Jakšić, Đura - PROZA
Beše novembar, žalostan mesec tužne četrdesetdevete godine. Ne zveče sablje britke, ne — robovski lanci tupim svojim jekom bude bolom uspavanu
To je bilo marta meseca, a maja ga sahraniše... Lep je to mesec, taj maj!... I groblje je u njemu lepše: na svakom grobu cveta po jedna ruža, a bosiljak svojim tužnim mirisom miriše.
Tako nam prođe noć, umilna noć!... I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka čežnja, išla bih nekuda,
Možda će blizu njega, u drugoj mračnoj sobici, biti otac njegov, ali oni neće ni jedan za drugog znati! A možda će se u mesec dana po jedanput i videti: sin će sa tugom gledati kako mu je otac za kratko vreme osedeo, kako se pogurio — a stari
kroz sivu maglu u njenu belu kućicu; posle joj dolazi kao da vidi u daljini gde joj daje znakove da će joj doći, čim mesec iziđe... Pa ujedanput vrisne... — Šta ti je, Jelice?
Već se i smrklo, a mesec je svojim blagim zracima obasjao pitoma brda i divotne doline bogatoga Levča i, kroz zagasito lišće gustih lugova
— Otac me je naučio čitati, ali nijedna knjiga ne pokazuje ono što moje srce oseća... Mesec je zašao, i tice, jedna po jedna, ućutaše se, samo što je tihi povetarac, igrajući se lipovim listom, divotnim zadahom
Obradović, Dositej - BASNE
Sunce i mesec i sva božja stvorenja čemu nas s neprestanim i neuspavatim svojim dviženijem uče nego da se vsegda upražnjavamo.
Naši vele: Ne da se uhvatiti ni za rep ni za glavu; okreće se kao vetreni petao; menja se kao mesec; drugi čas, druga pamet u glavi; drugi dan, drugojače namjerenije.
Ko osim jela hoće više da govori nego drugi, neka plati u višerečenu kutiju po forint na mesec. Ko drugima otima reč iz usta, — jedan f. i 30 k.
Onda ga drugi ne pusti od sebe, no s krajnjim userdijem i ljuboviju posluži ga za mesec dana. Dâ bog te i drugi ozdravi.
Svak vredan i razuman, kad namerava u jednom domu ne sve vreme života nego samo godinu ili mesec ili kraće vremena prebivati, on se stara da mu je taj dom čist, uređen, za zdravlje polezan i koliko više može biti
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Da se sluti onaj sneg! Da se čuju od onih kuća iz one tame oni psi! A u prozoru sija neopran mesec! PITALICA POD HRASTOVIMA Kad hrast ispuni svoju hrastovu meru, šta biva kad izraste preko nje, i prstima se
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Pasmandžija ostane nezavisim u Vidinu; nakupi jošt više vojske plaćajući dobro na mesec; i tako svi zlikovci iz turskog carstva iskupe se u Vidin.
Idu naši ljudi u Beograd i Smederevo slobodno. Od naše nahije otpustimo četiri kumnanije, da se kod kuća odmore mesec dana, pak da dođu do ove izmenu na Vračaru.
” — On kaže: „Idite, kako znate, tako i uredite”. — Mi se dogovorimo, da im obreknemo plate na mesec po 60 groša (onda je bio dukat cesarski 10 groša), tj. po 6 dukata na mesec.
po 6 dukata na mesec. Iskupimo momke i kažemo da im taku platu opredeljujemo, i da od nas gledaju; koji hoće neka ostane, koji neće neka sad
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Prođe godina, valja isplatiti, a nema se otkud. Molih ga, kumih da me počeka još koji mesec dana, kad prodam rakiju i neko svinjče, pa da skrpim i da mu isplatim. Aja!
pa nastavi dalje: »Što se tiče naplate ajluka, Milun će mi pare dva dukata svakoga meseca davati, i to pošto ceo mesec oslužim, a ne u napredak.
ga po ovom ugovoru oslužiti hteo, dužan sam mu jednu mesečnu platu naknaditi, to jest da mu ne bih mogao ajluk za onaj mesec naplatiti, u kome sam ga ostavio, ili ako budem naplatio da sam mu dužan vratiti natrag.« — E, e... baš to nekako...
Ele, zametnu se pozamašna parnica. Gotovo mesec dana vukla se ta stvar po sreskoj kancelariji. Ispitivani svedoci Milunovi, ispitan Milun, svedoci Sretenovi i oni
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan. Prvi put, te noći, dahnu on dušom...
Prvi put, te noći, dahnu on dušom... Mesec mu osvetli šumu, a njemu kao da svanu. Zastajaše ovde-onde ne bi li našao kakvu putanjicu da se njome uputi.
— Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli...
Samo uzdahnu pa saže glavu... Noć je bila tiha. Na nebu ni jednog oblačka, samo zvezde trepere, a mesec se lako podiže i plovi po plavetnilu nebesnom, kao laki čamac po glatkoj vodenoj površini... A u vazduhu mir...
— Bogami, ti si batli! — reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika... — A ja petn̓est — reče Jovica. I počeše pričati o svojim prvim megdanima.
rečima i davao mu za pravo; čak i sami Zavrzan uvide da je preterao šalom i da je Zeko bio u pravu da mu onako kaže. Mesec odskočio s koplja, a hajduci su sedeli i ćutali. Dok reče harambaša: — Nogiću! Smeni stražu, pa da se leže!...
Stanko se zagledao u nebo. Mesec, prilično okrnjen, uzdizao se lagano sve više i više. Stanko ga je gledao, pa mu dođoše neke čudne misli.
Onda se okrete Zavrzanu: — Ponesi Aleksu! — reče mu. Zora je svitala. Mesec u poslednjoj četvrti tek izbio i oborio svoje roščiće zemlji. Svežina se dizala i budila sve živo...
On se podnimi na lakat i zagleda u onu belinu... Mesec se pojavi i osvetli vodenu površinu. On je nazirao igranje talasa u vrtlozima... I dopade mu se sve to.
Dučić, Jovan - PESME
JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, Kô olovo mirnu i sivu,
SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava. Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom
Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju. Čempresova šuma bdije; mesec na nju Sipa svoje hladno srebro; odsijava Modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik. To kriknu buljina na panju.
Kap za kapljom klizi niza mračne stene; A kroz raznobojna okna jedva dospe Mesec, da nečujno hladno srebro prospe Po nogama svete neutešne žene.
TAJNA Kad minu mesec žut za kosama, Tada s nebeskih crnih ledina, — Kao kap pade ta reč jedina: Tad pojmih šta je moja osama...
MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita. Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu ispod graba.
TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec. Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava...
Iza njegovih gora izgreja krupan, krvav, ponoćni mesec. Njega je Priroda dočekala sa osmehom, sa radošću, sa raširenim rukama, sa blagoslovom.
I, kao pobožni glas zvona, i taj se glas podiže u nebo. JEDNE VEDRE NOĆI Bili su zašli vlašići i mesec, i bila je ponoć. Grob Spasiteljev belio se u providnoj tmini, i oko njega su ležali rimski vojnici.
Njihovo disanje gubilo se u napornom disanju stvari i bilja, koje se čuje u noći kada zađu vlašići i mesec. Samo jedan vojnik, najmlađi od sviju, nije spavao.
U ponoć je izgrejao mesec, krupan kao aždaja. U šumu se krišom vratio dečko i odrešio bludnicu. Ona je dečku izvadila oba njegova plava oka da
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne znam koliko sam tako spavao, kad osetih nešto mokro na čelu. Otvorim oči i pogledam: pun mesec gleda pravo u sobu, a njegov paučinast zrak pao na lice moje majke.
Noć je bila u boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli, vazduh svež — nigde se ništa ne miče. Onda videh bábu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet
Al' pasjaluk ne popušta: — Šta dremaš, rđo, kad ja zapovedam? Zar hoćeš da te bog ubije? Mesec izgrejao na podne. Sve je umrlo, al' ubrzo oživi, a na Anokino se srce sve više svija i gnezdi nešto mrtvo.
Anoka nju gde stigne, Petrija nju za vrat i u čelo. I mesec kao da je nadigao one njegove obrve. — Petrija, srce moje, ja ću da umrem! Ti ćeš me, sestro, ukopati!
Nema tu, dakle, šale. Ja još koji mesec pa ostavljam skamiju i stupam na svoje noge, i svaki, ma i neozbiljan korak u ljubav bio bi korak u ženidbu, a ti vrlo
Juče sam hteo da lupam Maksa. Ne znam jesam li ti pričao da sam se ja još pre mesec dana zavadio s njime i da mu ne nazivam ni boga.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta znam, znam, al’ opet... Kad je ono bilo? U januaru... e, a sad imamo julij mesec. H-e-e-e! — vrti gospodin popa glavom. — Vi’š, molim te! A-a-a! vrag im babi! Ako je Iroš, baš se iroški i vladao!
arije; a kad je bio zlovoljan, Melanija je ostavljala klavir i nije smela da svira ni omiljenu pop-Ćirinu pesmu: »Sjajni mesec iza gore«, jer pop-Ćira se toliko puta u ljutini zarekao da će ga svega sekirom razlupati, ili ga prodati kakvome
oba popa, jer je Melanija odmah skočila za klavir da zabašuri, pa zasvirala i zapevala omiljenu papinu pesmu: »Sjajni mesec iza gore«, pa tako nisu ni pridavali mnogo važnosti ovom sukobu.
!! Eto tako se otpočeo i zapletao jedan roman u pop-Spirinoj kući na mesec i više dana pre, i nekoliko dana posle gospodin-Perina dolaska. Dolazak g.
kako su se tu skoro, lane ili onomlane, neki ljudi, čak tamo preko mora u Americi, spremali da pucaju iz topa na mesec.
kredom: koliki treba da je top, koliko tane, a koliko baruta i do kog termina treba da stigne tamo tane i da tresne o mesec.
Sad vi ’oćete, napriliku kásti, onako, k’o ljudi, da opalite na onaj mesec gore. To je sve lepo i krasno i fajn, — veli Iđošanin, — ali je l’ vam palo na um šta će biti ondakana od naši ušiju
onaj dalje, — kad si tamo, samo kaži da s’ iz Iđoša, pa ne beri brige; jerbo su Banaćani spasli svetu mesečinu, i mesec ostao na starom svom mestu.
gazda-Pero, sve na svetu bolje znam i cigurnije nego i onaj vetar što svud zaviruje i zabada svoj nos, i neg’ onaj mesec što blene po svu noć po ovim svetu; di ja stignem, tu ne može ni mesec ni vetar!
svud zaviruje i zabada svoj nos, i neg’ onaj mesec što blene po svu noć po ovim svetu; di ja stignem, tu ne može ni mesec ni vetar! Što ja znam čuda po selu, — to malo ko zna!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine. Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi se nazirao kroz oblak, išao, lutao.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Da se još promislite, pa onda da mi javite. — Dobro, samo mi dajte dugačak termin na promišljanje. — Mesec dana. — To je malo — godinu dana! — E, ta vi se samo šalite sa mnom! Gospođa Makra se smeje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Treći je mesec od kad ste došli ovamo a on ni pismo jedno jedino ne napisa, a kamo li da je došao da vidi oca i majku, nego sve od
Afrika
Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao, skakao i gnjurao po brzacima Komoe.
Ne kaže se, niti je u svesti predstava, da sam pročitao za mesec dana četrnaest knjiga, već se kaže: dosta knjiga ili mnogo knjiga.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ama grafa j’ od kir Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo.) deset hiljada forinti, tria per mezo, na četiri mesec, za edno pravo trgo vac, i Rošildova obligacija u zalog, pe, pe, pe!!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴...
Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema. Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće. JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću!
Da budi, ne da budi. Što moži da budi kod kir Janju, kad oći da propadni! Da si venčajte na mesec dana. DIMA: Ja sum gotov, ali molim da dođim sutra da si razgovorim sos Katica. JANjA: Kopijasete.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da ga je neko napao, neko bi mu, u pomoć, dotrčao. Ovde, ovde bi ostao u lokvi krvi, na koju bi Mesec pao, a niko ne bi znao reći – da nema tih papira u džepu – ni ko je. Nego čovek nepoznat. Lešina.
Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš! Uzalud se Pavle otimao.
Bila je lepa, a predstavljala Mesec, Lunu, na konopu, i kraljicu noći, sa zvezdom na čelu. Akrobat, bila je prava đavolica u telu, a bila je i pismena, i
Takva je prilika, u životu, kaže, retka! Hoće da ga ima u svojoj kući, makar samo mesec dana, da ga se nauživa. Tu želju je imala još kad joj je u Budimu ušao u kola.
Udesiće da u četvrtak bude sama. Neće u kući biti ni muževljevi husari. Ni Tekla. Biće sama. Mesec će naksutra biti pun. Sa njene postelje se lepo vidi.
Bez starca nema udarca, ali dugo ne odjekuju. Svi se mogu opametiti, kad prođe mesec, dva. Ali se bojati za Trifuna. Kad se mator panj zapali, ne može ga ugasiti ni Bog! Petar im se smejao.
U ljubavi. Božič, ovih dana, odlazi, sa đeneralom Montenuovo. A njena kći, Tekla, nije u kući. Neka je pričeka malo, mesec, dva – zasada, ne bi mogla, sve, Božiču, reći. Tek je izišao iz aresta. Osvetlao je obraz i njoj i sebi.
Gde oni prenoće, gde se probude, na hungarskim ravnima, Mesec liči na lice mrtvog čoveka. On vidi, to, kaže, vidi. Đurđe onda poverova, na šta ih je Varvara prva bila, brižno,
I za jedne, i druge, to je bio petak. Uoči toga dana, u Tokaju, Mesec je bio pun. Isakovič je tog dana bio poranio i krenuo u zoru.
Oluji, provale oblaka, poplave – prema pričanju putnika – ređaju se tamo. A znalo se i to, da će kroz mesec dana, tamo gore, sve biti u snegu. Mrtvo, pusto, zavejano, neprolazno. Medvedi će silaziti na drum, danju.
je imao prvo prenoćište, na putu za Duklju, kraj jednog bednog, rusinskog, naselja, u jednoj brvnari, kroz koju je Mesec prosijavao. U šumarku, uokolo, zraci Meseca stvorili su bili čitavo čudo. Činilo se da, i okolna brda, i nebo, sijaju.
