Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ja se malo začudim, bogme. »Otkud sad to«, mislim sam, »kad naš kapetan ne uzima ni od kog mita?« A on vide gde se ja čudim, pa mi kaza kako je on tu glavu nabavio, kaza mi sve: kako je mislio i šta će s njom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je poznato, u familiji Isakoviča, da je još Vuk rekao da se u Vijeni sve može kupiti, ali da se ništa ne može, bez mita. Ta varoš im je uzimala, uvek, i mita, i prava, i krv, a nije im ništa davala, sem obećanja.
Ta varoš im je uzimala, uvek, i mita, i prava, i krv, a nije im ništa davala, sem obećanja. Pošto Pavle, kraj sveg jahanja u bitke i ratove, na bojišta u
Vitkovič je govorio Pavlu da sad sudbina Višnjevskova, i ostalih zavisi, od toga, koliko će pasti mita. Kancelarija Šuvalova zna sve tajne i brzo će naći Višnjevskog i uhapsiti ga. Oni, u Kijevu, odoše u gvožđa.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Kakvo pismo? - Ti, budalo! - reče. - Zar nisi Rašidi obećao da ćeš napisati pismo za Melaniju? Mita se slaže da bi to trebalo da bude dugačko i onakvo - Ataman oliznu prste - znaš već kakvo pismo?
Mita se slaže da bi to trebalo da bude dugačko i onakvo - Ataman oliznu prste - znaš već kakvo pismo? Mita joj svako jutro donosi novine i mleko pa može da ubaci pismo i poneki cvetić, ti nećeš imati ništa s tim.
Sada mi je bilo jasno. Mita ima keca iz fizike i Ataman ga je pričom da će Melanija zaboraviti da propituje, ili bar da propituje strogo kad bude
- Spremi za sutra ono pismo! - nagnula se prema meni i nekako me kao poljubila. Rekoh joj da ne brine: Mita će ujutro svratiti do mene pre nego što ode da Melaniji odnese novine i mleko. Sve će biti „o kej”!
Ataman ga je predao Miti, a Mita ubacio u Melanijino sanduče za pisma od prve do poslednje rečenice ispunjeno sa ah i oh i drugim genijalnostima te vrste.
Melanija zna da je njegova mati bolesna i da će on ići. - U redu, neka i zna. Ali, kako ti znaš, Atamane! - Zna Mita. Zaboravio si da je on predstavnik razreda na profesorskim sednicama.
Tada je prvi put prekršila dogovor o nejavljanju i iza sandučeta za pisma Mita Popara je našao ispresavijan list hartije.
a nešto uzvodno, na samoj obali, sedeli su Mita Popara i Ataman držeći cveće u naručju. Bilo je nečeg neuobičajenog u svemu tome, jer je Miti i pored pisama ostao kec
Roditelji su bez namigivanja govorili da me je trebalo izbaciti iz škole, a Mita Popara bežao je od mene kao đavo od krsta. Bio je ubeđen da ću mu namestiti njušku čim se nađemo na metar razdaljine.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Trebješanin, Ž., „Značaj kosovskog mita za socijalizaciju u srpskoj patrijarhalnoj kulturi“, ES, 10, 1989. Trebješanin, Ž.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sedeo je potpuno sam, okružen neprobojnim oreolom svoga mita. Po varoši se pričalo da pije samo hladnu lozovaču. Orlovskog držanja, visok i još uspravan, mada je uveliko prevalio
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1899. godine, u Požarevcu, izišle su dve knjige njegovih Pripovedaka, a 1902. »pripovetka iz srpskoga života« Čiča Mita.
Radičević, Branko - PESME
“ To veli Mita, Milana tad gledi, A njegov ne mož' da podnese pogled. Na njemu leži Milanovo oko, Iz sebe šiljuć tužnog ognja zrak;
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kad me opazi, pozna, udariše joj suze i pokazujući mi na njegovu sobu zaplaka se: — Hoće Mita da nam umre! — E...?! — Jest. Već i krv pljuje — poče me uveravati. Bila je to njegova žena.
Ma da ga je ta kolija dobro, gotovo sveg pokrivala po leđima, ipak mu ona priđe i poče da mu je navlači. Mita je blago zadrža: — Neka, nano; bolje mi je ovako.
