Jakšić, Đura - PROZA
a za mnom jure sve neka gladna i iznurena lica, i kao pružaju ruke da mi na silu pootimaju hranu koju sam, kao ponudu, majci nosila... „Ne dirajte!“ preklinjala sam gladnu gomilu. „Ta, zaboga, mati mi umire od gladi!...
On je nazdravljao svakojakih zdravica: i domaćici, i Staninoj majci, i mladencima, i svima svatovima, i svadbarima, blagosiljajući ih i želeći u boga svega što bi čovek mogao sebi
a kad je došao do one sofre za kojom je Nikola Belić sa svojim gostima sedeo i veselio se, on malo ka’ zastade, a majci se učinilo da je na Stojnu nekako namignuo, a posle se i sam uhvatio u kolo.
Stari Sremac izvadi iz kese polovinu rublje, pa je dade Đošinoj majci; a ona se ustezaše primiti, činilo joj se da je to mnogo... — Uzmi, snao, meni je od potrebe, ako tebi nije...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A zašto? Da te Bog ne pokara! Čujem ja gde neke babe, a i neki ljudi, govore mojoj majci: „Blago tebi, sestro, kad ti imaš sina u kući tako učena, te ti može svece kazivati, da se u radu ne ogrešiš.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Imaš i tamo svojih poznanika; imaš, hvala bogu, i rodbine... Tetka Mirjana, pada ti, čini mi se, baba po majci, rodom je otuda... — Sve je tako, Radojka, ali baš ne mogu... Volim otići malo dale!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jelica na to ništa ne odgovori. Zaćutaše. I dugo su ćutale. Jelica je osećala kolikotoliko lastaka na duši: bar je majci kazala. Pa opet joj nije sve kazala. Nije joj kazala da se zaverila Stanku, pa je premišljala da li da joj i to kaže...
roditelja i mojom detinjskom ljubavlju, da ću, dok živim, otimati roblje od Turaka i puštati na slobodu, neka se svojoj majci vrati! Starica se digla na noge. Ona je drhtala kao prut. — Idi, sine!... Neka bog blagoslovi svaku stopu tvoju!
Crna zemlja mora propištati pod teretom mrtvih, a od jauka ženskoga i bogu će uši zaglunuti!... Teško turskoj i majci i seji kud prođem ja s mojim pobratimom!... Jelica obori glavu. — Ne saginji glavu, ženo moja!
Neka ste blagosloveni, deco moja! Neka vam je prosta i nega i hrana, a vi oprostite majci, jer majka greši samo iz ljubavi... Onda okrete glavu zidu.
Tada ćemo učiniti jedan juriš. Moler će udariti s boka... Alal im majci ako se održe!... Lako je tekla reč sa usta Čupićevih.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Potresa me osećanje moje nemoći da pomognem čoveku koji je pomagao nekad nejakome meni i ostavljenoj mojoj majci. Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija? Našto pretvaranje, našto laganje sebe sama? Došlo mi čisto da plačem!
Samo su sve te njegove priče, po dobu, zemljištu, ličnostima, poznate mojoj majci, i stoga su je interesovale. Đorđe je pričao prvo i najviše, a, valjda iz kurtoazije, o mome ocu — o njemu je mnogo
— pitate vi. Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne. A nikome da se pojada. Jedanput dođe on, tako, docne kući... Ništa!...
Namrčio se kao Turčin. — Daj još! — veli mojoj majci. Ona stegla srce. Ćuti kao kamen, otvara kovčeg pa šakom sipa u njegovu, a on vezuje u mahramu.
— Daj! — veli majci, a došao u licu kao zemlja. Mati pođe kovčegu, a noge joj klecaju, sve se navija. Onda ja videh, ispod jorgana, kako
Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac strese i kako se prihvati za peć. — Brže! — kaže majci a odlaže nogama i rukavom briše znoj. Mati mu pruži. — Daj sve! — reče on. — Poslednjih deset dukata! — reče ona.
— reče moja mati. — I konja! — reče on. — Kljusinu! — kaže moja mati. — I livadu! — Pustolinu! On se primače mojoj majci. Gleda je u oči, čisto prožiže. Ali ona kao jedan božji svetac. — I kuću! — reče on, pa razrogači oči. — Ako će!
Vidite: svaki onaj koji je prolio krv za svoju zemlju treba da se računa u srećne, jer se odužio svojoj majci, svojoj zemlji. Svaki je dužan svojoj zemlji, zemlja nije nikome ništa.. — E, znam i ja te vaše filozofije!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
izaći, Pred dvor izaći pa besediti: »Pones’te drýge, Juline, sude, Moja je Jula vode donela, Vode donela — al’ tuđoj majci, Ni Jule mlade, ni vode ’ladne!« I odjedared zasuziše oči i starom i mladom, a najviše drugaricama Julinim.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A zato vreme ogreѕѕe nestrpljivo melje ustima: — E, znate šta, gospa, veli ona: da je taj bandist moj muž, ne bi ga majci nikad više zasvirao u njegovu klarinetu. Ovako bi' ja njega. Pa zgrči svoje koščate prste u kandže, kao da davi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nisu bili krivi za bekstvo. Naređeno im je samo da, što pre, iz Temišvara, idu. Bili su dosadili i serbskoj majci, Engelshofenu. Među bratencima, posle toga, prvi je stradao Petar.
Međutim, ni deca Trifunova nisu više volela, toliko, kao pre, svoju mater. Ona su bila valjda osetila da su svojoj majci na teretu. Ona ih je hranila, prala, šišala, a brojala pri ručku.
A on beše stao i zagledao se, blizu vode, u lepe kamičke. Ču, i to, kako se skeledžija smeje njegovoj majci: Što se zanosiš i dete plašiš? A ono, vidim, slobodnije od tebe! A ču i to, u mraku, kako mu mati odgovara: Stra me je!
Što nosiš matorog čobanina? Ujna će na to: Neka ga, boga ti, babo! Poplaši ga Goša! Pa podaj ga njegovoj majci, kad ga je razbenavila! Neka se s njim nosi! A ti gledaj posla! Valja skoro večerati!
A baba Goša kutlačom spušta med u kotao i, čim se rastvori, spušta drugi. Ujna, kad uđoše, reći će njegovoj majci: Dobro jutro! Dede, Petro, daj nam malo medene rakije! Ded poljubi Gošu u ruku!
Na to ga baba uze na krilo, poljubi u obraz i reći će njegovoj majci: Vidiš li kako mi je ovo dete dobro? A ti ga kvariš! Poganiš mi dete!
To je bila spremila mati njegovog oca, a dodala je po par čarapa, ocu, majci i braći. Sećao se kako su oni, posle, primajući dar, govorili njegovoj materi: Što si ti, Petro, to donosila?
To je smetenjak. Udovac. Zaljubljen u svoju pokojnu ženu! Nije čitav u glavi. Gospožica Tekla se smejala svojoj majci. Njeno je mišljenje, kaže, da se Evdokija zatrčala, pa se ljuti. Nije Isakovič kao drugi materini kurmaheri.
„Ne znajem“, kaže, „ko im je opanke izeo, ali muževi samo nose čizme, a rođenoj majci ne daju. Eto to ti je svet. Mene samog muka poduze, debeli, videv kolika je u Karpatima siromahom nesnosnaja bjeda.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
ZAŠTO AŽDAJA PLAČE Aždaja gorko plače jer vređaju njeno aždajče. Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno. Nek je i gluvo i slepo ono je majci lepo.
Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno. Nek je i gluvo i slepo ono je majci lepo. IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tema je bila nešto o majci a dečak je napisao kako bi više voleo da ne piše o tome: „Moja majka nije majka. Kad bi to bila, bar ponekad bi
ličilo na obećanje povodom pismenog zadatka o glasanju kad sam napisao da glasam za ljubav, dobio keca, a onda ponavljao majci da više nikada neću napisati ništa slično, samo što ja nisam mogao da ne napišem nešto slično.
Kad mi je bilo devet ili deset godina, obećao sam majci da ću kad porastem postati bogat i ona neće morati da radi, niti živi u kući druga direktora.
- To nije dogovor, Rašida! To je naredba i ti si pravi Turčin! - Jesam li ti ikad rekla da nisam? Moja baba po majci bila je Turkinja sto na sto.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U našoj kulturi jedina ženska uloga koja izaziva poštovanje i sveopštu naklonost jeste materinska uloga. Dok prema majci postoji gotovo sveto divljenje i poštovanje, prema nerotkinji se ispoljavaju prezir, mržnja ili, u najboljem slučaju,
²³ Negde, pak, smatraju da ona koja poružni nosi žensko dete, koje majci oduzima lepotu.²⁴ Kad ženu pred porođaj bole krsta, smatra se da će roditi muško, a kad je boli trbuh —žensko.