A na pojutarje pačiste nedelje, Ana je rodila, lako, ćerčicu. Te noći je Mesec bio pun, sav od srebra, svetao, u Kijevu.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU
BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ, DRVEĆE SE PRELILO ZELENIM KREMOM, BEZ POSLA JE OSTAO JEDAN ZMAJ SA VISOKOM
BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ, DRVEĆE SE PRELILO ZELENIM KREMOM, BEZ POSLA JE OSTAO JEDAN ZMAJ SA VISOKOM ZMAJEVSKOM STRUČNOM SPREMOM,
OPET JE PROLEĆE MESEC MAJ, NA DRVEĆU PUPE ZELENE ĆUMICE ZA VOLANOM "LAYLANDA" SEDI ZMAJ NA LINIJA KALEMEGDAN — ŠUMICE.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Obrijan do temena, u nekim širokim gaćama, on je čitav jedan mesec jahao konje bez sedla, raspalio šamar snimatelju kad mu je ovaj nezgodno spomenuo majku i stekao ime Ataman.
Ko je bio taj idiot što je izmislio školu, Slobodane? - propela se na prste i stavila mi šake na ramena. Kako je mesec rastao nad vodom, lavež pasa s druge strane reke postajao je sve jači.
Kroz tri minuta odazvalo mu se nekoliko stotina barskih lepotica. Mesec je bio jedva nekoliko santimetara izdignut iznad ševara i njegova svetlost bojila je mrtvu Tisu u crveno.
kad počnem da ga gutam, nađem neizleženo mlado, a ona reče da ću u tom slučaju jesti kajganu s mesom i nasmeja se. Mesec se kao u filmovima iz Indije polako i dekorativno penjao u nebo.
Bilo je u njemu priča o karanovskim noćima kad ti se čini da nebo, zvezde, mesec i sve postoji samo zato što ti postojiš; o strepnji da ćemo susrete morati da krijemo; o nepravednosti ljudske sudbine:
to obećanje ispunio, zaćutao i zagledao se u spomenik nekog sveštenika čija je obrijana ćela na slici sijala kao pun mesec.
- šaputala je stojeći u senci kuće advokata Isaije, a neki psi su lajali u baštama i mesec je bio visoko na nebu, a Karanovci potrpani po sobama kao sardine.
Beo i nejasan, pri dnu vidika, pojavljivao se Mesec. Možda je neko s neke druge zvezde video Zemlju kao što smo mi videli Mesec.
Možda je neko s neke druge zvezde video Zemlju kao što smo mi videli Mesec. Bilo je to čudno osećanje da si potpuno usamljen, a da je neko, ko zna gde, usamljen isto tako.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Tu nema opasnosti. — No vi ste čudni ljudi! U moru se kupati! Ja sam čitao u Kenđelca „Jestestvosloviju” da mesec vuče gore more, pa onda opet spušta ga, i to svakog meseca; pa ako se Šamika baš onda kupao u moru, kad su se valovi
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Posle, kada se pojavi Mesec, postala je čitava jedna strana zemlje svetla i, pod mračnim bregom, čitava nepregledna poljana vidna.
Zatvoriše se to veče rano i zamandališe vrata, jače još no inače. Kad je Mesec izišao na ulicu, ceo se grad naježio od straha.
U jednom ćošku pak, Marija, sa golom, lepom nogom, stavši na zmiju i na Mesec. Kolike žile ima na rukama. Rđavo vino. – Zinuo je da vikne ađutanta: „Auersperg“, ali ađutanta nije bilo.
U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u svetao Mesec. Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe, trčkanje miševa.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
One žele da saznaju njegovo ime, lik i status. U Hercegovini, kada devojka opazi mlad mesec, treba da uzme malo zemlje ispod desne noge i jedan konjski klinac.
Često se izvode magijski postupci kada je mlad mesec, odnosno kada počinje da „raste“. Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo utorak, petak i
Pogodno vreme za uspeh magijskih postupaka za plodnost jeste period kada mesec „raste“, odnosno vreme tzv. mladih dana.
⁷⁵ Za nju ne valja ni da spava napolju kad je pun mesec, jer može „mesečina da â fate“, odnosno da rodi mesečara.⁷⁶ Kretanje trudnice nije ograničeno samo u vremenu, ono je
zvezda i položaj meseca određuju sudbinu pojedinca, smatralo se da nije svejedno u kojoj se fazi promena nalazio mesec u trenutku kada je dete rođeno.
Tako, na primer, u vranjskom Pomoravlju veruje se da ako je dete rođeno za vreme punog meseca, odnosno „u čis’ mesec“, biće srećno i bogato, a ako je rođeno za vreme „mladine“ „u prazan mesec“, onda će ubrzo ostati siroče.
za vreme punog meseca, odnosno „u čis’ mesec“, biće srećno i bogato, a ako je rođeno za vreme „mladine“ „u prazan mesec“, onda će ubrzo ostati siroče.
Dešava se, i to ne baš retko, jedna zagonetna pojava: s krštenjem se čeka i preko mesec dana od rođenja deteta. Nikola Begović, pop iz Like, piše: „Srbi uopšte drže se više svoga domaćega običaja, negoli što
narodu je stopa nataliteta bila visoka, ali isto tako mnoga tek rođena deca umirala su najviše upravo u toku prvih mesec dana.
od kola i zanjiše ga tri puta prema istoku, onda ona tri puta, stojeći na pragu, upita porodilju: „Voliš li sunce, ja li mesec?“, a porodilja, skrivena iza vrata, svaki put odgovori: „Sunce.
¹⁹ Odbijanje od sise vrši se u granično vreme koje označava završetak određenog perioda: u petak, kad je pun mesec itd. Dete se obično doji godinu ili dve dana, katkad i duže.
⁸¹ Ne valja ni da dete vidi mesec „jer bi ga mogo popit“.⁸² U vezi sa ovim tabuisanim radnjama jeste i krug veoma zanimljivih i neobičnih zabrana da se
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
varke, za bezimena, jedva vidljiva, stvora što u plen smera, za šume sveži prapočetak, za ranjena pluća granja, i puni mesec u koji se kao u nišan zabija metak.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Da se ne bi srušio, povukli smo ga naniže i uskoro on zaspa poput novorođenčeta. Ponovo smo pili rakiju. Mesec su povremeno zaklanjali oblaci, pa se tekija pretvarala u veliki mračni bedem.
Iznenada, iza oblaka izroni pun mesec, pa dve reke mutno blesnuše poput sečiva ukrštenih sablji koje je neko zavitlao u tamu.
Da sam umro pre pet godina. mislio je Joakim Marić, nikad ne bih video kako ce ljudi spuštaju na Mesec, ne bih dočekao modu »vrućih panatalona«, ni onaj film, kako se zvaše'?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
POSTSCRIPTUM Moje Pismo osnovcima, objavljeno pre mesec dana, izazvalo je žive reakcije kod pojedinih čitalaca, koje idu od oduševljenih pohvala do neprijatnih sumnjičenja u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Nebo je »ugnuta stopa Gospoda Boga«. Mesec je, po potrebi, žuta turska sablja i »obruč krune sveta«. Zvezde su »štrecavi žuljevi na božjoj stopi«.
grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu, bledi mesec koji se ogleda u srebrnim valima plavoga jezera!
Sremac, Stevan - PROZA
Prvi mrak pade na zemlju, i pun mesec se izdizaše iza Karaburme, kada se na avlijskim vratima pojavi jedna detinja prilika ramajući i vukući jednu nogu.
Radičević, Branko - PESME
S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata! (1843, 25. dek.) MOLITVA Mesec jasni, zvezda jato, I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I
II Dan sve danka, svetac sveca, A nedelja nedeljicu, Mesec goni sve meseca, A godina godinicu. Godine su nagarile Mrkom dete nausnicom, I slabačko osilile Snažnim plećem
Glete, braćo, kroz prozora samo, Kako mesec divno sjaje amo, Amo sjaje, na nas pogleduje, Poznanicim' svojim se raduje, Ajde' mo nadvor, oh ajdemo tamo, Jošte
Stvori zemlju, pa stvori oblake, Žapce, guje, somove i rake, Mesec, zvezde, vetrine i dugu, Sovu, slavlja, orlove i vugu, Stvori rasta, jezero i more, Stvori ružu, doline i gore, I
Bure nesta — noć je — vedro — tio — Davno danas mesec poranio, Pa već zađe — već je pola noći — Jošte malo i zora će doći — I eto je, veće se pomoli — A naš junak da l'
Sjajan Tale dotle njojzi bio, Al' kraj Srba sjajnost izgubio Kano mesec kad grane sunašce — Uteče joj na oko srdašce: Tek spazila pa Hajka planula, I u srcu svome pokliknula: „Eto meni
nazad, al' je docne, jao, Već im đaur puta presekao, Ta jad spreda, a jad je odzade, A najveći: srca im nestade. Mesec sinu — a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako,
Rado ja imam ovaj beli svet, Vrelo, dolju, planinu i cvet, Rado daljne klepetuše jasne, Rado sunce, mesec, zvezde jasne, Rado imam munju i gromove, One strašne munjine sinove, Rado buru štono dušu diže Stvoritelju svojemu
Al' samo jedno nijedna ne prašta: Što tu ga nema, te pita: zarašta? Naš junak amo došao je davno, Baš mesec dana sad će biti ravno, Il' mesec ravno, ili više malo, — No što je meni do malice stalo!
Naš junak amo došao je davno, Baš mesec dana sad će biti ravno, Il' mesec ravno, ili više malo, — No što je meni do malice stalo!
I tama beše i već beše kasno, Al' eto mesec ukaza se jasno, I prosu bledo to svoje videlo Na brdo, dolu, i u njojzi selo.
“ Te skoči brzo, i lati se gore. Tu mesec sakri onaj oblak gusti, Debela tama naokolo s' spusti, Pa zato moga ja razabrat samo, Da neki ljudi slegoše se tamo
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nije? Sedam godina ne da da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže „dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo. Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa san toplih noći kad vetar duše i lišće kreće, kad mesec sija a iz obasjane daljine dopire zvon od klepetuša i tiha, monotona pesma pastira u „duduk“; san tamnih večeri,
Meka, sočna trava nabujala, a više moje glave sklopilo se granje i lišće. Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i mileći preliva se preko glatkih kamenčića, oko
— Oh, oh! — grcaše ti, plakaše i vijući se ljubljaše mi ruku kvaseći je suzama. Srce mi se steže. Samo voda žuboraše i mesec nas mestimice osvetljavaše. Ti grcaše i plakaše. Ja sam stajao kao ukopan. Nisam znao šta da radim.
Čisto ne verovah da je to ona, kako se beše zanela oko tvog spremanja... I pade veče, opet iziđe mesec i obasja sve. Opet lišće zašumori, hladovina i senke padoše...
Eto na! Iz čaršije, sa ulice, dopreše glasovi pesme, zurle i bubnjevi. Iziđoh i stadoh na prag od kujne. Mesec beše nasred neba te ne beše velikih senki. Larma, pesma i svirka sve se više približavaše i ječaše.
Sutra je Đurđev-dan! Veče. Na nebu sija mesec, a ja sedim na pragu i pratim njegovo jurenje preko oblaka. Prosula se ona slatka, puna čežnje, mesečeva svetlost, te sve
da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje... Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se. Reci mi da me voliš, te da lakše spavam...
Na istoku ocrtavahu se bregovi i bila planinska, odudarajući od tamnorujna neba, na kome trebaše da iziđe mesec; a ispred nje, po reci i putu, dizahu se visoke topole i guste vrbe, te u ovoj tamnoj noći sa svojim šuštanjem i nijanjem
Ona se krstila, metanisala, a mesec je sjao i obasjavao sve. A kao da je sa svetlošću došao i život. Sa sviju strana čuo se žagor, vika, dozivanje i pesma
Ležite, a miriše ovlažena prašina. Mesec sija, te se crne stare, zelene već obrasle mahovinom ćeramide na kućama. Čisto ne smete da dahnete.
Ali, ko će da jede! Pred nama tepsija, večera nedirnuta. Mesec sija kao rastopljeno olovo. Senke velike, mrke, talasaju se i šire.
Samo se jednako raskopčava, hladi, zavrće rukave na košulji, i gleda nekako čudno, meko. A mesec, čisto trepti. Od našeg dvorišta, gde mi sedimo, samo se to sjaji, a ostalo sve je u senci od tolikog drveća što je
Kostić, Laza - PESME
»da Ti duša svirku pije, »svetlost da Ti lice mije »plamen da ti srce grije, »divotama žiće sladi, »a pobratim mesec mladi, »da te hladi! »Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda. jezdi!!
U peštanskoj tamnici, 1872. LjUBAVNE PESME POD PROZOROM Poglédô sam u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada nevesta, mlad mesec tebe gledi pa venac
LjUBAVNE PESME POD PROZOROM Poglédô sam u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada nevesta, mlad mesec tebe gledi pa venac namešta. Meseče, što se ludiš? meseče, što si slep?
sam u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada nevesta, mlad mesec tebe gledi pa venac namešta. Meseče, što se ludiš? meseče, što si slep? Taj venac bi tek bio na mojoj diki lep.
Meseče, što se ludiš? meseče, što si slep? Taj venac bi tek bio na mojoj diki lep. — Na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla?
Taj putir sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla? I mirni mesec ćuti nad mirnih grobovi', a ja ga, dušo, pitam o našoj ljubavi; o tvojoj duši, dušo, o veri njezinoj, a mesec se
I mirni mesec ćuti nad mirnih grobovi', a ja ga, dušo, pitam o našoj ljubavi; o tvojoj duši, dušo, o veri njezinoj, a mesec se osmenu, u zlobi večitoj; — na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla?
ja ga, dušo, pitam o našoj ljubavi; o tvojoj duši, dušo, o veri njezinoj, a mesec se osmenu, u zlobi večitoj; — na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla?
KOLO Mrak se crni nebom šeće, hoće da ga pokrije, pod pazuho glavu meće tamburice božije. Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak.
KOLO Mrak se crni nebom šeće, hoće da ga pokrije, pod pazuho glavu meće tamburice božije. Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa onda otide u ergelu i nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti n timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) Oh, oh, oh, prava bošča! Dobro ti žive gospoda, kako dođe mesec, uzme svoje pare, pa mir. Ja da sam išo u čkolu, kako su me zvali, eto Vučko gospodin; a ćirica, rđava posla.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Od čega da se odmorimo, kog đavola, sem od nje? — Sada treba ozbiljno zapeti! Vi ste već odrasli i za koji mesec naći ćete se na ispitu zrelosti! Bogami, moraćete dobro da ugrejete stolicu! Za koji mesec, bićete akademski građani!
