Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Nije se čuditi da u sadanje doba učeni ljudi što lepše sastave i napišu, i vredni u čem mu drago majstori što lepše sodjelaju negoli su drugi prežde njih.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
i svima ljudma popovima i kaluđerima da se svaki svoi poslova manu i tako trgovci da se manu trgovine svake Majstori majstorije svoje da ostave a zemljodelci svoje sve rabote da ostave i poljska dela i vodenice Pada kiša na doboše
Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku. (Iz Hasanaginice) UČENjE U MRAKU One koje krvavi majstori muče, i koji ne znaju da se brane i bore, još krvaviji protomajstori uče da od zla spasava samo gore; da te od
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A bila je zadovoljna; videla je već da se stvar vrlo povoljno razvija. — Ah, vi muškarci! — Što ste vi majstori u ismevanju, to više nema! — reče Melanija i popreti mu zatvorenom lepezom.
pa umeju njome da ih izvabe iz sviju kuća i ambarova, pa ih izvedu za sobom, a pacovi trče k’o na dâću za njima, a majstori jednako sviraju pa ih izvedu čak iza varoši do velike bare ili na Tisu, a pacovi sve jedan preko drugoga, pa k’o ljudi
Svršio sam vam ja, gospodine, i onu trinajstu školu! — završuje Arkadija ponosito. — A, posle, svi su Provlakovi majstori za to; a i ja, ako ćemo pravo, treba da se zovem Provlakov! — Ah, badava — veli zadovoljno pop Spira.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A u obične dane, ne možete da ga poznate. Čist, vredan. Tako je vešt u sukanju užeta, da se o njega otimaju majstori. A najviše i zbog toga što nije tražio novaca. I ne samo što nije tražio, već je i odbijao kad mu se dâ.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ide se u školu jahanja. A avstrijski kapetan imaće prilike da uvidi da Rosiji ne trebaju kovači oružja, niti majstori, bravari, nego oficiri, koji znaju kako se atakira!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pao mi je u oči Sanzovinijev venac, koji je talijanskog porekla. Mijački su majstori radili i drvorez u crkvi Sv. Spasa u Skoplju.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se ne razbije u paramparčad Ko ostane čitav i čitav ustane Taj igra KLINA Jedan bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu
ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko
klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traži
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
kod Dunava, meri kuću, označi im tačku, kaže im da će sto forinti dati da kuću na pole seku, ako mogu da pretesterišu. Majstori su u čudu, setili se šta je, najpre ne usuđuju se, ali Pera im sklopi u šake sto forinti i hrabri ih da na njegovu
se šta je, najpre ne usuđuju se, ali Pera im sklopi u šake sto forinti i hrabri ih da na njegovu odgovornost to čine. Majstori počeše kuću rušiti. Čuje to Šamika, dozove pandure, pa pozatvara Peru i majstore.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ono malo Srba što žive po varošima kao trgovci (gotovo same dućalnije) i majstori (ponajviše ćurčije, terzije, jekmekčije, tufekčije), zovu se varošani; i budući da se Turski nose i po Turskom običaju
Matavulj, Simo - USKOK
lica dostojna da bude ugled kakvom dobrom slikaru za lik Jovana Preteče (kao dijete) — kakve slikahu stari talijanski majstori! Janku rekoše da će taj mali Rade, ako poživi, po svoj prilici, biti Vladika i našljednik Petra I.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Veliki su majstori u šaranju uskršnjih jaja. Među lepše odeljke pripovesti ide onaj u kojem tata-zec išamara psa ukleštenog u jak i visok
Sličnost sa narodnim predvoditeljima ponovo je napadna. Rđavi đaci i loši majstori u svom poslu rado se proglašavaju za zastupnike najdubljih narodnih težnji.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Svi ti stari »graždani«, »kupci«, »počtenorodni gospodari« i »počtenorodni majstori«, radni, trezveni, sa malo zadovoljni, štedljivi, ekonomski organizovani, postaju jedna politička sila.
zadruge 1913), Uveo listak iz 1878, Večiti mladoženja iz 1878 (novo izdanje Srpske književne zadruge 1910), Stari i novi majstori, roman iz zanatlijskog života, iz 1883; nedovršeni istorijski roman Deli Bakić iz 1886.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Gde je žensko, tu se nađu i građa, i dobri majstori! SULjO: Probaj to tako Hasanagi da nakitiš! Ovde se, bre, buđamo četiri meseca, peremo krv, privijamo trave, a iz
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: — Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo.
Hodajući od dućana do dućana i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan će se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat, pa ga počne učiti n nauči za nekoliko dana,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad je počeo, ko će da pamti, i mene, bogme, sećanje vara, sagradiše ga majstori vešti u davno doba Pekmeza cara. Sad je umoran kako i ne bi, i njemu malko dremnuti treba, izamljeo je raznoga žita
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
poslovice mogu da budu razvijene u čitavu pesmicu i šaljive kakvoće (Oj rogoze, moj dobri rogoze, drži vodu dok majstori odu!; U Štede do grede; U Radiše svega biše, u Štediše još i više).