A Mita, oborene glave, jednako kao stideći se što je bolestan, pazeći na sebe, na svoje otečene noge, da li ih je uljudno ispru
I ja počeh u nju da gledam. Ubrzo opazih kako i svekrva joj ostavi Mitu, pa i ona poče da je gleda. Sad i Mita diže glavu i okrete se k njoj. Odjednom svi mi nehotice počesmo da je gledamo, pratimo njene pokrete. Ona to opazi.
I, zaista, to mu beše otac, č’a Jovan. Uđe. On još onaki isti, visok i ozbiljan. Kad uđe, Mita poče da se muči, kako bi ustao pred ocem. — Sedi, sedi. Ja tek onako dođoh.
Ja i Mita ostasmo sami. On beše opet oborio glavu, zaćutao i jednako se zabavljao onim neugodnim, bolesničkim, pred smrt, čišćenjem
I to strašnog, užasnog gosta. — Eh, bre Mile! — iznenada, odjednom prepade me Mita. Beše digao glavu i gledaše me pravo, netremice. — Ne boj se, Mito, ništa nije! ... — počeh da ga tešim.
tako i sada, kao da je slutila da je između nas nešto bilo, poče sa strahom, upitno, čas u mene čas u njega da gleda. Mita to primeti, pogleda je, namršti se neugodno na to njeno večito kao špijunisanje, trepet, strah.
Ali ona produži. Ređala mu je sve što god je znala. Mita joj više ne odricaše, samo opet onako klonulo obori glavu i zaćuta. — Šta hoćeš majka da ti dâ?
— Uzmi, okusi nešto. Još otkad nisi ništa okusio, a ovamo tobože hoćeš da ozdraviš, da se izlečiš? Mita podiže glavu, pogleda je duboko, umorno, jedva držeći otvorene oči i odgovori: — Čamovina će me izlečiti, — šalim se,
Nemoj tako da se šališ. — I, ne mogući da se više uzdrži od suza, plača, iziđe iz sobe. Ustadoh i ja da idem. Mita me nije zaustavljao, ali me je gledao bolno, molećivo, kao očekujući da mu obećam da ću mu opet doći, obići ga.
uplašeno obzirala se, da je ko ne spazi kako za mnom trči i zaustavlja me, a naročito se krila od sobe u kojoj je bio Mita, da je on ne bi spazio i video kako ona tako za svakim, koji njemu dođe u goste, da ga pohodi, posle trči, dosađuje im.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
O nisam; ja sam se samo pretvarao, da te iskušam. Sad sam savršeno uveren, da si dobra žena, a i kuma Mita i Nikola daju ti svedočanstvo. SOFIJA: Ja mislim da nisam do sada ništa učinila, što bi nam bilo na štetu.
Nije l ti stid? Došao kuma Mita, da crknem od sramote. MAGA: Pa ja sam rastrebila. NIKOLA: Rastrebila kao teško meni!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A tipični šef, kao, fol, otputovao sa ženom i taštom bog te pita, a došao mu teča Mita iz provincije, a on mu, kad je video u čemu je fazon, kazao: „Samo ti, teča Mito, koji si baš stigao iz provincije,
— „Koliko košta?“ — pita teča Mita iz provincije, a u rukama mu tipično. provincijsko prase na ražnju, obavezno balonče sa vinom, šunka, kobasice, pečeno
familije što se bolje isprovodila od njega, iako je tipična, kaže da televizor u bojicama košta milion i po, a teča Mita mu onda kaže da bi im on za tu lovudžu farbao lično svako veče stari crno-beli ekran: kako ko hoda, on bi za njim sa
— kad je tolika lova u pitanju, te tako oni otfurinđele na svoj provod, a teča Mita iz provincije ostane u salunu i počne da mezeti i gleda TV.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
POZORIJE) DJEJSTVUJUĆA LICA: MARKO VUJIĆ, bogati trgovac JELICA, njegova kći BATIĆ ALEKSA MITA MARIJA DJEJSTVO PRVO 1. (Ulica.
(Ulica.) ALEKSA, malo zatim MITA ALEKSA (drži jedno pismo u ruci): Dobro, dobro! Neka ide, kako joj je volja, napred ili natraške, nije mi stalo.
E, njemu je mesto ovde. (Savije pismo i mešne ga u džep.) Ali sad kud ću? Oće skoro da me izda zanat. MITA (stupi lagano i udari ga po ramenu): Aleksa! ALEKSA: Oho, Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera?