Bogami, moraćete dobro da ugrejete stolicu! Za koji mesec, bićete akademski građani! Kako joj samo ne dojadi da obrće tu jadnu, večno istu ploču, koja od silne izlizanosti
Tako nekako! Ne znam ni sama kako sam preživela taj mesec! Bilo je to kao da žedni bazate koritom neke isušene reke — mislim, sve j e tu, i obala i poznato drveće naokolo; tu
Garantujem, za mesec dana smo na suvom, samo ako prionemo na posao! — U čemu je štos? — Evo u čemu! Potrebno je obići dvadesetak sela i
Ali, celo vreme sam se klopala kao mlad mesec što mi niko neće verovati kada se vratim kući da sam bazala po Londonu i klopala za svaki slučaj kineski klopijanović.
Klopam se kao mlad mesec što ih nisam izbacila na talon, ali šta vredi — posle boja, kopljem ... kako ono beše? A mogla sam lepo da mu prepričam
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
SVETI MARKO 49 SVETI SAVA: URANAK 53 PRETRES KUĆE 55 KUĆA 57 DIVLjA KUĆA 59 A U NULI AZ 60 II 61 AMBAR 62 KAČARA, MESEC POJEDEN 63 VAJAT 64 PČELINjAK 65 AVLIJA: BOŽIĆNjE JUTRO 66 PRELEST SEVERA 67 CRKVA DRVENA 68 PREOBRAŽENSKA CRKVA: ZVONIK
Kukuriče petrov cvetak. Za nedeljom kaska petak. Izgoneći šeboj-boju, vida Mesec paranoju, a zinuvši, čak vrh Tise, karanfilom zapali se. Tajni žižak, istog časa, pšeničicom protalasa.
uz žamor raži, selo se ceri lajući laži. Tek zrno zobi, Dok beže zveri, u snu se zdrobi. KAČARA, MESEC POJEDEN Kačara: Mesec pojeden, usnuo kazan čučavac, razmrežen pauk gubavac, pacovi, hlebac dojeden.
Tek zrno zobi, Dok beže zveri, u snu se zdrobi. KAČARA, MESEC POJEDEN Kačara: Mesec pojeden, usnuo kazan čučavac, razmrežen pauk gubavac, pacovi, hlebac dojeden.
VAJAT Čekrci, razboj, kanure. Puckaju sura povesma. Uz okno sjaje tatule. Nevesta leži bolesna. Raseca mesec bogaze i čedno puni činije. Iz mraka tkale dolaze sedaju oko sinije.
toponimsku brojanicu. Kresnuv kremen iznad Fruške, pali Mesec lojanicu požutelim lišćem kruške. Kreni, lolo, i nelolo, sentandrejsko nedokolo!
pred prosjalim rumenilom, tek tragove skrijem krinom i uzmahnem crven-krilom: uz krilate krajolike leti Mesec u karuci u bojama žure slike i razmiču međe zvuci. Šta iz šale proiziđe, Ljuboviđo Ljuboviđe!
ne leluja no guši treper dušinih zdela, krhkih sasuda srebrnog tembra, vrh kojih sumrak, golih stopala, pronosi Mesec s krvnih obala da raspet sine rujnom septembra. A lampom krune struk je uždila crkvica žurna - ruža Budima.
Ne trezni krik mi, ustave razglobi, u rumen trbuh pun mi Mesec zdrobi. U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Za plavu nesvest zalaze mi čula dok slušam ciku kosovog slavuja.
Miluje mesec čelo mi, pete. Sanjajmo skupa, rumeni svete. Porođaj lak vam, neveste bele: pčela s božurka, leptir sa čička uzdah
- Što ne ograne Slovo jedino usred osame!... Grgolji poljem božur-klanica. Prazni se Mesec: šuplja mu zdela. Čije sam nebo, čija travica? pita se Kyća iznad pepela.
Grad, o labud-vratu dveju vena val gde stučen plače dušin vinograd, a s modre kape kaplje zvezdan kal, što blati Mesec, svinut perorez.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Na pijaci svetoga Spiridona stoji u vozduhu od samog dijamanta načinjeni horizont, to jest sunce, mesec i zvezde. Tamo se nikada ne pale uveče fenjeri, kao po drugim varošima, nego ovo sunce od dijamanata osvetljava cjelu
ALEKSA: Kažem vam, mašinom. Takovi mašina ima nebrojeno čislo. I ja sam na jednoj radio, s kojom smo putovali u Mesec. JELICA: U Mesec, gospodin baron? ALEKSA: U Mesec. I kako smo se vratili, taki smo tu istu mašinu pokvarili.
Takovi mašina ima nebrojeno čislo. I ja sam na jednoj radio, s kojom smo putovali u Mesec. JELICA: U Mesec, gospodin baron? ALEKSA: U Mesec. I kako smo se vratili, taki smo tu istu mašinu pokvarili.
I ja sam na jednoj radio, s kojom smo putovali u Mesec. JELICA: U Mesec, gospodin baron? ALEKSA: U Mesec. I kako smo se vratili, taki smo tu istu mašinu pokvarili. JELICA: Pak šta ste u Mesecu vidili?
Cjelu Evropu morate obići, da se svi dive vašoj ljepoti i preizrjadnim darovanijama. Vodiću vas najposle i u Mesec, neka vidi kraljica da je vredno bilo njenu ruku odbaciti ovakovog angela radi. JELICA: Zar nije umrla?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Al jež, tvrdoglav, osta pri svom. „Draži je meni moj skromni dom!“ Šušteći šumom jež meri put, kroz granje mesec svetli mu žut. Ide jež, gunđa, dok zvezde sjaju: „Kućico moja, najlepši raju!
Močvara tu je, zavičaj dragi grlatog žapca Kreke. Tu Kreko vodi veseli hor, sluša ga mesec odozgor. Jutrom se rosa sa trske kruni, za kapljom bljesne kaplja, zaplovi patak vodama sjajnim, korača važno čaplja.
nestade sinje, pokri se zemlja mrazom n injem, cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma, pa čak i mesec odozgo gleda, okružen poljem prozirna leda. Od čuda Žuća da siđe s uma: „Gledajte čuda, cvetala šuma!
Triša pijano bulji oči: stolica igra, vrte se čaše, riba iz lonca skoči, ljulja se zemlja kao da brodi, kupa se Mesec u Japri vodi.
VIDRAN VIDRIĆ Vetar je svunoć pričao s vrbom, pustinjom neba mesec plovio, a Vidran Vidrić, lukava zverka, svunoć u reci ribu lovio.
MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka. Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka. Smeška se dete, život je
krovu, večiti noćnik, bez topla gnezda, u svakom oku blista mu zvezda, ili mu vidiš, po neki put, u oba oka po mesec žut.
Nad mačkom nebo pod modrim crepom, kometa luta sa zlatnim repom, a mesec-ribar pučinom plovi, u sjajnu mrežu šišmiše lovi. Skita se mačak, nije ga strah, sa krzna stresa zvezdani prah.
Sad mačak babi umilno prede, oči mu žute pospano glede, blistavih zvezda u njima nema, umro i mesec. Povazdan drema. A i kad gleda i zene širi iz oba oka — čanak mu viri.
Kad fenjer-mesec obasja svod i zemlja cela u srebru pliva, volovski motor uspori hod, pa legne mirno i — preživa. Deda je jahȏ,
lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste.
Ko se zbog ove lepote buni! MAČAK: Jesen u zlatne udara žice: debeli miši, još deblje ptice, a mesec-buca po nebu plovi, želja ti dođe njega da loviš, čitave noći na krovu človiš.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Je l̓ ovo vaš brat na slici pored vas, ili...? — Ne, moj verenik. — Blizu venčanje? — Čim dobije službu. Možda samo mesec ili dva. — Takođe iz Saragose? — Iz Saragose. Sinoć je došao sa jednim drugom i ostaju do sutra.
Jeste li Englez? — Ne, nisam Englez. — Ima šest godina — pazite na kamen — jedan Englez je proveo mesec dana ovde. Ceo dan smo lovili ribu zajedno. On je inače živeo u Toledu.
Grad je ispod mene velika tamna masa, ali je jezero mnogo svetlije od neba. Mesec ima čudan oblik koji mi smeta; gledam na drugu stranu.
Između neba i vode postoji vazduh i on teži po vodi, nabira je. On sisa vlagu iz vode, kroz vlagu projektuje mesec, duguljasto izdužen.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna!
kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho
Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak.
Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir va polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i raširim ruke kao da sam gonitelj ptica i stajem na leđa delfina; miruju pegava leđa pod mojim bosim nogama i mesec izlazi. Sve se oteto blago mora vratiti svome izvoru, gromovi padaju u srebrne zdele i ostaju ko zgrčeni puževi.
Spavao sam na slami među konjima natpevajući se s Jermenima pitomim i kada nedelja prođe, uz mesec mlad, praznih sam ruku požurio natrag u Dubrave naše zverima raskošne.
romejske stuknu, neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi, pogledaj mesec kako mrkne! Ovcama nema čobana! Beščinija! Prisnosušni, hvaljenije tvoje neka zacari, preuzmi sveljudski sabor!
Tu je i Rakovica. Mesec ih drži odostrag a svaka se raduje da padne u taj ponor jer naši su ponori divni u njima se pitaju Sloveni za zdravlje i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na istoku zaplamti horizont i uskoro, bojažljivo i lagano, kao da se prikrada, pomoli se mesec. Ružičasti sjaj obasja ravnicu i sićušne ljude koji gamižu kao crvi.
Bojažljivo se raspituju koji ume dobro da pliva... Onda ležu pored puta i zure u noć. — Pazi, mesec! — veli jedan. — Njega vide i u našem selu...
Na istoku zarumene i mesec se pomoli. Zapita neko koliko je časova. — Još pet minuta do deset — odgovorih, i onda se obazreh okolo ne bih li
Ljudi su drhtali pri pomisli da su zanavek odvojeni od svoje braće i drugova... Mesec drhtavo blešti u vodi, i prema mesečevom odblesku ljudi gledaju strašnu agoniju davljenika.
I uvek na istom mestu. Ali, malo smo se svikli i primirili. Nekako oko ponoći, na istoku zarude i ogroman mesec rasu svoju svetlost nad zavađenim ljudima.
Valjda hiljadama godina posmatra ono uvek isti prizor. Narednik Milutin namesti tronožac, da kroz durbin posmatra mesec. Gledamo njegovu izboranu i razrivenu površinu. Vide se ogromni krateri, od kojih polaze zračne pukotine.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Prvo zapišite računaljku; bez nje ne mogu ništa raditi, a trebaće mi kroz mesec dana. — Računalja... a šta mu je to ? pita je kmet, kao bajati začuđen. Ljubica mu objasni; reče i koliko će koštati.
— Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se. — Bio sam u njoj i letos o ispitu i opet pre mesec dana kad smo merili vašu učionicu i poručivali skamije.
— Zašto se vi kao čudite ? — Pa, znate... nama su predavali, poče ona zbunjeno: priprema traje najmanje mesec do... — Ha, metodika... prekide je učitelj.
A oko njega sve jedno isto: suton, žubor, jecanje... Odjednom se oboje trgoše, ustadoše i pođoše dalje. Mesec izgrejao, pa treperi svojom nežnom srebrnastom svetlošću.
Sad se i sama smejala svojoj pređašnjoj bojazni i strahu, i pitala se : čega se imala bojati? Eto, već više od mesec dana čovek dolazi, i osim zadovoljstva i prijateljstva ona ne oseti ništa drugo pred njim.
Onda i ona tebe ostaviti na miru... čak će ti pisar i usluge činiti. Vidiš, dao ti i akonto za ovaj mesec, a mi još nismo za prošli primili.... Samo ako to možeš... dopuni on posle kratkog ćutanja.
a pred očima joj tako svetlo, tako lepo, čarobno... Ne prođe ni mesec dana, a ona već izgubi pamet i predade se sva srcu, da je ono vodi... Ta ona je tako srećna, tako srećna!...
XXIII Prođe ceo mesec jul, a u novom učiteljskom gnezdu ne povrati se pređašnja sloga i sreća. Vlajko retko kad i dođe kući, a kad dođe, i to
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
dva brata rođena; Što međ’ njima treći potavnio, Ono jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova — Prosi Mesec za svog mesečića, Prosi Sunce za svog sunčevića, Prosi Munja za se iz oblaka.
59. Šta se sjaji kroz goru zelenu? Da l’ je sunce, da l’ je jasan mesec? Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na vojvodstvo ide. 60. Dobro došli, kićeni svatovi!
59. Šta se sjaji kroz goru zelenu? Da l’ je sunce, da l’ je jasan mesec? Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na vojvodstvo ide. 60. Dobro došli, kićeni svatovi! A za Maru gizdavu đevojku!
“ 138. “Zora zori, petli poju; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije zora, već je mesec; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Krave riču oko kuće; Puštaj me, dušo, da idem!
“ 181. Bogdan ljubi devojku, Jelo le, Jelo, dobra devojko! Oj Jelo! Gledala ga zvezdica, Pa kazala mesecu, Mesec kaza oblaku, Oblak kaza kišici, A kišica travici, A travica ovcama, Belo stado čobanu. 182.
266. Dobro mi je i boljem se nadam, U čem’ idem u tome i spavam. 267. Boga moli moja mila dika Da se oblak na mesec navuče, Da se luče kroz pendžer provuče.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Zatamnjenje) VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI (Dvorište, iste večeri. Pun mesec.) GINA: Ne, nimalo me ne grize savest! Nimalo! Majka bi zbog sina i protiv Oca svedočila!
VASILIJE: Nije prag, nego je obična boca! I svi smo u toj boci začepljeni! A onaj mesec gore, ono je čep! JELISAVETA: Bili u boci, ili ne bili, sutra nam treba putovati! Treba putovati, a ne znamo kuda!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. A na hram dižite crnu sfingu naroda mog.
Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog. Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir.
Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. NAŠA ELEGIJA I boli nas. Gračanice više nema, šta bi nam takovska groblja?
zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne poljane, a Mesec se nad njima sja kao srp. SPOMEN PRINCIPU O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik.
puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova. SERENATA Čuj, plače Mesec mlad i žut. Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana.
Prijatelj moj mesec neveseo, u strasne noći majske, golicave bestidne rajske pesmice, jer si ma časak samo draga jednog popca bila u travi.
A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani.
