Obradović, Dositej - BASNE
” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu. „Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.” Gnjev upodobljava čoveka
Bedno magare, preko mere natovareno, počne pod bremenom iznemogavati; moli konja da mu pomogne i ponese neku čast bremena, jer inače on je gotov izuahnuti.
Hristos, Spasitelj naš, nije mrzio ni na Judeje, ni na Samarjane, ni na Hananeje, ni na Rimljane; i kad se moli, ne moli se samo za apostole, no za sve, govoreći nebesnome o c u : „Za sve te molim, učini da svi poznadu tebe,
Hristos, Spasitelj naš, nije mrzio ni na Judeje, ni na Samarjane, ni na Hananeje, ni na Rimljane; i kad se moli, ne moli se samo za apostole, no za sve, govoreći nebesnome o c u : „Za sve te molim, učini da svi poznadu tebe, istinago boga
Pametan urani na delo svoje, moli se bogu, pak radi, putuje, trguje i pridomišljava se: a leniv leži i čeka da mu što sreća donese.
Našem arhimandritu hopovskom, Hadži-Zahariju, bolnu, dođe na posještenije starac Vuja iz Iriga, pak uza svaku reč: „Moli se bogu, gospodine”, dok se onom dosadi, pak onako bolestan stane vikati: „Ta prođi me se, starče Vujo, ako boga znaš!
Istrgne mačinu i reče joj: „Grila mi brže na sredu, jer ću te svu na parčeta!” Ka|že mu ova šta je sad Gril, moli ga da utiša svoju jarost, obeštavajući mu se da će dovesti Grila u prvo sostojanije samo ako on ushoće, ibo bez njegova
Opet drugoljubiva lasta, kad k jednim kad k drugim pticama leteći, moli ih i uvještava da jošte mlado i slabo konoplje, dok se nije osililo, počupaju.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — „Mi odosmo, aga, al̓ ćemo opet doći moliti da se smiluješ.” Zatim odu svi. Moj otac mislio je opet da ide da moli. No tek što je tako zabrinut došao u srpsku vojsku, a momak dođe i kaže: „Hajde, kneže, zove te aga”.
može na dobro izaći, ali sam se zarekao pred Turcima, i ne mogu lako odustati; no ti, kao što si započeo moliti, a ti moli; zato opet sastavi ovu ulemu, i dođite da me molite; ja ću se ljutiti i vikati na vas; naposletku ja ću vas kao preko
Eto ti nam sad veselja! Šta ćemo sad? Ko će da ide da moli onoga trgovca da sad trampimo? Sad je lakše nego kad je on hteo!
mu nešto pisar njegov, valjda je skrivio — on đipi, pak ti moga Stevu batinom, batinom; niko ne sme da se prikuči, da moli, a od njega se ne otima.
da zasad nemamo drugi̓ pisara, zato da odrede gde ima poviše u jednoj crkvi sveštenika po jednoga, da kod mađistarata moli se Bogu i da može štogod od mađistrata u Sovet otpisati i javiti; i da te ljude nameste u varoš, ako nije izgorela, ili
Karađorđe odma reče: „̓Ajde, momče, i moli Boga što si brat kneza Peje, koji mi je ušao u volju na Požarevcu, a mlad si i kažeš da ti se sama puška oborila, a ja
da bi malo umiriti se za vreme, jer su taka opstojatelstva, da mole knezovi beogradskog vladiku, da on piše i moli patrijarha, a patrijarh cara, da im za vreme oblakša.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok se čuše srećom i petli... Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu. Obazre se i reče: »Moli se bogu, Radane, što petao zapeva, a ti bi zaista upamtio mene. Nego svejedno tu je glava šećera!...« I nestade ga.
