Jakšić, Đura - PROZA
— Ko kaže da ona mene ne voli? Ona samo na oca mrzi, a mene voli. Oh, majko, majko!... Drugi je vikao na popove, na vlast, na zelenaše: — Samo mi je onog bakračeta žao što mi ga Jova prodade.
— Ko kaže da ona mene ne voli? Ona samo na oca mrzi, a mene voli. Oh, majko, majko!... Drugi je vikao na popove, na vlast, na zelenaše: — Samo mi je onog bakračeta žao što mi ga Jova prodade.
Obradović, Dositej - BASNE
82 Kurjačica i kurjačići Kurjačica se razboli i ležaše u bednom sostojaniju. Pitali je kurjačići: „Ta, majko, imaš li gdi koga prijatelja od kog bi se mogla kakva nibud pomoć iskati?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u blage luke iz gustih oluja s pučine dovedu ptice, izletele iz Tvoje
Trojeručice, luko i uteho, majko čokotu kog raspinju i tuku, smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi duše naše u Tvoju treću ruku!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nano!... Hvala vam na nezi i hrani!... — A kuda ćeš, sine? On se jetko nasmeja. — Kuda ću?... Tamo, majko, tamo!... Idem tamo kud i svi nesrećnici kojima obest ili sila ljudska ne daju živeti među ljudima — u goru, majko!...
Idem tamo kud i svi nesrećnici kojima obest ili sila ljudska ne daju živeti među ljudima — u goru, majko!... — Nemoj, sine! — reče očajno majka i pruži ruke da ga zadrži. — Moram, nano! Ovde nije moje mesto!...
— Govori! Govori, prokleću te! — ciknu mati i turi ruku u nedra. Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko! Ja znam da je on njega mrzio! — Ko?... Lazar Stanka? — Jeste. — A zašto? — Majko! — moljaše Jelica.
Ja znam da je on njega mrzio! — Ko?... Lazar Stanka? — Jeste. — A zašto? — Majko! — moljaše Jelica. — Ne teraj me da ti to kažem! — Moram znati! Jelica je bila crvena kao rak.
— Ja nisam videla, nano, ali bih se zaklela u sto manastira da je to njegovo maslo!... Jaoj, majko moja! Ti ni zamisliti ne umeš koliko onaj njega mrzi!... — Znam, ćeri, ali koja vajda kad je Stanko otišao u hajduke?
— Rano moja, šta ćeš! Takva ti je valjda sudbina! — reče Krunija posle podužeg ćutanja. — Kakva, majko? — Nije ti bog dao da odeš tamo kud te srce vuče. — Što, nano? — reče ona i pogleda materi pravo u oči. — Kako što?
Znam!... Neka, neka, nemoj vaditi! Jelica, videći kako se ušeprtljila, priđe bliže i, zagleda joj se u oči... — Majko!... — reče ona i sva zadrhta. — Ti nešto strašno kriješ od mene!... Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno!
Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno! — A šta je? Kruniji beše teško da joj kaže. — Kazuj, majko! Kazuj, ne muči me!... I ona sklopi ruke. — Tebe prose! — reče Krunija. Njoj se okrete vajat oko glave...
Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom? (Ona reče otvoreno: „s Lazarom”.) Ne, majko!... Ja se volim i u paklu peći nego biti žena onome odljudu! Krunija zaneme. — Kaži ti babi neka me slobodno ubije!
Jedino je nebo kuda pogleda... On od boga samo smrti traži. Stanka obliše suze. — Jadni moj babo!... Jadna moja majko!... — Žene jauču, ludi se stide suza!... Nego... čuješ Nogiću? — Šta? — Još danas idi u Crnu Baru.
— reče Kruna. — Jeste, istina je!... I Jela mi je to rekla. Videla sam po njenim očima da je govorila istinu!... „Majko, kaže ona, on nije lopov!” — I nije! I ja kažem da smo onda svi ogrešili duše i o onako krasnog mladića i o onu kuću.
Petra im reče da ležu. U taj par izide Stanko iz očeve sobe. — Hoćeš prileći, rano? — Hoću, majko... — Idi... idi... Nasta tajac. Tišina kao u grobu.
Dučić, Jovan - PESME
Još si uz nas, sveta majko, koju muče: Sve su tvoje munje u mačeva sevu, Sve u našoj krvi tvoje reke huče, Svi vetri u našem osvetničkom gnevu.
Mi smo tvoje trube pobede, i vali Tvog ognjenog mora i sunčanih reka: Mi smo, dobra majko, oni što su dali Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On će dati onome. Tada čuh iz jedne sobe zagušljiv i bolan uzvik: — Jaoj, moja majko! Ah! I knjiga života poče mi se otvarati. To li je ono što mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove ljude!
kazao bih joj: slatka moja majka! Uh, a oni u bolnici! Pa onaj što viče: „Jaoj, moja majko!” Pa onaj! Bestraga sve! Nije ni moje srce bačvanska ravnica. Baš neću više nikako o tome da mislim!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Onda ćeš svoju spominjat’ majku: Oj majko moja, oj nego moja! — ’Ajd’ devere, ’ajd’ zlatan prstene! — viknu jedno lepuškasto veselo lice kroz oškrinuta vrata na
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Solnce jarko, na visoko ti si, Moja majko, na daleko ti si.“ Horvat je gledao da u Rosiju odseli puškonoše, a nije primao u transport, rado, ni žene sa decom, a
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Liebe Mutter) draga majko! Lido — čuvena morska plau Veneciji lornjet (fr. lorgnette) — naočari sa drškom koje se na očima drže rukom lustrajz
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Na mene je reda! — viknu odjednom i ote mi mašku iz ruke. — U moje je dvorište pao! — Pa kad ga opauči, mila majko, pa kad ga poduhvati u letu jedanput — klak – pa drugi put — klik — pa treći put, sa strane, dvostruko klak-kluk!
Radičević, Branko - PESME
okt.) RANE I Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila! O kako je lep!
) „Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago što je kome drago. Još ču li me, ostarjela majko: Volija sam kletog đaurina, Baš i onog iz gore hajduka, Ta mlađana“ — Milun već ne može, Sve mahove srce već
“ Tako baka, Pa rašiti ruke, Da dovati dece dvoje — Jao njine muke! Poskočiše, povrisnuše: „Jao, majko, jao!“ Skoči majka od ognjišt(a), Dece joj je žao.
A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i pašnjača, Našto paše ubojita mača?
“ I udari na srbinjske čete, Pa u časak ljuto i pomete. Ao Bože, ao moja majko, Što to Gojku povikao Rajko? Viknu Rajko: „Što li ćemo jako?“ Nazad Gojko: „Ništa, već ovako!