A danju je čuvala dvore carske i korakom brojala sate. Na javi je duša moja bogat seljak, veseljak. Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi.
Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920.
I, mesto da vodim, pogledom zelenim, kao pre, reku što se sliva, da skačem, kao Mesec, po gorama pustim, i zažarene šume da potpirim, sad, plavim i gustim, snegom, i ledom, smešeći se, mirim sve što se
Vaznesen u zelenom vrtlogu, iz bezdana. Sa neba je u svet oticala noć zvezdana, a Mesec, u tamu, spuštao svoj poslednji zrak.
Da li je to ista moć, koja sve rasipa i razlije? Mesec, što kotrlja, večerom, prazni svet svoj žut? Ona magla, i dim, što stresa, lukom srebrnim, kad razdire noć, na svetli,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ Pesma se njihova orila i ispunjavala svu vasionu: nju su slušali sunce, mesec i zvezde; slušala je zemlja i bila očarana. A kada je prestala pesma njihova, progovori Gospod.
Grešnica iz Magdale. GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku, Ko težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac. Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.
“ Jedan je odlikovan što je mesec dana bio čuvar nekih državnih magacina i magacin nije izgoreo. Jedan je opet odlikovan što je prvi primetio i
Taman ste došli kao da smo vam poručili; već više od mesec dana kako se mučimo tražeći pogodnu ličnost za tu važnu tačku. Za ostala mesta imamo, dao bog, strance.
hotel u nekoj palanci i kako je stradao zbog politike, jer je oštećen sa nekoliko stotina dinara; ali je odmah posle mesec dana, kad dođoše na vladu njegovi ludi, dobio dobre liferacije na kojima je zaradio veliki kapital.
Nije ovde glavno održati zemlju, već što duže održati kabinet. Prošli kabinet se držao mesec dana, a mi tek dvetri nedelje, pa da tako sramno padnemo!
” Posle čitavih mesec dana sastane se Savet i razmotri referat, a zatim donese odluku da se akt vrati direktoru da ga prema primedbama
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
nije, malo — pa se pomoli pun, sjajan mesec, koji obasja svu okolinu, a od drva se pruže duge crne senke... Nastupa čudna noćna tišina, kroz koju se od jedared
Čuješ žagor kod pušnice, koja je uz kuću i ideš tamo. Sve se stišalo i zaspalo umornim snom, a mesec obasjao tamno nebo, pa se razgovara i ašikuje sa sićanim zvezdicama, koje se zastidile, k'o naše vođevine, pa trepere
Zvezde svetlucaju, ali uzalud, kad mesec još nije izgrejao, tek da te malo oslobode u ovoj nemoj i gustoj tami. Približismo se reci i čusmo žuborenje vode, ali
A larma još traje. Samo ko je bio nem — nije ništa rek'o o begstvu Miličinom... Mesec izgrejao, pa sija i smeši se na vesele komišioce, što se polako, niz brdo, vraćaju kućama i osvetljava im put, da ne
Posle mesec dana promeni se ministar, i gospodin Burmaz opet ode u penziju. Kad se praštao s nama, plakao je i ljubio se sa svima,
Najzad počeše A...ni zuckati kako će kapetana da premeste u užički okrug; i zaista posle mesec dana iziđe ukaz, kojim se on premešta po potrebi u užički okrug, a na njegovo mesto dolazi takođe po potrebi službe
Njima se otežu dani kao mesec, ovi pak kao godine, a godine kao celi vekovi. Tako je i u Glišinoj kući. Tri godine su prošle u tom varljivom nadanju,
Kaja je ćutala i uzdisala. — Ah, što ne pričekasmo bar za jedan mesec! Posle dva meseca dođe u A... novi kapetan. On beše mlad, lep i neoženjen.
Posle dva meseca dođe u A... novi kapetan. On beše mlad, lep i neoženjen. Snaša Jula je održala reč, jer nije ni mesec dana prošao od dolaska kapetanova, a nju su već nosili u večnu kuću.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Mrak se polako spuštaše i zamotavaše selo u svoje mračne skute. I sam mesec kao da je znao za to veselje, te se potrudio da ga i večeras svojim odsustvom uveliča; izašao je tek pred zoru, da ne
Kao što je ćir Đorđe ostao bez Đizele, tako i Sreta bez Todore; njome se oženio ćata Pera, provodeći medeni mesec baš onda kad se Sreta premeštao iz sela.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao reka koja ne teče... Mesec oprezno iza oblačka izranja, I vidi: pleme Rogogu Od ludog noćnog igranja Spalo s nogu.
A još malopre je gong lomio prostranstva, Drhtala je noć, vrela, afrička, prava... Onda je došao mesec, odnekud — iz inostranstva Da vidi čuvenog poglavicu dok spava. Hrče li? Oh, ne!
pokrivačem, umesto sebe, Žunja je postavio jorgan i ćebe; Ko god pogleda, rekao bi: Svako je na svom mestu u sobi. Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva.
Neobrijani skretničar pozdravlja kasne vozove. Njega vrlo bole kosti: promeniće se vreme. Uopšte, dok mesec nebom rovari, Neobične se zbivaju stvari. Prošle noći, strašan se topot Čuo čak do u Sopot.
Uopšte, dok mesec po nebu rovari, Dešavaju se čudne stvari... Kad sam bio mali, O jednoj sam stvari mislio sto puta: Šta bi bilo
Uh, uh... Šta to čuh! Pa zar su i to znali... — A šta su krali? E, to je već tajna Koju čuva mesec kad posle ponoći sja. Ali njihove su krađe bile javna tajna. O tome se i do danas ponešto zna.
Više nego Univerzitet i najviši jezički odbor Sam samcat, za mesec dana, za jezik učini Todor. U kasnu noć svetli prozor jedan jedini Kao svetionik u aljkavoj i nepismenoj sredini.
Svakoga jutra, u osvit, kad se Zvezde povuku i Mesec zgasne, Aksa obiđe svoje imanje, Prošeta, spokojno, u razdanje, Jer u to doba spavaju svi — Lovci i lisice, ljudi i
mi smetao; Izjutra je jeo, pred veče tiho preo I nikad nije zakoračio u svet beo; — A letos, u julu — jer jul je mesec lud — Moj stari mačor ode neznano kud. Hodajući, voleo je, tako, malo da gega.
Švrća je rođen u zemlji Kolorado U jednu zoru — bila je jasna i plava. Mesec je zaronio u žito mlado Crven, kao crvena zastava. Odlično, Švrćo! Odlično, rode!
lubenice i s njima dinje; zategla Morava, predzoru, t usta, pa dinji brašnom posuta usta; tri je nedelje, svaku večer, mesec sipao žuti šećer i ulio u nju slast prezrelu kroz peteljku tajnu, požutelu.
— Vrpolje! Vrpolje! Ko nema kartu — napolje! Ali svi su kupili karte, nijednog švercera nema, Najtužniji mesec na svetu sa Rtnja pozdrav šalje, U kupeu prve klase stara gospođa drema, I vozovi nemaju kud, moraju opet dalje.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ona je u takvome zatvoru živela nekih mesec i po dana, bez ikakve hrane i u takvoj jednoj tečnosti koja bi mogla otrovati konja.
Rakić, Milan - PESME
PESMA 108 OPROŠTAJNA PESMA 109 PESME 112 OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu iskru.
I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.
ČEKANjE Čekam u senci jednog starog duda Da mesec zađe i, skrivena tamom, Po uskoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjivom i samom.
Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra,* bled, veran, i predan. I šta bi on, taj mesec, kome poju Od Indije do večitoga Rima Čežnjivu svetlost i sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima, Kad ne bi tako u
Zemlja je puna tajanstvene strave; Ko voštanica koja dogoreva U hladnoj sobi, mrtvacu kraj glave. Mesec se gasi... Svuda nebo sinje, I s golih grana katkad padne inje...
KAO BAJKA Hteo bih jednu noć kad mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude
ROSA PADA... Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir. Ne šumi sad platana red, I ne žubori vir. O, čudna noć, o, čudan sat, Tajanstven, crn, i
III Grmelo je kao da se bije boj. Nit̓ treptale zvezde, nit̓ je mesec sjao, Na niskome nebu, turoban i zao, Širio se svuda gust oblaka sloj.
Gledaj kako mesec nad poljima sija I oblačke retke rastura i vedri, I trava miriše i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
I snova mesec treperi na vodi, I spava reka, i polje, i gora, I svud tišina što krepi i godi. — Istok se vedri, zvezde gase... Zora.
No svuda beše takva mesečina Da mišljah: pijem nju iz svake čaše. A kad nad lipama što mračne stoje Krajičkom izbi mesec, pa se širi Pun, sjajan, mekan, ko koleno tvoje Iz crne ti čarape kad proviri, Ja sklopih oči i zadrhtah tada, I sve
Ja sad, ako plačem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il̓ kad stare šume, čarobne sirene, Jedno tužno veče zlokobno zaćute.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu svetlost sa
Ma da prođoše dve i tri godine, njoj se jednako činilo da je tek sada, kao juče, nema ni mesec dana od svega ovoga što je bilo. U početku, posle sarane Markove, cela jesen i zima prođe u izlaženju na groblje.
Pandurović, Sima - PESME
SNA Kad sunce zađe, i pokrivač plavi Zvezdane noći, veče toplog juna Padne po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec na nebu se javi, U mojoj duši šum umornih trava I trepet lišća u disanju noći Šire san jedan sugestivne moći,
Čudno se kolo strasti tada vodi Uz zlatne harfe i pesme na liri, U lepoj, čednoj, ponoćnoj slobodi, Dok ćelav mesec iznad kuća viri.
Na večnu među istine i laži? Granicu mraka i svetlosti? Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži? O, to je tajna, ta istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj je
SEVERNA NOĆ Nedogled pukla večitoga leda U vedroj noći svetlucavo siva; Zamrznut mesec ukočeno gleda Na sante, suve šibljike bez bola; Studeni vetar širom poduhiva Sa severna pola — Noć! Noć!
A mesec mirno, zaleđeno gleda. Na snežna polja i urvine leda. Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još
Bakarni mesec zasija u času, Kad noćni vetar suvo lišće rasu U razvejani požuteli prah. Ja vidim kako izdišu sve težnje, Još žive
Jer nekad su tuda, oborene glave, Prolazili stari silnici do mesta Gde minare holo u visine plave Dizaše mesec kojeg davno nesta.
ZORA NADANjA Nebo je bilo zamračeno, tmurno, Sloj oblaka crnih pod njime se zgrn’o. Nenadno te noći, dok je mesec trn’o, Južni vetar prođe ulicama burno.
Ali prva zora i kraj svega glasi! Naš polet brzo, opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano gasi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
za vrag, „dugačka“ i „nespomenica“ za zmija, „okamenjak“ za vuk, „poganac“ za miš, „kamenica“ za vešticu, „djed“ za mesec itd.
“ (Nebo, zvezde i mesec). Predmet zagonetke je odgonetljaj. On je najčešće zaodeven figurativnim izrazom. U njemu je sva draž odgonetanja, pa i
Ide kao da jaja nosi na leđima. Izvukao se kao tarana iz lonca. Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta.
breme slame, pa kako ga je nosio, slama ispadala i prosipala se putem, onako bog ostavio na nebu za vječni spomen. MESEC 1 Njeki drvar kradimice sjekô šumu neđeljom, pak ga za kaštigu kao tarišumu uklelo u mjesec.
(Godina dana, sa dvanaest meseci, svaki mesec sa po četiri nedelje, svaka nedelja sa po sedam dana) 218 — Jedna guja preko bijela svijeta?
(Sneg i sunce) 6. NEBESKA TELA 250 — Bijeli konj sve polje preleti, kopito ne pokvari? (Mesec) 251 — Vidi se, a ne da se rezati? (Senka) 252 — Vo bijelonja leži među hiljadu ovaca?
(Mesec) 251 — Vidi se, a ne da se rezati? (Senka) 252 — Vo bijelonja leži među hiljadu ovaca? (Mesec) 253 — Iz doline izlazi, za brdo zalazi? (Sunce) 254 — Iziđe vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ručnika?
(Sunce) 256 — Ne jedu ga, a jede se često, čim promeni mesto? (Mesec) 257 — O delijo, delijo, Kud si svu noć hodio? — Sâm sam hitro letio, Po svijeta tješio?
(Polumesec) 260 — Polje nemereno, ovce nebrojene, među njima čoban rogonja (Nebo, zvezde i mesec) 261 — Puna tavanica ognjenih svjetlica? (Zvezde) 262 — Puna tepsija zlatnih kolačića?
(Zvezde) 262 — Puna tepsija zlatnih kolačića? (Zvezde) 263 — Puno rešeto lješnika, a među njima ora'? (Zvezde i mesec) 264 — Putnik je dolazio iz bijela svijeta: niti hoda, niti leti; niti jede, niti pije; ne govori, a ne čuje se?
(Vlašići — zvezdana plejada) 268 — Sivac more preskoči. ni kopita ne ukvasi? (Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi? (Zvezde) 270 — U noći svijetao, a u dne taman?
(Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi? (Zvezde) 270 — U noći svijetao, a u dne taman? (Mesec) 271 — Cijelu noć broj, a ne možeš izbrojati? (Zvezde) V) ZAGONETKE-PITALICE 1 272 — Bez čega ne može mlinar mleti?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pa onda otide u ergelu i nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti i timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit.
Mesečeva joj majka odgovori da se malo skloni za vrata, jer će sad doći mesec ljutit i umoran, i ona se skloni, kad ali eto ti meseca, kako dođe, nazva materi dobro jutro, pa joj reče: „Ovde miriše
” A mati mu odgovori: „Nema, sinko, nikoga; ta ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska dušica doći?” Mesec joj opet reče: „Ima, majko, ima, nego neka iziđe slobodno, ne ću joj ništa.
ti sjaš celu noć po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takog čoveka?” A mesec joj odgovori: „Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru, te njega zapitaj nije li ga
Bio jedan car pa imao kćer, koja je imala na sebi tri belege: na čelu kao zvezdu, na prsima kao sunce, na kolenu kao mesec.
“ Careva devojka otkrije i grudi pa reče dečku: „I to si pogodio; kazuj još šta imam na kolenu.“ Dečko odgovori: „Imaš mesec.“ A Turčin: „Moje mi vjere, sinovče, šta ćemo nas dvojica sad? Ja sam to sve znao.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pođe da me otprati do Petrinje i dođe do Zagreba sa mnom, gdi u predgradiju pri jednom kupcu uzmem jednu sobu na mesec.
