Jakšić, Đura - PROZA
naročito onaj u beličasto-žutom kaputu, on koji svih sedam kraljeva za po minuta izređa, koji zna i šta je pokojni knez Miloš 1831. god.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Milun pod Nišom od aeroplana, Stevan u vojnoj bolnici od rana. Miloš u albanskom snegu, dok ga prti drug, koji kostur posto je pre smrti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
godine postao vojvoda). Kako se Srbija nanovo pobunila, on pređe u Srbiju, i knjaz Miloš učini ga odma vojvodom, no on juriši sa Drinčićem na Dublju na šanac turski, i poginu obadva 13. julija 1815.
Karu ostavim u česti, a s topom potrčimo prema Turcima s brda u po strane, baš onde gde je knez Miloš načinio posle kuću i stanaru. Svučemo top u po strane.
No po nekom vremenu, kad g. Miloš opet umiri ovo zemlje, pređe i Grujević Mijailo (Mijailo koji je pri padeniju Srbije 1813.
On vodi sa sobom kneza Teodosiju iz Knića i Gružana oko trista vojnika; Milan i Miloš Obrenovići s Rudničanima, i gornji kraj beogradske nahije. Dođem ja.
Obilazimo sa dve strane. Knez Grbović Milovan i Miloš Obrenović s vojskom (jer je Milan u šancu) od istoka; ja s ono moga društva pređem od juga, i Mutap, Živko Dabić i
Tu nam u Beljin dođe Miloš Stojićević Pocerac (do to doba nije bio znatan), od svoji̓ Poceraca poutek̓o. Sad Karađorđe obu opanke i pušku na
i naši̓ nekoliko konja, a i moj, poizdaleka za nama, vodi; ali mi svi u opancima za njim peške uz Dobranu, kud nas Miloš provodi, više šumom nego poljem, do Cera planine, ispod Cera dođemo u Dvorište Miloša Obilića. Noćimo.
turske udvorice, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; a ovo neka bude (rukom na Miloša Stojićevića) vojvoda Miloš Pocerac, Milošu Obiliću na mesto!
A ti, vojvoda pocerski, ako moje zapovesti ne ispunjavaš, ovim ćeš tragom proći.” Pokloni se Miloš i pođe mu ruci; on ne dade ruke, no se u obraz poljubiše.
” Pokloni se Miloš i pođe mu ruci; on ne dade ruke, no se u obraz poljubiše. — I reče Miloš: „Gospodaru, sto života da imam, svi̓ ću sto izgubiti, a tvoju ću volju i zapovest do smrti ispunjavati”.
Tu je bio knez Milić Kedić, naši svi kapetani i Mutap, vojvola Miloš Obrenović i proči. Onda Mutap: „Ajte, braćo, ̓ajte!
Nikola Marinović, Zemunac, bivši dobar poznanik, a možno da i ortak pokojnoga Milana Obrenovića, poruči da vojvoda Miloš Obrenović, što pređe može, na klenački prema Šapcu čardak dođe: „Imam mu nešto važno kazati”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dobro. Idem iz ovih stopa — reče Ivan. Pa se diže i ode Sevića kući... Tamo ga dočekaše lepo. Miloš Sević bio je čovek dobar, blag, miran.
Jednom reči: pravi domaćin svoga vremena. Kad je Ivan stigao, Miloš ne beše kod kuće. Otišao nekim poslom do Šokčanića.
Ivan sede da ga pričeka. I nije ga dugo čekao. Miloš dođe gotovo odmah po dolasku njegovom. Posle pozdrava sedoše i povedoše razgovor o rđavom vremenu, o jabukovači i
— Ne znaš ti, Milošu, kako je to dobar čovek, ama kao da se rodio u Crnoj Bari. Miloš je — kao što rekoh — u tim stvarima puštao svakog preda se. On je verovao da je svaki od njega pametniji, pa i Ivan.
A tvoja je kći stigla za udaju. Šta veliš da mi tu decu sastavimo? — Pa.. eto... — sleže Miloš ramenima. — Sevap bi bilo. A, posle, i oni se rado glede. — Ne branim... — reče Miloš. — Pa kad veliš da dođem?
— Pa.. eto... — sleže Miloš ramenima. — Sevap bi bilo. A, posle, i oni se rado glede. — Ne branim... — reče Miloš. — Pa kad veliš da dođem? — Kad je tebi drago. — Onda eto me sutra s proscima. — Dobro mi došao svakad.
— Rekao je, rekao... Još su malo posedeli, pa se Ivan diže kući da se spremi i sazove prosioce... Miloš dozva ženu u sobu, pa joj reče da je obećao Jelicu za Lazara. Kruniju nešto taknu, ona poblede. — Pa kad će to?...
Odlazi! — Ubij me!... — Ti ćeš poći za Lazara... — Neću, pa da si mi otac po sto puta! — reče ona prkosno. Miloš se zabezeknu. Htede joj pritrčati i udaviti je, ali se pribra i pritajenim glasom reče: — Kupi tvoje prnje, pa napolje!.
Hvala ti, Gospode!... I on skide kapu i prekrsti se. — Je li? — okrete se Jelici. — Pa baš te otera čiča Miloš, a?... — Otera me!... Bio zakazao Ivanu da dođe, a kad ja rekoh neću, on me otera. — A nije te mučio? — Nije.
Žene pripituju za zdravlje žena, a Ivan usturio tunos, pa tek će reći: — Pa, prijatelju, šta mi radi prijatelj Miloš? Teško, bože, Mladenu, kazati se ne može!