) Ali sad kud ću? Oće skoro da me izda zanat. MITA (stupi lagano i udari ga po ramenu): Aleksa! ALEKSA: Oho, Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera? MITA: Zar ti ne znaš da je prijateljstvo dva tjela i jedna duša. ALEKSA: Pravo!
MITA (stupi lagano i udari ga po ramenu): Aleksa! ALEKSA: Oho, Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera? MITA: Zar ti ne znaš da je prijateljstvo dva tjela i jedna duša. ALEKSA: Pravo! I ti nisi siroma što se goli reči tiče.
ALEKSA: Pravo! I ti nisi siroma što se goli reči tiče. MITA: Kad bi mi mogle što pomoći! Jer čuj, Aleksa, moju nevolju: nisam ti od dva dana okusio! ALEKSA: Lepo!
ALEKSA: Lepo! Bar možeš i ti kakvu modu zavesti, i to Najjevtiniju modu. MITA: Ja nisam mode ljubitelj. ALEKSA: Šta?
To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva. ALEKSA: Pa i to može biti po modi. Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap, drže nož
No gle, ja zabrbljao, a ne pitam te kako si dosad životario. MITA: Kako? Po našem običaju: ako se ko ženi, ja provodadžija; ako je daća, ja držim slovo počivšem; ako je slava, ja
Najviše je bilo ako sam pokoji batak ili pokoji kolač u džep spustio. ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da gladujem. No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti.
No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat. MITA: Kad si ti učio prava? ALEKSA: Vidiš da si prost.
ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat. MITA: Kad si ti učio prava? ALEKSA: Vidiš da si prost. Treba znati šta je krivo, pa se za pravdu ne brini.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kalcan se nije udavio. Isplivao je. Moj ded, pop Mita, prešao je iz Itebeja u Ilanču i oženio se ćerkom sveštenika u Ilanči, Nenada Putnika.
Taj Nenad, moj praded, bio je toliko težak, da su seljaci pritezali levče kad bi se peo u kola. Pop Mita, moj ded, po ocu, na starim fotografijama liči na nekog seoskog Tolstoja. Bio je riđ, plah, strog.
Kad je njegov patrijarh, u revoluciji godine 1848, prešao na stranu Beča, protiv Mađara, pop Mita je komandovao Ilančanima, u boju kod Ilanče.
„Daleko mi je Banat, crna košulja!“ – kaže, negde, Jakšić. Pop Mita je imao tri sina i dve kćeri. Njegov najstariji sin, moj stric, Joca, bio je ostao hrom u nogu, pa je kupovao i
Kad je pop Mita ugledao skitnicu, svog sina, hteo je da ga poseče kosom kojom je kosio žito. Jedva su ga spasli naši napoličari i moja
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA (bajagi razmišlja): Mogao bi... Eto, Mita Arsić! JEVREM: Pa je l' čovek pod stečajem? JOVICA: A Jova Crvljanin? JEVREM: Pa je l' ukrao testament i bio u 'apsu?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U ostalom, ona je jedina i odgovarala na njihove pozdrave, pošto on, efendi Mita, sa Sofkom u krilu, zavaljen, nije gledao ni u koga već jedino u ono svoje ispruženo koleno naročito u svoje lakovane,
A što je najgore bilo za Sofkina oca, još će pored svega morati da ide pred sudove i tamo on, efendi Mita, da se zaklinje, svađa i to s kim? — sa svojim do skora slugama! Zato je od svega digao ruke.
I, ma da se još nije bio ni približio k njoj, otpoče: — Ete, pozdravio vas efendi Mita i poručio mi da vam kažem... — Ako, ako, dobro nam došao! — predusrete ga mati.
A za više daće Gospod! — Daj Bože, daj Bože, snaške! I svakome neka dâ što želi. A kako je bata Mita? Čujete li što za nj? — Jutros mi dolazio trgovac. Zdrav je. Ne | može još da dođe. Zakasao u trgovinu.
te da posle on, kad odnese i isporuči pozdrav od sviju, uzgred kaže da je tu bila i neka starka, a on će onda, efendi Mita, setiti se nje i znati da je to bila ona, njihna Magda.
