Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A danas mi se, za taj isti milion, ne bi na vodi zabelelo ni perce! da sam juče imao milijardu, mogo sam da pitam pošto je Valjevo! A danas pitam kolko košta zelje!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Uze on malu čuturicu, napi se, pak pruži meni. Ja prineso̓ ustima i ne mogo̓ se napiti. Pomisli̓: Bože moj, kako je Karađorđe mogao pomisliti da bi̓ ja uzeo od Turaka 400 dukata a da njemu ne bi̓
” U 5 sati po poldne odem i nađo̓ drugoga čoveka kod njega, i ne mogo̓ se ni o čem razgovarati. Samo kaza mi g. Nedoba, da ima jedna soba za jednu personu blizu njega. 13.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pa di sam samo pogled’o, bilo je cigurno moje; i kako sam se mogo oženiti! — Znam, čula sam za tvoja čuda i pokore!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸¹ Ne valja ni da dete vidi mesec „jer bi ga mogo popit“.⁸² U vezi sa ovim tabuisanim radnjama jeste i krug veoma zanimljivih i neobičnih zabrana da se ljubi i miluje
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi bolji patriota u varoši. Evo gospodin Žutilov bio je notaroš u varmeđi; zašto ne bi mogo biti birov? ŽUTILOV: Ja sam donde samo služio dok je vladala liberalna partija.
GAVRILOVIĆ: Zašto je bila reč, kad ste zacelo primili, a nije nikakvo zlo. ŽUTILOV: Kako bi Srbin inače služiti mogo nego kod Srbina? ŠERBULIĆ: To je istina. SMRDIĆ: Nema od nas ništa kad nas i najveći rodoljupci ostavljaju.
Radičević, Branko - PESME
Ništ' ne mogo do za njom gledati, Al' ko će se čuda nagledati!? Al' kad moma daleko odšeta Pa kad zađe za brsna drveta, Ja se
Samo što se sva na grudi svali, Stište grudi, ne mogo da danem, Vas nemoćan teo sam da panem, Bože, Bože šta je ovo tuda? Ali evo još većega čuda.
“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa ...pa ...pa da vam dam evo svog Vasilija umjesto krave. Jak je, mlad, mogo bi top vući, a kamoli neće mitraljez. Biće vam od velike koristi, da znaš.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
On, špiclov, pretio, potplaćivao, obećavao zlatna brda, skupio šta je skupio, bolje nije ni mogo, a i to na jedvite jade. Dve mu usput pobegle. A ovima koje su stigle Hasanaga potprašio pete!
To ide po tom redu. HASANAGA: Mnogo si ti to nakitio. JUSUF: Ništa ja nisam nakitio. Mogo bi nešto krupno da ti prikači.
Ne bi on prezao ni da mrtvaca iz groba podigne, samo da tebi naudi! HASANAGA: E, kad bi on mogo sve ono što oće! JUSUF: Nije reč samo o njemu. Reč je o onom koga on traži za zeta. Ko zna s kim ćeš imati posla.
Ali ne onako kao u aginoj, il begovoj... MAJKA PINTOROVIĆA: Treba da pripaziš na onaj servis za dvanes osoba. Mogo bi da se polupa. Vezove sam ti naslagala u onaj sanduk sa monogramom. Da ne zaboravim: ključ ti je u sobi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: E, sa mnom se moglo komandirati, kako si htela. Zato sam docnije i mogo avansirati. No pod priklad, evo komandanta! 4. MAKSIM I PREĐAŠNjI MAKSIM (Sofiji): Sediš, sediš!
Jedan put navalile stenice, te nisam mogo celu noć spavati. E, mislio sam, da imam ženu, ona bi krečila, pa me ne bi stenice jele. MAKSIM: Nego ona.
dr Spasić do toga znanja došo, da je i Tvrdicu za prevod s nemačkog oglasio, no dokazati nije mogo. Da bi se ličnost izbegla, nuždno je da Spasić ne bude glavna rola, nego jedan njegov đak, koji se iz njegove
(Na strani.) Ovaj bi mi dečko mogo pomagati pri pisanju zemljeopisanija. (Jasno.) Otkuda si ti, dragi? MANOJLO: Ja sam terzijski momak, no poznat sam sa
MANOJLO: Jesmo. ŠALjIVAC: Bože moj, takvu stvar, pa ne čuvati! Kako bi mogo ja razum ostaviti kod kuće? DOKTOR: Zar je vama nepoznato da je razum i kod kuće sedeći iznašao pronađenje pečatnje.
DOKTOR: To pokazuju i moje knjige. ŠALjIVAC: Tako veliki duh mogo je imati sam Aristoteles. Da nećete vi biti kakav potomak Aristotelev? DOKTOR: To nije, jerbo sam ja Srbin.
Ja da mogu, popeo bi se na najveće klipe, oborio bi kupe na crkvama, žertvovao bi sve perle knjažestva, samo kad bi mogo Švabe isterati. PUTNIK: To su same nemačke reči.