Pri opredeljenoj plaći, što mi je svak za svoje dete na mesec davao, po nji[h]ovom ustanovljeniju i običaju, kad bi ko doveo svoje dete, doneo bi mi dve meričice i dve oke masla i
Ovde se pogodim za dve godine učiti decu i za mesec dana soveršeno ozdravim. U trećem mesecu ftore godine, budući ovo mesto blizu Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću;
neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu popa Avrama Simića jedan mesec.
Odavde pređem u Split i tu se ukrcam u jednu mesalonitsku tartanu, za Korf. u Šklovu, 1788. S. S. Ovo je šesti mesec kako se čeka ovde tipografčik; po svoj prilici, neće održati reč.
Zato nameravam poći u Liflandiju gdi ću se na dobram gospodina generala Zoriča mesec dana baviti. Odatle ćete od mene sledujuće primiti pismo. | III DRAŽAJŠI GOSPODINE MOJ!
svoj dom; probesedi nešto s njim grečeski, pak onda meni reče: „Možete stajati u domu popa Marka, ako vam bude po volji) mesec ili dva, dok što malo grečeski naučite, zašto ćete doći u takova mesta gdi se [i]talijanski ne govori.
” Zafalim joj na maternjoj milosti i nastavljeniju i kažem da najviše, ako se tu ustavim, biće mesec dana, zašto bi[h] rad koliko pre u Aton doći.
Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u urečeni čas dolazi, i počnem pisati s našimi slovami nužne reči i razgovore grečeski.
Popodne dođe moj soldat. Kažem mu što mi se slučilo s domaćinom. Veli mi on: „Ako nisi rad za ovi mesec zaštediti tri ili četiri cekina, možeš u gradu za toliko imati kvartir i trapezu.
Kaže nam Antonije da oni rado primaju strane ljude na kost, na nedelju i na mesec, i, budući da su besposleni, mogao bi[h] se i od nji[h] polzovati u razgovoru.
Smiri se i s Jerotejem ljubov i društvo učini; i zatim preživili su drugi[h] ravno 15 godina u krajnjem prijateljstvu. Mesec dana pre nego ja dođem u Smirnu, prestavi se Neofit; zato, licem nisam ga poznao.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad mesec popase noć, Do zore lunjam livadama i stalno se saginjem kao da kupim nešto.
— Uzmi ovoga, daj mi „levog“. — Koliki je! Odakle se izvuče, boga ti? Hajde, vuci, šta čekaš. Još neki mesec pa ćuja tebe rakijom. „Levi“ neće da sisa. Glavica mu se mlitavo klati. — Od podne mu nije Dobro.
I kako je posle opet, kad je ona muzla krave, neki mesec kasnije, mogao da podigne onu gadnu suknju, jer nije ga ona uvek zvala?
On, Aćim, ležao je na njegovom krevetu. Pun mesec zatisnuo je prozor. Pri mesečini sin ima plavkasto lice, a on ga krišom gleda sa slamarice na klupicima.
„Zašto?“ pridigao se na lakat. Vukašinove oči su se crnele. Bio ih je upro u mesec. Senka u jamici otvorenih usta. Kako je govorio, senka se gubila i opet pojavljivala. „Da mu se ne izgubi ime.
Samo stid. Bez prekida se razgovor nastavlja, jasan po smislu, po neku rečenicu sam dodaje i lepo vidi mesec u prozoru i Vukašinovo lice, i oseća strah što sutra putuje na daljinu od nekoliko godina i što baš ove, poslednje noći
Čim je večerao, otišao je u vodenicu. U vodenici je i umro.“ Mesec se rasekao na prozoru. Pola đačke sobice bilo je u senci. Video je sinu ozbiljno i zamišljeno lice.
“ Mesec se s prozora popeo na krov. „Vreme ti je da spavaš, Vukašine.“ „Ne mogu. Nikad psi nisu ovoliko lajali.“ Znao sam o
Ona je žena. Nad svima. Zemlja joj se podmetnula da po njoj hoda i nju da drži. I noć je njena topla reka. Mesec joj se zavukao u kosu ispod nebeske marame.
Pre će u Moravu, da se udavi, nego iz svoje kuće ponovo da ode, zaricala se naslonjena na bagrem pred kućom, dok se mesec sporo puzao uz jesenove. A kako da se spase? Majka izronjava iz zelenkaste tame. Pa ona ima čoveka! Zdrav je.
Drveni krevet zakrcka i zacvile za njom. Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru. Mesec mleči veliku gomilu žutog kukuruza.
Čije je, zmijo? Čije semce, čiji rasad pobadaš u moju gradinu? A nema ni mesec dana kako joj je govorio: „Tebi u mojoj kući nema života. Još si mlada, spasavaj se. Daću ti para koliko zatražiš.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Mladić se svake noći, ranjavih prstiju i kolena, peo do vrha kule, sve dok mesec nije postao velik i blistav. Tada je shvatio da je opasno penjati se, jer su svuda unaokolo bili stražari.
Osim jelena na livadi nikoga nije bilo. Samo je kroz retke oblake lutao mesec. — Da nije to plavi jelen govorio? — Dečak se okrete ka jelenu, ali umesto životinje vide samo plavičasti stub magle, i
Ali, kada su se ludi prozlili, on je iščezao i niko ga više nikada nije sreo. Jedino još Mesec tvrdi da ga viđa kako skakuće sa zvezde na zvezdu, za noć obigra čitavo nebo. Zato ga i zovu Zvezdan...
Ležao je tako sve do noći. A kada iza peščanog brega izađe mesec, pustinja postade srebrnasta, titrava. Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na
— Gle nove zvezde! — veselo im namignu Mesec. — Zvezdice lepotice, nove sestrice! — uhvati se oko njih kolo zvezda. Kao srebro zvonio im je glas, smeh žuborio.
Na dno mora bežale su ribe od vreline, kad se iznad galebove stene pojavi Mesec a galebić zadrhta. Svu noć ga je pratio pogledom.
Činilo mu se da bi u nežnoj struji mesečine mogao poletiti visoko iznad pučine, ali čim bi Mesec zašao za oblake, on bi bespomoćno padao u gnezdo. Mesec je svake noći eve više rastao.
mesečine mogao poletiti visoko iznad pučine, ali čim bi Mesec zašao za oblake, on bi bespomoćno padao u gnezdo. Mesec je svake noći eve više rastao. Od njegovoga sjaja srebrilo se i nebo i more, pa čak i krila koja je mladunac širio.
Tako je to trajalo devet noći. Devet noći je Mesec runio čuperke sjaja na drveće i stene, po nebu i po moru. Devet noći je galebić pratio njegov blistavi hod, a desete je
Na sirote Knedlice nisu smeli ni da pomisle. Ko bi se ženio kćerima neprijatelja? Već je i mesec postao okrugao kao najokruglija Knedlica kad su Peletini i Ferfelini pošli da pronađu zlatnu pticu.
— Takvog jajeta nije bilo, niti će biti! — uzviknu jedna lasta, a mesec skliznu u dubinu da ga vidi, i zadivljeno prošaputa: — Gle kakvo je!
je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio Mesec i sam nalik na veliko srebrno jaje. »Mora da mi se prisnilo?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(ALI KAO ŠTO ZNAŠ, TI IZ ORANA U ALŽIRU, TU PRIČI JOŠ NIJE KRAJ. NEMA ČIČA-MIČA, IMA I TREĆI PORAZ.) Neki mesec kasnije, 1814, Mačvom se proneo glas da se Zmaj od Hoćaja vratio. Zaista, u promenjenu Mačvu vratio se promenjeni Stojan.
Srbi ostanu da igraju kolo i pevaju poskočice. U zvorničkoj tamnici umirao je više od mesec dana. Natenane su mu savijali kosti, pekli udove, napajali ga zatrovanom vodom.
Drugo: da su zatvorenici u Kuli proveli gotovo mesec i po dana iako nijedan dan više nisu videli. I treće: da su negde pred kraj juna, koji je te godine bio prozračniji
Počinjao je mesec jul 1808. godine. Njegova kuća bila je, dakle, četvrta tačka. Podignuta na uglu današnjih ulica Dositejeve i Braće
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.
Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći, I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje: To straža liktora
Gledaj kako mesec nad poljima sija, I oblake retke rastura i vedri, I trava miriše, i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, K'o olovo mirnu i sivu, u
Počinje opelo... Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava... U tvome vrtu svaka ruža spava, Ladolež zasp'o na širokom panju.
Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša. J. Dučić CXXXI GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku. K'o težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Bez daha i kreta Vazduh je ćut'o, dok je kroza nj lio Mistični mesec maglice tanke Preko cvetova, trave, drveta. Senokos mladi pun poljskoga cveća Strepi u sjaju meseca i studi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tek po koji petao kukurekne, ali se na to ni psi ne osvrću. Na nebu svetlucaju bezbrojne zvezde; nepotpuni mesec tek što nije zašao za Brutijska Brda, ali još osvetljava svojom svetlošću jednu vrckastu stazicu koja, optočena
No Pitagora gledaše u nebo i ćuteći posmatraše zvezde. Mesec je, međutim, bio zašao. Nezasenjene njegovim sjajem, zvezde su treperile u punom broju na nebu.
štit urezao, Homer nam priča u svojoj „Ilijadi“ ovo: „Najprije načini Zemlju, nebesa načini, more, i Sunce neumorno i Mesec načini puni, Zatim zvijezde sve po nebesima prosute cjelim, Snažnog Orijona, Plejade i k tome Hijade, Medvjeda, kog
Stariji učenici poznaju ih dobro, a vama mlađima, sada ću ih samo nabrojati i na nebu pokazati. „Prvi po redu je Mesec, koji videsmo penjući se ovamo.
„Jesu li to lopte za igračku?“ „Ne“, odgovori Dionizios, „one pretstavljaju Zemlju, Sunce i Mesec“. „Sa kojima se astronomi igraju kao ono Nauzikaa i njene drugarice sa svojim loptama“, dodade pakosno tumač Homerov.
On pokaza rukom na tablu koja je visila iza njega na zidu. „Evo ovde vidite tri slike kojima su Zemlja, Sunce i Mesec predočeni u tri razna međusobna položaja.
Ova zeleno obojena kružna ploča predstavlja Zemljinu loptu, ova crna Mesec, a ova žuta Sunce. Za Mesec sam odabrao crnu boju zbog toga što je on u ovom slučaju mladi Mesec.
Ova zeleno obojena kružna ploča predstavlja Zemljinu loptu, ova crna Mesec, a ova žuta Sunce. Za Mesec sam odabrao crnu boju zbog toga što je on u ovom slučaju mladi Mesec.
Za Mesec sam odabrao crnu boju zbog toga što je on u ovom slučaju mladi Mesec. Njegov centar leži, kao što vidite, na ovoj tankoj plavoj pravoj liniji koja spaja centar Zemlje sa centrom Sunca.
onoga dela Zemljine površine gde je ova modra linija, evo ovde na ovom mestu, prodire, totalno pomračenje Sunca. Mesec se našao između tih stanovika i Sunca, i zaklonio im ga.
Odatle sleduje da Sunce i Mesec imaju jednake prividne prečnike, tj. da se njihovi stvarni prečnici vide, posmatrani sa Zemlje, pod jednakim uglom.
tih dvaju nebeskih tela od Zemlje, kako su to već stari astronomi uvideli, a Pitagorejci zamišljali da su Sunce i Mesec pričvršćeni na svojim kristalnim sferama, i nošeni od njih oko Zemlje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pre mesec dana u Beogradu očekivao sam je, jedno prepodne, da izađe iz zubnog ateljea u onoj najvećoj kući na Terazijama.
Na ulici pred berber nicom kašljao je i glasno zevao noćni stražar. Ispružen poleđuške on je gledao u Mesec, Dok su se plehani tasovi pokretani lakim vetrom, tajanstveno brujeći, lelujali.
Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on ispružen, na senu, gleda u nebo puno zvezda, udiše Miris trave
— Znam, znam, brate, ali ti suviše preteruješ. Jedeš se kao mesec za svaku sitnicu. — Ene sad, ja preterujem? E, ded’ pokaži mi kako preterujem?
A ja ti podviknem: „Šta, žena da mi soli pamet? Ko je gazda u ovoj kuću?“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom.
hladnokrvan, ponosit, skroman i prilično priglup. On misli vrlosporo. Naš minut, njegov dan; naš dan, njegov mesec. Časti mi, mnogo im treba da nas upoznaju.
Spremim se da bežim. Pa otvaram prozor i zveram po ulici. Grad zamro. Mesec nestao. Lišće šušti, i negde daleko prema crnoj šumi drhti jedina svetiljka. Sve je zamrlo, sve.
Ja propustih stanicu gde sam imao da izađem i ostadoh u kolima sve dok ona ne siđe. I tako sutradan, pa idući dan, i mesec dana zatim ja sam činio to isto, čekao je uvek na stanici sa koje je polazila, prateći je redovno, sve više zaluđen
prateći je redovno, sve više zaluđen njenim očima, toliko dobrim da bih svisnuo da ih ne vidim jednog jedinog dana. Mesec dana posle prvog susreta, jedno poslepodne, primetio sam na nekom zidu reklamu velikog ruskog bala koji se isto veče
u varoš gde sam odmah komandantu raportirao: da mi se ništa osobito nije desilo i da sam doveo vojnike ispravno. Mesec dana docnije, na putu iz Tirane za Drač, kod sela Kašara, čuveni odmetnik Sulejman-beg sa društvom beše ubio našeg
Ja ću da vam kažem, braćo; ja ću da vam pričam: Kad sam zauzeo Novi Pazar... Pre jedno mesec dana u sudskom zasedanju izviđa se krivica jednog mladića, vojnog obveznika, koji je baveći se na odsustvu, ubio svoju
Kroz iskidane, brze oblake povremeno i munjevito pojavljivao se Mesec i prosipao puno blede svetlosti koja se glatko spuštala čas dole na varoš da osvetli tamne krovove i šiljati zvonik, a
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« Đurica se sad seti detinjstva. Jedared opazi da se legu čvorci u jednom visokom, okresanom brestu. Mesec i po dana obletao je oko toga bresta, gledao kako su se legli, hranili i rasli mali čvorci, i video da će nasigurno
crvenilo, kao od ogromna požara, pa mu se zraci razmicahu sve više i sve dalje, dok iza gore ne ispliva pun sjajan mesec, te prosu bledu svetlost najpre po vrhovima drveća i bregovima, a posle sve niže i šire, dok sa visine ne osvetli sav
— Da mi je ovako da proživimo koji mesec dana zajedno, pa posle ne marim, nek poginem. — I sve ovako da sija mesec, da pirka vetar, a mi da ćutimo pokriveni u
— Da mi je ovako da proživimo koji mesec dana zajedno, pa posle ne marim, nek poginem. — I sve ovako da sija mesec, da pirka vetar, a mi da ćutimo pokriveni u kukuruzu, je li? — odgovori Đurica, prebacivši ruku preko nje.