“ Posle ovoga sledi napijanje zdravica, najpre detetu, pa ocu i majci, kumu i kumi, i tako redom.⁷⁵ Sakupljeni novac kum daje majci detetovoj i kaže: „Od nas ovoliko, od Boga više!
⁷⁵ Sakupljeni novac kum daje majci detetovoj i kaže: „Od nas ovoliko, od Boga više!“ Taj novac je svojina deteta. Za vreme darivanja, sve zvanice redom
“ Prema pisanju istog autora, u srednjem Potisju, kad se ne drže deca, pa se rodi sin, onda se majci ne kazuje detinje ime, a i ona sama se trudi da ga kroz ceo svoj život ne sazna.
Na Timoku „kad se dete rodi, a majci se deca ne drže, čim se znamenje donese u kuću, taj se sud (sa znamenjem) provuče kroz verige: skinu se verige i
Dete će, veruje se, onda dugo živeti“, piše Marinko Stanojević. Srbi u đevđelijskoj kazi veruju da, ako se majci ne drže deca, valja provući novorođenče, pre sunčevog izlaska, kroz srebrni pojas.
Brojne su amajlije izrađene od metala (gvožđa, srebra, zlata itd.). Ako se majci u Gruži ne drže deca, ona bratimi kovača da joj on, nag u gluvo doba noći, skuje amajlije u obliku motike, budaka,
potajna“, pa nastavlja: „Na djetja nezlobnae mnoge kese vešajut, v kojih kosti različe i proče ušivajut, da bi majci živio, mnogo leta vidio, ot veštice i vila svagda sačuvan bio.
Dete takođe okupa i povije čistom pelenom pa u pratnji babice odlazi u crkvu da ’vadi golemu molitvu’.“¹⁹⁵ Kada se majci i detetu pročita golema molitva, pre nego što odu iz crkve, majka zapali sveću koju je kum držao u ruci na krštenju.
Ona mora da saopšti ovaj događaj majci, da okrvavi lice, da čuva krvavu tkaninu itd. Na taj način ona ritualizuje ovaj prirodni, biološki događaj i njime se
(Vuk, br. 691) — Gledaj majku, a uzmi šćercu (po majci ćeš poznati kakva je ćerka). (Vuk, br. 692) — Kakva majka, onaka i ćerka. (Vuk, br.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Videće svog oca i majku, povećane i retuširane, majci su obojili usta crveno, a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri
Tog dana oni ručaju u tišini, niko reč ne progovara. I odjedanput, njemu je jasno da ga ona neće izdati svojoj majci.
Matavulj, Simo - USKOK
— Neka, Joke! — reče on još blaže. A onda stara prihvati: Kuhu, Mile, moj sokole, kuku majci! Đe ostavi udovicu, žalosnicu! Da podiže ludo d’jete, samo sama! Al’ će Joke dić’ Miluna, ako bog dâ!
Stane Serdareva otvori im vrata nakon dužeg dozivanja i lupanja. Ona se stade jadati: — Kuku majci, što ne javi, ili ne dođe ranije, pa da vas dočekam, s večerom i na nogama, a ne ovako trapovijesna!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
O majci, ocu, dedi, babi, sestrama i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata me
Milićević, Vuk - Bespuće
GLAVA ŠESTA Jedno jesensko poslije podne, pored Une, Irena pričaše Gavri Đakoviću svoj život na odlomke: o svojoj majci kako ju je ona zapamtila: zamišljenu sa čudnim i sjajnim pogledom u časovima samoće; sa ravnozvučnim i suvim glasom,
Sremac, Stevan - PROZA
Majka, uznemirena kao kvočka, ne zna šta da radi, čudi se što ga nema. I prvo što joj pade na pamet, kao svakoj majci, to je da se nije dete otišlo kupati!
Radičević, Branko - PESME
Al' i moma iz zasede Poskočila oma — Beži, sele — eto bede — Beži majci doma! Beži moma, manu rublje, Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje, A momak za njome.
Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i starog babajka, Dođoh amo da umijem lice, Da donesem majci jutrošnjice.“ Ovo reče, ka izvoru ode, Lice umi, I natoči vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz
Nekada sam imô jošte jedno, Zrak je njegov već odavno sednô, Majci srce u grudi ne bije, Tavna zemlja nju odavna krije, Ti i bratac, to je sada sve Štono osta srcu mom od pre.
Junak kanda nema volje, Jer ne stište ruku njenu; Da li misli na što bolje? Da l' na ćerku nje ljuvenu? Tries i šes majci leta — To zaista puno smeta. 73.
XVIII Veće dođe vreme spati; Da s' oprosti, kô svakada, Ći se majci svojoj svrati, Pre za malo, za vek sada. Za ruku je evo lati, Ljubnu — šapnu: „Laku noć.
XXIV Ona stiže, pa s' okrenu, Tamo, tamo, oh nazada, Svojoj majci jadnoj glenu, Koja možda spava sada? Pa i u snu Boga živa Seća na nju nevoljnicu, U nj se uzda, dalje sniva; Već je
Al' i moma iz zasede Skoči mlada oma — Beži, momo, eto bede! Beži majci doma! Beži moma, manu rublje, — Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje, A momak za njome.
Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i stara babajka; Dođo amo da umijem lice, Da donesem majci jutrenice.“ Ovo reče pa studencu ode, Lice umi i natoči vode. „Moram doma, majka mene čeka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ta vižljava i tanjušna curica, bistra oka i hitra u pokretu, ne bi ga, majci, nikad u Lici stekla zagledača i prosioca da nadaleko nije izišla na glas kao „sòk“, neka vrsta hajdučkog povjerenika,
STORUKI SELjAČAK Okreni kako god hoćeš, ali sam od sebe, narodski rečeno — od svoje sudbine, vala ga, majci, nećeš pobjeći. Ili će ona stići tebe ili ti nju, jedno ti ne gine.
Đuro je bio nadaleko poznato seosko spadalo i nije ga, majci, bilo tuče, krađe ili kakva drugog „šaljiva“ događaja a da on o njemu nije pjesmu sročio.
Nek izmiče, neće ga, majci, daleko. Ilijin sat konačno je navijen i sasvim lijepo proradio, ali sad se momčina uzmučila oko toga na koje vrijeme
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGA: Ili sam ja lud, pa nejasno govorim, ili si ti glup, pa ne razumeš? Hoću da se Hasanaginica vrati majci! je l ti sad jasno? Nikad više ni u senku moje kuće da ne uđe! Razumeš? JUSUF: Ma ajde!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iz kujne mirišu jela. Gosti dolaze. Dočekujem ih. Još s kujinskog praga viču: — Hristos se rodi! — I hoće majci da priđu ruci. A ona se, tobož, trza, ne daje, već ih upućuje u sobu k meni. Ulaze oni.
Zato, valjda, majci igra težak osmeh, i oči je počele da svrbe gledajući kroz kapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše
A od svih drugova jedino se taj Ariton ocu mu i majci svideo. I to zato što je taj Ariton, tada momak, sâm, sa sela, ipak već bio svoj čovek, imao nešto, stekao.
Oca, koji se, pošto je ostavio selo, bio povukao sasvim, nisu ni za šta pitali. Ostavljali ga samog. Samo su majci najviše dosađivali. Majku i nju, Anicu, oni nisu ni razlikovali. Smatrali su ih kao jednake, nazivajući ih „žene“.
Znala je sve, i opet je — ne da činila se, već u istini bila ravnodušna i podsmevala se, naročito majci. Majku bi uvek još s kapije poznavala, kad bi joj dolazila i imala što da javi o preudaji, ili za koga novog prosioca.
Čim je vidi da tako uđe, ona bi se povukla u sobu, time kao dâ majci vremena da se ona smiri, pribere, i posle kad bi joj majka došla kod nje u sobu, sama bi Anica, sažaljevajući majku,
Kostić, Laza - PESME
A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo usnio. Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem.
Ovi odgovore da nisu tamo bili. Vetrova mati rekne im: — A vi idite mesečevoj majci, ona će vama to pravije znati kazati, jer ima sina koji je više sveta prošao. Krenu se ovi i odu k mesečevoj majci.
Krenu se ovi i odu k mesečevoj majci. Ne nazovu joj ni pomoz-bog, već odma poviču: — Evo nas k tebi, poslala nas vetrova mati da nam kažeš čija je devojka!