ŠALjIVAC: Ukrali su mu razum. PUTNIK: Škoda, inače čovek mlad, mogo bi od polze biti. ŠALjIVAC: Dok mu se samo vrati izgubljeni razum. PUTNIK: Treba ga lečiti.
PUTNIK (da mu njegovu knjigu): Evo, nek vas ova obavesti. DOKTOR: (prevrće): Šta? Šta? Ko je mogo ovako što ludo napisati? PUTNIK: Pogledajte naslov. DOKTOR: Je l’ moguće? Moje ime nosi ova nagrda!
DOKTOR: Ajde, ne budali! MANOJLO: Vi ste me tako učili. DOKTOR: Kako bih mogo ja tako što govoriti? PUTNIK: Jeste, to su vaše sopstvene reči.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Da se manemo toga razgovora. — Ja mislim, Aleksa, da si ti jošt moj prijatelj. ALEKSA: Zar bi ti sumnjati mogo? MITA: Prijateljstvo se u nuždi pokazuje.
Ne bi l mi mogo koji grošić dati, da kupim potajno leba i da ga malo umirim? ALEKSA: Bogami, ne mogu, Mito. MITA: Eto ti mi
MARKO: Moja ćerko, zato sam te i poslao u Beč da ti naučiš, kad ja nisam mogo. JELICA: Ah, kako je lepo, ja vam ne mogu dosta iskazati, verujte, ne mogu: kako je bila jedna princesa, ah sirota,
Naipače ubo znači beѕonderѕ; sljedovatelno ja o vami i o vašoj dražajšoj babi nikakovoga hudago mnjenija imati nisam mogo. MARKO: Boga vam, jeste li vi Srbin? ALEKSA: Pravi, i prozviščem i plemenem. MARKO: Hm!
— „E“ — rekne ona — „reč svoju ne smem natrag da uzmem.“ S otim dozove cara... U! Kako mu je nepravo bilo! Ali nije mogo da odreče carici, i tako najedanput postane gospodin baron obršterom. MARKO: Pak čim se sad zanima?
Meni je odneo hiljadu forinti, a šta će vama odneti? Ah, jadne devojke, kako ne znamo kome se u ruke predajemo! Ko bi mogo pomisliti da ovakav čovek laže?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Tako ti treba! — Mačak će strogo — Čuvaj se Lisca, jesam li reko. Još si i glavom platiti mogo, da ti je drugar bio daleko.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
110. Kol’ka je noćca noćašnja, Svu noć ja zaspat’ ne mogo Slušajuć’ lepe lepote Gde lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U svakoj mene pripeva:
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Otrči prema reci. Jelisaveta se ljutito vraća unutra.) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje... Blagoje, čuješ ti mene? SIMKA: Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje!
BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imaš bar malo obzira! GINA: Ima on obzira, kad mu nešto treba!
MILUN: Onaj atentator? GINA: Uhapšen je ni kriv ni dužan! MILUN: Znam, takve jedino i apse! GINA: Mogo bi da mi pomogneš! MILUN: Oće ko zvati te glumce? SIMKA: Gospodine Vasilije! MILUN: Šta da ti pomognem?
I najgori posao... sve ti je bolje od toga! DROBAC: Mogo sam i da obrađujem zemlju, da štavim kože... Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno...
I najgori posao... sve ti je bolje od toga! DROBAC: Mogo sam i da obrađujem zemlju, da štavim kože... Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno... Mogo sam kod Braće Pecovića da učim bravarski zanat...
DROBAC: Mogo sam i da obrađujem zemlju, da štavim kože... Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno... Mogo sam kod Braće Pecovića da učim bravarski zanat... Mogo sam da pečem lonce i testije, da pečem ljeb...
Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno... Mogo sam kod Braće Pecovića da učim bravarski zanat... Mogo sam da pečem lonce i testije, da pečem ljeb... SOFIJA: Pa zašto nisi? DROBAC: Mogo sam, ali malo je falilo...
Mogo sam da pečem lonce i testije, da pečem ljeb... SOFIJA: Pa zašto nisi? DROBAC: Mogo sam, ali malo je falilo... SOFIJA: Šta je to malo što ti je falilo?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I sad taj govor stoji bambadava tamo na stolu, a ja — nemam ni reči (Sine mu misao u glavu.) Boga mi, i to bi mogo... zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi? (Osluškuje.) Kanda se čuje larma? More, ovi odistinski idu!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
predveče, Polako, nogu pred nogu, Goveda silaze smerno Na reku, da piju vodu; Put koji vodi ka vodi Sreći bi nas mogo dovesti; Gazovi i pojila su Na glavnom pravcu povesti!
Zato tih dana krompir ne jedi, nego u šetnju ti ga izvedi, daleko od grada, u toploj njivi, zakopaj ga, da bi mogo da živi.
