Jakšić, Đura - PROZA
Sa leve strane ćuprije beše ozidana od tvrdog kamena mehana — mehana prve klase. Mehandžija je udivljen gledao kako se hrabri momci sa pomamnim talasima bore.
— Hajd’mo u bolnicu! U bolnicu! — povika gomila. — A moje vino? — uzdahnu mehandžija. — Pomagaj! Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda! — porugljivo smejući se, reče gomilica.
— Sigurno će za nekim hajdukom. Kad smo stigli pred manastirsku mehanu, iziđe mehandžija pred nas, pozdravi se sa Miladinom kao sa svojim starim poznanikom i gostom, pa onda ga pođe pitati: — A, zdravlja ti,
— A zna li za to Stana? — Eno je, — reče mehandžija, — gde kuka u porti, nesrećnica! Miladin pogleda tamo: — I nju je vreme porušilo; i ona je opala, bog je ubio!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ele, iskićeno baš kako valja, kao ono kad je što po planu. Mehandžija i momci — Cincari, kao što je i to već obično u nas po svim mehanama.
Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše.
Razgovor se odmah prekide. Učitelj priđe k njima da se upita. Mehandžija pritrča uslužno te smahnu rukavom prašinu s jednog stola ukraju, naređa tri stolice, metnu zapaljenu lojanu sveću u
— Pa kako li se to vidi? — upita Maksim i pogleda još za jedan korak više. — Evo, gospodine, vino! — reče mehandžija i metvu polokanicu na sto i tri čaše. — Ama što sum go dobio vino — carigradska forma!
na klupu pored onih što igraju karata, pa Spasoje, kao jedva prevrću ći jezikom, viknu i lupi rukom O klupu: — Mehandžija!... Vina ovamo! Maksim, Marko i učitelj zgledaše se, a mehandžija pritrča. — Molim, brat-Spasoje, ne pravi larma!
Vina ovamo! Maksim, Marko i učitelj zgledaše se, a mehandžija pritrča. — Molim, brat-Spasoje, ne pravi larma! Sag ke donesem! — Ama gde se vi tako okvasiste? — upita Sima.
— Nije, vala, ništa. — A što li su se goveda onoliko krivila po livadama? Sima se uze smejati, pa viknu: — Mehandžija! Daj ovde oku rakije, nek piju ljudi; gazda Raka časti! I odmah se obre oka šljivovice pred njima.
Epa dajte divit amo i malo 'artije! — okrete se mehandžiji. Mehandžija donese divit, jedan čokanj s malo mastila, pero i jedan tabak prilično izgužvane hartije.
Simica im nazva boga, reče popu: »Blagoslovi, oče«, pa sede kraj njih i poče puniti lulu, a međutim je i mehandžija, po dužnosti svojoj, već metnuo polić preda nj.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A jednako su ga nudili pićem. On je odbijao. — Hoćeš vode?... — počeše oni silom. On naposletku pristade. Mehandžija mu donese u čašu vode ali pomešane s rakijom. On je uze i poče s nepoverenjem da zagleda. — Voda, voda...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i Nićiforovu, iznad Vardareva izvora, bio sam u društvu tri meštanina koji su više godina živeli u Beogradu, jedan kao mehandžija, drugi kao mesar i izvoznik mesa a treći kao običan zidar. Gotovo svakog leta oni dolaze na kraće vreme u svoja sela.
Milošu Vojinoviću, koji je preko odela stavio „bugar-kabanicu a na glavu bugarsku šubaru“ i „načinio se crni bugarine“ mehandžija nije hteo dati vina. Drveni, vrlo prost sud iz koga se pije vino zove se bugarska kopanja.
Sremac, Stevan - PROZA
I dok mu Jova piše molbu il’ žalbu, seljak sedi i s njim zajedno troši piće mehandžiji; zato je svaki mehandžija rado primao »gospodin-Jovu advokata«. A Jova sedi tako u mehani, pa vreba seljaka kao pauk muvu.
