majke vaše, majke vaše. Robovi ste dok imate suze, čast vaša beše što slobodu uze, a vratit će je mržnja, greh, i kamen.

1922. DEVOJKA Rađanja su, zvezde u jezerima, nemoćan sjaj u životu. A suzan pogled mlade majke, slab, kao ruža u ćupu železnom.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Graja i galama kao u svakoj masi. Uznemireni i ludi i žene, a i deca što ih majke nose na leđima, u ljuljkama, udarila u ciku; uznemirila se nekako čak i stoka.

— A jaoj noga! — prodera se čiča, oslobođen tom primedbom ženinom. Deca već stalno kenjkaju i plaču, i jedva ih majke utišavaju da bi se čule reči govornikove. — Jest, izgubićeš drugo oko, — planu govornik — pa neka oba izgubiš.

kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena.

Sutradan otidem i ja pred sudnicu. Sleglo se sve iz grada, i malo i veliko, i muško i žensko. Neke majke ponele i malu decu u naručju da i njih žigošu ropskim, odnosno počasnim žigom, kako bi docnije imali preča prava na

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

sunaca, pa, potisnut snažnim vetrom, jurne unapred i leti tako preko cela neba, preko beskrajnosti, ka' mis'o drage majke za udaljenim jedincem, ka želja mlade ljube za milim vojnom....

da prekine sve veze s drugovima svoje tihe samoće, ili mu te neme zidine čine prekore u ime one dobre duše, u ime majke njegove, koja mu je tako mnogo dobra želela, koja ga je tako iskreno volela... Pa ko je kriv? Zar on?...

« Posle nastade nekakva tama, n on čuje da ide neko u papučama po sobi... — Pero, — zovnu ga nežan i blag glas njegove majke. On se trže i probudi se. — Što ne legneš, moje dete, nego se tako mučiš.

Zar ne bi bolje bilo da smo i Božić zajedno proveli... onako sa decom, k’o što Bog hoće, pa divota! Aja! Hoće ona kod majke... samo da mi muči decu... Pa još traži da je ostavim i za novu godinu. E, snašo, nisi pogodila! To ne dam.

čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo. Sad ih čekam; hoću da dočekamo zajedno novu godinu. A ti? — Ja čekam majku, pa ima zadocnjenje.

— Neću kazati... neću! ... živa mi tetica!... šapće dete i neprestano obilazi oko majke... Ala je ovo muka velika ! Nešto je na srcu mori; ona već nekoliko puta otvara usta i gori željom da vikne...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Šta si čitala? DANICA: Nešto! JEVREM: Nešto. Daću ja tebi nešto! 'Ajd' tamo u kujnu, kod majke, pa radi nešto. 'Ajd'! DANICA: Idem! (Ode.) XIII JEVREM, SRETA JEVREM: Nešto!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Stade plakati ka’ svaka strina, pa samo toliko umede da kaže: »Aman, da si mi, veli, brat ka’ od majke! Hoću sve da uradim kako vi begenišete, veli, i naređujete, samo mi, veli, ostavite ovu univormu i ovaj mundir, veli.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Njegov tata je džambas kome su u jednoj tuči Odsekli pola uveta i dva prsta. Ovaj tužni dečak zove se Krsta Pepo Od majke Lize i oca Hohohonda. Pa lepo. I šta onda?

da izmišlja smešne bajke, Da cupka unuka na kolenu, težinu da mu meri, I da ga za poneku grešku opravda kod stroge majke. Da sedi pored postelje kad mu se unuk razboli, Kad ozdravi — u reci da ga okupa.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

(poje) Čevo ravno, gnjijezdo junačko, a krvavo ljudsko razbojište, mnoge li si vojske zapamtilo, mnoge li si majke ojadilo!

Pade na njem kletva besčestija. Što je Bosna i po Arbanije? Vaša braća od oca i majke; svi ujedno, i dosta rabote. Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom!

Pandurović, Sima - PESME

Život je cveće snóva pobr’o; Njegove grube klikću hajke. Al’ čuješ? To je uspavanka Večnoga Oca, večne Majke Na kraju ovog ludog boja, Moj verni druže, suzo moja.

Imajući ruku svemoćnoga Cara I otmenu dušu svoje tužne majke, On je bio junak legende i bajke, Bogodani vitez bez mane i straha.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Tata!“ šapnu nečiji glas. Bješe to Stana, koja je ležala podalje od majke, pa ga čula. „Tata! šta ti treba?“ pridade ona. „Čuješ đavola!“ reče serdar u sebi, češkajući se po glavi.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Ne pada iver daleko od klade. — Ni oca da kara, ni majke da sjetuje (siroče). — Za svojima rane pored srca, a za decom posred srca. — Deca jedu divljake, a starima zubi trnu.

— Kome je bog ujak, lako mu je biti svetac. — Čovek snuje, a bog određuje (odlučuje). — Ako si jedinac u majke, nisi u boga. — Ko se čuva i bog ga čuva. O RAZNOM — Ako si i vražij’, pravo kaži! — Beg ja, beg ti!

KUČI-BABA I Kuči-babom straše majke djecu, da ne idu po mraku. Kuči-babu predstavljaju kao staru ženetinu, koja ima dvije vrećetine, pa neposlušnu djecu

Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate stanka do beloga danka, niti imate pomoći — do tavne noći.

Pismo drugu i u bolji čas, pomogo bog i u najbolji čas. A evo sad trećom i najboljom srećom, s molbom presvete majke Bogorodice, koja stoji ka prijestolu nebeskom, te se moli bogu za pravi rod rišćanski, molitva joj u boga poslušna, a

— Sâm sam hitro letio, Po svijeta tješio? (Sunce) 258 — Oca nema, majke nema, a svako jutro se rađa? (Sunce) 259 — Pola hleba na planini stoji?

bog, kume i ti stari svate, i sva braćo zvana i odabrana, vojvodaru zulumćaru, domaćine gospodaru, i vi, bake, naše majke, i vi mlade, naše snajke, vi devojke, naše sejke, i vi deco, uzdanico!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Čovek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostane zdrava kao od majke rođena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a ovoga zagrle car i carica, kao svoga sina, pa ga uvedu

” A zmaj mu odgovori: „Moje je ime Mladen.” Onda mu Stojša rekne: „I ja sam najmlađi u oca i majke;” pa se onda puste i zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti.

Bog joj da te zatrudni, i kad dođe vreme, rodi zmiju. Zmija kako se rodi od majke odmah uteče u travu i nestane je. Sirota žena jednako je žalila za zmijom i plakala gde joj Bog ispuni želju te rodi,

24. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA. Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinile vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila,

Eno ti tri sirote đevojke bez oca i majke u jednoj kući pozemljuši koja je na troje razdijeljena i pred svakom opleten ša- | rapod, i svaka po sebe različitu

uza nju dok joj dođeš na izvor, onđe ćeš naći jednu đevojku sjajnu kako sunce, prosutijeh kosa niz pleći i golu kao od majke rođenu, i čuvaj se da te ljuta zmija ne uvije, nemoj riječi progovoriti, jer ako progovoriš zatraviće te i pretvoriće

Čoek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostane zdrava kao od majke rođena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a ovoga zagrle car i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u

Carev sin na to pristane, ali vila reče im: „Ne tako, ako su vam majke dušu izgubile, nemojte vi; nego hajde ti zmaju zakumi mater aždaju, da više ne proždire Božjih duša, a ja ću kumu

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Može biti za navek! Pokraj blaženoga mesta, ostavljam ga za navek! I u njemu kosti majke moje, ro|diteljnice moje, i jedine sestrice! Ko ima srce čuvstvitelno, može pomisliti kako mi je bilo!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Aćim vide i spusti pogled: to su belezi Vasilija, prvog muža njegove majke. Kad se vraćao iz bojeva, u sofru je nožem urezivao ubijene sopstvenom rukom.