Uskoro, vide kako iz rodbine, radosni, na glas da je on, efendi Mita došao a preplašeni što ih zove k sebi, jer to nije imao običaj, počeše da dolaze svi, osobito stariji, tetini,
Ja sve to mogu, ja sve moram. Ja? Efendi Mita! Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet).
Ne samo tetka, mati joj, nego i sam efendi Mita bi time iznenađen. Jer nikako ne verujući, dođe sam ovamo kod njih. Kad uđe kod Sofke, ona vide po njegovom neispavanom
grlenju njene glave, ljubljenju kose, vide kako on zna da on sada može pred celim svetom biti onaj stari, veliki efendi Mita; ali pred njom, svojom Sofkom, svojim čedom, posle ove njene ovolike žrtve radi njega, gubi sve: i poštovanje, i divljenje.
Navlačeći količe, da što pre ode kod njih tamo, kući Sofkinoj, i da, kao što joj je zapovedio Mita, pomaže po kući i sprema, uđe ona kod Sofke i pozdravi je: — Srećno, Sofke!
njenom glasu vide kako ne samo ona, nego svi njeni, ma koliko da se nadali, bili uvereni da će ona, pošto je već efendi Mita to svršio i dao reč tome gazda-Marku, morati na to pristati.
On, raskrečenih nogu, podbočenih ruku o kolena, sedeo je na presavijenom jastuku, a, s desne strane, efendi Mita sa ispred njih postavljenom sofrom, punom ne jela (pošto će večera posle doći, posle „pijenja“ Sofkinog) nego mezeta:
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sjutra će po ručku oni polaziti.“ Ženske iziđoše po prostirače. Pejo također ode, rukujući se s gostom. Sluga Mita izađe i on. „Šta ono u potonju reče Janko?“ zapita ga Stane, pred svijema, u kući.
„Šta ono u potonju reče Janko?“ zapita ga Stane, pred svijema, u kući. „U potonju reče“, odgovori Mita, „da nema te ljubavi, pa ni te sile, koja bi ga mogla iz Crne Gore pokrenuti; da će u njoj živjeti do svog suđenoga dana.
Sluga Mita, i on malo začuđen, izađe da konje obiđe i naredi. „Ti si vanredno veseo, Jan!?“ reći će Adolf. „A zašto ne?
A nešto je veseo. Poznao sam odmah po njemu.“ Zatijem opet glasno: „A kamo onaj jadov, onaj Mita, kamo ga? Nemojte da ga gladna pustimo; ako ga u povratku dočekaju Crnogorci krvopije, da barem, gladan ne pogine!
“ „Čujem te, gazda!“ odgovori Mita iz avlije. On se tamo šalio s Milicom i s Milunom. „Čujem te, čujem! Neću ja gladan otići ako bude što da pregrizem.
“ reče Janko, stežući srce. Adolf se zagrli i ižljubi s njim, pa ne rekav ni riječi, kroči na konja. Mita se sa svijema ižljubi, kao pravi Srbin, pa i on uzjaha, praštajući se i mašući šeširom. Dugo je Janko za njima gledao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A manastir, niti iguman, da nema nikakve vlasti nad ćelijom tom. Niti, opet, mita radi da se ne postavlja neko u ćeliji toj, a da nije dostojan pravila duhovnog.
Stanković, Borisav - JOVČA
slici oko 50 godina, u 4. oko 60, u 5. Do 70) TOMA, sin mu od prve žene ARSA, sin mu od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN,
(Ljutito): Hajd, sada idi! MARIJA (odlazi; silazi u kujnu u kojoj nastane potmuo žagor kad ona uđe). Pauza. MITA i ANĐA (izlaze iz kujne.
MARIJA (odlazi; silazi u kujnu u kojoj nastane potmuo žagor kad ona uđe). Pauza. MITA i ANĐA (izlaze iz kujne. Mita gotovo silom vuče Anđu za sobom; penje se, čisteći usput odelo i zagledajući se; Anđa za njim skrušena).
JOVČA (kad ih smotri, paleći cigaru pokazuje im da priđu i sednu). MITA (pokloni se, sedne bliže). ANĐA (oborena pogleda, spusti se podalje). JOVČA (Anđi): A šta ti? Kako tvoji?
Gde si ti? Što si čak tamo sela, u kraj? Jesi zdrava? Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava. MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo?
JOVČA Kako on, kako »krasnik«, šta on radi? ANĐA (moli mimikom Mitu da ne govori). MITA Što me gledaš, što me moliš? Ne može više, sestro. Mora da se govori, mora da se zna.