Eno je kod kuće. A sunčeva ji mati opravi kući i rekne im: — Idite vi, draga deco, k vajnoj majci. Svaka će mati svojoj deci najpravije suditi. Ona će vam najbolje znati kazati čija je devojka.
Pa svake godine idu vetrovoj, mesečevoj i sunčevoj majci da joj za savet zahvale, i onda se na nebu ne vide. A taj put traje od Đurđeva-dne do Vidova dana, te se za to vreme
godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci da se drugom nikakom đevojkom neće oženiti do kćeri govedara iz toga i toga sela!
Curica joj reče: — Moja tetka, moja, kakva je nešto u tebe lahka ruka, a u moje mame teška. Majci se ražali, sve joj suze svrnu na oči.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Bog je muško, a boginja je žensko. STANIJA: Što? Što? Bog i žena? To ni Turci ne drže. Ej Nešo, Nešo, kuku majci, što sam dočekala! Ljudi imaju u kući svece i mater božiju, a kakav je ovo pokor kom se oni mole.
Imade li tvoj otac bradu? Imade li tvoj ded bradu? Koji nosi bradu? Nekršten čovek, Čivuti i Turci; i kuku majci, sad dočeka, da moje dete vidim! VELIMIR (opet treje čelo dišući): Ja! Ja! (Uzme novine.
Kuku mene, što ja vido, što li ću videti. 11. NEŠA, PREĐAŠNjI STANIJA: Ej Nešo, proklet ne bio majci, što učini od mene. NEŠA: Što je, majka? STANIJA: Što ti mene dovede u Beograd, što me ubi? NEŠA: Ama što je?
Ako uzmem sas prsti, ti vikaš „ne valja“; a Velimir, kuku majci, ne jede ka čovek, nego sas levu ruku. LjUBA: E, pa takva je sad moda. STANIJA: Ubio ti grom tu nesreknu modu!
STANIJA: Zašto vas je čuma sve zanela, te ne vidite što je ljucki, što ne valja. Devojka sama s momkom! Kuku majci, da čuju ljudi u mom vilajetu, da te pljuju! LjUBA: Zato dolaze ljudi iz tvog vilajeta ovamo, a mi tamo ne idemo.
LjUBA: Zašto, majka? STANIJA: Kako ću da ti budem vesela, kad je sve naopako. Kuku majci, kad svako peva, ja moram da gi plačem. LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Kad ćeš, bre, da me odvežeš, kevo?“ — kaže lažni bebiron svojoj majci, ali reporter nas već obaveštava da je srećnom novorođenčetu Beogradska banka poklonila štednu knjižicu sa 1.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
hodu lakom, smeška se tiho gleda za đakom, pa veli: „Kunem se brkom, ovo je nešto kao u bajci, pazi dečaka, živio majci, u školu ide trkom!
Ona, ona . . . svuda k'o u bajci, a tek pri dnu: „Nisam pis'o majci.“ A kasnije, oblak za oblakom, pisao sam s neskrivenim jadom: „Ovaj život nevjera je sama, Zora šeta s Mićom
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
konj mi u ponornici tone, ja sam fitilj pod oklopom gorim na mrazu između dva megdana, i hoću da čujem pohvalu blagoj majci.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Šta kažeš? GINA: To što ti kažem! SARKA: Vala, neće mi ga majci oteti pa makar se rvali. Je l' reče da su Agaton i Simka tamo negde? GINA: Tamo, dabome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zaplaka se i sestra, valjda što je videla od majke. Otac je grizao usnu i sa mukom se savlađivao. Onda se obrati majci. — Dosta, budi pametna. Šta buniš dete...
— Onda zastade, kao da se zagrcnu: Neka ti je Bog na pomoći! Ja uzeh stvari. Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni, kad ugleda to milo joj lice, skoči s kreveta i obisnu majci oko vrata. — Zar još nisi ustajala od spavanja ? oslovi je mati, videći je neobučenu.
Starala se da više ne misli, dok je ne prevari san... Izjutra ustaše obe rano. Ona predade majci sav novac, što ga uze od pisara, pa je isprati daleko iza sela, ižljubiše se, isplakaše se opet, pa se rastaše.
Pravo ima !... Ali zašto, zašto sve to morade biti ?... Da li je trebalo kome moje stradanje... ocu, majci, bratu... jesu li oni sad srećniji ?... Ne, ne...
— Nađi konja.... trči majci što brže možeš... Ona nek dođe na konju... sve u trku!... Aaaj-ah-ah!... zajauka ona i stade se preturati po krevetu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Puštiću te tvojoj majci.“ Ona mu je Vjeru dala, Da će mu se povratiti; Pušti zmaje đevojčicu, Da u majke svoje pođe.
“ Ona mu je Vjeru dala, Da će mu se povratiti; Pušti zmaje đevojčicu, Da u majke svoje pođe. Kad đevojka k majci dođe, Već za zmaja i ne haje.
74. Ide soko, vodi sokolicu; Vlago majci - zlatna su joj krila. 75. Lijepo l’ je niz polje gledati Žutu dunju među listovima I snašicu među đeverima!
“ — “Ja te gledam, suđen gospodaru, Kakav ćeš mi sada nauk dati, Kako ću ti majci ugoveti.“ — “Lako ćeš mi majci ugoveti: Docne legni, a rano ustani; Dvor pometi, i vode donesi, I očešljaj svoju
“ — “Ja te gledam, suđen gospodaru, Kakav ćeš mi sada nauk dati, Kako ću ti majci ugoveti.“ — “Lako ćeš mi majci ugoveti: Docne legni, a rano ustani; Dvor pometi, i vode donesi, I očešljaj svoju rusu kosu.“ 83.
Velja bolja obalila, Glavu bratu izgubila, Moj Đorđije! Pa mi kuću zatvorila, Jarko sunce ukapilo, Sunce moje! Majci srce obranjeno, A tetkama crne dare!... Pogubila, Bog je kleo!
122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala? Nemam te kome trgati. Ako b’ te majci trgala, U mene majke ne ima. Ako b’ te seji trgala, Seja se moja udala.
“ “Ostavljam te mojoj majci i tvojoj!“ “Šta će meni moja majka i tvoja, Kad ja nemam tebe, dragi, kraj sebe?“ 131.
“ Kada Ivan razumnio majku, Staroj majci tako govorio: “Osedlaj mi mog konja dorata, Osedlaj ga srebrnim sedlićem, A zauzdaj uzdom pozlaćenom.
Ne uzmi je, moj po Bogu brate! Svemu mi je rodu omiljela: Mome babu dvorbom i ugodbom, Mojoj majci rodom i plemenom, Mojoj braći stasom i uzrastom, Mojim sekam’ dugijem kosama, Men’ junaku crnijem očima, — Ne uzmi
“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi. Pišti Rada kako zmija: “Jao, lele, men’ do Boga, Kako li ću majci ići?“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.“ 210.
Pišti Rada kako zmija: “Jao, lele, men’ do Boga, Kako li ću majci ići?“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.“ 210.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
i nepokretnog imanja nemam ničega, sem ovog grešnog tela, koje ni inače nije pripadalo meni, i koje će biti vraćeno majci zemlji: prah prašini! Molim, jedino, da moja glava ne podeli sudbinu sa mojim telom...” JELISAVETA: Šta mu to znači?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram. Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram. A suncu i manastirima ugušite poj.
Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci. Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada.
Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče? Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv.
kod nas, kad se ocevi mrze, svete se na deci; kad se voli devojka, pa ona neće, oduzima se, ako se može, penzija njenoj majci. Ko piše u slobodnom stihu, glup je ili lopov.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« — »Kuku i do Boga, da 'oće, ne bi ga majci više 'vokatir'o«. — Taman mi to u reči pa, kročismo ili ne kročismo više, a pred nas — ćopo...
— More, ljudi, znate li vi da njega kuršum ne bije! — reče drugi. — Neka stane pred moj garabilj, pa alal mu majci ako mrdne, — odgovori Đokić. — Ja kaki si ti kaplar, moj brajko, kad ni to ne znaš, da kuršum ima opčine.
Taj dan su već sve žene znale da je Vasa prosio Kaju kapetanicu i da je odbijen. Čudili su se ludoj majci i devojci, a najviše ludom ocu.
Čim se je predigla, prvo što joj je bilo, rekla je majci da je trpljenju njenom već kraj; više joj neće sedeti pa da bi znala da će je ministarski sin uzeti, već se mora udati
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Maše energičnije Danici, koja ga prvi put nije dovoljno razumela.) DANICA (pošto ga je razumela): Izvinite, ja moram majci; zvala me je još malopre, a ja se zadržala. Klanjam se! (Odlazi.) IVKOVIĆ: Doviđenja, gospođice!
