Obradović, Dositej - BASNE
” Naravoučenije Inglezi ovako o ovom vele: „Learned and excellent men have seldom the credit and esteem in their own countries which they have in another: Učeni i prevoshodni ljudi imaju
Radičević, Branko - PESME
“ 13. „Kod mene, dragi, nisi ti tad bio, Sa čim sam tebe ispunjela, Tvoj cvetni darak men' je tako mio, Na prsi moje njeg' sam pretisnjela, Namesto tebe poljupce je pio, Od ljubavi ga mal' nisam ugriznjela,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ako b’ te bratu trgala, Brat mi je ošô na vojsku. Ako b’ te dragom trgala, Dragi je od men’ daleko: Preko tri gore zelene, Preko tri vode studene. 123.
babu dvorbom i ugodbom, Mojoj majci rodom i plemenom, Mojoj braći stasom i uzrastom, Mojim sekam’ dugijem kosama, Men’ junaku crnijem očima, — Ne uzmi je, moj po Bogu brate! 175.
Tebi, brale, srna i košuta I jelenče sa zlatnim rozima, Men’ devojče sa zlatnom kosicom.“ Starij’ bratac mlađem progovara: “Hajde, brale, megdan da delimo, Tamo dole u široko
“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi. Pišti Rada kako zmija: “Jao, lele, men’ do Boga, Kako li ću majci ići?“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A men’ mi za zborenje lako, tol’ko za pisanje muka! A ja da izmislim i da kažem, pa da mi dade bog tvoju učevnost, gospodine, —
Ali i ti da zasučeš malo rukave, i malo, znaš... treba ljude pridobiti... — pa ponekoga i počastiti. — Sad za men’ me se ne brini! — reče Đorđe i metnu levu ruku na grudi. — Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji?
— Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje! — E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi.
Zbogom! — veli Sreta i odlazi. — Tašula dete, ela jedno slatko, iska mi duša slatko od ružu; i jedna kafa turi za men’ u džezva! — reče ćir Đorđe i izvadi tabakeru, zapali cigaru i baci se zadovoljan u misli i računanja neka.
— Nije! — veli Maksim famulus. — Takoj mi se dopada da je nešto iz elinsko; znaš, mnogo mi se men’ dopada da je učevno i pametno. — To je glas istorije i naroda. A glas naroda, glas sina božjega.
Toj ti je, ete, sav moj pozdrav i čestitanje od men’! Da ga napišeš: toj vi se pozdravio predsednik Đorđe iz Prudelj. Tol’ko! — Ama čuj me...
Ama žut kao ćilibar, pa tanak kako svila, a dobro kako ćetena alvica! Ću te zovem jedanput na jedan kef da ručaš s men’. Sreta samo huknu. — A ona od gasa burad? — Buriki od gas? Pa i to će mi treba za nešto. Sreta briše znoj s čela.
Ali se ćir Đorđe džapa, ne da nikako. — Ja sum pare, bre, dao za to; men’ me neje to za džabe došlo. Zar sum gi ukrao, eli upljačkao na drum? Pare sum, more, dao! Vreme oskudno, para slabo pada.
Sreta mu priđe i čestita, a tako i Đorđe. — Od danas da smo pobratimi! — reče Sreta. — I s men’! — dodade ćir Đorđe. — Zdravo, pobratime! — rekoše i Sreta i Đorđe. — Da bog dâ, pobratimi! — ogovara Mića.
sve česno i pošteno. Zar ja u tvojoj kući toliko puta hleb i so...) Men’ mi je baš i kef za toj! — reče ćir Đorđe. A slagao je, grdno je slagao kad je kazao da mu je ćef.
