Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
S mnogo uzbuđenja, Julica je priznala sestri: da hoće, ili da ide kod matere, ili da se uda za Milušića. Gospa Nolaje počela da mucka od navale raznih pitanja i pomisli. Je li to Talijanka spremila neku smicalicu?
Međutim se u kući gospa Nolinoj ponovila stara scena: — Ili da idem u Trst, ili da se udam za Milušića. — Gospa Nola, rešena da popravi svoju grešku, ostala je opet budni prijatelj Juličin, bar koliko je u onaj mah imala
Julica nije otišla u Trst, jer bi to bila sigurna propast. Udala se za Milušića. Pričalo se da je uoči samog venčanja Srba bio neobično drzak prema Milušiću, i da je gospa Nola dala satisfakciju
Što kažu tamo kod nas: razjazilo se i razliva se u sto rukava. Lekari su podelili mišljenja. Jedni su tvrdili da kod Milušića postoji taj svrab; drugi, da je to fiks-ideja ludaka. Svakako je i za radoznalu palanku slučaj Milušićev bio „jak”.
— Bata se smeje, dohvati mačku za dva uva i ljubi je. — Eto, vidiš, baš kao što si ti Milušića dohvatila za uši. — Nano, tebi je uvek do šale.