Uzbuđenija, ubrzala je korak, još više odmičući od majke, koja se za njom kao snop mraka zadihano suljala. A kad su stigle do visoke kamene ograde, ona je uplašeno stala,

Kao da joj nije bio muž i čoček.“ Setio se razgovora između njegove majke i njene sestre. Došla je u goste i zanoćila.

Zaboravio je. Sve što je bilo do te večeri, on je zaboravio. Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak. Pored majke i sela, koji nikada i ni zbog čega nisu poštovali Luku Došljaka, kako je mogao i smeo on da ga poštuje? Kaje se sada.

Nerotkinje idu u pakao.“ Da li je ona živela sa Aćimom? pitala se Simka, gadila se majke i slušala. „Bog zna da tu je muž jalovak. Zašto onda da se patiš kad si zdrava i lepa?

govorio: „Ovde je živeo Vasilije Jovčić, dugogodišnji starešina prerovski, Karađorđev četovođa, a prvi muž moje pokojne majke Kate. Eto, pogledaš ove dve kuće I vidiš koliko je samo za jedan čovečji vek uznapredovala Srbija.

„Te što će da misle i svete knjige čitaju, majke mučno rađaju.“ Tom nadom voleo je on njega, drugog i poslednjeg, više od Đorđa, još dok je bio u kolevci.

na stog i pored samog stožera ukopao se u seno preko glave i, drhteći, bez suza i sna dočekao jutro gadljivo se stideći majke, jer je tada prvi put video golu ženu.

Ja i pričam da mi i glas ne bi pojeli mravi i žutoglavi crvići. A tebe, Adame, imenujem naslednikom. Sve zbog majke ti. Bila je za sve. Gledna kao retko koja u Srbijici.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo. Od majke je devojčica čula da se dečak odselio u drugi grad, i rastužila se.

Svedočile su to njegove pantalone čije nogavice nisu kraćale kao u ostalih dečaka, i zabrinuti pogledi oca i majke. »Šta li će s malim biti?« — pitali su se, a dečak je nastavljao da priča o čudesnim događajima kakvih ni u snu nema.

— ispriča ribica kornjači nevolju majke galebice, ali ni najstarija stanovnica mora nije znala šta bi se moglo učiniti, pa reče: — Preostaje još samo da se

Tako je i noć pala, a leptiri su nestali. — Otišli su u Vilinu pećinu na spavanje! — rekle su majke, a dečaci su odahnuli. Ali, sutradan, leptiri su ponovo došli i rat se nastavio, i trajao tri dana.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu peva: „Oj pelen pelenče!

Sve u bl'jesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap

I kad crni sanduk, na konopce duge U dubinu spušten, krupna zemlja zasu, Samo vrisak majke, glas beskrajne tuge, Očaja i bola po groblju se rasu...

J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA... U majke je ćerka bila, K'o dan lepa, k'o cvet čedna, Pa zavole jedno momče. Bila jednom ruža jedna...

Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio. U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle, i ode van našeg sela I nikad ne dođe više.

Od svoje majke, ko će naći bolju?! A majka vaša zemlja vam je ova; Bacite pogled po kršu i polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

Jest, ja sam silno grešan prema Tebi, Ja nisam iš'o putem Tvojim svetim; Ja sam se samo starao o sebi, A nikad Tebe Majke da se setim!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sveštenik se okrete svome nećaku. „A šta ti veliš o planovima svoje majke?“ Isak ne znade spočetka šta da mu odgovori, no brzo se snađe. „Pa, dragi ujko.

Svi prisutni saglasiše se sa tim rečima. Njutn ostade u Ulzdorpu do u jesen godine 1666. On preuze od majke brigu o upravljanju imanjem, poučavaše sestre i brata i zabavljaše se sa njima, ali posveti svojim studijama duge zimske

Pripremljen za to od svoje inteligentne majke, vaspitan u onoj odličnoj školi, radio je bez prestanka celog svog života, ne prenebregavajući nijednu dužnost,

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

i tako nešto otprilike. „Ćerku bivšeg predsednika opštine slikale Švabe golu, kao od majke rođenu, a sad se verila. Kršna devojka, nema govora, bubac, svako veče na korzu.

može li štogod biti od njihovog života i od Nikole, koji se od dolaska iz vojske, a naročito od skorašnje smrti svoje majke, sasvim izmenio, izgubio, propio, iskvario u službi. To je poslednje sredstvo i ona više neće da bude luda.

Ja hoću da znam: je l’ me ta otadžbina istinski volela, je l’ prema meni ispunila sve obaveze majke, pa da za nju padnem i žrtvujem se kao njeno dete?

Neka me zaduži, pa ću joj se odužiti. Neka me očara, pa ću je voleti. Neka dokaže brigu prave majke, pa ću za nju poginuti kao njeno dete. Neka osigura normalan život unuku, ako ne može ocu i sinu.

“ I rvem se, i besno se borim, i svom grčevitošću svoga besnila lomim koščate prste moje majke, jadne moje majke. A do nas, u velikoj sobi, ječi otac, moj otac, moj rođeni otac.

“ I rvem se, i besno se borim, i svom grčevitošću svoga besnila lomim koščate prste moje majke, jadne moje majke. A do nas, u velikoj sobi, ječi otac, moj otac, moj rođeni otac.

Pre bih se sam ubio nego što bih dopustio da sve to uradim pored vojnika, koji u nama gledaju svoju zaštitu, svoje majke, i čiji su pogledi uvek upravljeni na nas. Nema hrabrosti, jer svakome se živi.

Mi smo se, sem tvoje majke, uveliko utešili za tobom i sad, kad govorimo o tebi mi, uz tvoje ime, kažemo pokojni tako, kao da ništa nije

I kao što se niko, sem tvoje majke, nije o tebi interesovao dok si bio živ, tako isto i još manje će se o tebi neko raspitivati posle tvoje smrti.

Pa kad na megdan poziva: Rok neđelja, mejdan poneđeljak, A utorak nek’ kukaju majke, Ja li moja, ja l’ tvoja, Alile, Ja li jedna, ja li obadvije, — onda kao da je onaj megdan ponedeljak sjutra, da

zašto ima, kobnog učešća Iketinog, i je li moglo da ne dođe, i kako je moglo da ne dođe, do nemile smrti Fate, Aganove majke?

tužilačke strane, sasvim providna i prosto u tome bila: uticati na slabu volju naje — optuženoga Ikete majke — čija je slaba volja za ravnanjem u ovome sporu i sa ciganskom malom bila od one strane prokljuvana.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

nadođe da nam pokvari i na svoj neukusni način uobliči neku našu neposrednu i svježu impresiju, tako mi se i ta slika majke s raspletenom kosom stopila s ilustracijom na naslovnoj stranici onda jako omiljene pjesme Il pianto della vergine.