„Jako juriš!...“ Plači, turska majko! Uleteo u zlotvore Bajko, Velju pušku turio o ramo, Konjem vrda i tamo i amo, Oštrim mačem oko sebe maše, Dve je
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ovo mi je već peti-šesti koga su odmamila Đurina pisma ...Eh, jadna majko, da čovjek nije šepav ... Kao da mu čita misli, umusana starina se diže, uzima štap i kreće vratima.
— Vala mi ne koristi da sam udario najdeblji pleh — potišteno priznaje Džakanj — Grupa E? O, jadna majko! To veliko E, s njegovim prasećim repom, nijesam trpio ni u osnovnoj školi, zbog njega sam i do danas ostao u drugom
Čitavo selo zna mog Dedu. — Eno je, de! — okreće se artiljerac svojim pajdašima. — Ama, drugarice majko, što si tako nedokazana.
— Iz Horozovića, dragi vojniče. Selo Horozovići. Valjda si tuda hodo. —Ma hoda sam ja, majko, kuda ti god drago, ali, vala, u te tvoje Orozoviće ...
Marko prebaci krompir iz ruke u ruku kao da mu prlji dlanove, prepolovi ga i pruži pola borcu do sebe. — Vala, majko, da još imaš malo soli, ne bi loše bilo. — Nemam, sinko, dina mi. Čitavog proljeća nisam vidila zrnce soli.
Eto, tako ti je to, drugarice muslimanko, majko moja mila, nek ti je živ tvoj Dedo, pa kakav bio da bio, đavo s njim gloginje mlatio!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kud će joj duša i telo na onom svetu?... Grešno je to, grešno... Majko Bogorodice! I otpoče da se krsti, šapuće molitve!
— Ništa nije. Šalim se, majko, šalim. — Poče je hrabriti i, da bi je uverio, silom, bolesno, poče da se smeši... Ona se jedva osvesti, uspravi sa
A nama on ništa neće da kaže. Ni „bolan sam“, ni „oh“, ni „ovde me boli“, ni „ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko...“ Ništa, ništa, sinko! Samo tako ćuti. Sramuje se od nas i ništa, ništa neće nama da kaže.
Ništa od nje nije čula do: — Ostavi me. Ne diraj me, majko... — A glas joj je bio istina na plač, ali suv, suv. Ništa više nije se čulo od nje iz sobe.
Kostić, Laza - PESME
Zagrli me, dah mi stesni; al' očiju pogled njez'ni' nagon uzda, zanos trezni; iz njega mi mis'o sine: »Majko!« — »Sine!« odzovu se usta njena, a iz belih iz ramena ponikoše bela krila: to je bila — moja vila.
A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?
u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?
MOLITVA BOGORODICI Jule, ćerke Pere Segedinca Oh, majko sveta, Bogorodice, što sluga ti na mene kaže lik, u jadu ti se nalik osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar
(Iz drame Pera Segedinac) ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri,
Zar nije lepše vekovat' u te, Ѕanta Marіa della Ѕalute? Oprosti, majko, mnogo sam strad'o, mnoge sam grehe pokaj o ja; sve što je srce snivalo mlado, sve je to jave slomio ma', za čim sam
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad mu bude osamnaest godina, zapita mater svoju: — Zaboga, majko, kako ti nisi više dece rodila do samo mene? A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smede kazati da je imala tri kćeri
Stojša kad sasluša mater svoju reče joj: — Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim. Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!
Kad se Stojša već spremi da ide, reče materi: — Imaš li, majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da bog te ih nađem, da bi mi verovale da sam im brat?
Kako dođe u sobu zmajeve matere, rekne joj: — Pomozi bog, majko! — pa joj pristupi i poljubi ju u ruku. Zmajeva mati rekne mu: — Bog te pomogo, sinko! Koje dobro?
Dobro mi došli. Jeste li mi se dobro prošli? Zmaj jedan odgovori: — Jesmo, slatka majko! Na to najmlađi rekne: — Tu kod tebe ima krštena duša! Kazuj, mati, je l istina? Mati odgovori: — Pogodio si. Ima.
On kad to čuje, otide kući plačući i pripovedi materi šta mu je sad car zapovedio, i reče joj: — Ovo, majko, niti može biti, niti ja mogu svršiti.
Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda. Kad se orletica smirila, onda joj tičići rekoše: — Majko, mi bi tebi kazali za našega izbavitelja, ako nam obećaš da ga nećeš progutati. Ona im sad obeća.
Svekrva se probudi i zapita: — Šta to pevaš, ćeri? — Ništa, ništa, majko! Nešto sam sanjala, — odgovori snaša. Iduće večeri baba ih napusti i ode u svoj vajat.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) MANOJLO (krsti se): O! O! O! da čudna čoveka! ISAJLO: Jesam li ti kazao? MANOJLO: Oće da me penje u nebo. Kuku, majko, šta neću jošt doživiti! ISAJLO: Takvi su doktori! Jesi li vidio kako srpski govori?
Njegov sin me ni u ruku ne poljubi; pa neće sa mnom ni da govori. VELIMIR (smeši se): E Majko, ne srdim se ja ništa. Takva je Moja narav, oprosti. STANIJA: Ama što pusti tu bradu, kumim te Bogom, nisi Čivutin!
STANIJA: Šta lep običaj? Kuku, da bežim odavde, dok i mene ne saraniše ka neljude. VELIMIR: Vidiš, majko, tamo je groblje daleko, pa ne bi ljudi ni mogli nositi.
STANIJA: Svinja nije pogana, zašto se jede; a konj, ko će konja jesti, kad je pogan. VELIMIR: Ostavi, Majko, ove stvari nisu za tebe. (Opet počne čitati.) STANIJA: Ja stara, pa da ne znam što je pogano, što nije.
LjUBA: Što ne sedite jošt? MILAN: Ta dosta sam sedio. Ja se preporučujem. LjUBA: Službenica. MILAN: Sluga sam, majko. (Stanija ne odgovara, Milan odlazi.) STANIJA: Oh, Bože, što me dovede na ovaj pokor! LjUBA: Ali šta ti je, majka?
Ona zemlja koja nema teatra drži se da je poslednja zemlja. STANIJA: Lele, majko, kako se iskvari svet! Ona je zemlja nesrećna, gde se ne uči kako treba momak da miluje devojku, i devojka momka.
PIJADA: E, zasto bi se srdila. Majka nije vidila nikad rukavice, pa joj cudo. Jelte, majko. STANIJA: Ama, kaži mi, kjerko, zašto to nosiš? PIJADA: Sramota je ici po sokaku i u vizitu bez rukavica.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Krf 1985 — Beograd 1989. (9. VII 1989) VI ŠAPAT JOVANA DAMASKINA Oprosti, majko sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te
svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u znaku tvog znaka; Oprosti, majko, što prizemnu bedu Dovodim grešno u prismotru tvoju; Znam da sam ovde tek jedan u sledu I da mi glas je zuj pčele u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Šta sve ne izvodi tada, mila majko! Brundajući, onako velik kao što ga je Bog, to jest projektant, dao, mic po mic, stari „Zanusi“ odlazi čak do špajza
Mrtvi mrtvicijati, mislim, kao Ramzes III ili neko njemu sličan. Jao, mila moja majko, da ste ih samo videli na onom brdu!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu potroših, dajem ti na znanje, dva dinara, čitavo imanje. Kako li sam poželio, majko, da te vidim bar malo, zeričak, da zavirim u štalu i baštu i da Žući bacim na rep čičak . . .