JOVICA: A pop Pera? JEVREM: On jeste. Ako tamo u skupštini treba zinuti, pop ume da zine, pa da ga majci olako ne zatvori usta. Ali, brate, odvešće svastiku u Beograd, pa će da nam puca bruka. JOVICA: To jeste!
(Danica ljubi ruku Jevremu.) MARINA (iz zadnjih vrata, za njom Ivković): 'Ajde ovamo, pa poljubi majci ruku. JEVREM (uplašio se, zbunio, trza ruku koju je Ivković prišao da poljubi): Ama, čekajte, brate!
DANICA: U poslu su? Dobro, neću ih ni tražiti i ne trebaju mi. Samo, molim vas, recite im, i ocu i majci, da ja neću dozvoliti da se tako igraju sa mnom i da mi se svet smeje.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— More, je l’ sam mu se ja samo jednom počeo penjati za vrat, neće ga on majci dugo kapetanovati, ni Purko pandurisati!
— pa trpi kukavac sinji. — A, bože, bože, da ga je nešto nanela njegova zla sreća u naše selo, a ne bi ga majci on dugo kmetski štap nosio! — reče Krsman, pa ponosito zasuka brke. — No naš’o strine pa trpe.
— Osilio se bezakonik, grdan majci, — nastavlja Mića, — pa neće da zna ni za boga ni za dušu. A ljudi ka’ i ljudi, trpeli dok se moglo, to njegovo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
MOJA BOTANIČKA BAŠTA Majci Višnji NAJVEĆA ZAGONETKA To biva u martu: jedne srede, il petka Kad godina kolovrat zavrti iz
Kad pomislim, dah mi se i sad preseca! Šta sam mogla? Vratih se u Čajniče, Majci, i onamo sam tri meseca Zbog tebe plakala, izdajniče! Dosta je bilo vratolomija! Celog si života hvatô okuke!
Oduševljen ponovo otkrivenom prirodom, iz ljubavi prema zemaljskim plodovima, i iz odanosti majci, koja je prvi deo života provela okopavajući baštu, a drugi prodajući voće i povrće, napisao sam „Rodnu godinu”.
Knjigu sam posvetio majci. Po njenoj smrti, među pismima, fotografijama, starim novčanicima, kuhinjskim receptima, i lekarskim savetima
Pandurović, Sima - PESME
Predani smo svojoj prošlosti, k’o majci, Jedinoj što za nas još utehe ima U današnjoj gruboj, bespoštednoj hajci Života, u borbi sred praha i dima.
VOJNIČKI RASTANAK Našoj majci javi da idemo, Vrâne! Nas će tući oganj, snegovi i kiše. Otadžbini svojoj u prolećne dane Doći ćemo s vencem pobede
Otadžbini svojoj u prolećne dane Doći ćemo s vencem pobede na glavi, Ili nikad više, ili nikad više! Vrâne, našoj majci da idemo javi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nema li ona pedeset brata! da je i ugrabe, stigli bi je zaista, te donijeli njihove glave, za jabuke, tebi majci!“ Te riječi naniješe tišinu. Svak je za sebe nešto promišljao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i U srebro ti se okovala! itd.). Blagoslovi se mahom izriču kao i pozdravi i otpozdravi, (Zdrav bio i ocu i majci! Da bog da i sreća od boga!), zahvale (Hvala ti kao čovjeku! Hvala ti od neba do zemlje!
), zahvale (Hvala ti kao čovjeku! Hvala ti od neba do zemlje!) i pohvale (Alal mu majčino mleko! Živ bio majci, koja te je rodila!
služe guslarima kao šaljivi uvodni pretpev pri pevanju junačkih pesama (Lako ti je pijan zapjevati, / A žalosnoj majci zakukati, / Mladom momku poljubit’ djevojku; Teško vuku s psima drugujući / i junaku s rđom putujući; Bolje ti je
Mil. V. Knežević I GOVORNI IZRAZI A) DOSLOVNOG ZNAČENjA 1) BLAGOSLOVI A) OZBILjNI Blago majci koja te rodila! Blago činu dobrome a obrazu svijetlome! Bog ti pridržao dosadašnje prijatelje, a druge primakao!
— Majčina ljubav, djetinje veselje. — Nad majkom nema prijatelja. — I bila mati, i mila mati. — Rđavoj majci deca pastorci. — Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće. — Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata.
Lasno ti je živjeti Turčinu Uz kadiju i sirotu raju! Lasno ti je pjanu zapjevati, I žalosnoj majci zakukati, I strašljivoj kuci zalajati, Udovici sesti do bećara, A đevojci poiskati para, A udovcu uzet’ pušćenicu!
Turci polje, a Latini more, A hrišćani drvlje i kamenje. Tu su majci tanki razgovori. Tu se, Mujo, osoliti nećeš. Ćor-beg sjaši, Mustaj-beg uzjaši, Dok doratu grive otpadoše.
Majka se spazi pa vikne na šćer: — „Što mi, kukavice moja, ne kaza!“ a ona majci: — „Bogme majko, i ja sam isto tako uradila, jer sam ja mislila da se ovako na zavjet ide!“ Nema bolećega.
“ Ovaj veli: „Kuda, kuda?“ Ovaj veli: „Majci, majci!“ Ovaj veli: „Šta će, šta će?“ Ovaj veli: „Siki, siki!“ 4 (Detetu, kad lazi): Lazi, lazi, Lazare, Te
“ Ovaj veli: „Kuda, kuda?“ Ovaj veli: „Majci, majci!“ Ovaj veli: „Šta će, šta će?“ Ovaj veli: „Siki, siki!“ 4 (Detetu, kad lazi): Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom ne će oženiti, do kćeri govedara iz toga i iz toga sela!
I tako načini gvozdene opanke i gvozden štap pa pođe u svet. Idući tako i tražeći ga svuda, dođe k sunčevoj majci i nađe je gde peć žari i golim rukama vatru izgrće.
” Sunčevoj se majci na to vrlo ražali, pa joj reče da se skloni malo za vrata: „Eto ide sunce umorno, a može biti da su ga i oblaci
” Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima. Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i
šta ćemo sad?” A lješnik mu odgovori: „Otvori me.” Pošto ga otvori, buknuše iz njega žestoke rijeke, te majci put prekidoše. Ali ona tače štapom u vodu, voda se razdvoji na dvoje: te ona za njima.
U ta isti trem zamuti se bratu mu bočica vode, te on javi ocu i majci da je njegov brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti; te on od mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga
godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci da se drugom nikakom đevojkom ne će oženiti do kćeri govedara iz toga i iz toga sela!
Otac i majka imali sina, pa ovaj usnio da je postao carev zet. U jutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo usnio. Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: „Vala neću da vam kažem.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ime mi je Ive — odgovori Kušmeljić. — Al’ te zovu Bakonja! — dodade treći smijući se. — ocu ti je nadimak: Kušmelj! majci: Osinjača, jednome bratu: Čmanjak; jednoj sestri: Galica, drugoj: Krivica; najmlađem bratu: Škembo.
A ona se pribi u ugao, pa poče ispod glasa: — Pa oš li majci kazati, šta je to! — Ma čućeš sad, čim dođe ćaća. — Znam, ali bi rada, da te posavitujem. Ali, jopet, radi kako znaš.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci. Ona stoji s rukama na leđima, povijena i stroga. — I ti ćeš da me nadživiš. Da sam mlađi...
Pazi kako namiguje ovaj desni! Taj će biti neka velika lola. Tome, majci, neće se nijedna oteti. Miraždžiku neku debelu on će da zdipi. A ovom levom, Đorđe, levom ne može niko ništa.
“ Posle je ošamućena tumarala po kući I dvorištu. Majci nije mogla da pogleda u oči, izbegavala je, iznalazila poslove van kuće i od mutnog straha ni reč s njom nije
Drsko gleda raščupanu i naraslu očevu glavu. Isplatio sam ti imanje i testament. Više ti ništa ne dugujem. I majci sam mleko isplatio, kaže u sebi, a misli da je rekao glasno. Ne bi ni smeo da kaže.
Nekoliko dana kasnije čuo je kad se majka, s rukama obešenim preko plota, žalila Tolinoj majci da je Aćim tuče što više ne može decu da mu rađa.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Mora da mi se pričinilo?« pomisli, odlučivši da majci i dečaku o ovome ništa ne kaže da joj se ne bi smejali. »Koji još vrabac govori?« — rekli bi joj. »Baš koješta!
Ali kad otvori šaku, na dlanu vide pregršt čudnog svetlucavog semenja, teškog i toplog, utrča u kuhinju i jedno dade majci. 3atim pođe po svetu da ostale razdeli bolesnima...
