Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sreja to strpa u svoj jandžik, pa čeka dalje. Postaja malo, pa eto ti onog momčića, podnese kapu i gazda-Milunu da mu da bakšiš. — A ne igram ti ja momče! — reče Milun smešeći se. — Idi tamo onoj momčadiji. — Evo na!
Oni često pomažu gazda-Milunu i na sudu, kad tera kakvu parnicu. A otkako je počeo trgovati i interesirati — razume se dase odonda počeo češće i
U džepu nešto naguđeno — strpao Sreja peškir, kako se ubrisavao juče od znoja. Gazda-Milunu smeši se brk. »Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade.
i šta mu još nisu nagovorili, dokle ga nisu obrlatili da ide opet Milunu. Kad bi uveče, eto ti Sreje. Milun duva i čini se tokorse nevešt, i Sreja duva i čini se takođe nevešt.
Sreja počeo svakome raditi kao od bede, znajući da od svog rada neće videti nikakve vajde. Milunu već dosadiše ljudi žaleći se k ako im Sreja nije ovo ili ono načinio kao što treba.
uze pero i na aktu napisa ovako rešenje: »Da se Milun odbije od traženja; da Sreten nije dužan davati nikakve naknade Milunu, a slobodno mu stati gde hoće pod najam ili raditi svoj zanat; da gazda Milun mora opraviti Sretenu bubanj ili mu nov
Radičević, Branko - PESME
“ Pa se brzo Milunu obrati: „O Milune, moje sunce jarko, Ne udaraj starog Mustaf-agu, Zlotvor tvoj je, ama otac mi je, Ako padne od
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Crnogorka ne smije javno kukati za mužem) a razumije se da je dio — i to veći — svojih suza namjenjivala u srcu svome Milunu. Dijete, i ono briznu plakati pa se samo diže sa tetkina krila, priđe ka djedu, te mu se obesi oko vrata.
Sad stade fiska ostrijeh gvožđa po pecivu. Cijepahu na izmjenu i živo. Okolo stojahu svi, pa i ženske. Milunu je sav obraščić poštrcan bio. Ona dva djetića promolili glave kroz kolo čeljadi, pa gledahu sa nasladom.
Janko je odgovarao, ne dižući očiju sa svoje radnje, čas njima, čas opet Milunu, koga je premilo ono što gledaše. U to se serdar povrati, noseći građu.
“ reče Pejo, huknuvši od truda, pa sjede kraj njega. Janko ga pozdravi i pokaza mu crtež. „Ha blago Milunu!“ reče serdar. „Hoćeš li ti ovako naučiti?