Još i danas moram da izvršim svjesni napor kako bih iz predstave moje majke otjerao tu nametničku pticu što joj je sjela na rame.

I još u jednoj prilici: kod smrtnog slučaja u porodici. Pamtim, tu je bio postavljen odar pokojne majke, a kasnije djedov. Kad je umrla baka, bio sam već daleko u svijetu.

Ipak, vijest se odmah raširila kroz mjesto, sve ispod glasa i u povjerenju. U prvi čas zatajili su je od majke: nisu znali kako da joj kažu. Bila je udovica, ludo zaljubljena u jedinca. Bojali su se: svisnut će, sići će s uma.

Bio je to tih, ulizan stari momak, još uvijek pod skrbništvom majke, krajnje brižljiv u odijevanju i pipavo savjestan u svakom poslu.

u rustičnom crnom okviru, radu drvodjelca iz mjesta, visio je blijedo akvareliran crtež mršave prababe, djedove majke.

Izjedala ga je neaktivnost. Stao je pred sliku svoje majke i rasijano se zagledao u nju. Trgne se: ideja. Odnekud dovuče svežanj ilustracija, baci ih na klavir i stane nestrpljivo

— No, što kažete? Nije li bolje ovako? I ispruži čekić prema slici svoje majke. Nešto jezivo ocoubilačko bilo je u toj gesti. — O, bolje, bolje!... Kudikamo bolje!...

Ne! zašto da prizivamo u pomoć patetički lik majke koja žuri u apoteku s receptom za umiruće dijete? Kad u špaliru čekam naprosto ja, koji sam se uputio u kavanu na

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

A čovek je, brate, čovek! — I ovo ti je, bolan, nekad bilo dete i sisalo majčino mleko, i majka ga, ka i sve majke, volela i gajila! — prozbori gazda Dmitar, gledajući onakaženo lice zlikovčevo.

Jovo mu samo uz reč napomenu da je ona kod majke: tamo se, veli, krije od oca po stajama, a Đurica, kako je bio zauzet poslom, i zaboravi na nju.

— Gle, zar si tu! — reče Đurica, kad se ona podiže. — A ti mi onomad reče da je ona kod majke? — okrete se on Jovu. — Bila je do juče, pa ne može više da se krije od Marka.

— A ti se odmah obradovao — reče ona gnevno. — Misliš ostaću jednako kod majke, pa da ti se skinem s vrata... Jovo, videvši da nastupa domaća drama, pođe iz sobe, ali ga Đurica zadrža, jer mu beše

Svršilo se čitanje... — Đurice, evo ti majke, da se oprostiš sa njom... — veli mu pisar. »Majka... otkud ona tu?...« misli on, obrće glavu i vidi slabu, suhu,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

se ona opet osvijesti i povrati, reći će sluga veziroviću: — Eto ti sad, djevojke, sada je zdrava kao da je jutros od majke rođena; ništa se ne boj. Eto ti i to sve blago, jer ti ja nijesam bio ortak, nego sluga.

A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa. Eto sjetio sam se svoje pokojne majke, pa mi se nešto ražalilo i steščalo. Na to će baka: — Ma znam, sinko, znam, ali ima tu i još nešto.

Čoek izvadi svoju travu iz torbe te okadi đevojku, a đavo iziđe, i đevojka ostane zdrava kao od majke rođena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziđu se kud koji, a ovoga zagrle car i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u

Onđe ćeš naći jednu đevojku sjajnu kao sunce, prosutijeh kosa niz pleća i golu kao od majke rođenu, i čuvaj se da te ljuta zmija ne uvije, nemoj riječi progovoriti, jer ako progovoriš, zatraviće te i pretvoriće

sirotna ostala, a bez ničijega donosa, bih li kupila jedno magare su nešto malo para te mi je ostanulo od, pokojne majke, pa na njemu nosila drva u čaršiju doklen mi se desi sreća da se udam?

Petković, Vladislav Dis - PESME

I dok naše majke suzama se guše, Bregalnicom raste groblje novo, sveže; To umiru hrabre, plemenite duše, I Kajafin žig se nad Sofijom

Pomrčina pritisnula naše dane. 1910. POVRATAK Opet vam se vraćam, moje noći crne, K'o umorno dete krilu majke stare, Kao gustoj šumi izranjene srne, Dok daleke zvezde tišinu ne kvare.

Jedna suza lepa, kao osmeh bajke, Kao cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do krsta nosi, Iz umrlog jada U dubinu pada.

Mesto glavu s vencem, poraze na pleća, A umesto majke lepe kao bor — Mi, sinovi njeni, vitezovi stari, Deca smo nesreće i lutanja zlog!

Jedno tvoje veče. ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca. Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: “Neka žive deca.” Ulaziš u sobu. Suze te već guše.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

“ Otac je, za razliku od moje majke, često davao oduška svojoj srdžbi i svom preziru. Majka je razumela mušku prirodu i znala je da čovek može da se spase

koseći svoje neprijatelje u obliku stabljika kukuruza, što je upropašćavalo letinu, pa sam zato dobijao ćuške od svoje majke. Štaviše, te ćuške nisu bile forme radi, već i te kako prave.

Iz noći u noć dok sam se odmarao, razmišljao bih o njima i sve više mi se otkrivao moj raniji život. Slika moje majke je uvek bila glavna figura u povorci koja se polako kretala ispred mojih očiju i žarka želja da je ponovo vidim me je

likovima anđela čudesne lepote i jednog od njih kako me posmatra sa puno ljubavi, a koji postepeno poprima izgled moje majke.

Sve se to isto pojavilo u mom snu, osim privida moje majke. Muzika je dopirala od hora iz obližnje crkve, u toku rane uskršnje službe, objašnjavajući uspešno sve u saglasnosti sa

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kao majčinom ljubimcu meni je bilo dozvoljeno da sednem pored svoje majke i slušam reči mudrosti i mašte iz usta starih ljudi, a ponekad i iz usta sredovečnih ili mladih, ako bi im to stariji

Priča moje majke o njemu, i način na koji je ona to meni predstavila, stvorilo je u meni sliku sv. Save kao sveca koji je veličao

Priča moje majke o njemu, i način na koji je ona to meni predstavila, stvorilo je u meni sliku sv. Save kao sveca koji je veličao

Verovanje moje majke u mogućnost da je, posle svega, Amerikanac Franklin ipak pametniji od svih mudraca u Idvoru i prećutno odobravanje moga

Na poziv protin, u Pančevo su došli moj otac i majka i razgovor koji su vodili završio se pobedom moje majke. Odlučilo se da okrenem leđa Pančevu, leglu nacionalizma i odem u Prag.

