Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ga umnijem sjemenom; ti, te knjigu držiš mirobitnu, u koju su sudbe upisate mirovima i umnim tvarima, koji si se milosno sklonio djejatelne oživit členove malom mravu kâ gordome lafu, — provedri mi više Gore Crne, uklon' od nje munje i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Zašto?... Ne bih ti umio kazati zašto, ali je red da to bude!... Bi li ti žao bilo, Stane?“ reče on milosno, uzevši je za ruke. „Meni bi milo bilo da ostaneš!“ reče ona šapatom. I njemu i njoj ruke drhtahu. „Stane!
„Zašto, čoče? Šta je tebi?“ ponovi serdar milosno. „Ništa... rad bih k Vladici... Ono, rad bih mu kazati da sam ostao za vazda ovde...
Petrović, Rastko - PESME
Kada se u srce useli proleće, Mladost se kao ćilim poljem produžava, Na rubu čijem devojče divno spava: Ja kraj nje milosno ležem, da je vežem Rukama za sebe i za daljine; I poljupci su ukusa slana, Cvetne devojačke glave kao bokori jorgovana.