— Da nije umrla?!... — privikaše svi preneraženi. — Gore!... — A šta? — Ona neće za Lazara. A Miloš ti je lepo za ramena, pa napolje!... — A što neće? — upita Ivan, a oseti kako je osramoćen.
Kućani mu nisu ono što bi on želeo... Babo se sad i sam naljutio... Jako i da mu Miloš ponudi devojku, on bi mu pljunuo u oči... I on jurnu Turčinu. Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji.
Dučić, Jovan - PESME
I caričin pažu Miloš Obiliću, Zbori sa zvezdama što nad gradom plove, I svaki glas zemlje on sluša bez daha. Ali od Kosova pođe li pram
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA Sadržaj I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU 6 II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U
se onda trže i progovori, pa poče da priča, kako su Serbi, na Kosovu, carstvo izgubili, kako je car Lazar poginuo, ali Miloš rasporio Murata i kako su oni, Isakoviči, u Austriju prešli, i kako žive sad u Sremu i temišvarskoj Generalkomandi, u
Svaki, pa i najgluplji husar u Đurđevoj švadroni, nije znao za šalu, ako bi mu rekli, da ne bi i on Miloš znao biti. Iako tu lepu frazu oni još nisu znali, i oni su već ponavljali, derući se tužno, ono otegnuto: Gud’te gusle,
Niko, među njima, nije mogao da otrpi misao da ne bi znao Miloš biti. To ne znači da se Isakovič vozio, Božiču, tražeći kavgu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Veliku darovitost i prostrane koncepcije pokazali su dinarski samouci: Karađorđe, Miloš, Vuk Karadžić, Njegoš; pored drugih (Rački, Kopitar, Mažuranić, Miklošić, Prešern itd.).
Ponekad uz njihovo lukavstvo ide duboka mudrost. Miloš Obrenović je imao ove osobine u najvišem stupnju. Ere neobično vole da se školuju.
Na ivici ove oblasti se diže Šar-planina, koja se tako često veliča u srpskim narodnim pesmama. Na njoj je Miloš Vojinović, sestrić cara Dušana, napasao svoja stada.
godine podigli su crkvu koja i danas postoji. Prva zvona mu je poklonio 1837. godine knez Miloš Obrenović, a druga dva 1850. godine Kara-Đorđevići. Najpoznatiji kaluđeri ovoga manastira su bili Mijaci.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski SEOBE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski SEOBE Sadržaj I BESKRAJNI, PLAVI KRUG. U NjEMU, ZVEZDA 5 II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
a mnoga od njih su i danas veoma rasprostranjena, poput: Milan, Milena, Milenko, Miljana, Milovan, Milojica, Milota, Miloš itd.
Neki od najpoznatijih legendarnih junaka epske poezije (Miloš Obilić, Marko Kraljević, Vojvoda Prijezda, Banović Strahinja i drugi) ujedno su, kako to pokazuje jedno istraživanje, i
⁴⁹ Miloš Obilić, vitez nad vitezovima, najslavniji je lik celokupne epske poezije. Ovaj junak svojim životom potvrđuje da je čas
Izuzetno su lepa, slikovita i upečatljiva poređenja kojih su pune naše narodne pesme: „Sinu Miloš u polju zelenom / kao jarko iza gore sunce“; „Pišti kao guja“; „Kuka kano kukavica“; „Lepa kao gorska vila“ itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
A i tužilac i sudije su iz ovog kraja, znate. — Kako to mislite? — Vidite, kada je knez Miloš trebalo da presudi ko je kriv za neko silovanje, izvukao je sablju i dao je tužitelju u ruke: »Hajde, udeni je u kaniju
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: To je izdajstvo protiv narodnosti! ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću. LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvoji praotaca! ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti?
SMRDIĆ: E, Srbin je lud od postanka. ŠERBULIĆ: Savetuj ti njega, uči ti njega, moli ga, kumi ga, on ostade pri svom. Miloš Obilić ne mari da propadne carstvo, samo da istera inat. NAĐ (smeši se): Šta ćete, kad vam je to praotečeski greh.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
A on je i na tom radio, i bio jedan od prvih istoričara obnovljene Srbije i Crne Gore. Knez Miloš mu je dao titulu »istoriografa«. On je izdao u Beogradu 1835. delo Istorія Cerne Gore odъ iskona do noviєga vremena.
Umro je u Novom Sadu 23. aprila 1869. godine. Jovan Hadžić u »knjižestvu nazvan« Miloš Svetić, bio je jedan od najaktivnijih pisaca srpskih svoga doba.
su štampane drame: Herceg Vladislav (1862), Nemanja (1863), Zvonimir (1868), Prehvala (1868), Bodin (1868), tragedije: Miloš Obilić (1868), Kraljica Jakinta (1871), »slike iz prošlosti« San na javi (1869), kao i izvestan broj prigodnih priloga.
Karadžić je protestovao protiv toga plagijata i u Budimu 1828. izdao svoj srpski original Miloš Obrenović knяzъ Serbіi ili građa za srpsku istoriju našega vremena.
Petra Jokića o događajima i ljudima iz prvog ustanka, 1891), ili skupljao anegdote o glavnim ljudima oba ustanka (Knez Miloš u pričama, I—II, 1891—1900; Knez Miloš priča o sebi, 1891; Karađorđe u govoru i u tvoru, 1903).
prvog ustanka, 1891), ili skupljao anegdote o glavnim ljudima oba ustanka (Knez Miloš u pričama, I—II, 1891—1900; Knez Miloš priča o sebi, 1891; Karađorđe u govoru i u tvoru, 1903).
