Radičević, Branko - PESME
ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam uzdiše Da iz đaka načinite miše, Psuj i karaj, pa na macke vuci, Pa i onde kâ skotove tuci, Da svak od nji drkće i trepeće Kada gosa kraj njega
Već danak umre, slavlja za nj uzdiše; O noći, dane za te slepe miše, Za slepe miše i te tice kobne, Ta sove, mislim, što su danu zlobne, Što tamu ištu, da se svetlom slave, Jer danju
Već danak umre, slavlja za nj uzdiše; O noći, dane za te slepe miše, Za slepe miše i te tice kobne, Ta sove, mislim, što su danu zlobne, Što tamu ištu, da se svetlom slave, Jer danju s' vide nakaze
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Lisica otide te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na gumno da hvataju miše. Znajući mačka da na gumnu ima dosta miša pođe rado, pa sad iznad puta sad ispod puta trči za ticama.
Kad on to vidi, počne se biti šakama po glavi, a ne znajući kako bi miše pohvatao, a još manje kako bi ih iz kuće izagnao, te zaviče: — Čekajte, čekajte, sad ću ja vama kazati poganovi i
Kašiković i objavio u Bosanskoj vili za 1887, str. 106. 33. NOVAC DUŠOGUBAC: Zabeležio po pričanju Miše Popova Skorupova iz Đale (Banat) skupljač Svetozar Ml.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Nepoznati zamauka I savi se poput luka. „Ja sam mačak Ciciban, jurih miše svaki dan; pred prilikom mojom mrkom, bježali su miši trkom i kleli se
Do zvezda Žućin oriće lavež, Toša će biti za miše davež! Neće ni jedan jelo da dirne . . . (Slagaše ovo savesti mirne!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše. Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama.
Onda on pusti mačka, a mačak kad opazi tolike miše i pacove počne ih hvatati i daviti pa sve na gomilu svlačiti, a i miši i pacovi poznavši ko je tu, stanu bežati kud
Lisica otide te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na gumno da hvataju miše. Znajući mačka da na gumnu ima dosta miša pođe rado, pa sad iznad puta sad ispod puta trči za ticama.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali, ako bi nastojao da prati hronološki niz događaja, onda bi valjalo da se zaputi niz padinu, Ulicom Kapetana Miše, sve do Ulice Gospodara Jevrema.
U zapisima o životu Miše Anastasijeviha ostalo je zabeleženo da je on svoju prvu veliku dobit ostvario prodajom jelenskih rogova.
I uplašio se, on, za koga se verovalo da ne zna za strah. Od tog vremena počinju dobročinstva Miše Anastasijevića. Ulagao je novac, davao zajmove, opraštao dugove, pomagao sve što je vredelo pomoći.
i da se razruši: odnekud je silno želeo da na mesto stare kuće Gospodar-Jevrema Obrenovića dođe novo zdanje Ka petan-Miše Anastasijevića. I došlo je.
prema raskrsnici na kojoj se ukrštaju njegova i Gospodar-Jevremova ulica: ulice se ukrštaju ali se putevi Kapetan-Miše Anastasijevića i Gospodar-Jevrema Obrenovića i u smrti razilaze: ni na tom uglu ova dvojica nikako da se susretnu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
i žena, oboje prestaro, pa jednu veče razgovarajući se reku da bi zauvarno bilo dobiti vižlin; nego šjutra da idu u miše i skakavce, kad su svakako besposleni, te podrane šjutridan oboje u lov, baba u miše a đed u skakavce, kao što su
vižlin; nego šjutra da idu u miše i skakavce, kad su svakako besposleni, te podrane šjutridan oboje u lov, baba u miše a đed u skakavce, kao što su ugovorili. Sretu se negđe poslije dve-tri sahata, pa upita đed babu: — Uhvati li koliko?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.
došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ja uvidjeh previsoke džame, Silna burja duše, sn'jeg u oči sipa, U domove zaviruje, po tavani đipa, Ljude za pešč juri, miše pod ognjište, Deca oko oca i matere vrište. Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” A nikad ispravnijih odnosa, i nikad poštenijeg čoveka od Miše Bogdanovića! Ilustrovani njegovi časopisi obigravaju celu varoš, i može se kazati da mu se skoro nikada i ne vraćaju,
Džepovi braca-Miše, kad se s puta vrati, puni su lekova i lekarskih uputstava, za gospodin-Vasu, ali palanka zna da su puni mirisa za