Kad mu je pre mesec dana saopštila svoje otkriće, baš tada ga odazvaše nekud, a posle nikad ne započinjahu govor o tome.
I oni se približiše jedno drugome, da tako udruženi lakše snose tešku samoću... XXI Treći je mesec kako se Đurica nastanio u Beogradu.
Ali kad mu posle mesec dana saopštiše odluku Kasacije, beše kao ubijen, promeni se, snuždi se... ali mu u duši ostade još neka nejasna nada,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Mesečeva joj majka odgovori da se malo skloni za vrata, jer će sad doći mesec ljutit i umoran, i ona se skloni. Kad ali eto ti meseca; kako dođe, nazva materi dobro jutro, pa joj reče: — Ovde
A mati mu odgovori: — Nema, sinko, nikoga; ta ovamo ne može ni tica doleteti, a kako će rajska dušica doći? Mesec joj opet reče: — Ima, majko, ima, nego neka iziđe slobodno, nećy joj ništa.
A mesec joj odgovori: — Rajska dušice, ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru te njega zapitaj nije li ga g
Petković, Vladislav Dis - PESME
U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Draga moja, ja ne umem više Nositi suze što ti radost krije, Al' u noć mesec kad siđe ubavi, Tišinom sreće kad bol zamiriše, Odmori oko: nek se duša slije U pozni šapat velike ljubavi. 1908.
Najednom zasta. Mesec beše tajno Obiš'o tamu i stada daleka Oblaka crnih; k'o ropac očajno Usklik se ote: “Ona mene čeka!
Mesec beše tajno Obiš'o tamu i stada daleka Oblaka crnih; k'o ropac očajno Usklik se ote: “Ona mene čeka!” Još malo mesec gledao je njega Kako je staj'o s jednim belim rupcem. Sam u toj noći kako opet bega I kako juri za prvim poljupcem.
Sem Cara izbrani narod propašće, zna se. Život u svetu ružan je san Mada se živi u znaku dýge, Uz mesec bledi, sunčani dan, S pomalo smeha, i sa mnogo tuge. Ja vidim pravdu i svačiji trenutak pozni.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
”O, oko pedeset devet”, odgovorio sam. “Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.” Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao i obično pregledao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
njegove glave bez kose i divnog čela nad gustim obrvama kroz koje su svetlucale njegove duboke utonule oči, svetleći kao mesec kroz iglice starog bora. Od njega je narod Idvora učio istoriju srpskog naroda, od bitke na Kosovu polju 1389.
A ako zrak svetlosti ne treperi kao zavibrirano telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može, po Davidu, njihov glas da se čuje gde god ima jezika i govora?
Onda smo počeli sa radom koji on nazva pripremom za univerzitet u Prinstonu. Za nepun mesec dana ja sam već znao napamet “Deklaraciju nezavisnosti”, Američki ustav i Linkolnov govor u Getisburgu.
dobro zna šta sam dotle radio i da je doznao za onaj moj pozdrav Beogradu sa broda koji me je doveo iz Budimpešte pre mesec dana. - Tako nešto ste. po svoj prilici, pričali u Karlovcima na onom narodnom zboru?
dobro zna šta sam dotle radio i da je doznao za onaj moj pozdrav Beogradu sa broda koji me je doveo iz Budimpešte pre mesec dana. - Tako nešto ste. po svoj prilici, pričali u Karlovcima na onom narodnom zboru?
Na ovaj način brzo sam učio francuski jezik i pre nego je i prvi mesec prošao, mogao sam prilično dobro da se sporazumevam.
Misleći ovako, krenuo sam u svoju drugu posetu Tindalu. Kada sam se, mesec dana posle moje prve posete, pojavio ponovo kod Tindala, imao sam određene planove za budućnost.
Kao da je znala da postoji bitna razlika između Škotlanđana i Srbina. Posle odprilike mesec dana boravka u Koriu, stiglo mi je pismo od majke.
Majčino pismo pobudilo je u meni osećanje krivice i ponovo sam razmislio o svojoj odluci od pre mesec dana, kada sam rekao doviđenja Faradeju i njegovim ”Istraživanjima o elektricitetu” Zato sam doneo novu odluku.
je nazvao i Nacionalni institut za društvene nauke kada me je odlikovao zlatnom medaljom koja je skoro velika kao pun Mesec.
U Beogradu, uveravali su me oni, zaključivanje takvog ugovora trajalo bi najmanje mesec dana. Zapanjio sam ih, kao što je i mene bio zapanjio Grin.
U toku razgovora koji su trajali mesec dana, sastajao sam se gotovo svakodnevno sa direktorima tog preduzeća. Sastanci su trajali najmanje po jedan čas, a
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vrata su od štale i zagona zaprta, ona od kuće odškrinuta. Stupi napred i, kao nehotice, zastane. Već je zanoćilo. Mesec je istekao i u svoju bledu svetlost obavio jednu stranu kuće i koprivu što je pred njom rasla.
—Hvala! Ne mogu. Čini mi se sad će duša iz mene. — Obrne se djeci: — Idimo ! Nađoše se u punoj vedroj noći. Mesec se nadigao nad kuću i povrh drveta. Njegova svetlost rasiplje se poljem i šumom. Uvukla se u doce i provale.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Eno idu kićeni svatovi, Nosiju ni sunce pod marame. Mesec dođe, a sunce ne dođe, Ostalo je dole u livade Da sabere travke svakojake. Da narani svekrovoga konja.
U okvirnom su delu soko, gradska vrata i devojka vratarica, a u središnjem su delu sunce, mesec i zvezde u koje je devojka odevena: Visoko se soko vije, Još su viša gradu vrata; Anđa im je kapidžija: Suncem
Ali izgleda da on to što je Anđa odevena u sunce, mesec i zvezde shvata kao ukrasne motive, koji služe „da se život ulepša“, pa su nam onda, zaključuje se, „potpuno jasni i
U drugom slučaju pred nama su samo stilski ukrasi: sunce, mesec i zvezde figurativno se, u metonimijskoj zameni, imenuju umesto marame, pojasa i odela na kojima su izvezeni.
još jedna koja je takođe iz Gornjeg primorja i takođe sadrži varirani slikovni obrazac o devojci obučenoj u sunce, mesec i zvezde. To je „Osobito nakićena pastirka“, u petoj knjizi Srpskih narodnih pjesama, u državnom izdanju iz 1898.
petom i šestom – izgleda da se u najčistijem i možda izvornom obliku nalazi slikovno jezgro o ženi obučenoj u sunce, mesec i zvezde. To je jezgro prilično rasprostranjeno u našoj narodnoj lirici i nalazimo ga u različitim pesmama.
U tome se ogleda izvesno kolebanje narodnog pesnika (ili pevačâ) u shvatanju slike žene obučene u sunce, mesec i zvezde. A odrazilo se i u dva tumačenja – Nedićevom i Đurićevom.
Pažljivom čitaocu ne može promaći da kolebanje narodnog pesnika nije slučajno. Jer oblačenje devojke u sunce, mesec i zvezde neobično je u narodnoj lirici ako nije figurativno, a ako je figurativno, kao što smo već rekli, ne može biti
I sada nam već ne preostaje ništa drugo nego da pretpostavimo da su slike o oblačenju u sunce, mesec i zvezde preuzete iz nekog teksta koji ne pripada narodnoj poeziji.
dobro poznati prizor iz Apokalipse ili Otkrivenja: I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njenim, i na glavi joj venac od dvanaest zvezda. (Otkrivenje, 12.
se bez većeg kolebanja može govoriti o prenošenju iz onoga prvoga u ovu drugu: Otkrivenje (1) žena obučena u sunce (2) mesec pod nogama njenim (3) na glavi joj venac od dvanaest zvezda Narodna lirika (1) u sunce je obučena (2) mesecom se
Razlike su u grafiji, morfologiji i, među rečima, luna za mesec. Ostalo je uglavnom isto. Nema potrebe da se ovde govori o putevima širenja Novog zaveta u narod, upoznavanja s njim,
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I sve tako. A devojku, eto, nismo platili već tri meseca, pa kiriju nismo platili za prošli mesec, a gde su još one sitne podužice; te mleko, te bakalin i... već znaš!... SAVKA: Teško je, bome, danas.
Bila je lepa i nekako rođena za veliku gospođu. I lepo je učila škole, ali – pomete se nekako. Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Iz čaršije, sa česme pada voda. Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec, i jedva probijajući kroz vlažne oblake, osvetljava celu varoš i okolna brda nekom mrko-gvozdenom svetlošću”.
što mesečina ne samo da ispunjava kuću nego, tamo, i „upija u sebe” svetlost sa ognjišta: „I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu svetlost sa
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vidite li čudo?!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas. Pun mesec zapleo se u nalomljene crne tmine iznad Žlebova kao opsađeni junak, pa se gotovo ne miče, no samo s trenutka na trenut
Kao da su se zdogovorili i tvrdo zatekli Austrijanci, Arnauti i mesec novembar. Da ovako prođe ovaj svima njima mrski begunac.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže. Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake.
Kroz tminu jezdi jahač brz I lov će stići svoj, Čujemo škripat zuba mu, A ne znamo ga ko j’. Mesec se strepeć’ promoli Kroz oblak razadrt... Parip je — jaoj! — zaraza, A jahač mu je smrt.
April rado vara, ume da obeća Al’ od reči svoje izdajnički bega; No zato ne kloni: Maj je mesec krasan, — Uzdaj se u njega.
Miljković, Branko - PESME
Osluškujem pun nade strane sveta. Zalazi za mesec vreme. Nepokretna Reč je nad svetom za reči ostale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran.
Ko tebe nije video taj ne zna Sebe, ko tebe ne vide taj neće Nikuda stići, jer beskrajan je put. Gle mesec bliski iznad rujnog cveta Dobi oblik srpa: lepota je smrt Gde vrlina otkri mogućnost uzleta.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ispred topova je bilo pobijeno oguljeno kolje, i ono se belelo u mraku. Gore iznad šume izgrevao je mesec. Njegov plavičasti srp je bio sićušan i tanak. Kraj puta se crnela strašno naduvena lešina poginulog konja.
H NA JURIŠU A već od jutra tako grmi. Pa ne samo od jutra, već mesec dana su oni u vatri, pa ipak im je to sada kao novo i zanima ih. Zanima ih, jer za sada još ništa ovde ne pada.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao, skakao i gnjurao po brzacima Komoe.
Ne kaže se, niti je u svesti predstava, da sam pročitao za mesec dana četrnaest knjiga, već se kaže: dosta knjiga ili mnogo knjiga.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
nezgodan trenutak da se bavi porođajem, ili iz »ubeđenja« da će i za porodilju i za mladenca biti bolje ako dete još koji mesec ostane u utrobi majčinoj.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LVI Nebo gori, zvezde gore, Sve na zemlji spi, Samo ljubav nema sana, A s nom ja i ti. Pa gledamo mesec, zvezde, Vaseljene let, — Hajde, lane, da pravimo I mi sebi svet.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
šta se izmotavaju ovi lekari. Što nisu prosto napisali: potporučnik Vlajko izrešetan kao sito! A leži već šesti mesec. Tu skoro, kad su mu oslobodili ruke od zavoja, bio je veseo i po ceo dan kretao prstima.
I ova odmorna, i potpuno sačuvana četa, spasla je situaciju te noći. Mesec se lagano pomaljao, i tiha svetlost razlivala se preko čukara.
— „Jamajka“ rum... Sviđa ti se? On sede na jednu tronožnu stolicu, a ja na krevet od dasaka. — Jave mi pre mesec dana da će doći da me obiđe komandant diviziona artiljerije. Vrši čovek inspekciju... Znaš!...
Priča kako je dobio tri meseca bolovanja za Francusku. Na putu je probavio dvadeset dana. U Grenoblu je bio mesec dana. — Nego čekajte, da pitam prvo ja vas. Čujem da se ovde priprema ofanziva.
Granate jedne poljske baterije u blizini našoj zaparaše vazduh. — Čuo si valjda da je pre mesec dana poginuo poručnik Protić — zapita Luka. — Šta kažeš! — ustuknu Dragiša. — Kako?
Po blesku topova ugleda onaj osmatrač sa Vetrenika tačno mesto gde su bili Protićevi topovi... Bila je baš tiha noć i mesec se tek pomaljao. Završili su sa gađanjem. On iziđe iz zemunice i sede na stolicu izvan baterije.
— A ti pa imaš vremena! — čisto se naljuti Vojin. — Njemu je ostalo još jedan mesec bolovanja, a ja sam imao tri. Preda mnom je ipak bilo neko odstojanje...
Jer to nije odlazak iz jedne varoši u drugu, da se posle mesec dana opet nađemo. U Francuskoj kada neko kaže da putuje au front d’Orіent, znači isto toliko kao kad bi neko od nas za
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O zlatoje proleće! Mesec ravno ljepše sjaje, blagosloven bivaja; plodam zemnim rasti daje, zimu već otpuskaja, u poretku svomu biva i tečenje
Ta prije će nam sunce, mesec, zvezde I crna zemlja naopako poći, Atomi stvora čto u večnost jezde U prah i pep’o pretvorit se moći, I furije,
Kad prestanu petli pevat I lajati budni pasi, Na po puta mesec bude, Krsna senka ravna krstu, Podunuće vihor vetar, Prozor će ti otvoriti, Žižak će ti ugasiti, A ja ću ti
Cvet-devojče prije bilo Kao sunce usred dana, A sada se ukazalo Kao mesec u ponoći. Plakalo se, zapevalo I čitale molitvice Dok ne bilo danu pola, A kad senka od krstova Bila dana tog
Svetlo sunce pohitalo, Brže došlo na zahodak, Jošt se brže mrak rasuo, I mesec se ukazao. A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa zabravi
u to doba na sedalu U snu pet’o promeška se, A domašnjni garov cikne, Jer mu ljut san srce steže; Mesec stane na po puta; Senka ravna krstu posta.