Osim toga napisao je ep Nevestu Ljutice Bogdana (1880) i Monah (1887). 1884. napisao je »sliku iz srpske prošlosti« Miloš u Latinima (štampano u Beogradu 1886). 1888.
bio je upravnik Narodnog pozorišta, i videći da toliki drugi pišu drame, učinio je i on nekoliko nesrećnih pokušaja. Miloš u Latinima, Bogomili i Zadužbina igrali su se, ali nisu se mogli održati na pozornici; Trnova kruna i Hipatija nikako
Radičević, Branko - PESME
Jesu krasna dva ta pobratima, Samo trećeg da je još međ njima Pa bi rekâ Miloš je ustao, I sa braćom ovud pojahao.
mu zevne: Mloge l' srpske majke j' ojadio, Mloge l' Srbe prevarom zgubio, A najgrđa beše najpotonja, De pogibe Miloš i Radonja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
MOMAK VASILIJE 89 STORUKI SELjAČAK 93 BRAĆA 98 BOMBAŠI PRED MUZEJOM 101 PLAVI LONČIĆI 105 RELEJNA STANICA 109 MILOŠ LISAC 113 ORASI 118 KOLIKO JE SATI 121 NE TRAŽI JAZBECA 124 ARTILjERAC MARKO MEDIĆ 127 NA RAMPI 131 DOGAĐAJ U
Njegov je sin u Prvoj krajiškoj, u Trećem bataljonu. — Tamo je i moj Miloš, rano moja grdna — uzdiše đedo. — A, onda se nadaj glasu hrabri ga Dušan, pa i sam živahne.
pusti me, Dule, brate, srce me vuče . . . MILOŠ LISAC Već danima i nedjeljama brigada se varaka s premoćnim neprijateljem, koji je zapeo, pošto-poto da očiste
— Kršteni, nekršteni, to mu je — dočekuje ga komandant brigade, živahni Miloš, kome je još uvijek do šale. — Niko te nije gonio da se s tim tvojim rajthoznama natrtiš pred Grupu armija E.
Meni nema druge. Miloš srdačno prebacuje ruku preko Džakanovih ramena, grli ga i tješi kao da je pred njim nedorastao dječak: — Sajo, bolan,
Da savlada svoju prokletu bolećivost, Miloš se, kao i uvijek, spasava šalom. Obzire se na intendanca, koji omađijano kasa za njim, više iz očajanja nego što ga tuda
— Hej, moj dragi, pa zarti nisu kazali?— uozbilji se Miloš. — Ko će kazati? Nisam imao kad ni pitati, ne znam gdje mi je glava.
— uozbilji se Miloš. — Ko će kazati? Nisam imao kad ni pitati, ne znam gdje mi je glava. Miloš uhvati intendanta ispod ruke i povjerljivo se nagnu nad njegovo uvo: — Znaš li ti, druškane moj, da se njoj, preko
Nek uperi, džile, na Moskvu, pa će im oboma biti vruće crne kave koliko voliš. Zacenut od prikrivena smijeha, Miloš krenu dalje.
— Da se varakamo i danas, a? Kao Mate s gromom. — Šta ćeš kad se mora ... Sljedećeg dana, u rano jutro, Miloš se uputi uzanom stazom, kroz šikaru, prema ivici brdskog hrbata.
Dolje, u proširenju, na pitomoj zaravni, ćutao je stari han kao koka na gnijezdu. Tu je Miloš proveo najljepše godine djetinjstva.
— Jest, a da tebi nadjenu ovako jedno ime? — E, čekaj sad, i ja tebi nešto da kažem, svoji smo! — poče Miloš tvrdim glasom i poizmače se korak-dva od Džakana.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 105 KRAVARIĆ MARKO 109 VEZENA MARAMA 119 DVANAEST MRVA 126 KO MANjE
Odmah zatim raziđoše se oblaci, a vinograd nikako više grad nije bio. Seljak se posle toga opet obogati. MILOŠ i DIVONjA Tako bio jedan čovjek pa imao sina Miloša, jednog vola Divonju i ženu.
ova žena bila je Milošu maćija, pa ga je mrzela, da ga nije mogla očima gledati, a često puta nije mu dala ni jesti. Miloš je bio volujar, te je vazda Divonju čistio, hranio n timario. Jedanput čisti on vola, a plače i jauče.
Jedanput čisti on vola, a plače i jauče. Divonja ga pogleda, pa ga zapita šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče: — Evo ima već dva dana kako mi moja maćija ne dade ni krušne mrvice da poijem, pa sam tako ogladnio da sam
I tako moreš raditi kadgod budeš gladan. Miloš, kad to čuje, odmah uradi kako mu je Divonja rekao. I tako se Miloš hranio iz Divonjina roga neki osam dana.
I tako moreš raditi kadgod budeš gladan. Miloš, kad to čuje, odmah uradi kako mu je Divonja rekao. I tako se Miloš hranio iz Divonjina roga neki osam dana.
I tako se Miloš hranio iz Divonjina roga neki osam dana. Čudi se maćija kako Miloš živi kad kod kuće ne dobija jesti, pa pomisli, možda mu komšije daju, te će ona na njega paziti.
Kudgod Miloš pođe, a ona za njim tajom, te bogme opazi ona njega jedanput kako odvrnu Divonjin desni rog, izvadi iz njega stolnjak,
Kad je Miloš otišao, dođe ona Divonji, pa kad mu htjede odvrnuti rog, mane Divonja glavom, te joj rogom raskroji trbuh tako da je
Zovne on Miloša, pa mu reče: — Sjutra ćeš uzeti štranjgu, vezaćeš Divonju i odvesti u šumu, pa ćemo ga tamo zaklati. Miloš odmah ode Divonji, i stane kod njega plakati, Divonja ga pita: — Šta ti je opet, Milošu, zašto plačeš?