Ne mogu (pokazuje na Jovču), pa posle na mene sve da baci, da sam ja za sve kriv. ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv.
ANĐA Ako, od oca mu je ostalo i očevo a ne tuđe jede i troši. MITA A, tako! Tako ti! Baš mi je milo. Tako. Bar eto i sam bata neka to vidi i čuje kakva si. JOVČA Ama šta je, govorite.
Tako ti! Baš mi je milo. Tako. Bar eto i sam bata neka to vidi i čuje kakva si. JOVČA Ama šta je, govorite. MITA Pa eto to, bato. Znaš onog njenog. Možda ga se i sećaš: kad je bio mali dolazio je i on ovamo, igrao se sa decom.
A sada čujem: i propio se, pa ne samo to nego, što je najgore, poče i sa kafanskim ženama... ANĐA Ne čak i to... MITA I to, i to, ja!
ANĐA (očajna i pogledom moli ga, poriče). MITA To je, ja! Kad nije, a zašto je zimus bolovao, ležao?... ANĐA Nije, nije od toga.
oh! JOVČA (Miti): Hajd ti! (Anđi, koja se takođe diže, rukom daje znak da ostane, da dođe bliže.) MITA (povlači se, silazi).
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Za zelenim stolom seđaše sam kapetan, a uz jednu policu, pretrpanu svežnjevima hartija, stajaše pisar Mita i razgledaše neka akta. Čim kapetan progovori, on se osvrte i priđe k stolu.
— Pa dobro, de kladi se ti — odgovori mu gazda Mita. — A ja, naposletku, pristajem za oku vina. — Pristajem! — viknu Marko i pruži ruku.
— Svršiste li? — zapita on bojažljivo, a iz pogleda mu se videlo da očekuje nepovoljan odgovor. — Svršismo, ali Mita plati glavom. — Ih, bolan brate! — odgovori Vujo, ali mu nestrpeljiva radoznalost ne silažaše s lica. — A drugi ?
— Ja sam... Simo. — Šta je, Simo ? — Pantovac jedva živ pobeže... Juče, čim se saznalo da je Mita poginuo, oni se iz sreza ustumaraše. Neko im potkazao da je Pantovac otišao sa Mitom.
Ipak se nestrpljivo očekuje pisar Mita, koji će sav događaj ispričati onako, kako je u istini bilo. Po podne stigoše kola sa sprovodnicima, pisarom i
Ruke i noge prikovane za pod, za šta li... ni mrdnuti se ne može... A-a... vezali su, onako kao onda Mita pisar«... I on se seća onih bolova, i oseća da su ovi još teži, mučniji...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
RAVNODUŠNOST U nekom gradu bio jedan kadija, kome bijaše drago mita uzeti, pa u čem bilo. Jednoga mu dana neko donese pitu na pešćeš, a to opazi jedan njegov komšija, pa će kadiji kojega
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U srpskoj kulturi verovatno nema drugog mita koji bi je koliko kosovski mogao da zatvori u sebe samu, a Vasko Popa je upravo sa njim želeo pesnički da se ponese, da
druga književna tvorevina kod nas u kojoj su tako uspešno razbijene lažne pozlate i predrasude koje se pletu oko ovoga mita, a pri tome ništa nije izgubljeno od njegove univerzalne ljudske mere.
a zanemarujemo da su osobito u književnosti aktuelizovane slike i značenja iz najstarijih slojeva slovenskog folklora i mita.
Tako smo se približili drugoj opštoj osobini nedovršene poeme o vuku: predstave i značenja pocrpeni iz folklora i mita gube jasne obrise i polako se, kao difuzni, uvode u sve jaču a čistu pesničku sublimaciju.
Vidi se to i na primeru oca gromovnika i majke zemlje, koji, kad se povežu, po logici mita vode ka svetom braku. I zaista se u „Vuku II“ pojavljuje sveti brak.
Zatureni ostaci starodrevnog mita o zori nevesti i suncu ženiku, o fatalnom gubljenju devičanstva, sabiru se u gotovo istu celinu koju je vaspostavio
Pesnik je njenim smerom krenuo ka dubokim slojevima slika i značenja, koji nas kroz folklor vode do zapamćenih tragova mita. To prodiranje po dubini kolektivnog, arhetipskog pamćenja, po svojim je razmerama bilo potpuno novo u srpskom pesništvu.
sve do rane kontaminacije paganstva i hrišćanstva, da bi na kraju, u Vučjoj soli, dospeo do ostatka praslovenskog mita.
