Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tu su diminutivi kao: »sićan«, »mlađan«, »bleđan«, »tijan«, »rosica«, »gorica«, »pesmica«, »zvezdica«, i tako dalje. Piše se nategnutim, svečanim, odveć
Radičević, Branko - PESME
Onda idem reci taki, Pa odrešim čamac laki, Pa se vesla mlađan latim, Pa polegnem, pa zavatim. Šikće voda oko čuna, Matica je veće tuna, Strašne stene i vrtlozi — Blagi Bože,
mloge dole, Mloge reke, mloga vrela, Gore, luke, stene gole, Mloge dvore, mloga sela; I opeta nigde kuta Deno mlađan da se stanim, Da s' nemirna manem puta, Svog života dan predanim.
“ Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zauja Da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja. Al' i moma iz zasede Poskočila oma — Beži, sele — eto bede —
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi,
On je grli mlađan žarko, On je stiska uza sebe: „Mila moja, sunce jarko, Blago meni pored tebe!“ Al' mu evo bono pade Ujedanput
Za njom, za njom, pa ma na kraj sveta, O pomozi samo, silo sveta! Već se poče vatati sumrak, A ja mlađan udvoji korak, Pa sve napred, pa sve zlatu bliže — Sad sam blizu — sad je veće stigo, Ala drkćem, al' mi srce bije —
s' vodom i maticom, Ni se bure ni gromovne buke Poplašile pouzdane ruke, Kad grom riknu, kada munja sevnu, Tada mlađan ponajslađe pevnu, Sever duva, vodom poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva, Val za valom u časak nagrnu, Lati čamac
Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !“ Kolo, kolo, naša dika, Puška puca: cika, cika! Pa sve tako pucaj, beri, Pevaj, igraj do večeri, A kad
“ Pa zadrhta, i sva se zatrese: „Al' opeta — al' da kako bude — Kakav hajduk — kud zalutah tužna! Kakav mlađan ne, ne smije biti.“ — I srce joj sileno zakuca, Još oslušnu: „Što li ovo bješe?
mača plamenoga, Poterao bi tog ubicu tvoga: Pa ol' bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada
A jutros konja on pojaa zorom Pa nekud krenu kamenom i gorom; Al' de on beše, što činjaše mlađan, Ne znam vam kazat ni pričati jađan. Meni se čini: na nešto se sprema, Na tajnu neku, a ta je golema.
13. Zato iz svog zavičaja Ovamo se mlađan slomi, Da sred bolji običaja Srce svoje pripitomi, Da na pustu sebi slavu Naspe mozga punu glavu. 14.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“... Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do večeri.
„Jao mene, i dosada Šetah ja po gore, Ali ne čuh još nikada Da slavuji zbore“. Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zahuja, da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja!
„Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu, Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„E, to sam i ja naslućivao!“, reče Zenodotos. Zatim se malo zamisli. „Da, brajko moj, dok si mlađan, lete ti lovori sami od sebe na glavu“, reče on, a ćela mu se zarumeni. „Ali Aristarhos je bogalj!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
smelo primaknutom izvitoperenju: a kleca mi šabačko koleno — dok jednu drugu, poznatu kafansku pesmu Kad sam bio mlađan lovac ja, ovako otresito lokalizuju: Kad sam bio Mladenovac ja...
Pojav’ se, bled meseče, Sa pratnjom zvezdica, U suzi oka moga Ogledajte lica. Pevati mlađan neću Prijatnu loze slast, Varljivo zlato neka Sujetnima na čast, Prijatelj svagda veran Rebra Adamova, Tom’ pevat i
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ (pipkajući pregleda ranu): Dušman je bio — zlikovac! Srce je gađô — Ma nije, dete, bilo suđeno Da tako mlađan život izgubiš, — Evo ti listak od žilovlaka, Perući ranu vodom smlačenom Njega ćeš triput samo priviti — Zarašće
Jakšić, Đura - PESME
Po golemom svetu mlađan se potucam — Što gromovnik nisam, da na sudbu pucam?... Sve što mi je bilo nedrago i drago, Ostavljat sam morô
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
glave vodu izvedoše, oko vode klupe pogradiše, posadiše ružu s obje strane: ko j’ umoran, neka se odmara; ko je mlađan, nek se kiti cv’jećem; ko je žedan, neka vodu pije za dušicu lijepe đevojke.
Al’ se mlađan zaželio majke, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, ja sam vam se zaželio majke: ajte, braćo, da