Miloš odmah ode Divonji, i stane kod njega plakati, Divonja ga pita: — Šta ti je opet, Milošu, zašto plačeš? Sad mu Miloš reče šta je i kako je.
Sjutra rano ustane otac pa počne buditi Miloša: — Ustaj, Milošu, da idemo klati Divonju. Miloš odmah ustane, uzme štranjgu, sveže je Divonji oko rogova, izvede ga iz štale, sjede mu između rogova, prihvati se čvrsto
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
1830. VOLŠEBNI MAGARAC KOMEDIJA U JEDNOM AKTU LICA: SELjAK MARKO MILOŠ đaci JAKOV POZORIJE 1. (U JEDNOM KRAJU POZORIJA SELjAK, TRI ĐAKA STUPE PEVAJUĆI.
Sila je duh, duh je mladost, mladost život, voda starost. MILOŠ: A iskustvo? MARKO: Iskustvo je stari put za poznatog putnika.
Dakle, sunca nema na svetu, nego se nama samo čini. (Uvati Miloša za kose.) Šta čuvstvuješ ti, ljubezni druže? MILOŠ: Čuvstvujem da me pustiš. Jer ako te ja zaopucam, biće ti suviše. MARKO: Ja dokazujem samo moju temu.
MARKO: Ja dokazujem samo moju temu. Zar ti držiš da te ja za kose vučem? To nije istina. Ti samo misliš tako. MILOŠ: Boga ti, jesi li pametan? MARKO: O tom se niko ne sumnja. MILOŠ: Ti samo misliš da si pametan.
To nije istina. Ti samo misliš tako. MILOŠ: Boga ti, jesi li pametan? MARKO: O tom se niko ne sumnja. MILOŠ: Ti samo misliš da si pametan. MARKO: Tako mlogi na svetu misle da nešto važe, a u sebi su razbijeno jaje.
Reči su štule, s kojima se mali ljudi penju, da veliki izdaju. MILOŠ: I tako postaju pajaci. MARKO: Pak? Pajaci su znameniti ljudi.
Svet počiva na opseni, pak se i pametni ljudi mogu opsenom prevariti. MILOŠ: Za kratko vreme. MARKO: Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše.
Ko bolje vara profesora, manje dobija boj. Što žena lepše ume varati muža, to je on većma uvažava. MILOŠ: A kad i muž ženu vara? MARKO: Onda je homeopatija. Daleko su i doktori doterali. Šta je to homeopatija? Omiopatija.
Ako si pokvario želudac, nanovo se prejedi, pak ćeš ozdraviti. MILOŠ: I kad nemaš novaca, prevrći prazne džepove, pak ćeš dobiti. JAKOV: Ili pravi dugove.
Novac je filozof, novac je lepota; novac je sudija, drug, prijatelj, jednom rečju, car nad carevima. MILOŠ: Zato se satire samo na siromae prave. JAKOV: Novac je magnet što počitanije od svakog k sebi privlači.
ljubovi k samopočitaniju ovog magarca, što pase, založimo i gosi puno pravo ostavimo da ga po svojoj volji otkupljuje. MILOŠ: Ili jošt bolje, ajdete da ga prodamo. MARKO: Predostorožnosti radi batina, to ne može da bude.
JAKOV: Pravo, pravo, to je vrlo dobro! Ajde, Miloše! MILOŠ: Ne, ti si veštiji za to. MARKO: Ti si veštiji, Jašo! Pak ćemo donde s magarcem urediti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, ako znamo gde izvire naša mineralna voda „Knjaz Miloš“, onda i tonik-voter mora negde izvirati i ulivati se negde, hoću da kažem!
Sećam se, jedanput me je neki stranac pitao zašto se kisela voda „Knjaz Miloš“ tako zove? Mislim, kakve to ima veze? Objasnila sam mu lepo da se, u stvari, tu radi o jednom izvoru iz koga je Knjaz
Mislim, kakve to ima veze? Objasnila sam mu lepo da se, u stvari, tu radi o jednom izvoru iz koga je Knjaz Miloš voleo da pije vodu. Njemu dopada! Onda je jednoga dana, onako mamuran, upao unutra i udavio se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kada smo krenuli, sunce se već klonilo zahodu, a hladnjikav povetarac je pirkao. — Bre, pa velika ni zemlja — čudi se Miloš, srednji vozar. — Ja sve mišlja, ete tu SMO, na graNici. Kad se ono oteglo mnogo!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Da, gospodine, Vasilije. Vasilije Šòpalović. MAJCEN: Prestani s tim „gospodine”! Ime oca? VASILIJE: Miloš, gospodine! Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški.
Vasilije Šòpalović. MAJCEN: Prestani s tim „gospodine”! Ime oca? VASILIJE: Miloš, gospodine! Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski LIRIKA ITAKE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski LIRIKA ITAKE Sadržaj PROLOG 8 HIMNA 10 GROTESKA 11 NAŠA ELEGIJA 13 JADRANU 15 SRP NA NEBU 16 SPOMEN
On od mene nije ništa krio. Njegovi sinovi, Miloš i Ranko, vrlo lepi muškarci, isto su tako skinuli sa mojih očiju veo. Upoznao sam selo.