U istoj knjizi ili spevu seže se, ispod mita, u čovekovo obredno iskustvo kada on doživljava svet kao živu celinu, kada se vraća „izvoru žive vode“, a sama naša
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako, na primer, u već pominjanoj pripoveci Oni bolesni Mita u prisustvu svoja dva bliska prijatelja, od kojih je jedan pripovedač Mile, čini simbolički gest pred svojom ženom
se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće, stiskajući oči palčevima”, a s druge strane to „Mita vide, primeti, bi mu neprijatno, izvadi iz usta krušku”.
oči „sve iziđe”, u mislima se okreće prošlosti, u sećanju se vraća sve do trećeg preduskršnjeg dana kada je otac efendi Mita iz krajeva pod turskom upravom - kuda je bio prebegao - poslao Arnautina, prvog vesnika njene kobne udaje.
mehanizma koji generiše izuzetno čestu ali i čudnovatu metabolu kao što su ova dva primera „ona, Sofka” i „on, efendi Mita”.
metabolički se niz može - pod uslovima o kojima će se kasnije govoriti uveličavati ovako: „on, otac joj, efendi Mita” ili „on, pokojnik, muž, njegov otac ”.
Tako, recimo, kada efendi Mita u XI glavi naređuje da počne spremanje za svadbu, izgovara i ovu zapovest: „- [. . . ] A vi sada, tamo po kući,
Tako, recimo, u noćnoj sceni između oca i ćerke, kada dramatični preokret u romanu dostiže najvišu tačku, efendi Mita - izvan sebe od srdžbe i nemoći, trenutak pre no što će razgrnuti mintan i zgranutoj Sofki posvedočiti strašno
103 Pa i kad efendi Mita dovede gazda-Marka, prvo što će mu reći i pokazati biće kuća: „- Evo, gazda-Marko. Ovo Je moj seraj.
stalo da što jače udari glasom na kuću, i svakako time podrži Sofkino učitavanje, vidi se, prvo, po tome što efendi Mita upotrebljava tuđe reči „efendi-Mitina kuća” (kao: drugi govore, sav svet govori o ovoj mojoj kući, toliko je čuvena);
naziv „kerpič” upotrebljava se za njega koliko i za ostale seljake koji osvajaju varoš, i ne govori tako samo efendi Mita nego čak i služavka Magda.
Počevši od toga da je prva stara varoška, dok je druga tek doseljena seljačka, da efendi Mita zbog siromaštva beži iz varoši u Tursku, dok gazda Marko otuda, iz Turske, beži ovamo u varoš s golemim bogatstvom, pa
I pre ima simboličku nego čisto psihološku motivaciju. Efendi Mita svojim postupkom - čak možda više načinom i rečima kojima novce traži nego to što ih traži - sve vraća nazad, na
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
mirta, mirča, zimzeleno drvo beloga cveta; venac od mirte i danas krasi nevestu pri venčanju. Mita Popović (1841—1888), srpski pesnik, vrlo dobro poznat po svojim mnogobrojnim lirskim pesmama. mukte (tur.), besplatno.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Aleksa, zli, pakosni čoveče, tri put da si proklet zašto me otrova onom strašnom sumnjom: da je, možda, moj Mita poginuo od bratske srpske ruke, da ga je ubila puška koju je partajska zloba na njega nategla, da je zapovest za ovaj
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Njegovo delo sadrži sve elemente kosovske teme potonjih spisa i kosovskog mita usmene poezije. Kosovska tema jeste prvi sačuvan i potpuno jasan primer simbiotičke povezanosti pisanog i usmenog
poetska biografija postaje svojevrstan okvir psiholoških osobina čitavog naroda, sinteza usmenopoetskog doživljaja mita, istorije i svakodnevne realnosti i, najzad, magnetsko polje za internacionalne motive, na kojima se takva biografija i
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
LjUBIČICA (IV) 36 ĐURA JAKŠIĆ, POZDRAV 37 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, O KOSIDBI 39 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU
JAKŠIĆ, POZDRAV 37 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, O KOSIDBI 39 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ
POPOVIĆ ŠAPČANIN, O KOSIDBI 39 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA),
ŠAPČANIN, O KOSIDBI 39 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA
POPOVIĆ ŠAPČANIN, U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA
U JESEN 40 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), SRPSTVO 41 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), DAROVI OD PRIRODE 42 MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA), O VIDOVU DNU 44 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), ČETIRI GODIŠNjA VREMENA 45 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), VOLIM 46 STEVAN
Grčić Milenko, Branko Radičević, Mita Popović, Pera Despotović i drugi. Stevan Popović imao je izražen osećaj za estetsku procenu pesme za decu.
