Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
SOCIJALIZACIJE 184 PORODICA 185 OBLICI SOCIJALIZACIJE 189 IV DEO DVA MODELA DETETA 204 DVA MODELA DETETA 205 MITSKO-MAGIJSKI (SAKRALNI) MODEL DETETA I ODRASTANjA 206 SVETOVNI MODEL DETETA I RAZVOJA LIČNOSTI 213 MEĐUSOBNI ODNOS DVA
što smo već videli, najviše se koristi voda (magijsko kupanje i pijenje), što je razumljivo s obzirom da je ova tečnost u mitsko-magijskom sistemu mišljenja izrazit simbol ženske plodnosti, odnosno sposobnosti rađanja.
zapravo imaju svoj skriveni smisao i sopstvenu logiku koja se otkriva čim se ovi obredi stave u širi kontekst mitsko-magijske slike sveta. Mnogobrojni postupci (jedrenje, pijenje, bacanje semena, otvaranje, drešenje, igranje, kupanje itd.
mada mogu da izgledaju proizvoljna i zagonetna, čudna, zapravo su strogo determinisana i zasnivaju se na čvrstoj mitsko-magijskoj logici.
sa stanovišta zdravorazumske logike, ona imaju i jednu dublju psihološku uverljivost, jer su deo duboko ukorenjene mitsko-magijske slike sveta.
, objedinjuje to što su one u mitsko-magijskom poimanju sveta ona biće čija je priroda demonska, htonska, te su zato opasne po trudnicu i dete koje ona nosi.
Za vreme praznika dešava se iskorečenje iz svakodnevnog i povratak u pravreme, mitsko doba, odnosno in illo tempore.¹⁴ Dete koje je rođeno na neki blagdan, zadobiće snagu „svetog“, „jakog“ vremena koji
Nedelja vaspostavlja mitsko vreme odmora, nedelanja. (Prema Fromu, ovaj praznik je povratak u stanje prvobitnog sklada između čoveka i prirode i
Pravi, skriveni mitsko-religijski razlozi ovog običaja jesu da se obezbedi opstanak i povoljan razvoj deteta. To se postiže ostvarivanjem triju
U druga dva slučaja snaga je sadržana u simbolici boja (crne i bele). Crna boja se u mitsko-religijskom shvatanju sveta vezuje za mrak, zemlju i htonski svet.
Iz istog razloga porodilja ne sme da miriše nanu.¹⁷ U mitsko-magijskom shvatanju sveta dojenje ima izvanredan značaj za fizički, psihički i moralni razvoj ličnosti.
iskristalisana predstava sveta i čoveka, logično je da se pažljivom strukturno-semiotičkom analizom može rekonstruisati mitsko-magijski model sveta, kao i svakodnevno (profano) viđenje sveta jednog naroda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
moramo spuštati sprat niže ispod savremenoga stanja prirodnog jezika: moramo osluškivati njegovo slikovno, simboličko i mitsko bilo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Otuda je razumljivo da ovim imenom naš narod može označavati različite biljke. — V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425).
padne sa šarom nagore — jagnjiće se ženski jaganjci, a ako padne na lice — jagnjiće se muški jaganjci«, GEM, 42, 429). Mitsko bilje. »Mitskih drveta i biljaka ima mnogo.