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM Otadžbino, majko moja, I dedova mojih slavni', Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni?
Otadžbino, majko moja, Što je tužno lice tvoje? Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah
Otadžbino, majko tužna, Ima l' koga u mom rodu, Da raspali roba sužna, Na boj sveti za slobodu, K'o u doba ona stara, Protiv Huna i
Skini znake tuge tvoje, Da junački zapevamo Najmilije pesme svoje: Otadžbino, majko mila! Budi svetla i viđena, K'o i nekad što si bila Još u carska u vremena.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica pocrvene, zadrhta, pa se odjednom baci na majčine grudi i zaplaka gorko, očajno, s teškim jecanjem... — Maj... majko moja!... majko !...
— Maj... majko moja!... majko !... vrisnu devojka i priljubi se uz te slabe, iznurene grudi, znajući da samo na njima može naći utehe, ako je još ima.
Stojan se dizaše, stenjući: — Ej, bratiću jadni... obojica stradasmo!... Ja zle napasti, majko moja !... Pisar, kako se bio zaleteo za Gojkom, istrča u hodnik i videvši Ljubicu, stade pred njom, drhćući sav od
Sve će se to popraviti. Među mladim ludima ima toga... te kavge, ali se to sve popravi... — Popraviti?... Ne može, majko, zarasti isečeno srce... ono je iščupano, nema ga više... Da nisam poznala pravu ljubav, bilo bi mi svejedno... ništa...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Svetoj crkvi na jutrenju, Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“
Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na
31. Majka hoće Đurđa da okupa; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da okupaš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi ćemo ga suzam’ okupati!
“ Majka hoće Đurđa da obuče; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da obučeš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi ćemo ga u rukav obući!
“ Majka hoće Đurđa da opaše; Majka hoće, a seje ne dadu: “Nemoj, majko, Đurđa da opašeš — Mi smo Đurđu devet milih seja, Mi ćemo ga kosom opasati!“ SPASOVSKE PESME 32.
Vrati se, Smiljo, majka te zove, Majka te zove, košulju daje. — Bila me, majko, od pređe zvati, Od pređe zvati, košulju davat’, Dok nisam stala uz milog kuma, Uz milog kuma, i uz devera; Dok
73. Veseli se, ženikova majko! Tri ti sunca dvore obasjala: Jedno sunce momak i devojka, Drugo sunce kume i devere, Treće sunce kićeni svatovi.
Majka Maru kroz tri gore zvala, Mara joj se kroz devet odziva. “Jesi l’, Maro, platno “Nisam, majko, ni do vode došla. Jovo mi je vodu zamutio, Kun’ ga, majko, i ja ću ga kleti.“ Majka kune: “Voda ga odnela!
“Jesi l’, Maro, platno “Nisam, majko, ni do vode došla. Jovo mi je vodu zamutio, Kun’ ga, majko, i ja ću ga kleti.“ Majka kune: “Voda ga odnela!“ Majka kune: “Guja ga ujela!
Te doplovi do Đurđeva dvora, Pa zapitaj Đurđevu majčicu: Oćeš, majko, oženiti Đurđa? Ne ženi ga mladom udovicom, Već ga ženi lepotom devojkom.“ 114. Čudna ti mi godinica dođe!
Karala ga ostarjela majka: “Šta je tebi, moj jedini sine, Zašto kuješ konja od mejdana?“ “Prođi me se, ostarjela majko: Udala se moja jauklija! Zato kujem konja od mejdana Ne bi l’ mogle noge alatove Dostignuti Zlatine svatove!“ 134.
“ 147. Mila majko, podigni me malko, Da ja vidim Jovine svatove; Da ih vidim, da me želja mine — Čini mi se, lakše bi mi bilo! 148.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Uniđe mi kao nadrkan pastuv, a iznesu ga ko probušeno prdalo! Zna i što ne zna da je znao! GINA: Majko Božija... DROBAC: Al zato treba da znadeš đe da udriš, i da znadeš kako da udriš, i da znadeš đe su mu živci,
FILIP (dramatično upada u razgovor): Da, procvetalo! To je prava reč! Ko milijarde pupoljaka odjednom! Draga majko, prigrli ovu ženu, onako kako je ona prigrlila mene na svoje rascvetale grudi!
SIMKA: Njega? GINA: Muža varaš sa Sekulom, Sekulu s glumcem! A s kim ćeš sutra glumca prevariti? FILIP: Majko! GINA: Ama, šta ti je, čoveče, prođi me se! FILIP: Ne budi okrutna, saslušaj me, majko! GINA: Nisam ti ja majka!
FILIP: Majko! GINA: Ama, šta ti je, čoveče, prođi me se! FILIP: Ne budi okrutna, saslušaj me, majko! GINA: Nisam ti ja majka! (Ulazi Blagoje. Filip mu pritrči.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je, majko, drago da si potištena. Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Još po jedan korak, pa svi opet u jarugu. — A jaoj, noga!... A jaoj, majko moja, ruka!... A jaoj! — razleže se kuknjava, a zatim samo krkljanje, ječanje i stenjanje.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Ama, zar može to biti da ne bude izabran? DANICA: Neće biti, ja što ti kažem! I mesto da se ti bar, majko, za vremena trgneš... SPIRINICA: Pa jest... eto kako se trgao Spira.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i pokaza rukom po sakupljenima u kafani. — Kuku, majko! — ču se odnekud. — Slabo, boga mi! — reče Cvijo, koji je voleo da se potuče nego da ga častiš do zore.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kapije skičale kao prasad, Dok na zemlju ne pade, najzad, Šest vrlo krupnih kapljica! Šest kapi! Majko moja, Ko da ih lekar odbroja U bolesnikova usta!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
MUSTAJ-KADIJA Ne plač', majko, dilber-Fatimu: udata je, ne ukopata; ruža s struka nije pala svog, no u bostan prenešena svoj.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ah, ah, psu bre, krvniče bre, stari deda-Mitre! Ah majko, ah kurvo! Ah otac, ah proklet... Ah! Zar vi, bre... A Sofka je znala da to znači: Zar vama sve | dopuštano, vi sve
— Pa majko, nano, mi seljaci, kerpiči... — Nemoj, sinko! Nemoj, Tomčo! Ništa nije! — čulo se uplašeno materino utišavanje... — A?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar je grajao, kako je već on mogao, otpozdravljajući. „Evo ih, majko, puna kuća!“ reče Milica. „Puna, a da kako!“ „Neka ih! Dobro došli.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Srećan je koga tuđa nesreća uči pameti. — Ako te sreća ne pričeka, na veljega je hata stić’ ne možeš. — Rodi me majko bez glave, samo nemoj bez sreće. — Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega.