Kad sam se na pristaništu pri ulasku u brod opraštao od oca i majke, očekivao sam, kao nešto sasvim prirodno da će majka zaplakati, što se i dogodilo.

- Uzmite, molim Vas, - rekao sam im - to je mesila ruka moje majke i pripremila mi za ovaj dugi put. Oni su prihvatili moju gostoljubivu ponudu izjavivši da je to najbolji hleb koji su

Često sam uzdisao za svojim toplim kožuhom i šubarom i, više nego ikada pre, cenio sam promućurnost moje majke koja mi je za daleki put pripremila kožuh i šubaru.

Samo čvrsta vera u boga i uverenje da će uslišiti molitve moje majke, dala mi je snage da savladam strah i da se hrabro suočim sa strahotama razbesnelog okeana.

sam joj rekao da sada ne bih gledao ovu rajsku scenu na obalama Delavera u ovo nedeljno popodne da nije bilo moje majke koja je htela da pođem u svet i saznam nove stvari koje nisam mogao videti i naučiti u mom rodnom mestu Moje reči

su me podsećali na divan sklad crkvenih zvona u mom rodnom Idvoru, a u isto vreme iskrsla mi je pred očima slika moje majke. Ova vizija me je podsetila da moram što pre okrenuti leđa rimo-katoličkom Baltimoru.

pojmovi, on mi je odgovorio da to nisu nikakvi nastrani pojmovi već čisti američki, a da ih je prvo primio od svoje majke, kojaje bila rođena Amerikanka.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Blene u nju i nešto kroz zube mrsi. Muški, kao da nije njihov posao, ćute i puše. Ne čuje se nego jecanje i kukanje majke i sina. Najposlije Jurka se razbere; dotuži joj Cvetina muka. Stade pa je diže i teši. —Pogibe! Jadna ti sam do boga!

da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši nikome ni riječi, nagne nanovo natrag nizbrdicom.

Zar oni poslije pitaju kud im je majka? —Ma eto, — prekine za čas niz misli, — ni ja ne poznajem ni oca ni majke.... I nastavi: — Pa stari par opet se amo vrati; i tako ide dok ih negdje ne snađe smrt, a onda je svemu kraj!

I pitao me je u pismu je li mi što potreba. .. Sigurno bio bi se sjetio svoje majke! — Ućuta časom, pa, osmjehnuvši se ljupko, djetinjski, i, pogledavši me veselo u oči, produži: — Znate što sam mu

Ah, eto, isto sjetio se svoje majke! Staričino lice, pričajući, čisto dobi blag izraz, izraz zadovoljstva, i moj se ljubopitni pogled sukobi s njenim

je Pavle od ljuta vremena nešto sitne slabije stoke, a oko ognjišta već nekoliko dana leži bolesna junica pored stare mu majke: red je držati kod vatre, jer bi inače od zime onako bolesna poginula.

Deca, okuplena, smotala se pod kabanicu, podalje od majke. Da nije Ilija uzbuđen, on bi, po navici, izuo opanke istresao sa nogu zemlju, prekrstio se, pomolio i legao bi mirno

On već davno za njom pristaje i čeka samo da godina dobro ponese, pa da je od majke isprosi. Inokos je samac, na njemu je ostala kuća.

I, podajući se u molitvi, oseti se utešen i smiren. Osle, svaki dan u slobodno vreme žurio je pred oltar druge svoje majke.

Proti naslućene slasti i radosti života, moleći se pred oltarom Majke božije, boraše se svom snagom. Ali on je bio obdaren darom zapažanja.

Ali nigde da oseti toplotu srodne drugarske duše! Pa se zaželi svoje dobre majke: u njenom krilu primirio bi se. U povratku iz crkve, prolazeći pored odelite fratarske kuhinje, bunio bi ga miris hleba,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Junaku se u samrtnom trenutku lice iskrivilo u ironičan osmeh, koji se tumači kao skvrnavljenje Majke Zemlje, u čiju se utrobu junak upravo vraća. I to izaziva kolektivno strahovanje od opšte pagube.

Ono što je verovatno najteže za razumevanje Nastasijevićeve pesme – spajanje Majke Zemlje i Bogorodice – mislim da neće biti teško za književne znalce iz srodnih slovenskih kultura.

“ Zapravo je u pesmi to prednji plan, ili prednje lice vukove majke, dok je u pozadini nagovešteno njeno teriomorfno lice.

“59 Sada je, pored Majke, uspostavljeno i pesničko trojstvo: Bog, Otac (→ Sunce) i Sin. Odnosi između likova u pesmama o vuku očigledno imaju,

A osim toga, u poeziji Rastka Petrovića posebno je značajno povezivanje vučice i majke zemlje zato što će, mnogo docnije, Vasko Popa u Vučjoj soli (1975) upravo tu vezu široko razviti i dokraja je pesnički

Vidi se to i na primeru oca gromovnika i majke zemlje, koji, kad se povežu, po logici mita vode ka svetom braku. I zaista se u „Vuku II“ pojavljuje sveti brak.

(3) Stari mornar strmoglavljuje se u more – Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Tu si scenu ti priredio. ČEDA: Pa da, ja – ali da spasem i tebe i sebe. Da nisam to učinio, po planu tvoje majke ja bih bio bez kaputa u Ankinoj sobi, a ti bi bila u sobi sa Nikaraguom. Dakle, šta je bilo bolje? DARA: Pa...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Cela rodbina iz nje je proizišla “. 32 I dalje sve sa istom postupnošću, sve dok se ponovo ne dođe do oca i majke glavne junakinje, i ne započne priča o njenoj sudbini.

Zvek alke na kapiji zatekao je Sofku na prozoru gornjeg sprata, odakle silazi, prolazi pored majke i odlazi da otvori, ali majku izjedno drži na oku.

]”. 83 Cela pantomima Todorinog zbunjenog ponašanja koja zatim sledi zapravo je slika potekla iz ćerkinog doživljaja majke u trenutku kad joj od muža pristižu retki glasi.

Uloga majke za trenutak se prenosi na trljačicu baba-Simku: „Grčeći se, ugurivajući se u Simkino krilo. U njena sparuškana nedra,

oca i majke, porodice. I, u isti mah, ona „tom svojom žrtvom toliko ubija sebe: da, eto, polazi ne samo za neravna sebi, za nedrag

posve nova, gazda-Markova porodica, koja je takođe tročlana (otac Marko, majka Stana i sin Tomča naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i takođe ima jednog slugu, Arsu, kao što efendi-Mitina ima sluškinju, Magdu.

Očigledno je da baba Stana, sa tipičnom ženskom obazrivošću i strpljivošću majke, prikriva da unuku nameće svoju volju.

A, opet, ono što o ocu može saznati, osobito o njegovim nejasnim namerama, poglavito saznaje preko majke. Zapravo više iz majčinog ponašanja nego iz njenih reči; iz povremene majčine zabrinutosti i uznemirenja ona iščitava,

Otuda su i odnosi između ćerke i majke Todore dosta složeni: prisni su i topli, ali ima u njima i nešto od oprezne ljubopitljivosti, neverice, a i prikrivanja.