Upoznao sam jedan deo Beča, dobro. U tom istom pansionu, stanovao je sa mnom i jedan moj zemljak, Miloš Birimac, koji je, zaista, učio Eksportnu akademiju.
Austrija je, međutim, i kod kuće vešala, a među obešenima bilo je i mojih poznanika i rođaka. (Miloš Drndarski, u selu Pločica. Sin profesora Jovonovića, za koga mi se preudala strina, u Novom Sadu.
Aleksandar Popović, stolar, predstavljao je poznatog beogradskog praktikanta Acu Mutu, a harmonikaš Miloš Lukić, opančar, izvodio je, prema onovremenom izveštaju, „vrlo teške pijese sa najvećom gracioznošću“.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kako je ko prineo kašiku ustima, tako i ostade, nit' je ko vraća ni srče. Č'a Miloš što sedi uz mene s leve strane, diže se, metu prst u uvo, pa viknu što igda može: — Eheej, prijatelj Đoko!... ne daaj..
To beše odgovor na čičinu larmu. — Nek' im je srećno, da Bog da! viknu č'a Miloš. — Ama kome? — Ko koga odvede? pitaju gotovo svi. — Odvede Jovo Perov moju priju Milicu.
— Ko koga odvede? pitaju gotovo svi. — Odvede Jovo Perov moju priju Milicu. Nastade larma k'o na vašaru... Č'a Miloš se saže k meni, pa mi šanu: — Nad'o sam se; vortala ga je čitavu godinu, al' je oni đido ukeba.
vest od samog telegrafiste, koji dobro poznaje novog kapetana, zna da lane nije bio oženjen, a sigurno nije ni sad; a Miloš Đukin veli, da mu je on i neki rod, i video ga je pre dva meseca i tada nije bio oženjen.
U tom priđe iz drugih kola i Miloš Đukin, koji prestavi mladom paru našu Julu i Kaju, koje stajahu nepomične, blede kao krpa i jedva uzdržavahu dubok
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
je počelo još Dok se znalo ko je dobar, ko loš: Ni onda, naime, nisu dva loša Savladala hrabrog Miloša, Već Miloš i kum, mili rođa, Smakoše, na spavanju, Karađorđa! Prošlost je lepa samo onda Kad se u nju ne spušta sonda.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
O prokleta kosovska večero, kud ta sreća da grdne glavare sve potrova i trag im utrije; sâm da Miloš osta na srijedi sa njegova oba pobratima, te bi Srbin danas Srbom bio!
Šta Leonid oće i Scevola kad Obilić stane na poprište? Ova mišca jednijem udarom prestol sruši a tartar uzdrma. Pade Miloš, čudo vitezovah, žertvom na tron biča svijetskoga.
Tad bi mi se upravo činilo da mi sv'jetli kruna Lazareva, ê sletio Miloš među Srbe; duša bi mi tada mirna bila kako mirno jutro u proljeće, kad vjetrovi i mutni oblaci drijemaju u morskoj
Krstu služiš, a Milošem živiš! Krst je riječ jedna suhoparna, Miloš baca u nesvijest ljude al' u pjanstvo neko prećerano. Više valja dan klanjanja jedan no krštenja četiri godine.
Čujaste li kako se pojaše? Zaludu se nedružina druže, sve nekakvi prigovori stari: Miloš, Marko — Mujo i Alija! Pripravlja se, dok odjednom pukne; već previre kȁpa na sve strane.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
rukom nabije na nekakav trn, a oštrice opre sebi u trbuh, te se tako probode i ubije, i od toga se nazove Vučitrn. MILOŠ OBILIĆ Pripovijeda se da je silni car Stefan loveći po Ceru ugledao na jednom mjestu đe se grane od drveća i dolje
Onda probude dijete, i car ga zapita kako mu je ime, a ono odgovori: „Miloš“. Car: — Imaš li oca i majku? Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka?
Onda probude dijete, i car ga zapita kako mu je ime, a ono odgovori: „Miloš“. Car: — Imaš li oca i majku? Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka? Miloš: — Eto je tamo dolje u selu kod kuće.
Car: — Imaš li oca i majku? Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka? Miloš: — Eto je tamo dolje u selu kod kuće. Car: — Hajde, da nas vodiš tvojoj kući. Miloš: — Ne mogu od ovaca.
Car: — A đe ti je majka? Miloš: — Eto je tamo dolje u selu kod kuće. Car: — Hajde, da nas vodiš tvojoj kući. Miloš: — Ne mogu od ovaca. Car: — Hajde, mi ćemo poćerati i ovce.
Kad Miloš krene ovce, a on uzme sjekiru jednom rukom i zametne na rame. — Kako dođu u selo kući, Miloš odmah ostavi ovce i nepozn
Kad Miloš krene ovce, a on uzme sjekiru jednom rukom i zametne na rame. — Kako dođu u selo kući, Miloš odmah ostavi ovce i nepoznate goste, pa zamakne među zgrade da traži majku.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sovjet je zahtevao da se Miloš povuče. Je li to što je ostao da sedi u toj stolici bilo izdajstvo ili mudar politički potez, jedini koji je ostao da
Da li se, uopšte, može? Jevrem je, možda, bio mudriji od Miloša, ali je Miloš, sigurno, bio jači od Jevrema. Umeo je i da daje i da oduzima: snagu, vlast, moć.
Nije vredelo. Pamti svoje zadovoljstvo kada je Miloš Obrenović, knez Srbije (istina vazalne), postavio njega, Jevrema Obrenovića, generalmajora, za komandanta varoši
Bilo je to u februaru 1837. godine. Jevremovom protivljenju uprkos, Miloš je naredio da se zabrani rasturanje knjige koju je Sima Milutinović Sarajlija objavio u Lajpcigu.