— Pa kakvo mi dobro vidiš? — Crn Alija, crn ti si mi, sinko? — Crna si me i rodila, majko! — Šta ti čini otac? — Klanja. — Šta ti čini mati? — Krsti se. — Šta činiš ti?
Majka se spazi pa vikne na šćer: — „Što mi, kukavice moja, ne kaza!“ a ona majci: — „Bogme majko, i ja sam isto tako uradila, jer sam ja mislila da se ovako na zavjet ide!“ Nema bolećega.
15 Pitala lisičica majku, kad se ufatila u gvožđa: — Što ti bi, majko?! — Zlo, ćerce! mudri se po jednom mogu prevariti.
! — Zlo, ćerce! mudri se po jednom mogu prevariti. 16 Pitala lisicu šćer: — Ima li, majko, iko na svijetu od nas pametniji? — Jesu, ćerce, oni te se našim kožama zimi ogrću.
(Zatim se prihvati za zemlju i govori): Crna zemljo, po bogu majko! Ova se basma ne primila ni mene, ni tebe, ni bašče građene, ni voćke sađene, ni ovce jalovice, ni krave bakovice, već
Igraju se pečeni zecovi, Ćeraju ih odrti ’rtovi. Čudne laži... Jao majko moja! 4 Da vam pevam što istina nije: Guska vodu iz rešeta pije, Krmača se na slamu popela, A pilići krmaču sisaju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad mu bude osamnaest godina, zapita mater svoju: „Za Boga, majko, kako ti nisi više dece rodila do samo mene?” A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri
Stojša kad sasluša mater svoju, reče joj: „Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tražim.” Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!
Kad se Stojša već spremi da ide, reče materi: „Imaš li, | majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da Bog te ih nađem, da bi mi verovale da sam im brat?
zmija dođe i progovori materi: „Ja sam ona tvoja zmijica što si me rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam, majko, došla k tebi da mi prosiš u cara devojku te da me ženiš.
” A snaha joj odgovori: „Bojim se, majko, da mu što ne bude.” A mati reče: „Ne će njemu biti ništa, nego kako ga vrućina obuzme, a ti uzmi hladne vode pa ga
” Ona joj odgovori: „Nevolja me, majko, naterala.” pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži, „pa sam” veli
” I ona se skloni za vrata, ali eto ti sunca, pa nazvavši | materi dobar veče, reče joj: „Majko! tu miriše rajska dušica.
” Sunce joj odgovori: „Ima, ima, majko, nego neka iziđe slobodno, ne ću joj ništa.” Ona onda iziđe, pak mu pripovedi svu svoju nevolju, najposle mu reče:
Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: „Pomozi Bog, mesečeva majko!” A ona joj odgovori: „Bog ti pomogao, rajska dušice. A od kud ti ovde?
” Mesec joj opet reče: „Ima, majko, ima, nego neka iziđe slobodno, ne ću joj ništa.” Onda ona iziđe, pa mu pripovedi sve što je i kako je, pa mu najposle
pa joj reče: „Majko! ovde miriše rajska dušica.” A ona mu odgovori: „Bog s tobom sinko! ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska |
ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska | dušica doći?” Vetar joj odgovori: „Ima, majko, ima, već neka iziđe slobodno, ne ću joj ništa.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ni po kiši od izloga do izloga... Nigde ništa... Ikonija, majko moja, nemam ni nade! PROSJAK (za sebe): Sad zovi, da vidimo ko će da se odazove!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Osinjača se prekrsti i prošaputa: — Oprosti, bože i majko kandelorice! — pa zapali svijeću i usadi je u čašu žita. Brne naslonio pleća na poviju od tronožne stolice, prepleo
— Dakle, si baš poslat? I to baš Kenju, gubavom Kenju? Šta to može biti? — Molim te, majko, skloni dicu, jer sam gladan! — reče Bakonja, pa izvadi iz torbice pogače i sira i poče jesti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mnoga se rađaju samo da bi sluge i mučenici bili. A moje dete bi srećno bilo, Gospode, sveta slavo, Majko božja... Đorđe nije kriv što me je tukao. Ja sam grešnom telu popustila. Ti, Gospode, znaš na koga sam pomislila.
tankim glasom zapomaže: Sunce pišti utrnutih zena, Glasom ženskim pišti iz mog sela: „Pomozi nam, gorskih smreka majko! Torom — vuci, vreme — naopako. Reci kako krv da ljudsku smirim? Da li bunu opet da raspirim?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Da ti pomognem, majko? — Dečak skide vreću s njenih leđa i prebaci je na svoja, začuđen. Vreća je bila lagana. Od čega se starica povijala?
gde se ni usred bela dana ne vidi prst pred nosom, nađe kornjaču Kamena leđa, i pokloni joj se: — Došla sam do tebe, majko!
MALI VOZ Sve dečakove igračke smejale su se malom vozu. Kakvoga li šašavka, majko rođena! Tračnice mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati
Drhteći, seti se dečak Mersadove kožice i požele da se pred žapcem Troglavcem stvori izvor. Joj, majko rođena! Još i ne izgovori želju do kraja — šiknu voda, a žabac stade gasiti trostruku žeđ.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi
O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad
O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono
O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk
Al' zlo je, majko, biti međ' njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi Gde ih po
O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan! ............................... .............................
O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan! ............................... ............................... Đ.
O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan! ............................... ............................... Đ.
Al' danas ljutu ja osećam grižu Do same srži svake svoje kosti, I plačem: suze jedna drugu stižu; I grcam: „Majko, molim te, oprosti! „Krv moja srpska žeže me i pali! U grlu glas mi treperi i grca!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No on već sada razmišlja o tome da se opet vrati u taj prokleti Kembridž“. „To neće, draga majko, tako brzo biti”, reče joj sin. „Kuga besni onde još u punom jeku“. „Tim bolje!, uzviknu majka.
Gospođica je kao što i sam znaš iz vrlo dobre kuće, lepo vaspitana i imućna; zaprosi je!“ „Kako bih to smeo, draga majko? Ja nisam još ništa, niti sam u stanju da se ženim“. „Što još nisi, postaćeš jednog dana“.
Odreci se radije svoje naučničke karijere, pa postani domaćin i otac porodice!“ „Moram, draga majko, da o tome još razmislim“. Naš Herkules nauke nađe se na raskršću.
Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“. „Pa ostavi mi, sine, makar nadu u duši. Ti si još mlad, a u mladosti se menjaju naša
Ti si još mlad, a u mladosti se menjaju naša osećanja i naše naklonosti od danas do sutra“. „Imaš pravo majko!“ Sutradan pođe Njutn u Grentem.