Kad nema što iz novina da čita, on im onda čita jednu knjigu: Šta da se radi? koju je mehandžija, na navaljivanje njegovo, morao kupiti, i kojom je obično pokrivao slatko od ruže, na što se, naravno, učitelj jako ljutio
Kafedžija je i mehandžija. Gleda svoj posao, radi neumorno i savesno, a nije mu do šale, jer ima da ishrani nekih devetoro svoje dece, s kojima,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
carski sinovi, tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a poslije večere dođe mehandžija i u razgovoru šnjima stane se faliti šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: — A jeste li vi štogođ učinili do
— pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: — Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo jesi li i ti štogođ učinio od junaštva?
Kad to mehandžija čuje, brže potrči p caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
iz te strašne zemlje, jer se ja, iako sam plemeniti Srbin, nisam navikao baš na toliko viteštvo, i bi mi zazorno! Mehandžija se dobrodušno nasmeja i tapnu me po ramenu, pa će oholo reći: — He, stranče, ti se već uplašio?!...
jaše jednog drugog čoveka u vrlo bogatu odelu običnog, građanskog kroja, i zaustavi se pred mehanom, te se skide. Mehandžija iziđe i pokloni se do zemlje, a onaj čovek u šarenom odelu uđe u mehanu i sede za naročito ukrašen sto.
Onaj u građanskom odelu ostade pred mehanom čekajući. Mehandžija se i pred njim duboko pokloni. — Šta ovo znači? — upitam mehandžiju zbunjeno.
— Pa što dopušta da ga jaše? Mehandžija manu na mene glavom, te odosmo malo u stranu. Nasmeja se nekako prezrivo i reče: — Pa to se kod nas smatra za počast
Vratio sam se natrag u hotel. — Jesi li video ko smo mi? — upita ponosno mehandžija. — Video sam — odgovorim mehanično, a osećam kako me snaga izdala i glava buči od čudnih utisaka.
Napred, građani, sutra je dan viteške probe!... Moj mehandžija je toga dana legao da spava odmah posle zbora da bi sutradan što pre stigao na određeno mesto.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Cvetko kazandžija ostavi rad, pa ode u kafanu i stade da traži s kim bi igrao »žandara«. Mile mehandžija izvadi pečeno sugare i metnu ga na panj, ali ne smede udarati nožem, nego zove rukom stalne mušterije i, oblizujući
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A posle toga, ćir Đorđe je mehandžija, gazda od kafane, dakle zaslužan čovek. Svaki je kafedžija zaslužan po čovečanstvo, a naročito po Srpstvo, koje se,
— Ne znam, gospodin-učitelju — odgovori ćir Đorđe. — Kako da ne znaš?! Zar ti mehandžija pa da ne znaš?! Zar ne svrće kod tebe?
— Kako da ne znaš?! Zar ti mehandžija pa da ne znaš?! Zar ne svrće kod tebe? — Nesam mehandžija — odgovori prgavo ćir Đorđe, pa ustade i stade bez ikakve potrebe da briše sto koji je sasvim čist bio.
— Ja sam tu za porezi i prirezi, i za komoru, za akciz, i za globu i kaznu, a mehandžija nesam; mehandžija je gazda Milisav predsednik. Njeg’ pitaj, gospodine! On ga dočekuje i krčmi mu piće.
— Ja sam tu za porezi i prirezi, i za komoru, za akciz, i za globu i kaznu, a mehandžija nesam; mehandžija je gazda Milisav predsednik. Njeg’ pitaj, gospodine! On ga dočekuje i krčmi mu piće.
! — He, he! — Dobro i za nas, a boga mi dobro i za tebe. Mlađi si čovek, pristupačan novijim, naprednijim mislima; mehandžija si, prošao si sveta, znaš čaršijski red, — što da tražimo boljeg! — Vrlo lepo, gospodin-učitelj, vrlo lepo!
— Tu se ćir Đorđe zaboravi da je predsednik opštine, nego počeda hvali kupus kao mehandžija. — Ama nije meni sad do toga! — veli ljutito Sreten. — A što je kupus, gospodin-učitelj, mani se!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
carski sinovi tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a poslije večere dođe mehandžija i u razgovoru šnjima stane se faliti, šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: a jeste li i vi štogođ učinili do
Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: „Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo, jesi li i ti štogođ učinio od junaštva?