! Ete čovek sum mlad, pa si imam sproti men’ i mlada domaćica, čuješ?! A ete dođe si odnekud, pa ga ne znaeš ni ko je ni što je, jedan takav iz Jevropa so pućet,
Pa em da mi vrti domaćicu, em ja pa da mu jošte zahvaljujem i kažem: »O molim, to mi je men za počes’, milo mi, što gu pravite kef s igranje. Molim, zabavljajte gu; poslužite se s njuma kako sas vašu!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pitala je devojčica: — Šta je tebi, moja maco? — Men’ su žene potvorile, Da sam njima sir izela: Sir li bi, hleb li bi, Mome zubu meko bi!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dok je mlado ljubi se s đaci, pa zar polovno da ga uzmem na cel vek? Drugi neka ga uzme, od men' daleko gi lepa kuća. Ovako... gledaj gu, molim te... Čisto patrijarhalno, što kažu naučevnjaci. Znam gu od ovolicno.
Kad tam', boga ti, nju sram, men' sram. Časti mi, bre, tako mi Boga, i men' pa ufatio neki sram. Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu kafu, te
Kad tam', boga ti, nju sram, men' sram. Časti mi, bre, tako mi Boga, i men' pa ufatio neki sram. Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu kafu, te duvan, te jabuke, te slatko, sve obilazi
Nego, kažem ti, taku ženu ti men' daj k'o moja što je. Jedared, boga ti... slušaj ovo da ti pričam. Odem u Beograd za espap, neku meku robu da uzmem,
„Ama kakve ženske, bre, ljudi, oženjen sam čovek. Ostavite se vi men'!“ „Jok“, veli, „more ko j' te pita ženjen li si, ajde sas nas.“ Da ti dugo ne pričam — nagrabusim ti ja.
vidim baš kako stoji komšija moj Sreta, znaš, gospodin predsednik, što mu se žena preklane na dud obesila, daleko i od men’ i od teb’, i Bog da te čuva. Zdravo, kažem ja, komšija Sreto, kako si, bre Sreto, šta radiš, jesi zdravo, i kako si?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dira ga potporučnik Ratomir, koji još ide na štakama: — Ah, prođoše oni tvoji lepi dani, kad sestra Žer-men sedne na krevet, pa ti prinosi svojim lepim prstićima cigaretu, a ti pušiš.
Uskočiše i ona dvojica sa druge strane i nastade jedno davljenje rukama namrtvo. Onako u mraku i men’ me dohvati jedan od naših za grlo, te ga gurnem u trbuh, i viknem: nemo’, bre, ja sam.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Otkako su oči tvoje men' serce urekle I sve strasti mog suštastva za tobom potekle, Meni drugi vozduh diše, drugo sunce svjetli, Drugi noćne
Njega ćeš vidit samoj u peni, a Men’, konjanika, jošt neumorena Gde jako g’ držim. Znaj, tebe bi, Slabačka, odneo u dom ludih! 27. decembra 1833.
Sreća mi se, hudom, ah! ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži.
” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna, Sablja-momče, Ne govori, ne plaši me: Nit’ je tebi sad umreti, Nit za drugog men’ s’ udati.
Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do jedne, Od sviju si ti najlepša.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ ORLOVIĆ: Ne poznaješ me!... Dobro, Jam sam sen — Mrtvac sam i ja, i men’ ubiše, I meni krvcu svu iscediše, Pa pođoh ranjen, mrtav, bez srca, Da srce vidim svota poroda, Ja sam Orlović!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Živa ga zemlja ne dočeka... — Budi na riječi, pri kojoj si, a men' s' čini, da je Šaćir lanjske godine na saraorini poginô? — Nije to, čoče, onaj Šaćir! — Ama, jest, čoče!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ĐOKA: Ama, nemam šta da priznam. KAPETAN: Čitaj! VIĆA (čita): „Svaki, dušo moja, Snosi ljubav razno, Al' men' je bez tebe Uvek srce prazno!” KAPETAN: Cvrc! Pa to, bre, nešto kao iz lire! (Đoki.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SVI I men, i men! MIRON (strogo): Boga mi, da ne naiđem na još koga da se (pokazuje na Tašanu), kao ona, zbog mrtvog čoveka
SVI I men, i men! MIRON (strogo): Boga mi, da ne naiđem na još koga da se (pokazuje na Tašanu), kao ona, zbog mrtvog čoveka toliko
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Tatko mogu da vu bidnem. Tiki — Milo mi! Duša mi još, bre, iska. (Bolno Salče* Na raf ima deset jabuka, pet za men, pet za teb. tu): Salče, ti me znaješ? Znaješ li, Salče, »moje« kakvo beše? Ti bar kaži! A, Salče?... (Posmatra je.
Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada. (Koštani): I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ... A toj vreme više ne dođe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ciknu Arap kao zmija ljuta: „U men’, kurvo, veresije nema! Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš!“ Pa potrže teška buzdovana, te udara Kraljevića
Za nas nije vika ni skakanje, već je za nas vino i rakija, i gospodstvo, da gospodujemo, mudra pamet, da pametujemo; u men' ima i mlađi vojvoda, koji bi se radi poigrati, svome kralju obraz osvetlati“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„’Ajde, vika mi on, ćuti si, Doke! Tebe ti lasno, reče; ti si misliš da se sag lasno može da oženi, da mi je men’, reče, lasno nevestu da nađem kako teb’ što je lasno šišence rakijke da si pijneš!...
Da se istepate vi za toj, vikam; ja, ako sam si žena prosta, ubavo si znajem dek neje zaradi men’ toj“. Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne snajka u ovej poklade!?...
?...“ A lepe, pa ubave što su — lelee, Jevdo, oči da si ne skineš sas nji’! Ja gi sal gledam, pa si seirim! A tuj pri men’ si sedi’ an’ma na Imer-agu, pa reče: „Vide li, Doke, što je, reče, ubavo ovoj Zone Adžijsko; pa bela kako zambak, a
Lele, tugoo! — viknu Doka, pa se zavali onako bećarski i raspali cigaru, srknu iz fildžana, pa nastavi: — A men’ mi dođe nešto žal’, pa si zborim u pamet: „E, crna Doke, pusti tvoj k’smet!...
sve da ti ga zberem jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču, pa da ti, kako i men’, dođe žal i krivo što nesi ti Manča! — Ih, — graknuše neke — što je brljivo! Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje!
— Ama s men’ u amam da iskočiš, — salete je Doka — da seiriš i da vidiš jednu ubavinju i lepotiju odi devojčiki!... Mori, u pašine
— veli joj Doka izlazeći. — Ja ću si razberem kad će Adžijsko u amam, pa da si odemo ja i ti; a ja ću platim amam i za men’ i za teb’ — sal ono Zone Adžijsko da vidiš i ti da seiriš, pa... ako što nesi muško...
! — veli mu mati. — Snaju da mi dovedeš u dom, da mi hizmet čini, ta da se i ja malko odmorim... Lasno li je men’ da ja, u ovej moje godine, mesim ’leb i got’vim ručak i za teb’ i za momci i čiraci tvoji?!...
) — Pa će se ženim, nane, ti ič brigu da ne bereš! — umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo! Zašto da uznem niku, a ona da ti čes’ ne odava, — biva li, a?...
Ja već i sag jošte vidim što me počituju... Ete, izberi si jednu odi tija što gi ti kaza otoičke... Koju iskaš, a men’ će bidne pravo... Sve su si ubave... — Eh! — odmahnu Mane rukom. — Ta što ako su ubave! One li su sal ubave?
Što misliš? Ja sam si prosta žena pa se ič ne razbiram i ne znajem ovaj sagašnje... Stra’ me što ćeš sas men’ da naprajiš rezilak kako onaj tvoj Mitko čorbadži-Petraćov što napraji sas majku i tatka mu!... — Što će načinim?!
— Lele tugooo! Istin’ rekoše koji kazaše: „Da ne dava Gospod na dete što mu majka pomisli!“ Ete i s men’ i Manču mi alis ta si je sag rabota! Može da i neće bidne baš tako lošo! Done! Done, mori! Done, nesrećo selska!