„Ta je ovo, tala majko?“ „To ti je, dete moje, bat za hokej“. „Našli smo više takvih batova u jednom sanduku zimske bašte“, reče mlađa od
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
a... a... Đorđe... Žalosno, braćo, vezan srpski vojnik. Majko moja, da vidiš... o... o... osvetnika Ko... Ko... Kosova!...
OSVETA Sva mi je savest u ranama. Drhćem, sam mrtvački modar drhćem. „Majko“, kažem, „dobra majko, pustite me, pustite me, bežite!
OSVETA Sva mi je savest u ranama. Drhćem, sam mrtvački modar drhćem. „Majko“, kažem, „dobra majko, pustite me, pustite me, bežite!“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver.
Rusijo, veli, majko naša rođena, srce iščupano“, a svi su već samo u njega pažnju upravili, svi počinju da strahuju za Jaćima, da mu se kakvo
suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali čitati očajan i jasan izraz: Jadna moja majko! 10. septembar 1916. ČUJU SE TOPOVI...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Ja crna života, majko moja!« — pomisli u sebi i odmah se postara da uguši takvu misao, koja mu oduzima i poslednju kap prisustva duha.
Majka ga dočeka u dvorištu i pogleda začuđeno u gosta, koga joj sin vođaše. — Majko, evo ti kćeri umesto mene... da nisi sama. Gledaj je kao oči u glavi, a ja ću se starati za sve što vam ustreba.
— Ama je l’ to odistine? Je li ti to meni dovodiš snahu, Đuro? — Jeste, majko: snahu i ćerku. — Dobro mi došla, dete moje! — reče starica i stade je iskreno grliti i ljubiti.
Pantovac zasvetle očima i maši se čuture. — Oh, sejo rođena i majko miljena, ti si mi još ponajvernija druga — reče on gladeći čuturu po boku i nateže je. Kad se napi, pruži je Đurici.
podignite mi jedan kamen na grobu... — Jedinče moj !... kuku nesrećnici !... kućo moja!... — Ej, crna majko! — čuje se iz naroda. — Dosta, babo, ne pomaže!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona joj odgovori: — Nevolja me, majko, naterala, — pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži — pa sam, veli,
I se skloni za vrata, ali eto ti sunca, pa, nazvavši materi dobar veče, reče joj: — Majko, tu miriše rajska dušica. A majka mu odgovori: — Nema tu, sinko, nikoga; ta ne može ovamo ni tica doleteti, a kako
Sunce joj odgovori: — Ima, ima, majko, nego neka iziđe slobodno, neću joj ništa. Ona onda iziđe, pak mu pripovedi svu svoju nevolju; najposle mu reče: —
Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: — Pomozi bog, mesečeva majko! A ona joj odgovori: — Bog ti pomogao, rajska dušice! A otkud ti ovde?
Mesec joj opet reče: — Ima, majko, ima, nego neka iziđe slobodno, nećy joj ništa. Onda ona iziđe, pa mu pripovedi sve što je i kako je, pa mu najposle
Pa kako dođe, nazva materi „pomoz̓ bog“, pa joj reče: — Majko, ovde miriše rajska dušica. A ona mu odgovori: — Bog s tobom, sinko!
Ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska dušica doći? Vetar joj odgovori: — Ima, majko, ima, već neka iziđe slobodno, neću joj ništa.
On kad to čuje, otide kući plačući i pripovedi materi šta mu je sad car zapovedio, i reče joj: — Ovo, majko, niti može biti, niti ja mogu svršiti.
Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda. Kad se orletica smirila, onda joj tičići rekoše: — Majko, mi bi tebi kazali za našega izbavitelja, ako nam obećaš da ga nećeš progutati. Ona im sad, obeća.
Osilio se govedar, pa će jednoga dana reći majci: — Draga majko, da li ima boljeg junaka no što sam ja? Vidiš šta samo topuzom radim?
DOBRA HVALA Hvalilo se Ciganče materi: — Da znaš, majko, kako je lijepa pečena kokoš sa pogačom! — A oklen ti znaš?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ne otvaraj! — opazi Ilijina majka u brizi za bolesnim sinom. — Pusti, majko, neka se vesele! — reče Ilija pregorno.
—Spavaj, sine! — nagovara ga majka. —Ne mogu... Je li, majko, dok ozdravim, poći ćemo odmah gore? A što sam i silazio? Već ne motu ovdje izdržati.
A uokolo jednako nešto žamori i miriše... Da je prosto svima, samo da ozdravim.... Majko, tebi se drijema. Čuj, boga ti! Je li, opet ću užeći oganj u svojoj kući?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pade mi magla na glavu. – Ne boj se, ćerko, ne boj se! Ne ti je magla na glavu. Ne daj me, majko, ne daj me! Pade mi soko na ruku. – Ne boj se, ćerko, ne boj se! Ne ti je soko na ruku. No ti je prsten na ruku.
Takav primer i nalazimo u „Času obnove“: [...] A zemlji: Majko nam, jer pomeša sa sobom mater, Ne gadimo te se, niti, gutajući nas, bićeš poslednja zver: Ulazimo u tebe tužno kao
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Slušaj, obuci se pa da idemo na Terazije da čekamo. DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide! ŽIVKA: Pa jeste da ne ide, pravo kažeš; jer ako je on već ministar, onda nema smisla da ja idem peške.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ni 'bolan sam', ni 'oh', ni 'ovde me boli', ni 'ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko. . . ' Ništa, ništa, sinko! Samo tako ćuti”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za toliko?“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red... Na izvor je ići lako — Prazne ćupe, voljan gred. Ali natrag — teret to je...
Ali natrag — teret to je... Pa i lep je onaj dô, A još tice kako poje, Ne znaš, majko, ne znaš to!“ »Javor« 1884. HEJ, DA MI JE CAREVATI... (Po nemačkom) Hej, da mi je carevati Tebe radi, moja mila!
„Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?“ Pod mutnim nebom nevoljnici ćute; Niko ne viče: pomagaj nam, svete Al’ srca valjda ne
Tu još bruje one reči Druga milenoga: „Nadaj mi se, ljubo moja, Majko čeda moga!“ Ljuba gledi more sinje, More ljubu mladu — Obikli se, oni žive U najboljem skladu.
Eh, raduj se, raduj i ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Opet ti kažem, devojko, ja oću nobles u mojoj kući. EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac učio da nije sramota raditi?
vidiš, i sama se od njega gadiš. EVICA: Nije tako, majko. FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset ljeta! Zar ti nisi čula da kćeri kažu svojoj materi mamica?