Jevrem je znao da nezadovoljstva opet tutnje a bune se opet spremaju. I Miloš je to znao, ali kao da nije mario; kao da više nije mogao, ne drugima, to i nije činio, nego ni sebi da prizna
I zaista, Ustav od 1838. Miloša ne samo što je sputao nego ga je I odvojio od vlasti. Vlast i Miloš su uvek išli zajedno, ali ograničena vlast i Miloš nisu.
Vlast i Miloš su uvek išli zajedno, ali ograničena vlast i Miloš nisu. Uoči donošenja tog Ustava komandant varoši Beograda, Jevrem Obrenović, u opoziciji, priredio je u čast kneza
Znalo se da je to poslednji bal u čast velikog kneza i, s nestrpljenjem, čekali su se dani kada će sadašnja vlast, knez Miloš i njegovi ljudi, preći y opoziciju a sadašnja opozicija, Gospodar Jevrem i Ustavobranitelji, uzeti vlast.
Vučić se brinuo za opstanak mlade dinastije Obrenovića čije mu je dobro uistinu ležalo na srcu. Knez Miloš je, zar ne, govorio je Vučić drugom Obrenoviću i pogodio skrivenu gospodar Jevremovu misao, bio na putu da potre
Gospodar Jevrem bi mogao da prizna, sebi, i nešto drugo: knez Miloš jeste bivao sve samovoljniji ali Gospodar Jevrem nije, zbog toga, bivao sve zabrinutiji; možda je, čak, bivao i
Zbilja, daleko se doteralo: Miloš se, u svom Konaku u Topčideru, već pripremao za odlazak iz zemlje, Jovan je u kući Baškalfića, u Beogradu, bio okovan,
Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan. Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloševa, delo Jovanovo. Onda je hajduk.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
o... Obilić tuče, tudeka, vodeka, sadeka. G... g... gledaj, kneže, tudeka, vodeka, sadeka, k... k... kako Miloš steže.
Dakle, pred pašom, sa šakom na grudima, ponizno stoji Miloš. Poguren je, pokoran, snishodljiv, rob manji od makova zrna. Metaniše lisac, sve izigrava, puzi, laska.
Veli: „Svetli pašo! Smiluj se jadnoj raji.“ „Jok, jok, ne može, valah, ne ide. Miloš na Dublju, Miloš na Ljubiću...“ I prgavi se, ljuti i praska paša, te se trese ona njegova seda i do silava bela
Veli: „Svetli pašo! Smiluj se jadnoj raji.“ „Jok, jok, ne može, valah, ne ide. Miloš na Dublju, Miloš na Ljubiću...“ I prgavi se, ljuti i praska paša, te se trese ona njegova seda i do silava bela bradurina, mršte mu se
“ A Miloš sve manji: „Znam pašo, odavno je moja u torbi.“ Jer otud, iza kulisa, dopiru jezivi, umirući, jauci raje na kolju: Jaaaa
A jauci sve strašniji, sve užasniji, dok Miloš preklinje: Aman, pašo, aman! I tu kao pomaman, sasvim pomahnitao, đipa Srećko: — Vasiću, šta gledaš, boga ti tvoga?
nikad o tome ništa čula nije, pa se čak zadivila kad sam joj rekao: da ona ista drvena takovska crkvica, pred kojom je Miloš izgovorio one znamenite reči, još i danas postoji, i da sam ja u nju toliko puta ulazio.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
što se razgranao pred sudnicom, stajahu nekoliko ludi, pa s čuđenjem posmatrahu dramu, koja se odigrava pred njima. Miloš odbornik uhvatio u svom kukuruzu krmaču jednoga siromaška, izveo kmeta, te ocenio potru, pa sad prodaje krmaču.
Seljani zanemeše, kmet najpre skoči ljutito, ali se odmah trže, seti se ko je pred njim i obuze ga smrtno bledilo. Miloš stade da se osvrće oko sebe, a birov se sakri iza kmetovih leđa. — Ništa, Đuro... eto malko...
Đorđe i Mileta behu veoma krupni i snažni, a Miloš, još od detinjstva, ostade slabunjav i nerazvijen. Bilo je u kući još dosta sitne dece, Đorđeve i Miletine, pa njihove
posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke druge poslove, a Miloš je, kao obično, imao da obiđe stoku i radnike na livadi. Đorđe obiđe vrt, razgleda povrće, pa ode na svinjac.
Sluge zorom odoše na posao, a u kući ostadoše žene da reduju. Kad bi oko maloga ručka, vratiše se Đorđe i Miloš zajedno, pa odmah potražiše da ručaju.
— Zar nećeš čekati, tajo, da se ispeče pogača? — More, daj što bilo. Imamo posla. Žene se požuriše, a Miloš ode u podrum, te donese ocu pljosku s rakijom.
— Biće od ove omorine — odgovori Miloš, i ako je znao da pitanje nije upravljeno njemu. Đorđe je imao običaj da misli glasno.
Istoga trenutka dohvati nož, kojim je sekao hleb, i diže se od trpeze. A Miloš ugleda pred sobom samo neku tamnu, nejasnu gomilu sa noževima, koji sevahu prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda
— More lako ćemo za vodu; eno reke pa ćemo posle piti, samo daj da ovo lepo ispurimo. — Ala da naiđe Miloš; naplatio bi nam svaki purenjak po groš. — Pa eto, Sreten je video sad kad prođe, pa ne veli ništa.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Mnogo kasnije Crnjanski je u jednom intervjuu naveo i njegovo ime: Miloš Birimac. Birimac nije književni lik, nego stvarna ličnost, koja se na dvatri mesta pominje u Itaki i komentarima.
smo u jednoj drugoj prilici da pokažemo kako se s ove strane lakše sagledava prikriveni dinamički obrazac koji je Miloš Crnjanski položio u svoje fascinantne slike i pejzaže, potpuno nove u srpskoj književnosti.
