Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, „valja se“ porodilji „da se očešlja retkom stranom češlja“, da bi ređe rađala decu, beleži Mijatović. (3) Trajna kontracepcija pre porođaja.
ZAKLETVE (U DECU) — Dece mi! (Milosavljević, S. M., 1914, s. 313) — Živa mi deca! (Mijatović, S. M., 1919, s. 167) — Tako imao koga nakon sebe ostaviti! (Vuk, br. 5150) — Ži’ ti deca! (Tanović, S., 1927, s.
i običaja, odnosno da se uporede sa podacima o istim ovim običajima iz Levča prikupljenim na početku ovog veka (Mijatović, S. M., Običaji srpskog naroda iz Levča i Temnića, SEZ, 7, SKA, Beograd 1907).
Đ., isto, s. 190. ³⁹ Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1985, s. 210. ⁴⁰ Mijatović, S. M., Običaji Srpskog naroda iz Levča i Temnića, SEZ, VII, Beograd 1907, s. 16. ⁴¹ Milićević M. Đ., isto, s. 190.
R., Nekoliki svadbeni običaji, s. 322. ⁶¹ Tanović, S., isto, s. 120. ⁶² Miodragović, J., isto, s. 33. ⁶³ Mijatović, S. M., isto, s. 20; Stanojević, M. S., isto, s. 39. ⁶⁴ Milićević, M. Đ., isto, s. 217; Grbić, S. M., isto, s.
M., isto, s. 20; Stanojević, M. S., isto, s. 39. ⁶⁴ Milićević, M. Đ., isto, s. 217; Grbić, S. M., isto, s. 100—101; Mijatović, S. M., isto, s. 38—39. ⁶⁵ Milošević, M., isto, s. 46. ⁶⁶ Grbić, S. M., isto, s. 100. ⁶⁷ Petrović, V. K.
175. ¹⁷ Trifković, S., isto, s. 330; takođe i Miodragović, J., isto, s. 59. ¹⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 195. ¹⁹ Mijatović, S. M., Običaji Srpskog naroda iz Levča i Temnića, SEZ, knj. VII, SKA, 1907, s. 38. ²⁰ Grbić, S. M., isto, s. 106.
105. ³⁷ Vukova građa, SEZ, knj. L, Beograd 1934, s. 10; Tanović S., isto, s. 104. ³⁸ Mićović, Lj., isto, s. 249; Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije - ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, sv. 6, Beograd 1899, s. 500.
80. ⁷² Milićević, M. Đ., isto, s. 192. ⁷³ Milićević, M. Đ., isto, s. 178. ⁷⁴ Tanović, S., isto, s. 103. ⁷⁵ Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije — ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, sv. 6, Beograd 1899, s. 503.
, isto, s. 103. ⁸⁰ Dragić, M., isto, s. 3. ⁸¹ Milosavljević, M. S., isto, s. 88; Milićević, M. Đ., isto, s. 192; Mijatović, M. S., isto, s. 501. ⁸² Knežević, M., isto, s. 81; Miodragović, J., isto, s. 53. ⁸³ Grbić, S. M., isto, s.
83. ⁹¹ Vukova građa, s. 9. ⁹² Bandić, D., Tabu u Tradicionalnoj kulturi Srba, BIGZ, Beograd 1980, s. 47. ⁹³ Mijatović, M. S., isto, s. 45. ⁹⁴ Petrović, P. Ž., isto, s. 323. ⁹⁵ Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, isto, s. 87.
613—614; Bujanović, „Praputnik u Hrvatskoj“, ZNŽOJS, 1, 1896, s. 234. ¹⁰ Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije — ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, 6—8, 1899, s. 713.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KAĆANSKI 239 STJEPAN MITROV LjUBIŠA 240 MILAN Đ. MILIĆEVIĆ 243 MILORAD P. ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA TRIFKOVIĆ 255 KOSTA RUVARAC 257 IV REALIZAM 259 KULTURNE I KNjIŽEVNE
ČEDOMILj MIJATOVIĆ Mijatović je jedan od retkih ljudi iz omladinskog doba koji još i danas žive i još i danas pišu. Rođen je u Beogradu,
ČEDOMILj MIJATOVIĆ Mijatović je jedan od retkih ljudi iz omladinskog doba koji još i danas žive i još i danas pišu. Rođen je u Beogradu, 6.
Danas živi kao penzioner u Londonu.* Mijatović je jedna od karakterističnijih figura srpskoga romantizma. Poligraf u punom smislu reči, ekonomist, publicist,
Iako su te pripovetke bile rado čitane, Mijatović je za neko vreme napustio pripovedački rad i sav se bacio na nauku i politiku, unoseći i u te poslove uvek mnogo
Posle prekida od četvrt veka, Mijatović se opet vratio književnim simpatijama svoje prve mladosti. Ali za sve to vreme bavljenja prozaičnom politikom i života u
koja je još sačuvala starinski ukus za sve što je spolja poetično i fantastično, i za šarenu i zvučnu frazeologiju. Mijatović se ogledao i kao putopisac.
Jošte živ, Mijatović je pisac koji uveliko pripada prošlosti. On je jedan od tipskih predstavnika našeg romantizma, romantički istoričar i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kasnije, prevodili su naše pesme na engleski i O. Meredit, E. Mijatović, Siton-Vatson i dr. Naša narodna poezija prevođena je i na mnoge druge jezike: na talijanski, ruski, poljski, češki,