To i jeste primer za dvostruko prelamanje nemog govora, pa samim tim i za dvostruko odražavanje svesti između ćerke i majke: „Videla je: da joj mati zato tako skupe haljine daje da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje,

odražavanja svesti dosta se često upotrebljava u Nečistoj krvi, a njegova se učestalost - poglavito između ćerke i majke - uvećava kako se približavamo najdramatičnijem trenutku, noćnom razgovoru u H glavi, kada je efendi Mita slomio

Štaviše, isti odnos prema sebi oseća i kod majke: „A da je zaista sva ta njihova ljubav bila više radi oca joj nego radi nje same, Sofke, ona je videla i po samoj materi“.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

U drukčiju je pečalbu pošao. Sastavio je Družinu po starom krdžalijskom zakonu: od zla oca i od gore majke, u kojoj se o veri ne pita.

Piju i o ženama ne vode brigu: teško tima ako ih na saboru ne časte majke ili tetke!... Gore u novim konacima četa nizama sa zapovednikom, bezbroj zaptija sa svojim čaušima, koji posle kroz

Krupna kao planina, još krepka i jako jedra kao i mnoge bogate seljačke domaćice i srećne majke koje su poženile i razudale, ona plavno koračaše niz ledinu kao kakav arnautski barjaktar.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Umrla su deca njina: Ojadi ih žalost velja; Njima j’ teško, tebi teže Bez obrane roditeljâ. Tužni oci, tužne majke, Na što crno ruho nosit’. A puštati siromahe, Puštati ih svetom prosit’?

Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo turske hajke; Sećajmo se usred boja Da smo sinci jedne majke. To ja kličem sa dna srca, Isred duše zadrhtane, I te reči straha moga Ja na obe šaljem strane.

Goriš da ižljubiš taj podmladak sveti — Ono iz kolevke kroz dušu ti leti. Eh, kako će majke sve za njih da žive! Kako će babajke biljčice da njive! Kako će im škola biti vođa duši!

Petrović, Rastko - AFRIKA

Veli: „Bila je švalja kod moje majke, kad sam došao na odsustvo u Tre Kastele. Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer

Preko puta ove majke sedi starica na tronošcu, kraj ulaska u stanište. Pored nje naslonjena je jedna gomila motki od najskupocenijeg ugasito

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: Boško ti jeste sin, Al’ Spasa kije kći! STANA: Nije mi kći? Ti kažeš to, gorska prokudo, Lažljive majke podlo kopile! A da iz sanka zanošljivoga Ko me je svojom piskom budno?

A danas? Kô da na drumu krčmi Turcima — Pred kuću sjajan cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene Negovan cvetak tvoje čednosti, Rumeno lice, zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

II Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci — Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema, — Ja je ljubim, grlim Rukama obema, — Grlim, ljubim, tešim — Al’ sumorno veče Kô da pesmu peva: „Oj,

XXIX Ovaj pramen kose plave, To je kosa moje majke. Ovaj pramen kose crne, To je kosa mog babajke. Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom

Jedno duša tvojeg oca, — Sušta blagost i dobrota,— Drugo duša majke tvoje, Hraniteljke tvog života. One stoje tu pa glede, Kako viješ splet maleni Iz dubine duše svoje Njinoj svetoj

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali mi pred oči iziđe slika onoga mladića koji je umirući plakao. Eto... Svi mi imamo majke, svi strepimo od smrti... Volimo život. Zar na ovome zemljinome šaru nema mesta za sve ljude?... Noć se spuštala lagano.

Završili su sa gađanjem. On iziđe iz zemunice i sede na stolicu izvan baterije. Istoga dana dobio je pismo od svoje majke, preko Švajcarske. Naredio je posilnome da mu prinese slepi fenjer, i počeo da čita.

Vreme briše iz sećanja uspomenu na ljude koji su stvorili legendu o Kapiji Slobode. Samohrane majke, utešite se!... Na Kajmakčalanu, zaklonjena onim kamenjem što je nekad štitilo vaše sinove, raste sada mirno...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

O, primi mene, majko nebesnice, Tebljubnog primi sina u naručja, Koj’ s’ oko majke nežno vije, Tanka k’o vinjaga oko stabla.

Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši.

Pri skorbnom tvoje pogrebu majke, Gdi srodnika tužaše glas, Ti si bez suza, spokojan ostao, Svakom mudracu obraz. U zatvor steran, osećao nisi

Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se, čuvajuć svetinje, kulama blista.

Smutnja u narodu raste, i briga se diže i jauk. Mole i zaklinju, pomoći traže od Đorđa i majke. Onda i Marica, ruke nebesima šireći, vrisnu: „Ode ah, ode, i sad će se nevine valjati žertve, Ljutih kad vukova

svake za lek trave, Dok ju ne napadne nesvest i hektika, Da, balu za atar, bude smrtna slika; Malo vreme za tim, majke suzam’ rose Kad ćerku jedinu hladnom grobu nose. 1842.

Kad je došlo do ketuše, Opet majke boga mole Ne bi li im ćer uzeo, Udavače boga mole Da ne ište koju drugu. Momče mlado golobrado Na sve redom lepo

okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo, Levu svoju na krst met’lo, Na krst groba mile majke, Oči nebu podignulo, Devojci se zaklijelo.

Odmah setim se mog sna, i u nedri mi srce Štrecne, i sva mi umah krv u žilama stane. Al’ mi u isto doba i majke vera i kćeri Sveta čistota volju nestašnu tesno sapnu. Neće usna moja sa lica t’ rosu satresti, Sam u sebi reknem.

Neće usna moja sa lica t’ rosu satresti, Sam u sebi reknem. Majke je vera sveta! — Nikad se valjda nije u takvoj Laksemburg slavi Blistao. Nikad ona tako ne bjaše mila.

Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze s vriskom tare I život kune svoj? Zar tamo, kud si pošla, Zar sunce lepše sija?

Iza brega kad su stali, Sinci k majci povikali: „Oj premila majko, zbogom!” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Grobovi ostaju neopojani riječima čistijem, nepokapani suzama iskrenijem, a majke sinje neutješene utjehom blagom, pa se buni u ljutoj srdžbi i božje i ljudsko srce, i mrtva se tijela u mrtvačkoj odori

Bojić, Milutin - PESME

GROBOVI Korača dugi niz mrtvaca I mesec sveže humke mije I duge senke jablan baca I večne nade tajac krije. To majke palu mladost traže, Mišice željne milovanja; No lubanja se venac slaže I tužna vrba večnost sanja.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Trenucima neposredno posle završene bitke posvećene su dve pesme u Vukovoj zbirci "Smrt majke Jugovića" i "Kosovka devojka".

Pesma o Majci Jugovića herojska je tragedija majke koja hrabro podnosi smrt svog muža i svih svojih sinova, do trenutka kad se duševni bol preobraća u fizički, kada

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ni malo, ni mnogo. Umereno. Pazeći da slučajno ne uzme iz čanka parče mesa ili drugo što je na strani bilo babe, bilo majke, već samo što je na njegovoj strani.