„Ako je šta mnogo, ovo je mnogo: Javna sramota i pokor javni!” O, kad bi imao čime i mogo Sve tri da ih sa zemljom sravni!
TRENUCI OČAJANjA Sunce greje oštro i strogo, Rasipa žar po vasioni; Pogleda deda, kud bi mogo Kako, i u šta, da se skloni. Tri starice, kao tri hidre Spopale su našeg Laokona!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Trojica iz svake muke izbavila; do volje dobavila, a dala nam ruku pomoći, pa nam ne mogo niko odmoći — Zdrav si, brate, koji si prema meni, a u zdravlje našeg domaćina, života i dobroga zdravlja!
Niti mogo dolje od Sane, niti gore od Strane, ni u zemlju od ploče, ni u nebo od drače, već se popeo na jedan veliki hrast pa ulomi
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
38. Zimi služi, a ljeti zube kesi. 39. Zoba grozd od mora do Dunava, nit' ga mogo pozobati, ni ga mogo pregoreti. 40. Iz mesa izišlo, a meso nije; mlogu štetu i asnu počinilo, a tome krivo nije. 41.
38. Zimi služi, a ljeti zube kesi. 39. Zoba grozd od mora do Dunava, nit' ga mogo pozobati, ni ga mogo pregoreti. 40. Iz mesa izišlo, a meso nije; mlogu štetu i asnu počinilo, a tome krivo nije. 41.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sedam džepova, to je čoveku taman! A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: Što da upropasti? PROSJAK: Da imam i osmi, ne bi mogo da trenem!
A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: Što da upropasti? PROSJAK: Da imam i osmi, ne bi mogo da trenem! Stalno bi smišljo čime ću da ga napunim! IKONIJA: Vidim ja da se tebi presipa!
Tu sam od skora. Bolje pričekajte gazdaricu, pa pitajte. Treba da rasklonim čaše. (Prilazi Miletu) Mogo bi nešto jedanput i da naručiš! STAVRA: Vidiš da je čovek zaspo! CMILjA: Šta on misli, da džabe sedi u suvom?
A izgleda mi da je iskren i otvoren. IKONIJA: Iskren i otvoren! CMILjA: Šta znaš, možda bi mogo neko da ga prevaspita, lepim, neko ko ima razumevanja?
Pojavljuje se Prosjak.) PROSJAK: Gde li ću samo noćas da se zavučem? Da nisu sklonili onu predikaonicu, mogo bi u njoj da prespavam... Ne znam šta je to s ovim narodom! Svi se deru kao čuvari u logoru.
MILE (prilazi Anđelku): Tis ovde novi? ANĐELKO: Pa šta ako sam novi? MILE: Ako ti treba neki poslić, mogo bi da ti se nađem... Možda na primer mestance u nekoj fabrici... ANĐELKO: u fabrici? Da mi i muda oćelave!
— jedva i sa štapom korakne... ISLEDNIK: Nije baš valjda jedva? Valjda bi mogo dizađe na razgovor? CMILjA: Za toliko će valjda moći, zvaću ga. Oćete nešto za piće?
A sad kažeš: vaška! Čudna stvar! Jeste se nešto možda pokarabasili? ANĐELKO: Pokarabasili? Lopuža! Glavu bi mogo da mu rascopam barapsku! ISLEDNIK: Pa i nađen je jutros u svojoj sobi. A i glava mu rascopana. Šta na to kažeš?
PROSJAK: Ovog pokojnika izlečio sam od guke! MANOJLO: A bez te guke nije mogo da dokaže da je nevin, i da nije ubica! Zato sada i jeste pokojnik! PROSJAK: A onaj s predikaonice...
Šantić, Aleksa - PESME
Kunem vam se, ludi, svijem na svijetu, Što je bistre rose na gorskom cvijetu, Niko ne bi mogo naći kapcu jednu Tako milu, sjajnu, i čistu i čednu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
krvi se ljucke napojismo, a moja se krila zakavasiše planu sunce iz neba vedroga, te se moja krila okoreše: ja ne mogo s kril'ma poletiti, a moje je društvo odletilo; ja ostado nasred polja ravna, te me gaze konji i junaci.
me u goru zelenu, pa me metnu na jalovu granu; iz nebesa sitan dažd udari, te se moja krila poopraše, i ja mogo s kril'ma poletiti, poletiti po gori zelenoj, sastado se s mojom družbinicom.
Moja snaša adamsko koleno, čekala ga za devet godina i desete za sedam meseci, danas mi se mlada preudaje; ja ne mogo od jada gledati, već pobego sadu vinogradu“.
hrana, saraniti m. sahraniti, i m. ih, bi m. bih, dođo m. dođoh, pogibo m. pogiboh, ostado m. ostadoh, mogo m. mogoh, pobego m. pobegoh, sastado m. sastadoh, nji m. njih, njiov m. njihov, samorana m, samohrana, snaa m.