Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Posle se ispostavilo da je to bilo džakče s mekinjama, mada ni to nije važno. — Šta urlate kao da je požar! — rekao je moj Stari i zatvorio prozor.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„jahanje“ na leđima pobeđenog, „garavljenje“ lica, zahtevanje da gubitnik „laje oko kuće“, da traži ustima prsten po mekinjama ili po pepelu, vučenje pobeđenog za nos itd.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Bolje je jedno „drž“, nego sto „uzmi“. — Svaka korist nije korisna. — Bolje je na mekinjama dobiti, nego na zlatu štetovati. — Bolje je štetovati danas jaje nego sutra kokoš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Deca su dugo sedila kod vatre i čekala oca, a kad vide da njega nema, a noć se prikuči, ona pođu po mekinjama kući, kad tamo, a to nekake zverke naišle te mekinje sve pojele. Deca kad to vide, briznu plakati pa se vrate k vatri.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
imađaše težega posla sa ujakom Duvalom, koji je, dva časa poslije večere, za dugo „kiselio“ noge u mlakoj vodi sa mekinjama, pa onda mu sestrić „na prezuru“ davaše njeke kapljice što utoljuju zaduhu i njeka zrnca što ublažuju bolove u želucu, jer
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iznemože naša snaga — Na kamenju golom spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim rukam’, svim mukama Ne moći ti pomoć dati — To snositi, majko draga, Iznemože naša
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Stari venac (od prošle godine) čuva se dok se ne zameni novim, pa se onda isitni i sa mekinjama daje volovima (SEZ, 40, 56). Takav običaj postoji i po drugim krajevima. Uopšte, osvećivanje v.
Vuk, Život i ob., 29; Rječn., ѕ. v. Đurđevdan i grabilo. Takođe se kravi, kojoj je trglo mleko, daje u mekinjama g., da bi »dograbio« mleko natrag (ŽSS, 125; Begović, 229; upor. i Begović, 119; ZNŽOJS, 20, 47).
Ako kravi trgne mleko, daje joj se u mekinjama zova, koja se apostrofira da dozove mleko (ŽSS, 125). Cev od z., na koju je nataknut u prirodi nađen probušen kamen
Prostreo, mali srčanik, mačje oči (Šulek). Bere se na Biljani petak (Karadžić, 3, 1901, 121). Daje se u mekinjama stoci oboleloj od prostrela (SEZ, 17, 581). PŠENICA Weіzen (trіtіcum vulgare). Pšenica; »žito«. Reč je praslovenska.
U Međudnevice svakoga petka drže seljaci ovce preko celog dana u toru zatvorene, a u podne im daju rujike u mekinjama (ŽSS, 143). Smola od rujike je lek od zuba (GZM, 20, 1908, 345). RUTA Raute (ruta graveolenѕ).
bacaju na useve i, zakuvan u mekinjama, daju stoci i živini (GEM, 27, 1964, 403—406); itd. — Da b. predstavlja božanstvo bila i plodnosti »koje umire i rađa