Izopačio se i ovaj svet. Niko ti tu ne poštuje starijega, ni činovnika, ni popa, nikoga... Niti se ko tu bogu moli, niti ide u crkvu... — Jes̓, bogme, gospodine, pravo kažeš! — graknu oni oko njega. — Eno, znam ja pre...
sažali što ne sviraju »Sećaš li se onog sata«; peti prišao pa ti podnosi pod nos čvarak ili ćevapčić sav uvaljan u so i moli te da samo »koštaš« za njegovu ljubav. Onamo se, opet, jedan Madžar pomamio po muzici, pa digao nogu i tuče štiklom u sto.
« — »Dođi sutra!« oseče se kapetan na nj. Iziđe siromah, žali mi se, ja sležem ramenima. Eto ti ga sutradan rano — moli opet. Opet kapetan odlaže: »Sutra!...« Ele tako ga odbija nekoliko puta. Čoveku pritužila nužda.
Čim ode čovek, ja glavu te u moju sobu... Dođe drugi da moli za nešto — tako prođe i on. Ele, svaki dan tek kupi po neko glavu šećera od mene.
Šta bude? Opštinski sud javi aktom sreskoj vlasti i moli je da se traži prasetu gosa. Sreska vlast potraži prvo po srezu, pa ako nigde nema, onda javi okružnom načelstvu i
Najposle, veli, zažmuri pa, šta bilo da bilo, kidiše i pusti zverku iz gvožđa. Ona mu, veli, progovori: »Moli se bogu što si me pustio, a ne bi ti na dobro bilo.« I nestade je.
A divlji čovek, bome, nije sitnica. Da ga ostavi kapetanu, kao što mu je naručio na polasku, ne može ni to, jer kmet moli da vlast što pre dođe: selo se uznemirilo, ne znadu ljudi šta će Zaista, velika nezgoda!
Svaki dan eto ti ga po nekoliko puta — traži nešto. Natuca pola engleski, pola nemački i umeša i po gdekoju srpsku; moli da mu se nešto potraži. Ostalo ga ni đavo ne bi razumeo. Činovnici već da iziđu iz kože, koliko im je dosadio!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Možeš ispred njega odneti sve kad se bogu moli, možeš mu kuću zapaliti, on glave ne okreće!... Nego, on nije bio samo pop.
Ali ja mislim: svaki čovjek ima svoju svetinju; i kao što nije lijepo smijati se čovjeku kad se Bogu moli, tako isto nije lijepo smijati se svetinji. Ja nemam ništa sem ovoga srpskoga imena — nemoj mi se njemu smijati!...
A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!... Jelo!... Rano!... I ona diže glavu... Ali je sledi pogled Jeličin. Ona zaćuta.
Ivan obori glavu. Videlo se na njemu kako se bori sam sa sobom. Ovamo ponos, onamo čovek koji mu je samo dobra činio, moli ga, i to ga moli za njegova sina. Svi su pogledali i očekivali reč Ivanovu, ali niko tako željno kao Lazar.
Videlo se na njemu kako se bori sam sa sobom. Ovamo ponos, onamo čovek koji mu je samo dobra činio, moli ga, i to ga moli za njegova sina. Svi su pogledali i očekivali reč Ivanovu, ali niko tako željno kao Lazar.
On stade moliti, preklinjati; molio je da ga puste makar toliko da Stanka moli za oproštaj... Priznao je svoju krivicu, priznavao je sve, sve, iako ga niko ni za šta nije pitao...
Ali na drugoj strani stojaše Ivan i Lazar... Ivana opkolio beo dim, a on moli i preklinje da mu da života, moli ga kao boga... A Lazaru klecaju kolena... lice bledi i modri, usne poplavile...
Ali na drugoj strani stojaše Ivan i Lazar... Ivana opkolio beo dim, a on moli i preklinje da mu da života, moli ga kao boga... A Lazaru klecaju kolena... lice bledi i modri, usne poplavile... — Ih — reče — ala je to gadno!
— upita nekim strašnim glasom. Jakov se diže na noge: — Stojane, brate! — reče on. — Sila boga ne moli!... Ti znaš da bih se ja borio do istrage, ali kad se nema su čim!... Bolje da odstupimo!... — Bolje!... Bolje!...