EVICA: O, majko, sad je dockan. FEMA: Ja znam, al’ ko bi smeo spomenuti dok ti je otac bio živ? On drugo nije znao nego da teče, da
(Evici.) Šta si stala, te ga ne turaš iz sobe. EVICA: Ali, slatka majko, ovo je naš Vasa. FEMA: Naš Vasa, paorska trago! Oćeš da se ljubiš s njime? (Vasiliju.) Napolje se vuci!
Kako ono reče? Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4. EVICA, PREĐAŠNjI EVICA: Evo me, majko! FEMA: Opet ona „majko“; čuješ, devojko, nemoj me jediti! Kakva majka?
Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4. EVICA, PREĐAŠNjI EVICA: Evo me, majko! FEMA: Opet ona „majko“; čuješ, devojko, nemoj me jediti! Kakva majka? Gledaj me u obrazu, mislili bi ljudi da sam ti mlađa sestra.
Sram da ti bude, kakvog si momka izabrala? Gledaj, propali mu laktovi! EVICA: On ima novaca, majko. FEMA: Poznaje se na njemu, valjda je bio gdigod kočijaš.
Kamo božur, komifo-le sužes? Zar oćeš doveka da me sramotiš? EVICA: Verujte, majko... FEMA: Pst! (Vrti glavom na nju.) Mama, mamichen... No, šta si htela kazati? San tunder, mamzel. San tunder.
Miljković, Branko - PESME
Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica. LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Bezobrazniče!... Hajdemo, Spaso, Da za videla konak nađemo! SPASENIJA: Al’ majko, majko, Što bliže idem dvoru pašinu, Sve mi je, majko, srce praznije! STANA: A Boško?
STANA: Bezobrazniče!... Hajdemo, Spaso, Da za videla konak nađemo! SPASENIJA: Al’ majko, majko, Što bliže idem dvoru pašinu, Sve mi je, majko, srce praznije! STANA: A Boško?
Hajdemo, Spaso, Da za videla konak nađemo! SPASENIJA: Al’ majko, majko, Što bliže idem dvoru pašinu, Sve mi je, majko, srce praznije! STANA: A Boško? Ti dok se ovde tako skanjuješ, Bleda će glava bedem kititi.
STANA: A Boško? Ti dok se ovde tako skanjuješ, Bleda će glava bedem kititi. SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova.
STANA: Posramiće ga ako dozvoli Da joj na kocu bratac pogine. SPASENIJA: To nikad neću!... Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!... Zar ne znaš, Spaso, I ne sećaš se noći strahotne?
SPASENIJA: Oh, šta ću, majko, ili maćeho, Kad snage nemam, moć me izdade! Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!...
STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila!
STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!... Eno je, ode!... S ćerkom je, jadna, sve izgubila! Sad može stare ruke skrstiti, Pa tužno reći: „Sve me izdade!..
I da se sprema... (Vidi Glavaša.) O!... SPASENIJA (gleda u Stanu): Evo ti dela, Rođena majko svake nesreće! Strašan je remek tvoje starosti Što ga je bezum mozga bolesnog U prokletome času smislio!
Jest, tu je pakô... Tu su grehovi! U tvome nedru, majko nesrećna!... Evo, pogledaj! (Pokazuje na Stanoja Glavaša.) Ta bleda glava, te hladne grudi Što ih kô bokor ruža
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja! I suze se moje suše Na svetlosti toga spoja. Kroz smrt samo valja proći, Pa ću s’
Da šta mi hoćeš, patnice moja? — Xoćy da bude Božija volja...“ VI Mišljasmo da će dugo da traje. — Uđi-de majko, — izdahnula je! I kraj je bolu, i kraj je muci; Izdahnula je na levoj mi ruci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mnogi padoše. Ostali nagrnuše u stranu, a zatim se slomataše u svoje rovove. „Ah, bratko... lele, majko... sanitet!“ — čuju se uzvici ranjenika, koji su ostali između naših i njihovih rovova.
Ali tek što smo zamakli u šumu, kada nešto grunu, ali tako gromko, majko moja, da sam, čini mi se, svest izgubio. Jedan od vojnika se preturi.
Progovori tek: „Ubite me, braćo... Jaoj, majko!“ Bojović se dovuče do mene i polako progovori. — Vidiš onaj ćuvik levo.
— počeše i naši brđani da riju po bugarskim rovovima. Jauk dopire i sa bugarskih objavnica, i iz naših rovova... „Majko... braćo!“ — razleže se kroz noć. A nebo kao da je buktalo od raznobojnih plamenova.
— Nisu se nadali. Kad smo utrčali u rov, njihovi pešaci nagrnuše da beže, pa se sabiše u gomilu... — Auh, majko moja, što su kukali!... Vojnici su nailazili. Komandir je gledao u pravcu otvora, kao da nekoga očekuje.
Em nije na frontu, em još prima i stipendiju. Za takve se lude može s pravom reći: „Majko, rodi me srećnog, pa me baci na đubre.“ — Tako je, tako.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah! docne će biti, Neću, ćerko, zeta očima viditi.“ A ko će me, majko, jadnu zaprositi? Znaš, mamo, da nemam ni prebijen novac, Zato mene neće siromah trgovac; A bogati broje kuće i
A kad vreme ručku nevoljnome dođe, Nanovo ga opet druga vatra prođe: Često oko glave lete kalajlije, Čudne su to majko, strašne batalije! Puca, grmi, ječi, razleže se soba, Jedva se primiri u ponoćno doba. 1810.
Umilnu dražest veličestvom, Skromnu prostotu raskoštvom krasiš. O, primi mene, majko nebesnice, Tebljubnog primi sina u naručja, Koj’ s’ oko majke nežno vije, Tanka k’o vinjaga oko stabla.
O, kad bi uvek mladim u prsima Ovako plamen k lepome buktio! Kad bih do groba tvoje slasti, Majko, uživao u ovoj meri! 1830. Jovan St. Popović DAVORJE NA POLjU KOSOVU (Odlomci) 1.
sina, Srbina, Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina, Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca kći, Oca si mi dojila, Srpska majko, ti: Srb Srbina roditi, Srpska sisa dojiti Mora novog Srbina, Pravog Srbina.
1855. Milica Stojadinović Srpkinja PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN PUTNICI „Majko jadna, majko draga! Iznemože naša snaga — Na kamenju golom spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati;
1855. Milica Stojadinović Srpkinja PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN PUTNICI „Majko jadna, majko draga! Iznemože naša snaga — Na kamenju golom spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim
S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim rukam’, svim mukama Ne moći ti pomoć dati — To snositi, majko draga, Iznemože naša snaga! Što imamo još, samelji, Pa kolače spravi bele, I svakom po štap odelji.
A ko tice, zverad hrani, On će s’ brinut da sahrani I teb’, baku ostarelu: Mi dobismo volju smelu, Mila majko, tamo poći; Mognemo li natrag doći, Biće svima dost’ pomoći.