Sada je njegov pad kao i grom, A nebo sazrelo tako za more – Bujice neprekidnom kaskadom Izliće ceo svod do zore. Miloš Crnjanski je, verovatno, „Preinačenja“ smatrao najtežom pesmom zato što se upravo za ovu vrstu slika nije nalazilo
Za razliku od Andrića, Miloš Crnjanski je s podjednakom lakoćom pisao u stihu i prozi, pa je teško reći da li je značajniji kao pesnik ili kao autor
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ima još jedna pojedinost koju posebno treba pomenuti, budući da o njoj u samoj studiji nije ništa rečeno. Miloš Crnjanski je imao plan da posle prve napiše još pet knjiga o seobama srpskog naroda.
Kod Srba dosta redak izuzetak predstavlja upravo Miloš Crnjanski, jer je poznato da liričar Crnjanski ne ustupa romanopiscu, a romanopisac, opet, još manje ustupa liričaru.
278 U godinama odmah posle svršetka prvog svetskog rata upravo je Miloš Crnjanski bio istaknuti, ako ne i najistaknutiji pobornik novoga, „prevratnog duha” u srpskoj književnosti.
A budući da su u prethodnome poglavlju dosta široko opisana ograničenja u metrički vezanome stihu koja je Miloš Crnjanski ili nastojao da ukine ili ih je sveo na fakultativna, sada bi valjalo isto učiniti i kod proze.
Daje mu, ako se tako sme reći, jezičku trodimenzionalnost. Ako je Miloš Crnjanski 20-ih godina išta ukinuo ili barem na malenu meru sveo, onda je to pre svega pomenuta govorna diferenciranost.
Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa. Miloš Crnjanski radnju romana, život i sudbinu likova odveć često vezuje za vodu da bi se to moglo uzeti kao slučajnost.
Zapravo je Miloš Crnjanski sudbinu srpskog naroda, koji je pred nezadrživom najezdom cupovih Osmanlija posle kosovske bitke postepeno a
U jednom kasnijem razgovoru, vođenom verovatno 60-ih godina, sam Miloš Crnjanski ovako je, između ostalog, okarakterisao Seobe: „Roman je pun lirike, sve je u opisu, i malo se toga događa.
junakov, pa s njime i naš čitalački pogled, tako da vidimo i ono preko čega inače rasejano oko obično preleće. Miloš Crnjanski se rado i često ovim postupkom služi.
392 Ne slikajući bitke neposredno, ni opširno, nego ih s vremena na vreme prelamajući u sećanju glavnog junaka, Miloš Crnjanski celu ratnu kampanju potiskuje u drugi plan. Po svemu sudeći, činjeno je to hotimično.
Naime, Miloš Crnjanski je - da i to najzad pomenemo, završavajući ovaj rad - u samoj građi, kod Piščevića, lako mogao naći ono što i
399 Nijedan srpski pisac nije toliko, tako dugo i tako eksplicitno bio zaokupljen utopijskim prostorom kao Miloš Crnjanski. Na to se, u krajnjem izvodu, i svodi njegov rani pesnički program - sumatraizam.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I knez i proto i onaj mrtvi Neđeljko Škipac što ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar. Miloš; ćeraju Turčina u Šam preko mora, a on šalje u moj Kolašin mrtvoga Muta Tasildara da učetvere ubilježi ono danka što nam
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Jedan Rudničanin dolazi.) RADAK: Otkuda ti, dobar čoveče? RUDNIČANIN: Od Takova sam! I Miloš me je amo poslao Glavašu hrabrom, da ga pozdravim: Da je Srbija listom ustala Protiv zuluma... I da se sprema...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pored mene mnogi junak, Mnogi srpski tić, — Ja sam bio „izdajica“, Miloš Obilić. Da s’ videla kako li sam U boj skorio, Da s’ videla kako sam se Ljuto borio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pozvao sam desetare. Dogovorili smo se da pitaju da li bi se ko dobrovoljno javio za ovaj posao. Javio se odmah neki Miloš, koji je na maršu, baš dan ranije, dobio batine što je pojeo svoju rezervnu hranu.
Ali desetar mi reče: — Ne brinite. Sad mu je upalilo da ih malo pretrese. Posle jednog časa upade Miloš i kao vreću stovari jednog Bugarina među nas. Kad ovaj vide da je među Srbima, poče da stenje i moli da ga ne ubijemo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
105 MILOŠ I RADOVAN 106 MLADEN I MILOJE 110 KOVČEŽIĆ NEBOGOGA PAVLA 116 ŽENIDBA PO MODI 118 HUDA SRPKINjA 120 POSLANICA DRAGU TEOD
NA POLjU KOSOVU 242 SPOMEN VIDOVA DANA 246 SPOMEN PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG 254 GROBLjE 257 MILOŠ SVETIĆ 260 PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA 261 STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.
