Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije ni primetio kako se na tom putu, sad, uspomene, na njegovu ženu, mešaju sa uspomenama na majoršu, Božičku. Ona ga je pratila sad, kao svojim šapatom, i očima, čežnjivim, kao da mu je zamenila ženu.
Videlo se da je zaljubljen do ušiju u majoršu. Pavle joj to, na povratku, u kolima, i reče. A ona mu odgovori nešto čemu se nije nadao.
u svom dugom, crnom, putničkom, ogrtaču, u tim kolima, ličila je pre na neku kaluđericu, na putu u Poljsku, nego na majoršu, koja, pod tim ogrtačem, kaluđerica nije.
Oni su se bojali majora, iako bi za njega bili i život dali, ali su majoršu obožavali. Pred Đurđem bi, kao pred nekim teškim, strašnim, medvedom, stajali ukočeni, kao nepomični, prepavši se, ali
Pred Đurđem bi, kao pred nekim teškim, strašnim, medvedom, stajali ukočeni, kao nepomični, prepavši se, ali su majoršu pratili očima, kao da je neka nebesna pojava, kakvu pre nikad nisu videli.