Od nevolje nema škole bolje. Od šta vreća od tog i zakrpa. Oj rogoze, moj dobri rogoze, Drži vodu, dok majstori odu. O moj kume, ne uzdaj se u me, Već u boga i u svoje ruke.
VIŠEGRADSKA ĆUPRIJA (Osta kao ćuprija na Višegradu). O postanju ove poslovice ovako se pripovijeda: Kad majstori ćupriju dovrše, onda uveče onu prvu noć dođe ujedanput voda i ponese klade i čitave jele i borove te je pokvari i
Pošto majstori ćupriju nanovo sazidaju i voda je tako isto pokvari i odnese, kaže neimaru neko u snu, kad ćupriju treći put sazida,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Odajući od dućana do dućana, i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan, đe se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat; | pa ga počne učiti, i nauči za nekoliko
i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: „Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo.
Hodajući od dućana do dućana i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan đe se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat, pa ga počne učiti i nauči za nekoliko dana,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko bi me god hoteo slušati, kazivao bi[h] mu od jutra do noći povesti iz prologa; gdi bi god majstori i momci šili, tu bi[h] ja išao kazivati kazanija i žitija različni[h] svetaca; svakom bi se mililo slušati ono što ne
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sve po koncu uređeno, pompezno sprovedeno, bez pogreške, bez zadocnenja, bez malera, jer su Novosađani majstori svečanosti. Pa, pospe pozdravnih govora, puk naiđe. Najpre štab ia konjima umotanim u peškire.
ledena... I od klupe do klupe, od hladovine do hladovine, sluša kako hrču majstori na tezgama, u polivenim dućanima, i gleda kako se teško gegaju i šiču guske po vrućoj kaldrmi, a u hladu bosa i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: — Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on opaki majstor, nego je đavo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
te kako ćeš imitirati ne samo ljudske glasove već, ako ti se to bude sviđalo, i pevanje ptica i zujanje buba, a satiri su majstori za takve stvari! A ja sam znao da je i za to sposoban.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
MITAR: Šta, ta pokondirena tikva! A šta joj je otac i muž bio, nisu li pošteni majstori bili kao i ja? Ajde ti sa mnom, pa samo neka dođe po tebe, prebiću joj obadve noge. EVICA (mazeći se): Ah, ujo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A uz to neizvesnost... Iz dosadašnjeg iskustva znali smo da su Bugari majstori u noćnom napadu, naročito ako ih još i napiju. Položaj ne poznajemo, a ne znamo ni pravac odstupanja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tu pesmu svira na klaviru i Mara Šnicerka na zahtev svoje majke Perke Ugledićke u Ignjatovićevu romanu Stari i novi majstori (str. 137. Matičina izdanja).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu, u mome vrtu, stoji jedan stari paviljon. Sagradiše ga talijanski majstori pre pedeset godina. Na svakom uglu njegove pravilno sazidane šestostrane osnove stoje heksagonalni stubovi od tamno
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Oni, doduše, nisu bili pođonari, nego pravi majstori, ali zar je moje da budem šusterka!... A posle je došao alas: Nata alaska, krpi mreže...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pušku nosi, vojnik nije... Plašljiv jest, zec nije... Šta je? Luka naramkuje pomalo, pa će reći: — Ako to nisu ovi majstori koji nas sprovode, ne znam onda šta bi moglo... — Tako je, pobratime. Italijanski bersaljer.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gradili tri godine dana, tri godine sa trista majstora; ne mogoše temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada: što majstori za dan ga sagrade, to sve vila za noć obaljuje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Mačak uze šeširčinu u ruke, znalački je zagleda, coknu dvatri puta jezikom kao što to čine odrasli majstori kad procjenjuju neku krntiju, a onda zamišljeno reče: — Hm, hm, hm! — Šta ti znači to tvoje „hmkanje“?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne znate li ove zanadžije, kujundžije, kazandžije, kovače, kolare, ako bi koji majstori da mu bili, imajući ceo sav svoj halat čim no svoju majstoriju provode: kade čim oskudi i osiromaši ako bi mu i hleba
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Iako su malo gramzivi za parama, ali oni vole i rahatluk, i vreme im nije novac; zato rano zatvaraju dućane i majstori i trgovci i grabe kućama.
Sa ćepenka i levo i desno čaršijom ispružili majstori i trgovci šije, pa gledaju za njima. — Mičo, mori, — zapišta svojim tankim glasom, udevajući konac u iglu, terzijica
(on si ide sag u Tursko, a skoro će se vrne odande), pa da gu, reče, odnese u Prizren, eli u Peć; tam’ su, reče, majstori za takve rabote!“ — More što će mi i Peć i Prizren i Stambol, — ovde si je Stambol i sve, zborim mu pa ja.