Nama (i sebe i Mladena je tu podrazumevala) nije krivo. Nego samo, nemoj toliko. I druge majke žene, i druge matere dobivaju snahu...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

VETRENA TRAVA Hirtentäschel (capѕella burѕa paѕtorіѕ). Vetrena trava, trava od groznice, kesica, kesica majke božje, mačkine suze (Šulek; LMS, 139, 86; u Šuleka 39 naziva). Ima jaku apotropajsku snagu.

Važno je i to što prve plodove j., po opštem srpskom običaju, daju, kao mrtvačku žrtvu, majke kojima je umrlo jedno ili više dece (to se zove »davanje iz ruke«), i tek se posle te žrtve j. smeju jesti (v.

; ali sveti Petar daje samo onoj deci da jedu čije majke do toga dana nisu okusile j. (Karadžić, 3, 1901, 136). U Samoboru, iz istog razloga, majke kojima je dete umrlo ne jedu

(Karadžić, 3, 1901, 136). U Samoboru, iz istog razloga, majke kojima je dete umrlo ne jedu j. pre Male Maše (ZNŽOJS, 19, 199). U Slavoniji ne jede niko j.

od svoje majke«, npr. SEZ, 7, 34). Svatovi se kite j. (SEZ, 19, 143). KADIFICA Sammetblume (tageteѕ patula). Kadifica.

i jabuke, koje je dobila od svoje majke veštice (Strohal, ‹Hrvat. nar. prіp., Zagreb, 1923› I, 46; v. n Polivka u ZNŽOJS, 8, 169).

Ime je zajedničko slovensko. Prema jednoj skaski iz okoline Kruševca, m. d. je ponikla iz groba jedne majke, na koji su deca svakoga dana dolazila i na nemu plakala (Sofrić, 157).

J. je i sredstvo za uništavanje vampira (SEZ, 66, 1953, 211). Zrna zarudelog j. nanizana na konac privezuju majke sitnoj deci oko ruku — da bi bila »naprednija« i da ne bi pobolevala (GZM, n. s., 26, 1971, 43, Janj). Kadifica.

Oman. Sadi se u uljaniku (SEZ, 65, 1952, 253). Mnoge majke pred prvo dojenje »uzmu korijen od o., pa ga na jednom kraju zaravne nožem i izdubu, onda ga svega probuše, metnu na

U Kastavštini, na Marčenicu (25. mart, »blagdan Majke Božje«), devojke presađuju r. — da bi rasle i lepo mirisale, »da Majku Božju prijažaju rožice« (ZNŽOJS, 39, 1957, 53);

Ćipiko, Ivo - Pauci

od čovjeka; gdje tajanstveno složeni zapis bolje liječi od ljekareva savjeta; gdje plodna zemlja voli se više od rođene majke, a vo hranitelj i pobratim od srca jače od brata.

mu dosta što prve nedjelje iza Radine ženidbe, po njegovoj naredbi, brecaše u mrtvačko zvono, u crkvi zavio priliku Majke božje u crno i ne otpjevao velike mise, već tihu, kao usred korizme.

se oko nje, milovao je, ali nije imao snage da je savlada, i curi se činjaše da tetoši Rade oko nje kao dijete oko svoje majke.

— veljaše svojim staračkim suvim glasom — „umiljato janje i dvije majke siše!” Stara nije ni slutiti mogla da je gospodar bacio oko na njihove zemlje: nije njena kuća još na to spala!

Ali sada najviše žao mu Božice, poslušne, beskarne i stare, pametne majke. A kad mu dođoše na pamet djeca, okrete se naglo da ih vidi, kao da se za njih od čega boji, i sjede uz vatru.

A Ivo kriomice posmatraše brata i sestru. Stajahu podalje od majke i ustrpljivo iščekivahu da prepirka jednom svrši. On se je svega toga stidio i nekoliko puta sune mu da otiđe.

Zasve što ne ostavlja u selu nikoga od srca i ljubavi do svoje majke, — koja će ionako, ako se brzo ne povrate, doći k njima — u duši joj zebe i obuzima je nesavladljiva tuga, a da ne zna

Pri toj pomisli stegnu ga u grudima; bijaše mu kao da su se oni srasli s ovim krajem i da ih, evo, silom kidaju od majke im zemlje. Tako uzbuđen stiže u varoš. Na obali sakupila se silesija svijeta.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Zar ona ne pripada cvetu raškog plemstva? Zar nije učila veštine otmenosti i ponašanja pod ličnim nadzorom kraljice majke Jelene? Zar je i Lauš nije dobio kao nagradu za zasluge na kraljevom ratnom pohodu prema Pologu?

Ridao je i gotovo urlikao od bola, musavi siročići su vrištali od užasa vrzmajući se oko mrtve majke i očajnog oca, no svejedno ljudi su nalazili da je to ipak vrlo smešno.

Ilić, Vojislav J. - PESME

o toj lepoj maloj Tici pričaju se čudne bajke: To duša male kćeri nad grobnicom mile majke. Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo?

Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5. Sin majke Agare i prezreni Juda Sa pobožnim strahom obilaze tuda: Smrt slaveći tvoju, na koju se seća Toliko stoleća! 6.

Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio. U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više.

Ah, ja razumem smisô žalosne jelinske bajke I njenu beskrajnu tugu nesrećne i bolne majke, Nad travnim dečijim grobom.

Svirepom rukom izoštren i hladni Nad njima seva osvete krvavi mač! O, plač'te majke, ocevi, plačite gorko, Trupine sinova vaših vašeg su lakoverja znak!

Vas više nema. Pod nebeskim svodom, Sve se je živo izmenilo redom: Majke se naše pomirile s modom, A mi sinovi s nevoljom i bedom.

Kmet, čovek pobožan jako, pogleda Amora blago. „Čij' si“, reče mu najzad, „kaži mi, detence drago, Imaš li oca i majke, il' barem tutora svoga, Kad golo i nago skitaš?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Zato ih primih milostivo i oprostih se sa svima ljubazno, no sa punim dostojanstvom. Ali kad sedoh pored majke u kola, ja briznuh u plač, a oni zaridaše svi od reda; kuvarica Roza brisala je silne suze svojom keceljom.

fakultetu Univerziteta u Beču i opredelio se time za profesorski poziv, ne beše nikoga više da iz umornih ruku naše majke primi to imanje. Zauzet svojom dužnošću u Beču, svraćao sam u Dalj vrlo retko, na jedan dan ili samo na nekoliko časova.

Sigurno je samo to da je, u rano doba svoga detinjstva, Mesec trčao oko svoje majke kao užareno nebesko telo. Privlačna snaga Zemljina izazvala je na njegovoj žitkoj površini pojave plime i oseke, kao što

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

i na bajke koje i u prethodnim epohama, između ostalog, služe kao lektira za mlade: klasicističke bajke Priče moje majke guske (1697) Šarla Peroa pisane su za vaspitanje i zabavu aristokratske omladine; početkom 18.

Insistiranje majke da se kolevka i povoj sačine od prvih zraka koji obasjavaju nebesa (jutarnje sunce i mladi mesec) treba da naglasi

JAKŠIĆ Zelen-lisje goru kiti, Miris-cveće polje šara, A u lugu sirotašce Tihu goru razgovara: „I ti imaš majke svoje, Goro čarna, goro mila! Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila.

