Ćipiko, Ivo - Pripovetke
svetlošću, a kad lahor sa brdina snegom zastruji, reže po licu, i čuje se jače, odozgo s polja, odeliti šum slapa nad mlinicama. Prekoputa škripnuše vrata i klepka brecnu. —Pavle! — javi se s vrata Cveta.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Za njom dotrča dječak, ogrnut kabanicom. U šumu pada slapa nad mlinicama i u zavaljaloj južini gube se njihove riječi: ne može da ih razabere, a želeo bi znati o čemu govore.
Rade pođe ka mlinicama da obiđe svoje oranice što se sučeljuju sa dvorištem i baštom nove gazdine kuće. Gleda u brazde što leže spokojno
Čisto podjetinjio, kao da sam pameću smetnuo! I odmjerenim korakom povrati se preko gaza k mlinicama. Uniđe u mlin i veli mlinaru: —Zaboravio sam duhan kod kuće, de tvoju kesu, da napunim!