Nije mu bilo do takmičenja. Čak je i lovio samo onoliko ribe koliko je odnosio majci. Svi su se pitali šta jede, kamo odlazi kad mu se u visinama izgubi trag? On je ćutao. — Gle ti njega!
Dok bi list na zemlju pao, desnica mu je bila sva u posekotinama, ali on ne napusti započeti posao, niti dozvoli majci da mu previje ruku. — Rezbar mora da se navikne na posekotine! — reče kratko. — Ti gledaj svoj posao! — Koji rezbar?
— Imam levu! — dečak stisnu zube i nastavi da dele sve Dok se na istočnom rubu neba ne javi mesec. Negde pred zoru majci se učini da dečak sa nekim razgovara. — Ne daš se? — svađao se s nekim koga ona nije mogla da vidi. — Pa, i ne daj!
Poželi nešto za jelo! Iz tanjira zamirisa pečenje, a dečak se duboko pokloni majci. — Oprosti što ću otići! — šapnu. — Mnogo je drveća u čijim stablima čame zarobljeni patuljci, ptice i cveće!
— Mnogo je drveća u čijim stablima čame zarobljeni patuljci, ptice i cveće! — dečak se još jednom s poštovanjem pokloni majci, uze svoj rezbarski nož i pođe niz planinu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
priredio je, kako su mu nalagala osećanja ali i kako je to zahtevao njegov otac iz Beča, veličanstvenu sahranu svojoj majci. I Vučić je u Beogradu, 16.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' i moma iz zasede Poskočila oma': „Beži, sele, eto bede, Beži majci doma!“ Beži moma, mahnu rublje... Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje; A momak za njome.
se planinskome miru, Stići ćemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s' Bogu“ - „I Božijoj majci.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U njegovom domu nađoh i njegovog prijatelja Anaksimandra, pa me tako poučavahu njih obojica. Tales je po majci vodio svoje poreklo iz Fenikije.
Zelje, voće i ribe - sve polete u velikom luku majci zemlji u krilo. Za tren oka ležahu na zemlji ispreturani krastavci, artičoke, narandže, trešnje i jagode, jaretina i
Recite mi kao svojoj rođenoj majci!“ „Ništa od tog, poštovana gospođo. Dozvolite mi samo da u ovom divnom hladnjaku malo proćaskam i da vam pričam o
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka!
„Gotovo je, gotovo je, evo sad, mislim, sad ću videti dedu, onog po majci: možda će me on pridržati, a možda neće, nego će me, nego će me đa... đa... đavoli, ku... ku... kukama odvući u pakao.
„Ne možemo, veli, njivu da kupimo, ali ovo bar možemo! Idemo, veli, majci u pohode, pa je pravo da se bar čime ponovimo.
da bi tvoj gospodar bio potpuno zadovoljan s tobom i da bi o Đurđevdanu i Mitrovdanu mogao doneti svojoj sirotoj majci, koja je radila tuđe, ono malo zlehude zarade.
Tvoj otac bio je državni činovnik i posle svoga višegodišnjeg poštenog rada i svoje smrti, ostavio je tvojoj majci i deci 24 dinara mesečne pensije.
Ti si znao samo i isključivo za dug koji imaš svojoj majci i ni za kakav drugi dug, i u stvari, ni prema kome drugom nisi ni imao kakve bilo određene obaveze; ti si bio ubeđen
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ja sam ostao u krilu majci, koja je i dalje ostala u njega smrtno zaljubljena. Gotovo ga nikad nije spominjala i obarala je oči kad bi ga drugi
Svanuo je i dan, proteklo je i jutro, a još se niko nije rješavao da majci kaže istinu. Svi su se izmicali toj neprijatnosti, skrivali se za raznim izlikama.
Glumica koja je dolazila u našu kuću zvala se Bepina (prezimena kao da nisu imale). Ostavila je mojoj majci za uspomenu fotografiju s nekoliko emfatičnih riječi zahvalnosti, iz ranijeg doba, u onom nadvojvotkinjskom šeširiću, s
napetu pažnju s kojom sam pratio zbivanja na pozornici, na izdaju me zaskočio s leđa — i ja sam samo priklonio glavu majci u krilo.
Iznuren, iznemogao, najzad se odluči: dobro! neka bude! ispružit ću se koliko sam dug i širok po dobroj majci zemlji, pa neka dođe smrt! Neka samo dođe!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Izjutra, kad pođoše, Đurica zaostade kod Vuja. — Da mi odvojiš malo od onih para; treba da nosim majci — reče Đurica. Vuju ne bi pravo, ali odgovori običnim glasom: — Je li dosta dva dukata? Babi ne treba više.
Đurica je imao pune ruke posla. Trebalo je razdeliti novac jatacima, ostaviti što i majci, pa onda uzeti Stanku i, pošto naredi račune sa Vujom, krenuti se na put.
Nema kraja njenim mislima... A o čemu može da misli? O kući, o selu, o majci, o ocu... to nije; ona je isturena, izbačena otud, pa joj i nije do njih. O meni i sebi?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako načini gvozdene opanke i gvozden štap, pa pođe u svet. Idući tako i tražeći ga svuda, dođe k sunčevoj majci i nađe je gde peć žari i golim rukama vatru izgrće: A ona, kad to vidi, brže-bolje odreže svoj skut pa joj njim ruke
Sunčevoj se majci na to vrlo ražali, pa joj reče da se skloni malo za vrata. — Eto, ide sunce umorno, a može biti da su ga i oblaci
Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima. Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i
U ta isti trem zamuti se bratu mu bočica vode, te on javi ocu i majci da je njegov brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti; te on od mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga
Ujutru kad se razbudi, kaže ocu i majci da je nešto vrlo lijepo usnio. Otac i majka zapitaju ga šta je usnio, a on im odgovori: — Vala neću da vam kažem.
Osilio se govedar, pa će jednoga dana reći majci: — Draga majko, da li ima boljeg junaka no što sam ja? Vidiš šta samo topuzom radim?
pa od truda, zime, a može biti i od gladi zapjeva iza glasa da se razabere: Lasno li je pjanu zapjevati, a sirotnoj majci zaplakati, mladu momku poljubit đevojku.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Neupućen slušalac mogao bi se zakleti da se u sobi nalazi više lica. Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
SAVET ZA NAUČNA ISTRAŽIVANjA 209 Mihajlo Pupin SA PAŠNjAKA DO NAUČENjAKA Autobiografija Mihajla Pupina U spomen majci PREDGOVOR PRVOM IZDANjU Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu
Uskoro sam se mogao pohvaliti svojoj majci da znam da čitam i pišem, bar tako dobro kao i svaki drugi dečak. I učitelj je primetio promenu.
Kada sam primetio srdžbu u njegovim krupnim crnim očima, skočio sam i pobegao. Iste večeri otac je majci za večerom ispričao o jeresi koju je od mene čuo to popodne, ali je njegova srdžba bila dosta splasnula.
” Verovao sam takođe da je i David, čije sam neke psalme, zahvaljujući svojoj majci, znao napamet, a koji je u svom detinjstvu takođe bio pastir, izrazio u svom devetnaestom psalmu moje misli ovim
Povoljan utisak je načinilo i moje poznavanje biblije i psalama, pa me mnogo zapitkivaše o mojoj majci. Složili su se da bi bilo dobro da se iz škole u Pančevu premestim u čuvenu prašku školu u Češkoj, ako mi otac i
- Pa vi ste imali izvrsne učitelje, u ocu i majci - primetili su oni i dodali: - zar očekujete da ćete naći bolje učitelje u Pragu.
To veče sam proveo u pisanju pisma majci. Toje bila moja želja koju je mora biti ”vila” pročitala sa moga lica. Kasnije, u prostorijuje ušao jedan od radnika,
Priznao sam takođe da mojoj ”vili” i njenoj majci uopšte ne pristaje da se pojave u štalama, pa čak ni u veoma čistoj mlekari.
“Vilinoj” majci se svidela ova moja primedba, pa mi je rekla: ”Mihajlo sinko, ti počinješ da shvataš američke običaje i što se pre
devojci kojaje po cenu života i slobode došla na Kosovo polje da ohrabri heroje koji su umirali od rana; o Jevrosimi, majci Kraljevića Marka, nacionalnog heroja srpskog naroda, čiji su saveti bili jedina zvezda vodilja Marku kroz njegov buran
Kad sam se probudio, setio sam se pisma koje sam majci poslao iz Hamburga pre godinu dana, obećavajući joj da ću se skoro vratiti sa puno znanja i sa akademskim počastima.