Stanković, Borisav - TAŠANA

« To začule stare majke, Razdvojiše dve drugačke. STANA (pušeći nadgleda rad sluškinja i namešta po sobi). Ulazi Bekče u čohanim

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ali teško, s pitanjima i traženjem u očima do pred samo izdisanje. „Decu želiš, Ristana?” — „Tri majke umiru u meni.” Majstor Kosta je predao radnju, izdao jedan deo kuće i uvukao se sa Srećkom u krilo.

Lepom čoveku se moraju i kosti videti, jȁ! Na licu mog oca, pa i moje majke, lepo se videlo kako je koža po kostima razapeta, baš kao kad neko preko fine ruke obuče finu rukavicu, jȁ!

veruj mi, Todore, dolazilo mi je da s pameti siđem... Julicu drži i sprema poočim kraj živa oca i majke... Vidiš li ti taj račun! Život, moj Todore, proždire kao groblje.

Sigurno si pun para. Tamo kod tvoje stara-majke svraća Gospod Savaot, pa vam je svima dobro... E, lepo, lepo, da si živ i zdrav. A tata će tvoj, evo, skoro lipsati!

A nad njom jaka vilica. Tu neobičnu glavu kvarila je kosa, kosa Pavlove majke, bledocrvenkasta i očajno slaba kosa. Palanka se rugala: — Više kose ima Jova u brkovima nego žena i sin na glavi.

U kući kod Pavla oseća se neki osobit mah. Uglavnom između majke i sina. Njih dvoje kao da spremaju nešto što drugima ne saopštavaju.

Takozvani mutni dani zalazili su, naravno, i u kuću — da kažemo slutljivo, kao Soka — zalazili su i u kuću Sokine majke. Prvo: tuberkuloza gospodin-Vasina stalno je zabrinjavala; imao je on teških časova i noći bolesničkih. Drugo: Soka.

Koga da pita? Gra-gra. Kome da se žali? Gra-gra. — Zašto prota, kad dođe za krsno naše ime, zašto ne čita i ime moje majke? — Ama, dete, to nije prilika da se pominju mrtvi... ima kad se i to radi. — Kad? gde?

dvorište, gde je stanovao sam jedan stari ribar, ali ribarevo dvorište je drugom derom bilo u vezi sa dvorištem majke Luke Mlinarića, koji se školovao u Rimu, i za sada se još nije znalo kakvoj će se struci posvetiti.

Te jeseni, na balkonu, krišom od majke, ćerka Milanova izvodi balet prema pričanju „srećne Malvine Frelih”, i kako ona igra, tako se ugibaju stare daske na

ljubazno otpozdravlja, prijateljski pita ljude i decu: kako su, deci poklanja nešto šareno što vadi iz džepova — siromašne majke su decu tešile da ima to i to u čika Spidinom džepu, — skine elegantno šešir svima pre nego što će skrenuti za ugao...

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Po toj biografiji, pokojnik se rodio 1852. godine u Petrovcu, od majke Angeline i oca Miljka, koji je bio svinjarski trgovac.

Babica, koja je bdila kraj postelje moje majke krepeći se rumom, objavila je da je dete koje se rodilo žensko. Na glas da sam žensko, moj otac pljunu, počeša se iza

Ja sam za ručkom, večerom, pa i inače, sa osobitom pažnjom pratio svaku reč koja bi se izmeđ' oca i majke vodila, mada su oni pogdekad i šaptali, očevidno zato da ja ne bih čuo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ljudi zanemeli. Iako gotovo na svakom koraku vide ponekog mrtvog vojnika, stoje sada skrušeni i zbunjeni. Žao im majke, a ne znaju ni šta da rade sa detetom.

Dete se valjda ne seća onoga dana kada su ga otrgli od majke. Narednik mi reče da, ukoliko ima podataka o deci, oni su ubeleženi u spisku. Stiže i teretni auto.

šajkačica, koja mu i uši pokrila, a preko nešto malo skraćenoga koporana uvijeno je šalom, što je možda još od njegove majke preostalo. Prigrlio je pomodrelim ručicama hleb i, onako uplakan, nabureno gleda ispod oka onoga dečaka. — Ne volim!

Petrović, Rastko - PESME

Nimalo strpljenja da prkosiš mukama, Pljuni! Savladaće te pesnicama svet. Stari mornar strmoglavljuje se u more Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.

Zašto baš ja a ne ko drugi; kako se moja svest o ličnosti uvukla u ovo baš telo a ne u koje drugo, rođeno od moje majke; u koliko moje telo nosi u sebi doživljaje i saznanje, o njemu, moje majke, i pustolovinu moga oca itd.?

ovo baš telo a ne u koje drugo, rođeno od moje majke; u koliko moje telo nosi u sebi doživljaje i saznanje, o njemu, moje majke, i pustolovinu moga oca itd.? Uznemirava me sve to koliko I očekivani odgovor za posle mog poslednjeg daha. Ne boj se.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe Majke Voda, samo neka se voda povuče. I povuče se voda, otpoče Vedranova služba.

Je li to starac Milija bio? Ili je Majka Voda dečaku rukom mahnula? Vedran nije mogao da odredi. Oči njegove majke zvale su ga izdaleka. Snažan i lep, korakom srndaća pođe Vedran ka svome domu. Za njim su vode pevale.

— Onda znaj da više nikada nećeš biti s njim. — Kako ću znati da je srećan? — Videćeš ga! — u glasu Sunčeve majke zazvuča tuga. — Ali, on neće videti tebe. Poverovaće da si mrtva i u svojoj sreći zaboraviće na tebe.

— Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame. — Možeš ići.. — od dodira ruke Sunčeve majke žena oseti kako, najednom, postaje prozračna i laka.

A zima je bila duga i snežna. Strašljivo izvirujući u čudesnu belinu spoljnog sveta, razmišljale su mravice-majke o sudbini svoje još nerođene dece, dok je mraz tkao u žbunju lake i srebrnaste čipke.

Ipak, zajedno, s mrakom stiže i Belko mravinjaku. Možda i zato što je, pored osmeha majke, primetio i osmeh na licu lepe Poglavičine kćeri, ko zna?

Iz grudi mravljeg plemena izvi se krik olakšanja, a onda se majke okrenuše deci, starci skupljanju imovine. Na Belka se niko i ne osvrnu, samo što jedan od osramoćenih mladića reče: —

Postepeno, sami od sebe, počeli su da se rađaju podanici jedva veći od pedlja. Zlonamernici tvrde kako su majke čvrsto povijale decu da bi prestala da rastu, ali dokaza nema. Cara su polako napuštali mučni snovi.

Zatim su jedna za drugom postajale neveste, pa mlade majke. Zlatokosa je prezrivo slegala ramenima: — Neka ih! Obične devojke, pa obična i sudbina.

Htede Varalica da dočara slavu koja ga čeka, ali umesto slave pred oči mu je dolazio lik nesrećne majke. Ubrza Varalica korak.

— pobedonosno će Smrt, ali se Varalica i tu ne prevari. Životvornu kap kanu na oči mlade majke i plavom se svetlošću napuni mračna šupljina: druga joj kap na golu glavu pade: rasu joj se oko lica slap zlatne kose.

