Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Moj dobri, vra-Brne, molim ti se, čuj me! — zače meko Čagljina. — Jesam li ja rekâ šta rđavo? A jesam li i mislija šta rđavo? A on nas tira iz kuće na ovaj način!
A jutroske, posli prvi zvona, ja ga dva puta polako zovnu: „Inocenco! Inocenco!“ Pa kad sam vidija da spava (jer sam mislija da spava), ja ga ostavi, jer šta bi drugo činija?... — Taa-ko! Dakle, on je preminuja još noćaske? — pita fra-Brne.
Dundak reče: — E, gospe mi i gospina mi sina, jesi veliki vrag! Ja ću ti jevo u brk rići šta sam do sad mislija o tebi. Ja sam čuja di govore: „Kušmelj, brat Naćvarev, to ti je beštija i sprdnja ciloga Zvrljeva!
— Šta je? Ko je? — pita Brne. — A, ništa, ništa — reče on ne obzirući se. — Mislija sam da je jedan dužnik, ali nije, privarija sam se! I zagušujući uzdah, zatvori vrata.
— Dakle si ti zbilja mislija da ću tebe poslati? Tako? A ko bi meni privija noge? — Pa jeto Škeljo! Škeljo će to činiti kâ i ja.
— Ma kakvo zrno? Zašta je guta zrno? — Da pročisti criva — objasni mu govedar. — Nesritnik, mislija je da je jošte mlad, da može to podniti, pa je zaglavija. A, vire mi, to je dobar način za mlade, jake ljude.
— A ti li si? A došâ si? A zašto mi se nisi kazâ onoga puta, i zašto onako pobiže? Mislija si da neće Maša doznati? O, lipoto moja, kako si stidljiv? Čekaj da te tetka poljubi (cjeliva zablenuta Bakonju).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rabota sam dan i noć i krvavo se patija... — Za druge! — upade žena. — Je, ma ja sam mislija da svak jema dušu ka i ja... Ča nisam činija za šjor—Bepa, pa me prvi meće na put... Fala bogu! — I starac se zamisli.
Zna bog da ja nisam ničemu uzročan. Ja sam trudija ka pas, i trudim, i mislija sam u najgoroj mojoj nevolji na nju. Kad sam tužno pismo štija, bilo mi je, bože prosti, ka one noći kad mi je otac umro.