Posle osam godina imao sam priliku da pročitam jedno svoje pismo upućeno majci. U njemu sam je hrabrio govoreći kako ću joj jednog dana pisati i potpisati se - ”student u Prinstonu”.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Otada majci bijaše još gore: gladni zimnji i dugi, umorni ljetnji dani, kada se iz grada vraćaše ka svojom sitnom robom, ne okusivši
I žuri putem što bolje može. Misli: obeseliće se deca majci, i svima noćašnja zimnja noć biće lepša i toplija, a njemu osobito, preko načina. Pomete ga spavajuć sam.
Prišao je svojoj majci čist i vedar. I tu čistotu i vedrinu duše nisu mogli da zbune njegovi bivši drugovi. Dvojicu od njih iskreno je voleo.
Zaludu da ih se odbrani, obraćaše se Majci božjoj — zaludu, jer su te grešne misli bile snažne, drske: dolažahu čak do pred njenu zlatom uokvirenu ikonu.
Ali strah ga spopade da ga bog toga časa ne kazni za učinjeno zlo delo, pa, strepeći, obrati se Majci božjoj za milost.
Kako se novi hram diže, onako Ilijin život opada. Lekar se ne nada boljemu, pregoreo ga, pa mu majci poručiše da mu se nađe u ljutoj nevolji. Majka izmeni Laza, a ovaj sa stečenim parama povrati se kući. ...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
tragove božanskog i za koju se vezuju reke u gori, to je već dovoljan skup nagoveštaja da nas povede prema mitskoj majci zemlji.
Za proučavanje srpske književnosti dvadesetih godina svakako je zanimljivo što se mit o majci zemlji nalazi i kod druga dva značajna pesnika: Momčila Nastasijevića60 i Miloša Crnjanskog61 .
nagoveštaji: potreban je bar jedan primer koji dokazuje da je u zamišljenoj poemi o vuku stvarno prisutan mit o majci zemlji. Takav primer i nalazimo u „Času obnove“: [...
Mlad junak nam, naime, prvo saopštava o svom ocu: „I roditelj je gromovnik“, pa onda o majci: „A majka zemlja mokra je“ (rus. matь sыra zemlя). Kasnije su i majka zemlja i otac gromovnik potisnuti u zadnji plan.
Kad se pomnije osmotri stihovna razdeoba u Stojanki majci Knežopoljki, onda se vidi kako ovde postoje samo izgovorna jedinstva i kako je merilo dato u samome izgovornom dahu.
Jove Stanivuka (mogli bismo ovde gotovo u celini da ih citiramo kao čistu ilustraciju) i u manjoj meri u Stojanki majci Knežopoljki. Takvu, nedovoljno disciplinovanu i, da tako kažem, razbokorelu reč, nalazimo i u poemi Ševa.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Može on mene gledati koliko hoće, pitanje je hoću li ja njega gledati. ČEDA: Pa dobro, šta si ti kazala majci kad ti je govorila o udaji? DARA: Rekla sam joj da sam udata, da imam muža, i da ga ne mislim napuštati.
A što svuče kaput, ubio te bog da te ne ubije? RISTA: Pa, naložena peć. DARA (majci): Dakle, to je taj počasni gospodin koga si mi namenila? E, baš ti hvala, majka.
ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko? ČEDA: Reći ću ti, ako mi daš časnu reč da nećeš reći majci. DARA: Zar je to tajna? ČEDA: Još kako velika tajna. DARA: Reci mi, ko je pisao? ČEDA: Ja! DARA: Šta kažeš?
A kad saznam, lele majci, taj će me zapamtiti. 'Ajde, 'ajde, požurite, gospodine Pero! PERA: Molim! (Ode.) VIII ŽIVKA, VASA ŽIVKA: Boga ti,
More, zemlju ću da progrizem, pa ću da ga nađem, a već kad ga nađem, zapištaće majci i proklinjaće čas kada je naučio da piše. Zadaviću ga, razumeš li, evo ovim ću ga rukama zadaviti. VASA: De, de, de!
” ŽIVKA: Ju, ju, ju, ju, sad će me strefiti. Zet, zet, izetio se on dabogda nikakav! Jaoj, proklet bio majci i ovoga i onoga sveta! Kuću mi ocrni, obraz mi oduze, oduzela mu se dabogda ruka kojom je napisao ono!
Eto, to ću ja njemu, i to odmah, ni jednog sata mu neću dati da se skrasi, proteraću ga majci... odmah, dabome, odmah... (Uzme slušalicu.) Molim 407... da, 407... VASA: Šta ćeš? ŽIVKA: Tražim Simu!...
VASA: Pa... kako da ti kažem... i moglo bi. Eto, baš sad mi kaže Čeda... ŽIVKA: Je l' Čeda ti kaže? E, neće ga majci biti onako kako ti Čeda kaže. Idem ja tamo, idem sama lično da upadnem u ministarsku sednicu.
Ali, Čedo, upamti: nosićemo se dok je sveta i veka, nećeš ga majci više mirno ni oka sklopiti. (Čeda ode.) – A ti (Dari) pakuj se, 'ajde, pakuj se kad ne možeš da odlepiš tu krlju sa
(Čeda ode.) – A ti (Dari) pakuj se, 'ajde, pakuj se kad ne možeš da odlepiš tu krlju sa sebe. Pakuj se, ali ga majci nećeš putovati salon-vagonom, nego trećom klasom. Trećom klasom, upamti, trećom klasom! (Dara ode.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i bolom svoja puna, kao mleko bela prsa, mećala, strepeći da ih ne povredi, svoju vrelu ruku na njih i mislila o sebi, majci, ocu, dedi. Dedi, hadži-Arsi, koji je bio prvi, čuven, u bisagama para donosio, imao tolike čivluke, njive, vinograde.
romana, pri samome njenom kraju, gde je Sofka, usamljena i zahvaćena jakom erotskom ekstazom, prvi put „mislila o sebi, majci, ocu, dedi. - Dedi, hadži-Arsi, koji je bio prvi, čuven [. . . ]”.
obrnut: u prvoj verziji subjektivni pogled polazi od sopstvenog „ja” (od Sofke), pa ide ka roditeljima, i to prvo ka majci koja živi tu i zatim ka ocu koji je u Turskoj, da bi na kraju došao do predaka (do dede Arse); u završnoj verziji
u završnoj verziji objektivni autorov pogled polazi od predaka, pa ide prvo ka ocu (nosiocu porodične loze), zatim ka majci i, na kraju, dolazi do Sofke.
Tako isto, pored sve privrženosti ocu i majci, i žrtvovanja radi njih, kod nje čitalac već od svadbe oseća izvesnu hladnoću, što je pritajeno i nesvesno okrivljavanje
Zato ona, na primer, u VII glavi rano ujutru tobož poslom odlazi majci u sobu, da po njenome izgledu dokuči nešto od onoga što je otac noću kazao.
' Ništa, ništa, sinko! Samo tako ćuti”. 177 Pripovedač Mile nije imao šta da saopšti majci, jer ni njemu Mita ništa nije kazao o svojoj bolesti.
nečega veoma elementarnog i veoma infantilnog u toj protivrečnoj vezi među erotskim osećanjima i nežnim odnosom prema majci i/ili ocu.
Žolkovskog. 372 Pri prvom susretu nakon trideset godina Vuk Isakovič prilazi majci princezi koja je smeštena tačno ispred velikog ogledala.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ Pa se nadnese nad mrtvo– ga sina i mahnu rukom da ga otkrije. Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života. Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ na zemlji takih mesta Nema više, samo dva; Jedno j’ mesto s jedne strane, Drugo s druge života: Majci pod pojasom U začetnom dobu, To je jedno mesto, — Drugo je u grobu. «Javor» 1882.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ on je dobar... jedno uzima, A drugo vraća majci nesrećnoj!... Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje... Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh!
A kada sutra danak osvane, Ti putuj dalje!... Spasa ostaje!... STANA: A s kakvim pravom, proklet čoveče, Otimaš majci ćerku jedinu? GLAVAŠ: Boško ti jeste sin, Al’ Spasa kije kći! STANA: Nije mi kći?
O, muselime! Kao vižlju ga bičem udaraj, Gazi mu majci kosti staračke, Oltar mu ruši, on će trpeti!... Sestru mu siluj, on će gledati Pogledom tupim roba nesrećnog!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Izvadi da ne uzmu Turci... (dolazi psovka Turaka), pa ako ostaneš živ i vratiš se u Beograd, plati mama-Ani, Julinoj majci, neku moju podužicu. Prala mi žena moju rđu, pa neću da me mrtvoga ružno spominje.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
se planinskome miru, Stićićemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s’ Bogu — „I Božijoj majci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bili smo malo mirniji. Kad ovom prilikom nisu uspeli, više se majci neće Bugari dići iz rovova. A otuda se razleže glas: „Sanitet... sanitet!“ „Gde je komandir?
