Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe zuri u Adama: čivit je smrt. Ona je tu: Hoće bolje daje vidi, da se uveri u nju. — Idite napolje — kaže i od Milunke uzima lampu. — Treba opet da mu promenimo obloge — plašljivo šapće Tola. — Ja ću. Idite.
Suvo smilje, miriše na tamjan i vosak. Samo Adama da otme, Misli. Uze od Milunke lampu i ode u sobu kod Adama. Svetlo liznu Adama u postelji.