Iza brega kad su stali, Sinci k majci povikali: „Oj premila majko, zbogom!” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ili ti gde si, majko njihova, Da ih prokuneš mlekom majčinim, Kojim si kletvu moje starosti Na mekim grud’ma trudno dojila...
— Gospode!... I ti, gospođo, majko njegova! Šta sam zgrešila te me otište Iz raja mog — iz Venecije?... Ah, Đurđe!... Đurđe!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
! — jauknu Mijo i svali se na zemlju. — Pustite me da se pošljednji put isplačem na svojoj zemlji. Zemljo moja, majko moja... — zagrcnu se. — Zemljo moja, majko moja, koliko li sam znoja, suzâ i krvi svoje na tebi prolio!
— Pustite me da se pošljednji put isplačem na svojoj zemlji. Zemljo moja, majko moja... — zagrcnu se. — Zemljo moja, majko moja, koliko li sam znoja, suzâ i krvi svoje na tebi prolio! Koliko li sam jada i čemera na tebi vidio!...
'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara!
Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče! — jauknu od radosti Simeun, udari glavom o oltar, pade, i jedva se diže, pa se izgubi u mraku.
— Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i poskakaše na noge. — Rakijo majko! — prošapta neko u mraku. — Ama, vi se nešto zagovorili o Simeunu i o starim kaluđerima, pa čusmo...
Jakšić, Đura - PESME
Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . . Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni!
O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je
O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad
O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što
Među ljudma si, među bližnjima!...“ Al’ zlo je, majko, biti međ’ njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi, Gde
O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan... Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko
O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan... Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko!
O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan... Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko!
Nastasijević, Momčilo - PESME
BOŽJAK Prebol je. Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on. Zalapi groza na stope Bogu gde ostale. Mnogo te, majko, bolelo rad ovo tiha prebola. O, malo li je za muku tvoje utrobe.
Jer nema zore, na zenice li ne zaplavi, ni blaga poja ne, rodnu li ovu grozu ne prekužim. Obol mi pruže, majko, po drhtaj Boga ja njima na dar, božjak ja raspevani. DVE RANE Ubod li, to buja ubistvu, to ljubim.
O, Bože, daj im bar videti to, ne ona, ne ona, stoput proklet ja! MARINA PESMA Jadna moja Majko, kameni, kameni nedužna!... Kod žive tebe narodom kad zla ote se reč, strašni spomen tvoj osta na veke!...
zub, i tvrdi u prah će kamen, i temeljima svaki trag; al’ ime tvoje, potonji kobi naše znamen ostaće i ostaće, majko!...
I zaborav na sve kad spusti svoj blagi veo, brda još i pobrđa pamtiće te, majko, u ljutom gde zidajući znoju nedužnu ceo te narod kleo. MRE DESPOT Mre despot.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ne pitaj, molim te .. . —Pusti je, — javi se majka, kazaće sama... A ti dijete, umiri se, lezi! — Pusti me, majko, ovako ... Sjutradan u kući je kao da se nije ništa dogodilo.
i pitam je nasami u četiri oka, a ona jednako odgovara: „Ne mogu da kažem, — stid me, majko!” Radivoj diže glavu i veli odlučno: — Cvijeto, pusti kraju, dođi sa mnom, sreće mi, biće ti lijepo! —Pođi!
Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ... — Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. .
— Što bijaše, Rade, u varoši kod gospodara? —upita mati zabrinuta, dok je Marko iz kuće izišao. — Zlo, majko, nije već ono naš gospodar, već najgrđi dušmanin!... — Nemoj tako, sinko!
— Majko, bojim se zla! — sažali Božica kad Rade izađe... — Bog se rasrdi na nas... i sam on zna što nas čeka.. — Ufajmo u Majk
Ali ni majčine molbe ne skloniše ga. Tek okusivši, brani se: — Ne mogu, majko! Svaki zalogaj pada mi teško, kao da neko u me olovo trpa .. . Bacio se na krevet ranije no obično.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Život buja na Zemlji, a dela čovečje ruke vide se i odavde, sa Meseca. Da si blagoslovena, ti naša dobra majko! Na tebi je kresnula Prometejeva iskra i rasplamtio se božanski oganj razuma.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila! O, kako je lep!“ Reče dete pa upusti, Uteče mu tica lepa.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
odgonetnem Za sada mi na vučje sazvežđe liče Imaću čime da ispunim noći Ako se živ i zdrav kući vratim HILANDAR Crna majko Trojeručice Pruži mi jedan dlan Da se u čarobnom moru okupam Pruži mi drugi dlan Da se slatkog najedem kamenja I
mi tri male nežnosti Dok mi ne padne hiljadu magli na oči I glavu ne izgubim I dok tebi sve tri ruke ne odseku Crna majko Trojeručice KALENIĆ Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Bog ubio Latine i neka im nikad nije prosto što su svoj jezik izmislili! Oprosti, majko, i čuvaj ostalu decu od latinskog jezika!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u!
— Ala, majko moja! — veli zadivljen Gruja. Sa nama stoje i neki pešaci. — Kažu, gospodin potporučnik, da je slano? — pita jedan.
Onda zapeva promuklim glasom, ali tiho, da ga ne čuje komandant. Mila majko podigni me malko... Zaćuta za trenutak, i opusti glavu.
Onaj drugi ščepa me za gušu. Tada ja izvadih revolver i opalih u tavanicu. Jaoj, majko, kad puče!... Kad one ženske zavriskaše kad zaglaviše vrata...
Jurio sam galopom. Put me je vodio sve dalje unazad. Majko moja!... Oni će gore izginuti dok ja pronađem tu bateriju. Od ovog mog lutanja zavisi možda opstanak pešadije, front i,
Petrović, Rastko - PESME
Budva, 23. VII 1922. NOĆ PARIZA (SA POSLEDNjEG SNIMKA MATERINOG) Da li moj otac prema da li moj otac prema tebi, majko, beše zver ta najdivljija, najdivnija, što je čovek?
MATERINOG) Da li moj otac prema da li moj otac prema tebi, majko, beše zver ta najdivljija, najdivnija, što je čovek? Majko, otac moj beše li zver Kraj tebe, il' samo istoričar: jer i sâm ja zver?
Našto mi sav ovaj život i prolazna mu čar, Majko, ako i ti - moja kolevko - ne beše zver! E dobro, a te oči sa slike tvoje na samrti, užasno što pate: nikad ih se neću
praotaštvo kako se strvi Jezika otečenog kukah i bejah žedan Da izvršim, o da izvršim već jednom Osvetu onu krvi Majko ja sam i tebe vređao svojom rečju Opevao muke tvoje ne sklopiv oči pred tajnom Ne pitav za bol tvoj u Objave mi
prlji me vrela sačma Zalud me mleko tvoje blaži i vraća moć Osećam da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj, majko, u praotaca noć Neumitno, đonom ću gaziti polja ječma I pijan od besa juriti kroz ravnicu tu krečnu Jezika otečenog
A zemlji: Majko nam, jer pomeša sa sobom mater, Ne gadimo te se, niti, gutajući nas, bićeš poslednja zver: Ulazimo u tebe tužno kao što
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tamo mu se svi rugaju, ćuškaju ga i smeju mu se. — Nisam ja za školu, majko! — reče, sagnuvši glavu, ali žena ni ovoga puta ne odustade: — Podigni glavu i idi! — reče kratko.
