Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I opet ga okupiše moliti. — Dobro, da pričam! — reče on. — Bili, tako, starac i baba, pa imali jedno malo, majucno detešce... — Pa onda? — zapita Latković. — Ništa. — Kako ništa? — Da je bilo veće dete, bila bi i veća pripovetka!