A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica. SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo?
A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica. SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo? Bokor cveća Od najlepšeg pramaleća; Bogom cveća mirisava, Miris mu je: stara slava!
Svetla kruna Biserova kama puna; A u kruni što se sija, Biserče sam jedno i ja! DAROVI OD PRIRODE (Odlomak) MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Ognjevito sunce Veselo je sjalo Kraj pelena cveće Mirom mirisalo; Zeleno je bilo U gorama
DAROVI OD PRIRODE (Odlomak) MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Ognjevito sunce Veselo je sjalo Kraj pelena cveće Mirom mirisalo; Zeleno je bilo U gorama granje, Orilo se
O VIDOVU DNU MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Sabljo moja dimišćijo, Sabljo moja krvopijo, Ljuta gujo željo moja – Da idemo u sred boja! Napred!
Stanković, Borisav - TAŠANA
REŠID-BEG DžAFER-BEG AHMED-BEG } Drugovi Saroševi I i II BRATSTVENIK Mladenov DVA DEČKA Tašanina MITA, unuk Tašanin DIMITRIJE, momak kod Tašane JOVAN, novi momak kod Tašane KOSTA RISTA III MOMAK } kafanski momci JEDAN OD
(Odlazi na kapidžik.) Ulazi Mita, unuk Tašanin, šiparac ali već zamomčen. Obučen u dosta tesan mintan, opasan svilenim pojasom, u čakširama sa
SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak! Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para. SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca?
MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para. SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca? MITA Neću on da me zna. Nego baba neka mi da para. Ti joj kaži da sam ja dolazio i tražio para, i ona će ti dati.
Niko neće da od nje ište, da joj samo ne bi dolazio. Pa i kad je bolesna, niko od vas da dođe da je poseti. MITA (spazi do češme mladu jabuku sa pravim, mladim granama.
Znaš li da hadžika to godinama zaliva i gleda kako joj raste i napreduje? MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja! A šta će vam? (Polazi.) Nego molim te kaži joj za pare. I neka ti ona da.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
urođenoj finoći; i prijatelj i pobratim gospodin-Vasin, i prijatelj iskren cele kuće, Miša Bogdanović, braca-Miša i čika-Mita.
— Eno, eno, bruji čika-Mita! — skakala je na noge Soka da ona strči i otvori gostu kapiju. Dolazak istinski dragoga gosta na sprat i na ručak
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A ne možeš mu ni ceni zameriti; otkud mu ti znaš šta košta. Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi, Mita bakalin prodaje mnogo jeftinije salvatus purtatus!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iz tih elemenata uporedo sa razvitkom kulta predaka, sa razvitkom mita, sa opštim razvitkom društva, i pod ogromnim uticajem bajke (koja se po sadržini umnogome podudara sa epskom pesmom)
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i gospodari ljudski, vaše uredbe pobožljivo držte se, i zakon hristjanski lepo spažajte pravo po zakonu i po pismu bez mita i prijateljstva raspoznanja lica ravno sudite i rasuđujte.
« Vašega vam birova da je prav sud bez prijateljstva i raspoznavanja silovitih lica. I bez nikoga mita. Pravu pravdu veli, sustižite, te tako sud s pravdom dokonavajte. Obeđenoga od naleta mu napala oslobođavajte.
turli jedžeci, hubavo izborli vino, slatko jeto i piće, s govenjem služenje u volji, svako činjenje mnogih sa sviju strana mita i peđkeši, tušteni milkovi i svašta svega dosta i puno, ležanje i bašenje na duzenu?
Siromaši ne žali, mladež ne miluje, sedinje se ne stidi, mita ne prima, plača ne sluša, mobe ne zna što je to, sklanjanja ne motri, nit se od koga što usumlja.