Kad to mehandžija čuje, brže potrči i caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina nemu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Predomisli se i, noseći pušku, uđe poslednji. Svi se okrenuše na tresak vrata, svi pogledaše u njega, i on stade. Mehandžija, ogrnut dugačkim kožuhom i gologlav, sanjivo mu promrmlja pozdrav.
Što svaki put da te opominjem da staviš čergu na prozor? Čik da izbrojiš koliko sam puta zanoćio ovde? Mehandžija bez reči zamrači prozor i vrata za sobom zatvori oprezno, tiho, kao da gazda spava.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Dosta je bilo čekanja, treba da se radi. Jednako jedemo, a ništa ne zarađujemo... Sutra ide Milutin mehandžija u Žabare da isplati i dotera rakiju; — biće triestak dukata.
U krajnjem slučaju verovao je, da se mehandžija neće ni krenuti na put, ili će bar okrenuti prekim putom, preko sela. Stoga mu ni ovo čekanje ne beše tako mučno ni
Kao na drotu iskoči iz vrzine, i stade nasred puta sa pruženom puškom... Mehandžija se beše nešto veoma zamislio i oborio glavu, te se trže tek onda, kad vranac ustuknu ispred iznenadne pojave Đuričine.
— Dole s konja! — viknu Đurica promuklim, uzbuđenim glasom, koji se i samom njemu učini nepoznat. Mehandžija raširi oči, i kao da sad tek poče da se budi, pogleda Đuricu isto onako, kao što ga gleda u svojoj mehani, donoseći mu
A mehandžija već poče da prikuplja dizgine i da muva vranca kolenima, kad iza Đuričinih leđa zagrme strahoviti glas: — Pucaj, nebesa
I ko zna dokle bi tako radio, da Pantovac ne povika: — Pare!... Bacaj pare! Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u prašinu, a on
Pantovac uze novčanik, otvori ga i stade da gleda šta ima u njemu, a mehandžija, videvši da mu obojica okretoše leđa, zađe iza vranca, pa se okrete i strugnu uz brdo, koliko ga noge poneše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
carski sinovi, tražeći sestre svoje, dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće, te učine tu konak, a poslije večere dođe mehandžija i u razgovoru s njima stane se faliti šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: — A jeste li i vi štogođ učinili
— pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: — Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo jesi li i ti štogođ učinio od junaštva?
Kad to mehandžija čuje, brže potrči i caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu
Onda Turčin: — A more, a! To je pjesma! Hej, mehandžija, daj mu litru rakije. Slijepac, popivši litru rakije, opet počne guđeti i pjevati: — Ćera Ture Kraljevića Marka.
lošije, gore bešluk — turski novac od 5 groša (1 dinar) bigair hak — na pravdi boga bilja — čvornovato drvo birt — mehandžija biskati — trebiti od vašiju bo̓ (ne bio) — bolan bogac — ubog siromah bođiduša — bog i duša borije — truba bošča
Stanković, Borisav - TAŠANA
Svirka i igra dugo. Zora sviće. Na vranjanskoj Sabornoj Crkvi udara zvono jutrenje. REŠID BEG (viče): Mehandžija! Mane utrča. REŠID BEG (pokazuje na piće): Mane, bre, imaš li još od ove rakije? KAFEDžIJA Ima, ima.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
! ARSA Ama i meni nije lako! Ne znaš ti. Pored opštine i kuća mi puna. Te ovaj, te onaj došao. Mehandžija došao. Glavu uvio, ruke obesio. Piće mu sve istočeno. Tavan, prozori, sve kuršumima izrešetano. I veli: »Još su tamo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
torbu na lijevu ruku, od zobnice jedne te do druge, dok je svoju punu napunio; pa on ode tražit mehandžiju: „Mehandžija, daj da pijem vina!“ Mehandžija njemu odgovara: „Id' odatle, crni Bugarine!
“ Mehandžija njemu odgovara: „Id' odatle, crni Bugarine! Da s' donio bugarsku kopanju, ako bih ti i usuo vina; za te nisu čaše pozlaće
Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine! Biće tebe vina izobila, ako caru neće ni dostati“. Miloš više ne šće ni iskati, već sam