Njihovo očajanje i krajnji pesimizam opevali su, često prinudno diskretno, mnogi, a Miloš Svetić ga je 1828. izrazio dovoljno snažno u pesmi Mome rodu: Rasuti svuda, srpski smo narod mi, I gorko piće gasi
Živo, braćo, živo, podvikujte haja-huj! Mihalj-bači hegeduš, serpska kola hegeduj!“ Miloš često zamiče svojim crnim brkom, A nožica za nogom poskakuje trkom; Perjanice sve lete momkom oko glave, Momke okom
Zbogom, dakle, vitezovi! Kad samvika neće, Ja ću pjeti što je milo, ljubve brati cv'jeća. Pavle Solarić MILOŠ I RADOVAN Hodi, sjedi, Radovane, da ti Miloš kaže Novi slučaj koga mnogi sve zaludu traže.
Pavle Solarić MILOŠ I RADOVAN Hodi, sjedi, Radovane, da ti Miloš kaže Novi slučaj koga mnogi sve zaludu traže. Bio sam ti ukraj gaja s one holma strane Gdi potočić ispodmiva šumarica
Podiže neveru pored sebe, A blagorodnu nizvrže dušu, ah, Na večno Serbom žalosnu pagubu! On reče. Usta Miloš, duha Hrabrošću, duše krasotom, dika Sveg serpskog roda; prsi mu s' volnuju, U duhu raste namera gigantska.
Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba ruka ljudska Gdi s’ protivi
Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba ruka ljudska Gdi s’ protivi viša moć.
Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši.
Tako je pravi pokoj tek u zemlji, Beda na zemlji. 1852. Jovan St. Popović MILOŠ SVETIĆ PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA iz Serbije u Srem, pa u Krušedol manastir, pred nemačko-turski rat, okolo godine
1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813. Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ubistvo turskog sultana Murata, koje je počinio srpski vitez Miloš Obilić, jeste istorijski čin, ali je isto toliko poetska činjenica.
veka. U početku je među novim, buntovnim piscima najistaknutiji Miloš Crnjanski (1893-1977). Zbirka pesama Lirika Itake (1919) izazvala je oštre polemike.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
stepenicama, opet ulazimo kroz kapiju u još manje dvorište gde nas sačekuju Lauševa žena Jelena i njegovi doglavnici: Miloš Jevtović zvani Dadara i Isidor Alimpijević zvani Kirča. Zaboga, zar je Jelena tako lepa?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od sinova Georgija bili su Miloš i Vukašin, a od sinova Antonija, njegov prvenac David, sudije; Vukašin je umro kao veliki župan ličko-krbavske
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i dr.), klasicističke ode, epove (Kralj Dečanski 1846, spev Potopljena Pešta 1838), drame (Nemanja, Zvonimir, Miloš Obilić), pripovetke, roman Kaluđer (1881).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
VUKAŠINA 133 3 ZIDANjE SKADRA 146 4 ŽENIDBA KNEZA LAZARA 157 5 UROŠ I MRNjAVČEVIĆI 165 6 ZIDANjE RAVANICE 176 7 MILOŠ U LATINIMA 182 8 MARKO KRALjEVIĆ I VILA 187 10 DEVOJKA NADMUDRILA MARKA 199 11 MARKO KRALjEVIĆ I VUČA DžENERAL 204 12
Ona je kulturnija i moćnija nego što su tadašnje susedne države (na primer, u pesmama: Miloš u Latinima i Smrt vojvode Kajice), ona pruža junački otpor turskim zavojevačima.
u ovim pesmama govori se samo o nekolicini ličnosti: o Milošu Vojinoviću, vojvodi Momčilu, mladoj Gojkovici. Miloš Vojinović o kome istorija zna samo to da je bio stavilac kod cara Dušana u pesmi se pokazuje kao veliki junak:
Miloševa junaštva su proizvod narodnog ponosa i narodne vere u sopstvene snage. Miloš je imao da pokaže Latinima „starim varalicama“ i uobraženim gospodičićima i svima drugima za šta su sve kadri
izvesnog uspeha koristeći zabunu koja je nastala kod Turaka kada je „neko veoma blagorodan“ to je po docnijim vestima Miloš Kobilić (Obilić) „koga oblagaše zavidljivci svome gospodaru i osumnjičiše kao neverna, pretvarajući se da kao
Odmah se počelo pevati da je pobuda toga dela u tome što je Miloš od nekoga svome gospodaru opadnut. Omiljeni naučnik s dvora despota Stefana, Konstantin Filozof, u biografiji
Vojni ljudi su nastupali jedan protiv drugoga sa svojim zastavama. A beše neki veoma odličan plemić (Miloš) kojega su zavidljivci bili opali gospodaru kao da će neveru učiniti.
U klici ga nalazimo već kod Konstantina Filozofa: opadati tako velikog junaka i rodoljuba kakav se pokazao Miloš, to u stvari znači izdajnički postupati.
kod Jugovića, kod Banović Strahinje, kod Srđe Zlopogleđe, kod Musića Stevana i, ponajviše, kod Miloša Obilića. Miloš Obilić i rečju i delom uči kako treba mrzeti izdajnika i kako treba biti veran domovini čak i onda kad se u njoj doživi
Siromasi momci mole Marka da ih spase bede neviđene. I on pođe. S njime je i Miloš, i vojvoda Janko, i Momčilo, i dete Grujica, i Relja Šestokrili.
na zemlju svoj kalpak i naredila da ga dignu, pa ko ga digne i metne na glavu tome će biti žena a ostale će pobiti. Miloš je jedva pomerio kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja
Kajica je postavljen nasuprot Janku i njegovim Mađarima i Karavlasima kao Miloš Latinima. On se odlikuje ne samo junaštvom nego i čudesnom lepotom. On je stvoren da nadjunači i nadmudri.