Pristao sam. Oko tri časa otišli smo. U salonu sam se upoznao sa ćerkama. Onda su me odveli svojoj majci, staroj otmenoj dami. Pitala me je odakle dolazim, da li imam porodicu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Čedo strasti, nesrećo, Brza u slepoći, Kad Srbina nestane, Kom’ ćeš onda poći? Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži.
Sad pod ruku uzmem to krasno dete, i kući Dođemo majci, al’ već plava drugarica tu! 1856. Jovan Subotić V DORIBAH Beč je pun svake krasote i svake
O, dalje, dalje Od zvezde one, Da ni oblačak Na nju ne klone. Da njeni zraci U noći ovoj Prosiplju nadu Majci tužećoj. Koja j’ to majka Svi je mi znamo, Jer njenu tugu Davno slušamo. 14. avgusta 1854.
” To rekoše sina oba, Mlad Radomir, mlad Radivoj Svojoj majci ostareloj U proleća cvetno doba. Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom
Ti ćeš, epiko, tam’ zaići, A ti ovde, možd’, ostati, Pa ni jedan k meti stići, Majci pomoć niko dati. Majka vaša sad vas moli Više sebe koje voli: Pamet vašu naoštrite, Srca vaša oružajte, Glavom
Iza brega kad su stali, Sinci k majci povikali: „Oj premila majko, zbogom!” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Bog da joj dušu prosti, pokojnoj gospođi, Đurđevoj majci — a bješe dobra i milostivna, lijepo se sa mnom ražgovaraše i upitivaše za ždravlje. Hej! hej!... (Vujo odlazi.
joj suznim očima Koliba bednih tvrde postelje, Gde će u slici najužasnijoj Krvavu sudbu sina ranjenog Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna
Na noge, deco!... Hajd’ na đaure!... (Isukavši nož, sprema se da odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Hajd’ majci sad! JELISAVETA: Ovde j’ u redu sve?... RADOŠ ORLOVIĆ: Sve!...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Sad znaš ko je Đoka. ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikad više ne napiše pismo. JEROTIJE: More će da ga napiše nosem. Nosem će da ga napiše, samo kad hoće.
Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici — klasa! Klasa, dabome! Prošlih izbora mi izmakla, ali mi sad majci neće izmaći. Pohapsiću pola sreza ako ne može drugače, pa ću onda rešeto, pa sej.
MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati da se kajete... JEROTIJE: Slušaj, sve što imaš reci ti tvojoj majci, a ja ovaj... pa vidiš valjda i sama da mi je ovolika glava od briga!... Lice...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pesma o Majci Jugovića herojska je tragedija majke koja hrabro podnosi smrt svog muža i svih svojih sinova, do trenutka kad se
Tananom inscenacijom, pevač taj trenutak povezuje s pojavom crnih gavranova koji majci u krilo bacaju junakovu desnicu.
Pevač prvo pušta mladu ženu da odmah u njoj pozna, po burmi, ruku odrasla čoveka, Damjana, svoga muža, da bi majci ostavio duge mučne trenutke prisećanja (Okretala, prevrtala s njome,/ Pak je ruci tijo besjedila:/ "Moja ruko, zelena
Nastasijević, Momčilo - PESME
S večeri, tugo, ko kome plen? X Krst na raskršću tu nauka. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. Ni nedra majci, ni bedra. U krstu kad nje rođaj vam i zadojenje. O, zar za dalja raspeća nevinoga ne.
3 Čujem vas: na mužansko grlo zacvili dete, rikne iz pitomine zver. I sinak bio majci, ili kćer, zamukni, zalud glas, kad nikog i ništa ne zovete.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pletući te vence, pevaju ovako: »Ivanjsko cveće, petrovsko, Ivan ga bere te bere, Majci ga meće u krilo, A majka Petru na glavu« (ŽSS, 133; Begović, 123; ZNŽOJS, 5, 278).
treba da donese junak kao ponudu nevernoj ženi, ili majci, ili sestri, ili lažnom careviću (»sa bukve j. iz velike vode Kaladžijnske«, Vuk, Pjesme, 1, 7, 154; »jovove j.
U epskoj poeziji, Visoki Stefan, kada je iz Rusije hteo da nešto tajno javi svojoj majci, metnuo je pismo u tojagu od leskovine (BV, 11, 1896, 113).
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Pripalo bi nama dvoma braći: meni i Iliji, udatoj nam sestri, djedu i babi po pokojnoj mu majci. Tako mi reče bilježnikov pisar. Čudo, a ono dvoje starih, mislim, o tome i ne sanja! Gazda Jova se zamisli.
— Primakni se bliže da ti kažem što treba da radiš! Kupi sestrin dio, i onaj djeda mu i babe po majci. —Nemam, gospodaru, novaca... —Čekaj, budalo! Ne nagli!
— Pa i zeman je, — odgovori Rade. — Da sa srećom bude! — Ali ja ne smijem reći ocu, a ni majci. Ocu, vele mi, bilo bi žao grđe pop—Vrani hator išteti... tobože prevjeriću; a i majci kao da je žao...
Ocu, vele mi, bilo bi žao grđe pop—Vrani hator išteti... tobože prevjeriću; a i majci kao da je žao... —Ta i ona je od hrišćanskoga soja, — opazi Rade, — pa što joj bijaše? — nasmija se Rade.
Pa žao mi je .... i, eto, dođoh po nju, da se povrati ... — Pođi, Cvijeto!v veli Ilija. Cvijeta se priljubi majci i, obgrlivši je, veli: Ne daj me, rođena... izgubićeš me!... — i zajeca.
Do tebe je, sine, ili do tvojih u kući, što janje pobježe svojoj majci... —Pa što ne reče što joj krivo? — opet će Radivoj. —Još je ona kao cura, stidi se, bolan. ..
— opet će Radivoj. —Još je ona kao cura, stidi se, bolan. .. Ja karah što neće da svojoj majci kaže ... i pitam je nasami u četiri oka, a ona jednako odgovara: „Ne mogu da kažem, — stid me, majko!
Vrata se otvoriše. —Ivo, sinko! Zar si sam došao? —Sam, — odazove se Ivo, i u isti tren ogrliše se. Marko pridade majci svijeću. — Ja grem spat', — reče im i ode u svoju sobicu. Njih dvoje uziđoše uza stube na drugi tavan...
Uđoše u čistu, obijeljenu sobicu. Ivo rastvori stakla i kapke. Zatim se obrne k majci, nasmije se tek primjetljivo i zagleda se u nju. Stara postavi svijeću na sto. —A šta je od oca? — upita on.
Ona postavi podnos na sto i gledaše u nj. I Ivo se približi i toplim pogledom posmatra staricu. Silno je ličio majci. Njegove i njene sanjalačke oči imađahu jednak izražaj sjete i samilosti.
— Uvijek otac štogod prigovori, — reče Ivo majci kad su ostali nasamu. — Ljuti se; govori da si jur ove godine moga svršiti, ma da si se uzlinio.
Odlučiše se na rastanku ostaviti majci od novaca samo toliko da se može proći za tri—četiri mjeseca. Nagodiše se i s glavarom zbog isplate duga i kamata u
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od kolike je koristi pažljivo proučavanje neba, to jasno pokazuje primer Talesa, mudraca. On je svoje poreklo po majci vodio iz Fenikije, putovao je mnogo po svetu, bio u Egiptu i u Mesopotamiji gde se upoznao sa rezultatima vavilonskih
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Baš je tako s Julicom. Tu se dve krvi nisu mogle sliti. Sada je nešto naročito krv vuče majci... Kud je i ja i dovedoh ovamo da doživi onu nesreću. Ali šta bi i kud bi bez mene, i moje kuće, i Todorove dobrote...
bolešću, sedi celo pre podne u svom „birou”, pravi novac, šalje ga sinu, a on ga tamo u svetu dalje i bolje obrće, i šalje majci izveštaje koji nju ushićuju. Majci izveštaje o novcu, Branku o putovanjima. Bio je u Indiji, u Košinšini.
„birou”, pravi novac, šalje ga sinu, a on ga tamo u svetu dalje i bolje obrće, i šalje majci izveštaje koji nju ushićuju. Majci izveštaje o novcu, Branku o putovanjima. Bio je u Indiji, u Košinšini.
