Obradović, Dositej - BASNE
Što ovo znači, svak zna. Nađi pre pravi put, pak onda teci. Ne mlati nedozrelo voće, kad sazre slađe će ti biti. Ne krši grane koje će ti dogodine roditi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Štrangovi jedni! — More ne udri tu decu — viknu nekoliko puta Sima, i žao mu beše đaka što ih učitelj onako dušmanski mlati, pa opuči naviše k osoju da obiđe krčevinu. Kad tamo, a Đura i Spasoje deljaju nekakvo drvo i grade nešto.
— Ama, ljudi, braćo!... — stišava ih kmet. Diže se čitava graja. Ništa se ne zna šta ko govori. Kmet mlati rukama, trči od jednog do drugog, umiruje ih... Utom se pomoli ozgo putem neki čovek.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Svaki je smatrao za zadatak da ga dočeka oporije nego dotle što ga je dočekivao, samo zato što se mlati, pa hoće on nešto što ne radi niko drugi, a drugi niko, razume se, neće da radi ludorije, kao pametan čovek, jer je
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Volela je da se mlati sa kučićima povazdan. Imala je jednog malog i kudravog i pakosnog pinčiku, a »dečko« se zvao, koga je jako pazila,
! — Tako je! — prihvatiše svi sem Sretena. — ’Ajd’mo! — reče Radoje — a ostavimo ovu budalu nek se mlati kad ga trpe i kad mu se može! Pa drugi put nemoj da nas zoveš radi takih gluposti!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Miladin Mitević, iz Počuče, čovek siroma Zaposlio se u Miliciji, i oma Dao se u nasilje: bez reči Počeo je da mlati i da pendreči! Nerviraju ga beogradski frajeri, I tuče ih, gde se na koga nameri. „Nisam, mame mi”, kaže frajer.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Boj se završe. Dim ga obavija, a tutnjava zagluhnula ga. Padaju i ječe oko njega. On puca, mlati kundakom, bode bajunetom... Izmoren, gladan, pada na zemlju... Neprijatelji ga opkolili i vezali pa povedoše sa sobom...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica. Laje kao pas na zvezde. Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris. Mlati jezikom kao pliska repom. Muti kao riba po plitkoj vodi. Muči se kao crv. Navalili kao gusenica na list.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tolu će prvog. Kad priđe zvonari i vide kako Tola ludački vuče konopac i po taktu zvona mlati glavom, muškarački ga ščepa za ruke i gurnu. — Budalo blesava! Ludače! — viče.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kasao, kasao sve do „Beloga krsta“, gde su ga presreli pa ga tu zadržali i odatle vratili, da se ne lupa zabadava i ne mlati praznu slamu, tražeći čoveka koji ne postoji niti je ikad postojao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vidio, od žalosti ne zna šta će, već uzô sikiru pa od te višnje napravi veliku batinu, i svako jutro trči po sokaku pa mlati s njom po vitru. Mlati on po sokaku prvi dan, drugi dan, pa i treći dan.
zna šta će, već uzô sikiru pa od te višnje napravi veliku batinu, i svako jutro trči po sokaku pa mlati s njom po vitru. Mlati on po sokaku prvi dan, drugi dan, pa i treći dan.
Sin misli: smiriće se; al̓ kad je tu već prošla i nedilja, a otac svako jutro mlati vitar, sinu dotužilo. — Šta je, baćo, — jedared će on ocu — jeste l̓ vi poludili, je l̓ šta, kad svako jutro s
s te ledine. Sad mu je već dotužilo, pa već ni ne mlati, samo tumara. Išô je sad od nemila do nedraga, prošô je i kuse i ruse dok nije stigô na jednu veliku planinu, a na toj
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U dnu dvorišta grbavi postolar mlati čekićem po rastegnutoj koži; Cvijeta časom zaboravi na se i sjeti se njegove kćeri, učiteljice.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta je on prema njoj? Klipan što bazdi na konjski znoj? Ludovina dobra samo kad ima šta da se mlati, no u miru nepotreban i suvišan.
Što si mu smeo misli, ranije tako razgovetne i postojane? Ko je pristajao uz ovaj zverinjak kao on? Ko sad da se mlati, ko da pravi decu? Zar neki jadni kržljavac? Ko da prazni buriće i da ukrašava ovaj šturi svet prepun šugavih ovaca?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Govorilo se da je u nekom ortakluku s jednom ribarskom družinom, da mlati pare i pare, da neće da se uda... Briga je! — uzdisale su udate Gornjovarošanke.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Nisi ni mogao nešto pametnije smisliti kad grickaš tu prokletu ljeskovinu kojom učitelj Paprika najradije mlati đake.
— Hvataj, pa mlati! — razdra se Potrkov otac. Istog trena, kao odgovor na tu viku odjeknu iz logora Jovančetov oštar glas: — Ne daj se,