Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— obrecnu se Tinkuca. — Vi’š ti to njega samo! — Hej — uzdahnu bojtar izlazeći, uzdahom punim melanholije, koji je tako običan kod sviju strasnih ljubitelja rakije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
– sa Rusima, sa Krfa – govorio je Vitkoviču, poverljivo, da je Pavle oboleo, kao što se to dešava, katkad, udovcu, od melanholije.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Predosećajući ranu smrt on je ispevao nekoliko iskrenih pesama prodirne melanholije, i to je najbolji deo njegova poetska rada. EPSKI PESNIK.
On se povukao u umetnost, u pesničke snove. U trenucima melanholije i elegičnosti on je najjači i najprirodniji, i najbolje pesme koje je on ispevao to je onaj niz Elegija.
Za poslednjih desetak godina on se razvio u originalnog pesnika. On ima dve omiljene teme: intimna osećanja melanholije mladosti koja prolazi i žarke ljubavi prema narodu.
On je pesnik »čeznuća i snova«, neodređene tuge i diskretne melanholije, nečega neodređenog, sanovnog, suptilnih stanja svesti.
Celo njegovo delo je, kako veli Jovan Dučić, »jedna velika ljubavna groznica«. Samo, posle te ljubavi ostaje gorak talog melanholije, tuga nad prolaznošću svega i nad nemilostivom prozom života, onaj prirodan »žal za mladost« koji je Stanković silnije
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zaplače se gorko. I čisto se prenu celo groblje. Samo za trenutak. U palanci nema grobljanske melanholije, sem ponekad, pred veče, kad u toku dana nije bilo pogreba.