Dučić, Jovan - PESME
Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi, Vapije u nebo, i strada, i moli! I dok stidno oko u nebesa bludi, Čežnjom drhću prsa i udovi goli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Meni više ne trebaš; idi pa traži gde se može igrati krajcara!” Turio Proka ves na oči, plače kao kiša i moli. darnu to mog oca, baš videh, ali mislite da je popustio? — Bože sahrani!
U-pam-ti do-bro!” Ćuti ona, sirota, kao zalivena. Stegla srce, kopni iz dana u dan, a sve se moli bogu: „Bože, ti mene nemoj ostaviti!” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče.
A sad idi, molim te! — Neću ja tebe ostaviti dok sam živa! — Ali ja te molim, kao što se bog moli! — A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti bog pomogao, tako ti tvoga deteta, pusti me!
stade pred oltar pa poče govoriti; da je bog ostavio nedjelju i praznike za crkvu; da se u ostale dane čovjek radeći moli bogu; da se on za sve moli kad oni moraju raditi; da je bogomrsko ne raditi u petak, jer je to samo turski svetac, i
govoriti; da je bog ostavio nedjelju i praznike za crkvu; da se u ostale dane čovjek radeći moli bogu; da se on za sve moli kad oni moraju raditi; da je bogomrsko ne raditi u petak, jer je to samo turski svetac, i da će on svakoga izbrisati
Sjedi pop kraj postelje i ne odmiče se. Šapće samo molitve, a popadija slabo se i razbira. Ječi samo i moli se bogu da je primi. Šta da se radi? Ujedanput popadija se dohvati za pojas, pa vrisnu i sva pocrvenje.
Tu oni govoriše koje o čemu, a najviše o putu i o Mari. Mnogo pop savjetuje i moli kum-Ninka da pazi na ovo i na ono i da dobro upamti sve, pa da mu poslije priča kad se vrati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Po njega je dakle otrčala Erža. — Pozdravila vas je milostiva gospoja i moli vas, jedan nam pacov napravio veliku štetu po špajzu, izgriz’o milostivom gospodinu sve čizme, pa me poslala da vas
Pisac lepo sebi predstavlja sve to u pameti, ali mu je slabo pero, slab sav pisaći pribor da to verno nacrta; zato moli čitaoce nek se potrude pa neka to oni sami predstave sebi, jer je lakše sve to maštom predstaviti nego perom opisati.
»Nije«. — Ali mâmo... — Idi mi s očiju, sva si mi morasta! — Nemojte me, mamo, samo psovati — moli je Jula, pokri lice keceljom, i zaplaka se. — Lepo je mladić pita, a ona se ukipila k’o...
sas lađe »Maria-Anne« pa se lopta, pa svaki čas ispusti, k’o bajagi, loptu, a lopta se otkotrlja, a ona ga onda moli da joj donese, pa kad joj donese loptu, a ona mu zafaljuje, a sve prevrće s očima i stisne ga za ruku.
da nisu one njegove lepe iroške haljine, nego neka kao mantija, i neka kamilavka; a u njega neka duga brada pa se bogu moli.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nakupovao simite, penjerlije iz furundžinica. Poređao po grobu. I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe više taj plač, cvilenje.
A počela opet i da se opija. Ode tako, zaređa po kućama i počne da prosi, moli, ne za sebe, već tobož za njega, Taju. I laže: kako se on razboleo, pa leži bolestan. A i ne jede...
Ali, niko ne bi od njega uzimao. Svaki zna da je on za sebe to jedva naprosio. A on jednako nudi, plače i moli prolaznike: — Za njinu dušicu, za njinu dušicu uzmite... Ni popa ne sme da zove.
— I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže. — ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga. — Sneg je, mećava, sinko... — Odvraća ga ona i skida sa sebe šamiju, ogrtač.