Devojčica bi pričala drugaricama o svom životu, o braći, o majci i o ocu. Tek zastane u govoru, pljesne rukom o ruku kao matorka, i zaplače.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Prema poverljivim saznanjima, koja je docnije ministar policije pribrao, mi smo ceo ovaj rat i vodili zato što je majci Davida Mešulama trebalo da napuni jedan jastuk guščijim perjem.
mi sinu sretna misao kroz glavu, pa se otisnuh niz ulicu, sve skačući s noge na nogu; doleteh veseo i ushićen ocu i majci, izljubih im ruke i uzviknuh: — Položio sam, odlično sam položio!
s noge na nogu; doleteh veseo i ushićen ocu i majci, izljubih im ruke i uzviknuh: — Položio sam, odlično sam položio! Majci i ocu skotrljaše se niz obraze suze radosnice, te otac spusti ruku u džep, izvadi onaj nov novcati dukat i predade mi ga
— I onda... šta onda dakle? — Svi putevi vode u državnu službu. Obrati se majci državi i podojiće te. Svakoga dvadeset i šestog pružiće ti dojku, a ti samo nasloniš usne i srčeš i ni o čemu ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Potpukovnik Petar priđe detetu i pomilova ga. Ono zastrašeno okrete glavu i pritrča majci. Njene usne kao da se pomeriše, očni kapci zatreptaše, a iz ugasnulih duplja kao da sinu jedna iskrica.
— Hajde, ponesite ga! — naredi komandant. Vojnici podigoše dete. Ono vrisnu, upravi ruke ka svojoj majci i viknu: — Mamice moja... Izmučena i preplanula lica starih ratnika se zgrčiše. Potpukovnik Petar zaplaka se...
„Ako umrem, neka ovo pismo preda njoj (vi valjda znate kome), a dnevnik mojoj majci.“ Ne menjajući ni jednu reč, prepisujem doslovno dnevnik onih nekoliko dana koji su prethodili tragičnom događaju na
Petrović, Rastko - PESME
Jer rođen posle sedam meseci trudnoće, Preturiv sve nesreće, želi da se vrati majci; I, ne izlazeći više nikada, hoće Da izbegne - bar večno - toj gnusnoj kazni, toj hajci. Al zalud!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
SA PLANINE 82 CARICA I ZEVALICA 86 ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO 90 SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE Majci Milici, za mudrost njene ljubavi!
»Sa mnom nešto nije u redu!« — pomisli mali suncokret i prope se na prste u želi da poraste i stigne braću koja su majci već bila do uha. Ali, makoliko da se propinjao — nije rastao.
Vreme polaska došlo, a njemu se ne ostavljaju ni grabić, ni breza. Ali, kako da se ocu i majci kao nakaza vrati, kao patuljak vek vekuje? Belim i strmim putem pođe dečak.
A imaju! Vidi: svaka kapljica u njega gleda, šapatom savetuje: — Najmi se u službu Majci Voda! Očisti šumske izvore i potoke. Možda će ti poštedeti život. A voda već do brade došla.
Mesec već tri puta nebo obišao, porasla mlada šuma, a dečak se od početka posla ne odmiče. Ko zna koliko će služba Majci Voda potrajati? Zamorio se Vedran, rastužio. Čak i u snu, čini mu se, izvore čisti, nikako da očisti, tugo crna!
Ali, ljudi su s nelagodnošću sklanjali pogled, slegali ramenima i odlazili bez odgovora. Dečak je samo svojoj majci bio pametan i lep. Ostali su u njemu videli malo, slabašno, gotovo nakazno stvorenje. Ali, žena je verovala u svog sina.
nadajući da će u toku spavanja promeniti boju, uvek iznova s užasom zapažajući da je ostao isti, da je jedino još majci dobrodošao.. Bio je već u uzrastu kad se napušta roditeljski dom. »Kako će naći nevestu? Kako zasnovati porodicu?
Bila je to ona jedna, poslednja kap: stid i gnev zali obraze Krilatog Belka. On se pokloni majci i reče da odlazi: hoće li s njim — on više ne može ostati u plemenu!
Samo će dotle Smrt čekati. Nađite ga, životom vas dece kumim? Zajedno s vetrom dođe do Varalice priča o slepoj majci. — Ti si ta koja me traži? — stade Varalica pred ženu, a ona saže glavu i poveri mu svoju strašnu pogodbu sa Smrću.
— nasmeja se, ugledavši jednu zaboravljenu metlicu kojom je pre nego što su kupili usisivač, pomagao majci u čišćenju. Umiren, dečak se vrati prozoru.
Dobije li je — on će svakoga dana dolaziti, ali to mora biti njihova tajna. Radan je ne sme poveriti ni majci, niti bilo kome drugom. — Sad igraj! — šapnu Micko i poverljivo se naže ka dečaku.
Šantić, Aleksa - PESME
Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčô majci raširenih ruka I padô joj glavom u krilo i meku Ljubio joj ruku...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
O tome svedoči veliki broj pesama. U jednoj između ostalih — gde priča majci kako se prepao od strašnog Turčina otmičara — Marko sam kaže da mu je žalost za nesrećnom snahom ulila potrebnu
U stvaranju ovakvog Markovog lika narodni pevač naročiti udeo pripisuje majci Jevrosimi, koja kletvom goni sina da sudi „ni po babu ni po stričevima“ i da po cenu života spase nevoljnika.
Čudovišni su njegovi postupci prema sestri Leke kapetana i, naročito, prema Zlatanića Majci. Grđe nisu postupali ni Turci. Slična varvarstva on čini i u bugarskoj pesmi.
Ta ti li si, moj mili nećače! Blago majci koja te rodila i ujaku koji te imade! Zašto mi se otprije ne kažeš, nego sam te putem namučio: i konakom, i gladi, i
No ti prati mojoj staroj majci — moja majka ima dosta blaga — nek ti kupi roba il' robinju, te zidajte kuli u temelja“.
do ramena, na kljunove b'jela pjena trgla; oni nose ruku od junaka (i na ruci burma pozlaćena), bacaju je u krioce majci.
To je Marko poslušao majku, pa se sprema na carevu vojsku, s sobom vodi slugu Golubana; na pohodu majci naručuje: „Ču li mene, moja stara majko!
bratimila, i kumila svetijem Jovanom, i dare mu mloge obricala: no zaludu, ne šće doći Marko, ne šće doći, ne došao majci!“ Al' govori Kraljeviću Marko: „Ne kuni me, moja posestrimo! Ja sam glavom Kraljeviću Marko“.
moj sinko, Kraljeviću Marko, ostavi se, sinko, četovanja, jer zlo dobra donijeti neće, a staroj se dosadilo majci sve perući krvave haljine; već ti uzmi ralo i volove, pak ti ori brda i doline, te sij, sinko, šenicu bjelicu, te ti
dosadilo, diže Marko ralo i volove, te on pobi Turke janjičare, pak uzima tri tovara blaga, odnese ih svojoj staroj majci: „To sam tebe danas izorao!
jadu započetka: pohitao dijete Maksime na njegovu bez biljege vrancu, i skupio desetinu druga, hoće svojoj na muštuluk majci; a kad viđe vojvoda Milošu, te dorata konja podigrava, a dogna ga blizu do đevera, do đevera Jovan-kapetana, đevojke se
bješe, manu sabljom, ods̓ječe mu glavu, pak je vrancu baci u zobnicu, a đevojku ote u đevera, pak pobježe na muštuluk majci. Mili bože, na svem tebe fala!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A da ja li, samo jedna među majci tužna bez milosti ostajem! Ta smiluj se, kraso moja, i štogod mi reci, da se od tuge ne raspadam! ...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kod tako lepog života i slaganja, kako je moralo biti Jevdi, majci Maninoj, kad je čula da joj napadaju sina u jednim novinama, i kad zbog toga Mane postade prgav, pa svaki čas dolažaše
A on je to i zaslužio jer je, i onako mali, već bio desna ruka u domazluku svojoj majci. On joj je čuvao od živine taranu i rezance spremane za zimnicu kad se to sušilo u avliji; on je držao konac kad bi ga
— veli mali Manulać, oliznu nos i predade majci skoro snesena i još vruća jaja. — Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!...
” Bata-Tasko je održao reč. Raspitivao je i prokljuvio sve, sad je došao da javi to Jevdi, Maninoj majci. Sve što je saznao on joj je savesno i tačno referisao. Jevda se prosto iznenadila.
Sve to razgledaju drugarice i pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što će da ide u tuđu kuću tuđoj majci, što neće više kod majke da noći! A njoj oči pune suza i gotova je da zaplače.