Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U tome prvom izdanju albanske Golgote učestvuje i praded mog pradeda, Milanko - šteta što ga u toj gužvi ne mogoh prepoznati! Eto, tako me je pomeranje u prostoru bacilo u daleku prošlost.
Praded mog pradede, Milanko, po kojem je naša porodica dobila svoje prezime, doselio se u Dalj u poslednjem deceniju sedamnaestoga veka, izbegavši
Tu se, verovatno, Milanko po svom dolasku nastanio, sudeći i po onome što se u porodici prepričavalo o njegovoj smrti. Blizu tog mesta, pored
Blizu tog mesta, pored sela Belo Brdo, teče jedan od rukavaca reke drave, zvan Stara Drava; u njoj se Milanko udavio. Bio je negde na putu, ali se kući vratio samo njegov konj Mrkuša, bez svoga gospodara.
Tako stigoše do Stare Drave i nađoše mesto gde se Milanko udavio kad je jahao preko zamrznute reke, a led se pod njim provalio.
Taj rukavac Dravin samo je neznatno uži no glavni tok te reke. Zato mislim, da je Milanko došao vrlo iz daleka, kad je prebrodio reke pored kojih je Stara Drava izazvala toliko preziranje naše prababe.
ih pratiti uzmogao, ekavskim dijalektom no verovatno samo zbog toga što su uz pismenost primili i naš književni jezik. Milanko je ostavio iza sebe jedinca sina Nićifora, zvanog Nićeta.