Kada se, konačno, vratio učinilo mu se da je nekakav zli čarobnjak pretvorio njegovu kuću u čađavu kutijicu. Majke u kući nije bilo. 3atim je ugleda kako izdaleka nosi posudu s vodom, sva povijena od tereta.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ulazi Vaska unoseći sveću u zlatnom čiraku. ARSA (Vaski): Vaska, idi ti kući, kćeri, i nađi se kod majke, te dočekujte goste. A onom Stamenku kaži: živ da me ne čeka, ako i on sada ode od kuće i zapije se. Tu da je!

(Magdi): A je li to ta, tetka, gora, što po njoj nekada komita četu vodio? I mnoge majke ucvilio, rasplakao, u crno zavio, a najviše majku Jovanovu? Sina, jedinca, Jovana joj zaklao. Pa...

Šantić, Aleksa - PESME

Sve u blijesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, kô da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Moji su očevi iz koliba grubi', Gdje se gusle čuju, pripovjesti, bajke, Gdjeno djecu uče proste, dobre majke, Kam rođeni kako brani se i ljubi...

Staze prazne. Samo, prahom ogrnuti, Niz drum s kljusadima odmiču čergaši. — Uz čupave majke gola, crnpurasta Prikaskuju djeca... Cvrčak cvrči s hrasta, I karavan miče. Stari drum se praši. 1918.

Hode. Poljski vjetar hladi, Povija gustu travu ispred ljudi I jašmak diže sa nevjesta mladi'. Tu su i majke. Gle, jednoj sa grudi Golotrb mali pregao se ceo, Pružio ruke za makom što rudi.

1911. MOJA SOBA Jedan krevet, astal, knjige u ormaru, U kutu bačene novine bez broja, I lik majke moje visi o duvaru uz ikonu, — eto, to je soba moja. Malena.

OD svoje majke ko će naći bolju?! A majka vaša zamlja vam je ova; Bacite pogled po kršu I polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

VOJVODA 279 21 SLUGA MILUTIN 282 22 SMRT MILOŠA DRAGILOVIĆA (OBILIĆA) 286 23 KOSOVKA DEVOJKA 290 24 SMRT MAJKE JUGOVIĆA 296 25 MARKO KRALjEVIĆ I ORAO 300 26 MARKO KRALjEVIĆ POZNAJE OČINU SABLjU 303 27 MARKO KRALjEVIĆ I

Odmah je zatražila od majke bojnu opremu. I ova — „hala haletina“ — dala joj je konja lastavicu, svileni barjak, buzdovan, sablju, volujsku kamdžiju

Ta tragedija dostiže vrhunac u pojavi Kosovke devojke i majke Jugovića. Pole je pokriveno mrtvim junacima. U tu tišinu verenica i majka unose nemir svoga srca i mere njime veličinu

Nežna srca prema jagnjetu koje je ostalo bez majke, on je bio bezdušan prema nasilnicima. Stari Vujadin i Mali Radojica imaju ulogu pobednika na mukama, ali svaki na

On je svoje srce slobodio rečima: Što si mi se, srce, uplašilo? Jednom si se od majke rodilo, a drugom ćeš, srce, umrijeti.

manastiri u pesmi Miloš u Latinima, i nekadašnji radosni dani i sadašnji tužni u pesmama: Kosovka devojka i Smrt majke Jugovića, i zbog toga su čitave pesme ispevane u obliku kontrasta.

U pesmi Musić Stevan ponavlja se kneževa kletva, na kojoj je ova pesma i sagrađena. U pesmi Smrt majke Jugovića ponavljaju se stihovi koji izražavaju materino odupiranje bolu: I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne

u gradaciji su ispevane pesme: Ženidba Dušanova, Zidanje Skadra, Propast carstva srpskoga, Kosovka devojka, Smrt majke Jugovića, Marko Kraljević i Alil–aga, Marko Kraljević i Mina od Kostura, Marko Kraljević i Arapin, Marko Kraljević i beg

Takvo je, na primer, r Smrti Marka Kraljevića, a u Smrti majke Jugovića, e u Starom Vujadinu. Pogledajte samo završne stihove ove poslednje pesme: „Ne ludujte, Turci Lijevnjani!

Kod nas su takve čitave pesme: Zidanje Skadra, Banović Strahinja, Musić Stevan, Kosovka devojka, Smrt majke Jugovića, Smrt vojvode Prijezde, Bolani Dojčin, Smrt vojvode Kajice, Sekula se u zmiju pretvorio, Bitka na Krbavskom

Majka Jugovića — to su sve majke koje su u toku mnogih vekova skupljale mrtvu decu po poljima bitke. Kosovka devojka — to su sve verenice kojima je

Kol'ko Marko težio na pravdu, tol'ko moli Jevrosima majka: „Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta, nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Da kade tako svoje majke starostljive su i žalostljive o svojoj dečici, hrani im, ta to i mnogo odviše svrh toga pače nama valjade o vaših duša

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

poznato da u Mančinom dućanu nije bilo, sem Kote i Pote, nikakvih drugih momaka i čiraka, ali to je sujeta majstorske majke što je tako rekla!) — Pa će se ženim, nane, ti ič brigu da ne bereš! — umiruje je Mane.

Sram me, reče, izede! „Pogleda’ na sandaci, a i na sandaci katanci! Premisli’ se ja: E, što mu trebaju, majke, katanci na sandaci, kad ima — em kakav golem! — na vrata?! Ta si uznem onoj sikirče, pa i po katanci, pa i po sandaci!

— na vrata?! Ta si uznem onoj sikirče, pa i po katanci, pa i po sandaci! Kad si podigo’ kapci, — lele majke, što će da vidim u sandaci! Sram me i da ti kažem; a njeg’, reče, ne bilo sram da zbere i skuta sve toj!

— Vika me snajka, ete, zaradi niku tapiju i livadu... — Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke... — uverava ih tetka Doke, a oni se oboje ljute. — Bre, bre, bre! — nastavlja Doka.

Red li je? — nastavlja tetka Taska. — I Zona, i Kalina, i druga inka!... Pa biva li, majke?!... A ubavo si reče naš, ete, Božin dungerin: „Dve lubenici, reče, pod edna miška — ne se nosat!

Dole svilena suknja i šalvare od juma basme. Sve to razgledaju drugarice i pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što će da ide u tuđu kuću tuđoj majci, što neće više kod majke da noći!

i pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što će da ide u tuđu kuću tuđoj majci, što neće više kod majke da noći! A njoj oči pune suza i gotova je da zaplače.

ne prašta jer mu ne veruje; boji se lakomislenosti njegove i još nikako neće da zna za njega, pa zato na sva navaljivanja majke njegove nije mu dopustio čak ni o slavi da mu dođe u kuću.

Krstovdan uzdržala se i nije mu toga dana ništa spomenula Ali sutradan napade ga svom žestinom jedne uvređene čestite majke. Mane se trudio da se brani i odbrani. Jevda tada planu: — Ti dušu nemaš, boga se ne bojiš...