Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Najpre dade Fočić na srpski jedno pismo pred svima pročitati, koje glasi ovako: „Pozdravlje tebi, gospodine majoru Mitezeru u Zemunu, od mene kneza Alekse i od prote.
Rano sutradan (18. februara 1804. godine) javim se majoru Mitezeru, moga oca dobrom prijatelju, i mome poznaniku, jer me je otac često k njemu slao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zevao je, sav topao, dok je o Božiču razmišljao. Nije nikad dotle bio ljubavnik udate žene. Isakovič je o majoru Joanu Božiču malo znao.
Vasilije je umro u Moskvi, u jadu i bedi, maja meseca 1754. Agagijanijan je pisao Pavlu, o majoru Božiču, nekoliko pisama, iz Beča. Ali, znamo da ta pisma, policija, nikad nije pustila da odu, do Kijeva.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I što mi možda nije ni do života! I ja možda majoru nisam umela da kuvam onako kako je voleo — znam ja šta se sve priča po komšiluku!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U San Vito, sutradan, izlazim na raport, onom majoru. On se smeje i kaže da sam bio poslat pogrešno. Veli, moj raspored je izvršilo Ministarstvo u Beču, ali pogrešno.
Krakov, Stanislav - KRILA
Tamo je sve bilo mirno. Bilo je samo mnogo sunca. Odjednom uzbuna. Glasnik je stigao. Majoru je zaigrala nebrijana brada. Telefon je zvrjao preplašeno. Ordonansi se ustrčali.
I tako je prošao ceo dan. Potom kada je noć pala, zaduvani ordonans dojurio je i predao mali koverat majoru. Ruke su mu zadrhtale, i cepajući koverat otkide i komad hartije koja beše u njemu.
A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju. A na čelu njine kolone neki viši, krupni komandant govori čičici majoru: — Od vas sve zavisi. Dragomir na tebe čeka. Dve tvoje čete su gore, povukle se, pridruži se njima pa onda na nož.
Dve tvoje čete su gore, povukle se, pridruži se njima pa onda na nož. Kajmakčalan mora još noćas da padne... Čiči majoru je nešto neugodno, čupa brkove, a kroz telo kao da mu majušni kuršumi jure. — Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Černjajev poljubi Dimitrija u čelo, obesi mu medalju za hrabrost i reče: — Trčite, molim vas, trčite odmah i kažite majoru Petroviću neka skuplja svoju vojsku oko Šumatovca, onde gde god u blizini. Dimitrije odjuri.
Ja sam se starao da pri prevađanju ublažim đeneralove izraze. Najposle Černjajev pritrča majoru Velimiroviću, (koji je bled i skrušen sedio na konju), sa stisnutom pesnicom, i povika od gneva promenjenim glasom.
Dok se Komarov zabavi oko sablje, ja se primakoh majoru Velimiroviću i rekoh mu polako: — U Beogradu nisu Rusi, tamo ćete izaći pred srpski sud.
Černjajev.« Dok sam ja tražio hartiju da napišem ovu kobnu naredbu, đeneralu Černjajevu dođoše druge lutke. On priđe majoru Velimiroviću, reče da mu se povrati sablja, pa mu ce onda okrete: — Ja vam opraštam.
Izgleda kao da je i sam osetio da je prekardašio, pa hita da suvišak cvoje grubosti zagladi lepim obećanjima. No majoru Velimiroviću kao da nije trebalo ništa više, jer on odgovori: — Praštanje nije nužno, pošto ja ne uviđam moju krivicu,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
uputio pismo u Zemun austrijskom majoru Mitezeru, koje su dahije uhvatile) i zbog toga bio pogubljen 1804 (zajedno sa Ilijom Birčaninom).