Nije baš svagda dobro ni dobra suviše imat; Svaki ne podnosi sat više od četir’ oka. Kad se udare sunce i mesec, jedno pomrča: Stane l’ zemlja međ njih, jedno s’ uvija u mrak; Dva devojčeta mlada jednom su beda junaku Kad kroz
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) BOŠKO: Uteče! BOGDAN: I neranjen. STANOJLO: I nesahranjen. STANIŠA: A upozna li ko je? BOŠKO: Mesec izdade — Neverstva crnog lice pogrdno, Čelo i oči sve nam iskaza Ta izdajica da je Đuraško.
Stoletnog starca jadni porode! Ustani!... (Jelisaveta Dolazi.) JELISAVETA: Ugasi plamen!... Gle kako mesec gledi u more! Divota!... Gledaj!... Ljubi neveru!... U Veneciji nema ljubavi... Ljubim li, ha!... Ubij ga, Đuraško!...
Bojić, Milutin - PESME
I gledaš kad jutro iz ložnice stupa, I slušaš kleptanje izgladnele čaplje, Gledaš kako mesec mlekom brda kupa I sanjiva rosa jutrom s ruža kaplje, I ne vidiš ništa i koračaš dalje Plačući što nebo samo sumor
Prolomi zide, Prkosni mesec s munare skide. I sa svih strana sudbom gonjen, Kao čelična ruka stisnuta, Kô s neba grumen zvezda sronjen, Moj
Gospode, nove naraštaje zovi, Pobedu kliči, poj i blagoslovi! 6. GROBOVI Korača dugi niz mrtvaca I mesec sveže humke mije I duge senke jablan baca I večne nade tajac krije.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILISAV: Neće, ali navuče, pa kad isprlja, opet ostavi, a ja plaćam pranje. A kad navuče nešto, ne skida po mesec dana. Eto i sad, dohvatio mi nove novcate gaće. ŽIKA: Što mu ne skineš, pa nek ide go!
Jakšić, Đura - PESME
Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe... Smrtno bleda lica, gore nebu leti: Poginuli vitez eno se posveti!... 1857.
Nastasijević, Momčilo - PESME
POGLED 1 Pogled je — gine oko. Nesitom utol mrenje. Nestati — to moj put. I mesec samrtno kad žut, táme to zemljom vrenje — bubri u dojke, ljubi on.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
On se seje preko Bele nedelje, »makar samo jedna leja« (SEZ, 14, 32; 19, 33). Ne seje se u »rasipan« mesec (SEZ, 19, 11). Ako umre siromah, pa se nema ništa da zakolje, onda se na gornji kraj sofre meće glavica b. l.
Ne sme se potapati mlade nedelje ili u »rasipan« mesec (SEZ, 19, 10; 11). Kad bude isečena i potopljena u vodu, ne sme se u vodi držati o Svetom Iliji, »da ne bi istrunula«
, pa kroz nju u mladi petak krišom pogleda momka i kaže: »Svakuda ti mrak i oblak, a kod mene sunce i mesec... Ako me ne vidiš, evo ti kukolja pa kukaj dok me ne vidiš« (etimološka magija, Begović, 220). K.
Ne topi se i uopšte ne radi ništa o njemu u »rasipan« mesec i Bele nedelje (SEZ, 19, 11; 33). Sejanje i sve poslove oko l. rade samo žene (SEZ, 19, 361). Da l.
P. samlevena u gluvo doba, zamešena sa vodom u kojoj su uhvaćeni sunce i mesec kada se jedu, i »ispečena« na suncu, lek je od padavice (SEZ, 17, 44). P.
Uoči Nove godine uzme se glavica c. l. i od nje odvoji dvanaest ljusaka, i svaka od njih nameni na jedan mesec u godini; onda se u svaku ljusku metne malo soli, i idućega jutra koja ljuska bude suva, biće i odgovarajući mesec
jedan mesec u godini; onda se u svaku ljusku metne malo soli, i idućega jutra koja ljuska bude suva, biće i odgovarajući mesec takav; ako bude vlažna, biće takav i dotični mesec (ŽSS, 177 id). Muhamedanske devojke uoči Đurđevdana posade struk c.
soli, i idućega jutra koja ljuska bude suva, biće i odgovarajući mesec takav; ako bude vlažna, biće takav i dotični mesec (ŽSS, 177 id). Muhamedanske devojke uoči Đurđevdana posade struk c. l.
: počinju da ga seju (žene) na Veliku subotu, da bi bio debeo kao uskršnja jaja, i vode računa da je tada »pun mesec i da još raste«, jer, ako bi bio »prazan mesec«, mahune bi ostale prazne ili bi zrno bilo »jako tanko« (ZNŽOJS, 39,
subotu, da bi bio debeo kao uskršnja jaja, i vode računa da je tada »pun mesec i da još raste«, jer, ako bi bio »prazan mesec«, mahune bi ostale prazne ili bi zrno bilo »jako tanko« (ZNŽOJS, 39, 1957, 219).
bi mene pokosio, Ja bi njeg̓va ljuba bila«, a na Ivanove reči da bi obljubio i ostavio odgovara pretnjom da će ga kazniti mesec, zvezde i sunce ponajviše (ibid., 143). Čempres (cіpreѕѕuѕ ѕempervіrenѕ).
kravarica, krava i tele, krave u jarmu), konji i kobile, krtica, kuče, guska, golub, košnica, bačva, srp, kosir, kosa, mesec, sunce itd., i koji (u obliku i s naznakama prema nazivu) treba da utiču na plodnost i blagostanje (420).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Noć je bila zvezdana, jasna, pun mesec je lagano plovio nebom. Čovek je u takvoj noći morao ispoljiti radost. No ono što se tu događalo bilo je preterivanje
Hoće li me prepoznati pri ovoj slaboj svetlosti, jer su se oblaci već uzbudili i jer je mesec već pojeden, ostala je od njega samo jedna žućkasta tačkica koja će se u sledećem trenu izgubiti u tmini i huku divljeg
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak.
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna!
Kao stražar tavne noći bledi mesec tiho sjaje, A prohladni vetar duše sa visova Himalaje. On raznosi slatki miris i leluja kose tvoje, A ti spavaš,
A na čistom, plavom nebu bledi mesec tiho sjaje, I prohladni vetar duše sa visova Himalaje. 1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo...
1887. FANTAZIJA U NOĆI Dvorogi mesec nad nama se sija, Jezero plavo pred nama se nija. Visoka trska uznela se gore, I sitni vali među njom žubore.
Da, i sad često u nemoj tišini, Kad mesec svetli u plavoj daljini Carica vila sa dna se izvija, Na talasima sanano se nija.
Pa izvi glavu i slušati stade, Al' opet brzo u sanak se dade. A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887.
Ja volim kućice bele sa trskom pokrivene, I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri, Kad mesec spokojno plovi i blista iznad mene, I sve u sanku spi.
“ I pastir iđaše njojzi, zanesen mislima sretnim, Da večno ostane tamo. A mesec dvorogi svetli... Na obalama cvetnim Tišina vlada samo. 1888. PRED TROJOM Dan je okončan burni.
srećan svršetak dana, I ređa, sklopivši oči, stihove iz Korana A s plave pučine, eno, gde sunce umorno spava, Dvorogi mesec se diže i more ozarava. 1889. NOĆNI GLASOVI 1. Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva.
1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho
Tama je vladala jošte A mesec sipaše svetlost sa čela božanski bledog; I Titan, dohvativ mesec, kô nagradu ga baci Ispred guslara sedog. 1892.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM 172 XXXI VOŽNjA NA MESEC 175 XXXII MESEC I NjEGOVI PREDELI 180 XXXIII KIB, LEVERIJE I FLAMARION, REŠENjE MARSOVE ZAGONETKE 185 XXXIV RAKSA.
ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM 172 XXXI VOŽNjA NA MESEC 175 XXXII MESEC I NjEGOVI PREDELI 180 XXXIII KIB, LEVERIJE I FLAMARION, REŠENjE MARSOVE ZAGONETKE 185 XXXIV RAKSA.
Opazim li Mesec, ja se popnem do njega i šetam po njegovoj površini da izbliza vidim ono što me je na Mesečevim mapama zainteresovalo.
Noć se spustila, ali se na horizontu rumeni pun mesec, a aleja palmi pokazuje nam naš put. Kraj toga drvoreda presečen je, kao testerom, ogromnim zdanjem.
Na nebu trepere zvezde; Mesec, koji se već uzdigao iznad vlažnih vazdušnih slojeva, dobio je srebrn sjaj; u zvezdanom jatu Lava blista Jupiter, a
Oni su se podelili u tri grupe. Jedna od njih posmatra pažljivo Mesec, druga Jupiter, a treća Mars. Uza svaku tu grupu posmatrača stoje i pisari, da rezultat svakog opažanja zabeleže oštrom
Oni sveštenici koje smo zatekli na vrhu Vavilonskog tornja kako posmatraju Mesec, Jupiter i Mars, skupili su tim svojim poslom dragocenih znanja, iz kojih se razvila astronomska nauka Prva od
Stari su i Mesec ubrajali u planete, i vodili računa o njegovom izgledu i položaju pri svojim vradžbinama. Ko prati toga nebeskog
Vavilonci su poznavali, kao što iz napred rečenog sleduje, svega sedam pokretnih nebeskih tela: pet planeta, Sunce i Mesec. Oni su ih smatrali za božanstva i svakom od njih posvetili po jedan dan da bi to beskonačno ponavljali.
Pomračenje Sunca može se samo onda desiti, kad Sunce i Mesec u isto doba prođu kroz onu tačku nebeske sfere, u kojoj se njihove putanje međusobno presecaju, jer samo tada može Mesec
Mesec u isto doba prođu kroz onu tačku nebeske sfere, u kojoj se njihove putanje međusobno presecaju, jer samo tada može Mesec da zakloni Sunce.
Kada se to dogodilo, Sunce i Mesec se raziđu, krećući se svako po svojoj putanji i prolazeći kroz njihov presek u razno doba. Ali posle 223 meseca, t.j.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Insistiranje majke da se kolevka i povoj sačine od prvih zraka koji obasjavaju nebesa (jutarnje sunce i mladi mesec) treba da naglasi tananost i nežnost mitskog prediva, ali i njihovu magijsku snagu (svetlost na prelazu iz dana u noć i
MOLITVA BRANKO RADIČEVIĆ Mesec jasni, zvezda jato I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje
Stanković, Borisav - TAŠANA
Oh, dedo! (Prilazi prozoru): I to nije jedan dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više pomakla, već da isto onako stoji kako
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Onaj bogataš sa ucenjivačkim pismom, i njegovi sinovi, nisu se viđali nigde pun mesec dana. Posle je otac opet stao ići u radnju, a dečake je pratio u školu čuvar.
Za mesec dana, Julica se isprosila, verila, i venčala kako je gospa Nola želela. Palanački hor se podelio u muški i ženski.
— Mesec dana posle toga razgovora gospa Pava je pala i slomila nogu, ležala dva meseca, i ostala roma. Kad su se svi u kući izm
Inače je čika Sava stajao ustrašen i od čudnog grada, i od strašne klinike. — Tu sam ja, tata, još pre mesec dana prolazio u belom kaputu, i nosio evo ovakvu iglu da se drugima ubrizga lek... lek?... možda samo odmor.
— Ko ti zna. Možda je samo nekoga plašio, a možda je neko izgubio glavu. Tisa bledi nekim suhim belilom. Mesec svetli kroz tanke oblake, i još mu se svetlost meša sa isparenjem.
Uđoše dakle Vlaovići u poslednji tesnac mraka i jada. Napadi gneva se vraćali nekako redovno, jedared u mesec dana, i svakom takvom prilikom bi teško stradala Leksa, koja je brata negovala i smirivala, ne dopuštajući da iko živi
razbolelo ono emotivno: ispunio se nekim opakim prezrenjem za sve, a u kući je postao nem i gluv tiranin, ali tiranin. Mesec dana je potrajalo u kući strašno stanje.
Vino se lije, orasi se tresu, sudžuci se mese; umazan je od šećera i šire ceo Srem. Tako čitav mesec dana. Pa onda „Svi-mrtvi” i „Svi-sveti” — katolici hadžijaju na groblje; srpski grobar viri, previruje: „Cveće, cveće, a
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Ima ljudi koji glede da su u svačem od drugi odličniji. Koliko ji pašte se doznati koliko zrna kukuruza na mesec cela Evropa troši, a svoju njivu napuštaju, te se miševi legu.
Koliko najposle puti mlada nevesta obeća poslušanije svome suprugu, al’ čim mesec proteče, gledi da ga pod papuču pritisne!
Jedanput padne mojem gospodaru na pamet da u mesec ide, i budući da se sam popeti nije mogao, to sam ga morao ja nositi.
« Više magaraca: »Iha! ha!«) »Ali vi znate, braćo, da je naše žrebije ići — ne kud oćemo, nego kud nas teraju. Kad u mesec stignemo, moj principal otide mesečnom kralju na vizitu, a ja ostanem pred štalom, i eto ti sa svi strana navale sad
— Drugi je bio: Magarac Muamedov, koji je, kao što znamo, u mesec putovao. Ja sam uveren da moji čitatelji nestrpeljivo očekuju da im ovo putešestvije opišem; no budući da je Muamed
sam namislio skorim vremenom izdati novu jednu knjigu, koja će se zvati: Dnevnik Muamedov, prilikom njegovog putovanja u mesec. Ja obično kad knjige pišem, prvu brigu vodim za lepo ime; drugo, da mi objavlenije dobro ispadne; a za dalje kako bude.
»Kako izgleda ta trava?« Ona je na podobije troskota, i budući da svake sedme godine luna, to jest mesec carstvuje, zato naš troskot dobija iste godine proročesku silu, kojim se sve tajne islediti mogu.
»Ja sam čula da se već neka mašina iznašla na kojoj se može u mesec ići.« »G. spisatelj, vi rekoste malo pređe da u mesecu niko ne kuva; dakle šta rade sluškinje?
(Gospodična Ilijada kucka vr’om svoje cipele o zemlju, da se vidi kako joj je maleno stopalo.) »Ja bi baš rado u mesec išla da vidim kako se ti muževi s mnogim ženama slažu.« Gospoža je htela kazati kako se žene s mnogim muževma slažu.
osobito objavlenije izdam i cenu povisim, produžiti, a sad pridodajem da je isti ovaj znatan magarac koji je Muameda u mesec nosio tako beslavno umro kao i mlogi ljudi na svetu; i iz ovog poučavamo se da nikad ne valja pre smrti govoriti: srećan
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
oka zatvara Trećim okom u kamenu gleda (1958—1971) KOSOVO POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Jesu li sunce i mesec muž i žena? — Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove?