— Nikada ja to neću naučiti, majko! — reče i gnevno odbaci knjigu, ali se žena samo saže i ponovo je stavi pred sina. — Hoćeš! I možeš!
— Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče. Jurio za njima, ne jurio — stići ih nećeš, majko rođena!
E, da je ne dograbi! Skoči Starac sa praga i gegavo potrča prema Strašilu. Majko rođena, sopstvenim očima da ne poveruješ! Što brže Starac trči, to brže Strašilo odmiče.
Kako su svetlela, majko majčice! Da ga bljesak koji je iz njih izbijao ne zaslepi Starac prinese ruku očima i vide: nekakve male devojke, ne
Začudi se i Smrt tolikoj snazi, za trenutak izgubi dah, pa s gnevom reče: — Moraćeš mi ga dati, luda majko! Za njega nema leka, jer nema čoveka koji bi s izvora života doneo... gutljajčić tvome sinu. Uspravi se dečakova majka.
Gle, čuda čudovita, gle jada jadovita: na ptici srebrna pera, gvozdene kandže, gvozden kljun. Majko majčice, okrenu se Varalici svet oko glave. »Ovo ti je, budalo, kraj!« pomisli ali ga senka orla prelete.
Orao ni glavu ne okrenu, uze Vapalicu na krila i sunu k oblacima. U tren su bili iznad oblaka. Kako je peklo sunce, majko rođena. Kako zviždao vetar! »Padnem li, ni koska neće ostati od mene!
Imao bi s kim da se poigra, s kim da popriča: dosta mu je da priča sam sa sobom, majko rođena! Okrete se dečak zidu, i od čuda protrlja oči. Otkud, najednom, ona pukotina? Nije je bilo ni juče, ni jutros.
Dečakov skakač bio je sve bliži cilju. — Čoveče, ne ljuti se! — podrugnu se Radan, u zlo doba, majko rođena! Patuljkov skakač bio je na potezu i sve brže sustizao Radanovog. Preostalo je bilo samo još jedno bacanje kocke.
ispituje dečaka, da traži skrivenu tajnu, ali na sva njena pitanja Radan je samo odmahivao glavom: — Ne pitaj me ništa, majko! Ništa ti ne mogu reći!
— reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da prihvati njen savet. — Moram da je napustim, majko! — Zvezda žalosno obori glavu. Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. — Šta je to s tobom, kćeri?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona! KATA (odlazeći): Oh, Ciganka je, sinko, ona! Utrči Marko.
Šantić, Aleksa - PESME
'' ''Moja šćeri, moja tugo, jao, A ko Ti je njedra raskopčao?'' ''Ne karaj me, ne ljuti se na me, Puce, majko, popucale same...'' 1907. PRED MODELOM Hoću li tebe svojim skromnim kistom, O divna ženo, naslikati moći?
Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?'' — ''U moravske čete Kada me, majko, nova truba zovne.'' ''Sunce se vraća. Evo tica, gnezda, A tebe nema. Šta ću tvojoj djeci, Šta ljubi reći?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
otmičara — Marko sam kaže da mu je žalost za nesrećnom snahom ulila potrebnu hrabrost: Ja pogledah na đevojku, majko, kad đevojka grozne suze pušta, sve marame suzam' pokvasila, stakaju se đogu niz kopita.
Kad ja viđeh, moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no
Kad ja viđeh, moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu
Kad pogledah na Turčina, majko, kad tu age Belil-age nema, no mu stoje bakračlije prazne; na labudu nema gospodara, nego dvije pole oko konja.
Kad Srbinu bude za nevolju, u tebe se po soko izleže, te Srbinu bude u pomoći. Veseli se, Miloševa majko, ti koja si Miloša rodila! Veseli se, Pocerac-Milošu!
“ U drugoj Ivo kaže povodom sukoba sa prvom poterom: Od njih niko ne ostade, majko, od nas niko ne pogibe, majko; povodom sukoba sa drugom poterom: Od nas niko ne pogibe, majko, Od njih niko ne ostade,
“ U drugoj Ivo kaže povodom sukoba sa prvom poterom: Od njih niko ne ostade, majko, od nas niko ne pogibe, majko; povodom sukoba sa drugom poterom: Od nas niko ne pogibe, majko, Od njih niko ne ostade, majko; a povodom sukoba sa
Od njih niko ne ostade, majko, od nas niko ne pogibe, majko; povodom sukoba sa drugom poterom: Od nas niko ne pogibe, majko, Od njih niko ne ostade, majko; a povodom sukoba sa trećom poterom; Od njih, majko, niko ne pogibe, od nas, majko, niko
nas niko ne pogibe, majko; povodom sukoba sa drugom poterom: Od nas niko ne pogibe, majko, Od njih niko ne ostade, majko; a povodom sukoba sa trećom poterom; Od njih, majko, niko ne pogibe, od nas, majko, niko ne ostade; a na taj način — a
poterom: Od nas niko ne pogibe, majko, Od njih niko ne ostade, majko; a povodom sukoba sa trećom poterom; Od njih, majko, niko ne pogibe, od nas, majko, niko ne ostade; a na taj način — a i promenjenim redom reči (ta promena je, očigledno,
majko, Od njih niko ne ostade, majko; a povodom sukoba sa trećom poterom; Od njih, majko, niko ne pogibe, od nas, majko, niko ne ostade; a na taj način — a i promenjenim redom reči (ta promena je, očigledno, vrlo vešto izvedena) — odlično
Ode Marko u gospodske dvore, pak doziva Jevrosimu majku: „Jevrosima, moja mila majko, gospoda se jesu zavadila na Kosovu polju širokome, kod bijele Samodreže crkve, i oni se otimlju o carstvo; meću se se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječaku od straha stadoše oči. — Majko mila, koliki je! Gle mu samo ušiju! Pa gle . .. Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
BOGORODICA NARIKAČA O, majko izbaviteljeva, što to tebe sad snađe i taj čemer gorak sustiže! Kakvo li je to strašno čudo, nesnosno mojim očima za
me neki čovek jer sam sirota, odrpana, brzo mi idući, dozva me preda se, te mi dade tri poture i reče mi: »Uzmi to, majko moja, te ćeš sebi za put hlebca kupiti.« Uzeh ja od njega i kupih tri somunčića.
Hor Raduj se vrlo kćerko cara Davida i majko istini toga nebesnoga Hrista cara, nelažna device Marije koji no zemljanim carem najpače vernim barjake razvija i