Tako, na primer, ja sam morao postaviti pitanje jesu li sunce i mesec muž i žena, verovatno, na osnovu toga što sam zapazio da muž — sunce — nije nikad noću kod kuće, a žena — mesec — nije
i mesec muž i žena, verovatno, na osnovu toga što sam zapazio da muž — sunce — nije nikad noću kod kuće, a žena — mesec — nije opet nikad danju kod kuće.
spada, na primer, to: da reke uvek teku od izvora ka utoku svome; da je Zemlja udaljena od Meseca toliko isto koliko je Mesec udaljen od Zemlje; da su planine uvek više no doline; da jezera, bila ona plitka ili duboka, moraju sa svih strana biti
— Prvi je dokaz — ubeđivao nas je profesor — da je Zemlja okrugla taj: što su Sunce, Mesec i sva ostala nebeska tela okrugla, te, prema tome, i Zemlja mora biti okrugla.
Zatim se okrenuo ostalim đacima: — Pazite dobro, glava ovoga Živka je Sunce i ona osvetljava i Zemlju i Mesec. Zemlja će, kao i dosad, biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo ovoga maloga iz druge klupe.
Zemlja će, kao i dosad, biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo ovoga maloga iz druge klupe. Taj mali iz druge klupe bio sam ja.
— E sad, vidite, deco, kad Sunce stoji ovde gde je sad Živko a Zemlja ovde gde je Sreten i Mesec ovde gde je ovaj mali, onda Sunce šalje svoje zrake i obasjava i Zemlju i Mesec. Je li tako?
sad Živko a Zemlja ovde gde je Sreten i Mesec ovde gde je ovaj mali, onda Sunce šalje svoje zrake i obasjava i Zemlju i Mesec. Je li tako? Svi ćute, jer ne mogu da zamisle kako to Živko obasjava i čime obasjava.
Zatim stavi mene u red. — Ti si Mesec. Ti ćeš se okretati najpre oko sebe, pa, okrećući se oko sebe, okretaćeš se i oko ovoga Sretena i, s njim zajedno,
Ne napravimo ni prvi krug čestito, a mi se sva trojica srušimo onesvešćeni od vrtoglavice. Najpre padnem ja kao Mesec, na mene se sruči Zemlja, a na nju Sunce. Napravi se jedna gomila, niti znaš ko je Mesec, ko Sunce a ko Zemlja.
Najpre padnem ja kao Mesec, na mene se sruči Zemlja, a na nju Sunce. Napravi se jedna gomila, niti znaš ko je Mesec, ko Sunce a ko Zemlja. Vidiš samo, viri jedna noga Sunčeva ili nos Zemljin ili tur Mesečev.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Osećamo već topli dah. Odmičemo sve više jugu i vazduh je topliji. Vidimo i zelene livade, iako je još januar mesec. Na jednom prenoćištu zatekosmo italijanske vojnike.
Oni ne znaju šta je to glad, niti mogu zamisliti da živi stvor može mesec dana izdržati samo, i jedino, o peksimitu. A i toga je bilo ponestalo.
Setismo se tada kako više od četiri meseca nismo videli kolač, a već mesec dana kako nismo stavili parče šećera u usta. Bilo nam je prijatno. A kelnerice služe.
Ali sad su se već izvežbali. — No — reče jedno veče potporučnik Dragiša — isteraše jedva do kraja. A mesec veliki, srebrnasto sjajan, pomalja se iza brežuljaka, i blaga svetlost razlila se preko limunovih i narandžinih polja i
Komordžijske vesti su se obistinile. Ali posle jedno mesec dana opet je zagrmelo levo od nas. Mi smo ponovo vršili „pritisak“ na neprijatelje.
Petrović, Rastko - PESME
BDENjE 11 JEDRILA 13 VUČITRNSKI MOST 16 PESNIK NA VODAMA 18 TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA 20 BODINOVA BALADA 22 MESEC PUN 24 IZ KOVNICE IZAŠAV 27 JUČE I DANAS 31 PROLETNjA ELEGIJA 35 SLOVO ŽEĐI 52 JESEN 53 SVE U
Pa ja sa psima jurim u lov: ”O kneže medvede, budi ljubazan, dođi pod moj gvozdeni lonac; Mesec, ključ i katanac!“ JEDRILA Topografski radnici, sokoli moji, sokoli, Dok geografske karte tiskate Mislite na zemlje
i zeleni Bor Kome je žurio negda gospode zbor na dogovor; Taj bor, taj divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor. MESEC PUN Vыhožu...
Pa iskradem li se noću u polja Zlatna gde sija mesec puni, Beskrajna nas će ljubav da zbuni. Tamo gde sija mesec puni, Izljubiću se sa zverovima svima, Za dobro upitaću se
Pa iskradem li se noću u polja Zlatna gde sija mesec puni, Beskrajna nas će ljubav da zbuni. Tamo gde sija mesec puni, Izljubiću se sa zverovima svima, Za dobro upitaću se zdravlje, Postavljena su evo srebrna postolja, Oko njih su
glasa, tiho, mirno, Kroz tihu noć srebrnu, A po jezeru zaspalu, Otploviće Smrti čun; Iskradem li se kad sija mesec pun.
Noćas ja slušam topot ljubavnoga mlina međ talasima, Noćas! mesec studenac, mesec reč iz srca što se otisla, On diže mora; ljubavno diže se plima. Pa šta?
Noćas ja slušam topot ljubavnoga mlina međ talasima, Noćas! mesec studenac, mesec reč iz srca što se otisla, On diže mora; ljubavno diže se plima. Pa šta? Ko da to nije samo ponor, a u ljudima ljubav!
Grančici poput mesec se mladi ljulja, Pod rizom cure trepnu pojka slavulja, Zatrepta Lorenc junoša, besno jeca: Saga, o saga, o cara
Ne, ja sam Jovanović Ranko, I sela mi se zovu Rudari; kočijaš sam, bolujem od druma, izvan datuma. Gle, mesec, ta čudna svim stenama rima!
podmlađeni mlečni put; Dole se providi i miriše nađubrena mračna njiva, Međ noge tu prima poslanu ženu Boz - i jedan mesec žut, Ogroman, istinski prvi put noćas, mesec žut (U čijem li vrtu sultanske kćeri sad je skut?) o, ćut! o ćut!
nađubrena mračna njiva, Međ noge tu prima poslanu ženu Boz - i jedan mesec žut, Ogroman, istinski prvi put noćas, mesec žut (U čijem li vrtu sultanske kćeri sad je skut?) o, ćut! o ćut! Pod vrbama sad peva, ko otac, mesec žut.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sedefna ruža je verovala da to nebom luta oteta njena tajna. Više, sve više penjao se Mesec. Nežno, sve nežnije šumela je školjka.
Suncokret koji umesto sunca prati mesec, ima li išta crnje i gore? Reši se mali suncokret da nađe leka svojoj muci. Obrati se travama za savet.
Kako je prodorno mirisala livada u noći! Sneno treptale zvezde! Kao džinovski svitac crnim ponorima neba lutao Mesec! Sam u nebu, on se osmehnu maslačku samome u polju. Pozva ga da dođe k njemu: biće im lepše, biće im veselije udvoje!
Sam u nebu, on se osmehnu maslačku samome u polju. Pozva ga da dođe k njemu: biće im lepše, biće im veselije udvoje! Mesec se spuštao sve niže da bi maslačak lakše stigao k njemu. Neka se ne plaši! Neka krene! 3ar je drugo mališan i želeo?
Ono, stalno odnekud nailazi kao ukleto. Nikako lice izvora da zablista. Mesec već tri puta nebo obišao, porasla mlada šuma, a dečak se od početka posla ne odmiče.
Uzalud su je mamile zvezde, uzalud je nagovarao Mesec da se odmori. Kakav odmor! A onda baš kad se sunce rađalo, ugleda Kapljica znano mesto i na suvoj grančici pustinjske
Dve mravice penjale su se ka njemu, osmehujući se, a na istočnoj strani neba rastao je mesec beo i krilat, kao najkrilatiji beli mrav na svetu.
Ljudi su ga s nežnošću posmatrali. Zlatokosa se trže i zadrhta. Da se to nije Mesec u momka-lepotana pretvorio? Pogled mladića, svetao, i vruć izmicao joj je tlo ispod nogu.
Zorom, kada se mesec i sunce razmenjuju, odlazio je starac Luka na pučinu da digne u suton bačene mreže. Oj, kako su se zlatile ribe kroz
Meko su se spuštale poslednje zrake sunca, a Strašilo se njihalo na povetarcu. Još malo pa će rosa, pa mesec. Na mesečini je bostanište čudesno.
Je li moguće da je Sofronije k njemu krenuo? Protrlja Starac oči: sanja li on? Ah, pokvarenjak jedan! Zakačio mesec za šešir kao nekada belu ružu, i leti ka najvećoj lubenici, baš onoj ostavljenoj za seme. E, da je ne dograbi!
Sto carevina da prođeš veštijeg nećeš naći. Je li čudo što poteče priča po drumovima da bi se i mesec, da je malo bliži, zalepio za Varaličine prste?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MAGDA (nudeći ga): Uzmi, gazda. Sve je isto ono što si voleo kada, kao nekada, leti po mesec dana ovde dođeš da se razonodiš i provedeš. TOMA (setno): Da, kao nekada.
Šantić, Aleksa - PESME
Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko pozni mesec bulji. 1911. EJ KONjICU Ej konjicu vjerni, ej ti moje krilo, Gdje je doba ono, gdje su dani oni Kad je srce puno
1918. OPISNE PESME NA ŽALU Izronio mesec. Ovde blizu seke, Oseća se miris kadulje i smreke. Prostrlo se more kô svileno platno, I u noći spava providno i
10 Lotova ruža strepi Pred sunčanijem sjajem, Pa glave klonule sanja i čeka noć s uzdisajem. Mesec je ljubavnik njeni, On sjajem budi je i krepi, I pred njim otkriva ona Sve tajne nedara lepi'.
Uz bat koraka tromih Ja bih most prešao stari; Kroz oblak mesec se javlja I hladna pogleda zâri. Zureći gore, pred tvoju Kuću bih stao doli, U tvoje prozore gledô, Dok srce
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
San je strašan kao smak sveta, veličanstven i jezivo lep: Senje je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao na zemlju, zvezde pribegle kraju, Danica krvava, na crkvi kuka kukavica.
boraviti, ti večeraj, pa se nalij vina, pa pošetaj pred gospodskog dvora, pa pogledaj čistom vedrom nebu: je li jasan mesec na zaodu, je l' Danica na istoku zvezda; je li nama putovati vreme na Kosovo, lepo polje ravno, na ročište čestitome
Vaistina sluga, povečera i nali se vina, pa išeta pred gospodskog dvora i pogleda čistom vedrom nebu: jeste jasan mesec na zaodu, jest danica na istoku zvezda; jeste njima putovati vreme na Kosovo, lepo polje ravno, na ročište čestitome
bili moji orlušići, pa i skupi Kraljeviću Marko, on i skupi u svil'na nedarca, odnese i dvoru bijelome, pa i rani čitav mesec dana, čitav mesec i nedelju više, pa i pusti u goru zelenu, — sastado se s moji orlušići. To je meni učinio Marko!
i skupi Kraljeviću Marko, on i skupi u svil'na nedarca, odnese i dvoru bijelome, pa i rani čitav mesec dana, čitav mesec i nedelju više, pa i pusti u goru zelenu, — sastado se s moji orlušići. To je meni učinio Marko!
produži ga pomoću sedam kolenaca da bi dalje video. Kano mjesec od petnaest dana, tj. pun mesec. Đuro Daničić je (možda) vojvoda senjskih uskoka, austrijski podanik, stariji od junaka s kojima je ovde združen.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dotle se sećaj svega toga dokle ti se u nevreme smrklo nije, i zagnje ti sve širom: nebesno videlo, Sunce, Mesec i viđene zvezde, i vrate se oblaci prazni za kišom!
So toga svi neprijatelji uplašeni izpouticaće. Reka će se natrag povrnuti i Sunce će od svoga mu hoda prestajati i Mesec se zadržati, stene jerihonske same popadati, te osvem puščanih hitaca, osovi i stršeni će napredovati te neprijateljsku
Također i celo se nebo polepšati hoće: zvezde toliko će sve sjajne biti kako što je sad, pun Mesec, a Mesec pak, takve forme stati se bez promene kano što je Sunce sadanje, a Sunce opet, sedmorinom svetlije biti od
Također i celo se nebo polepšati hoće: zvezde toliko će sve sjajne biti kako što je sad, pun Mesec, a Mesec pak, takve forme stati se bez promene kano što je Sunce sadanje, a Sunce opet, sedmorinom svetlije biti od sadanja
Kako od iskre vatru ložeći u božjoj volji plantite, od zvezde u Mesec, iz Meseca u Sunce pretvarajte se s dobrim sjanjem.
Nisu li to poganska dela, što nekršteni ljudi tvore? Ili na putu kob motriti, na mlad mesec, na Đurđevdan, na velike godove, kod kuće, u polju o svačem čarati. Eda je to vera? I hrišćanski zavičaj, je li?
Nego svako u svome zavičaju boravi se. Nit se sunce izmenjuje il se ikad manji, više li puni noću sunce, mesec li danju sja! Visoke gore jelenom je boravište, a kameno podkapište, veli se, zecovom je pritrčište.
te gore diže, mora, jezera, reke, potoke, izvore učini — tako i jednoviđen svet izrazliva svojom veštinom u sunce, u mesec, u male i velike zvezde. A svet je oganj, on svetli i pali.
Tako i ti, brate, zgađaj se sotim, te ako ne uzmož' biti Suncem, ti budi Mesec, akoli ni to, a ti budi zvezda, i ako ne mož' onakav biti ka ona nekoja vrlo jasna zvezda, a ono budi koliko ona
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
je bilo onda kad bi, na zadovoljstvo i svoje u mušterije, svršio kakvu malo krupniju porudžbinu, a takvih je, kako koji mesec, sve češće i sve krupnijih bivalo. Pročuo se majstor Mane i sa krupnijih radova!
Zato nađu da će još najbolje biti ako pošlju na mesec dana Zonu u goste kojoj od sestara. A imala je tri zeta u okolini.