No tada bi obično po neki star, duševan Turčin izašao i počeo uplašeno da ih utišava, moli: — Ne bre, deca, ne bre, sinovi, ne tako! I za vas i za nas nije to dobro...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Voleo bi se onako s njom razgovarati. Sreća što je frajla skoro dovršila, jer je već Ljuba hteo da moli da dalje ne svira. — No, kako vam se to dopadalo? — Malo bolje nego pređašnje, al’ opet ne sasvim.
Marko tek što izreče, a korbačem preko berberinova fraka prevuče jedanput, dvaput. Berberin moli, no pardona nema. Marko dalje šiba. Sad se i berberin razjari i, u pravednoj odbrani, dočepa se korbačića.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa sve to po nekoliko puta pročitava Hristić, Dok mu ruke drhte, a sav se okamenio i pomodrio i moli sve one u sobi da izađu, jer ima da piše neki važan zvaničan odgovor, a već jasno oseća ono isto trnje u grudima i one
Nit' živi jadno, nit' mre. Sad zapomaže i moli za oproštaj: ne žali, veli, pare, ako Boga znaš, idi kod sviju lekara.
Pre svega moli je da ga ne prekida, a posle neka govori i on će mirno slušati Mislio je da celu stvar ostavi za docnije, ali oseća da
Boga mi je rob od glave do pete. „Vlast, veli, počituj, svaku bez razlike, a ako i đavola moraš moliti moli ga, klekni na kolena ništa ne misli, moli ga, razumeš.
„Vlast, veli, počituj, svaku bez razlike, a ako i đavola moraš moliti moli ga, klekni na kolena ništa ne misli, moli ga, razumeš.“ I zaista klanja se on pred svakom vlašću, a ja gledam i mislim: Boga mi moga, ovo je neki nečastivi.
Tako je Jurišićev komandir odgovorio ocu njegovom istoga dana kad je primio pismo u kome ga ovaj moli za nekoliko reči o sinu.
Afrika
Potpun mrak. Tu je i momak koji sprema moju kabinu. Moli me za dozvolu da baci crnca u vodu. Umirujem ga, jer u ovome slučaju to bi značilo baciti ga ajkulama.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Valjda nije imao za šta da kupi? JANjA: O, hondrokefalos! More, slavno grečesko car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje čelo, filosof neći: car go moli, filosof neći. E, de, de!
More, slavno grečesko car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje čelo, filosof neći: car go moli, filosof neći. E, de, de! (Gumari, što nisi uzio tako lepo novac, pa da daš mene, da pravimo lepa špekulacija).
Ja sum čoveku star! KATICA: Ali, gospodin Mišić! JANjA: Katico, moli gospodin notariusa, on ti milui, moli go da mi oprosti! KATICA: Ta, zaboga, on nije pravio banke!
Ja sum čoveku star! KATICA: Ali, gospodin Mišić! JANjA: Katico, moli gospodin notariusa, on ti milui, moli go da mi oprosti! KATICA: Ta, zaboga, on nije pravio banke! JANjA: Nisum, tako mi moja trgovina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Felonija nije dokazana. Bekstvo Isakoviča je enigma. Odbrana moli za dozvolu traženja odlaganja smrtne kazne. Tercini je, u svojoj nesreći, tu milost zaslužio.
Jedino ga moli da mu šizmatičkog popa ne dovodi u kuću. To nije dozvolio, ni kad je ćerku udavao. A Pavlu do tog nije bilo ni stalo.
Počeo je, zatim, opet, da moli, da se njemu dozvoli da odustane i prekine igru. Činilo mu se da će gospoža Evdokija pasti i da je prebledela,
Vide sebe i u poseti kod svoga dede. Idući njegovom selu, nekim šumskim putem, onako mali, bio se zamorio i poče da moli majku, da sisa. Običaj je bio, u to vreme, da se deca doje, dugo.
On će i dalje izveštavati o tim Črnogorcima i tom oficiru, šta bude bilo, moli samo da mu se, ugovorenim putem, dostave, što pre, pare, koje mu nisu isplaćene.
i tom oficiru, šta bude bilo, moli samo da mu se, ugovorenim putem, dostave, što pre, pare, koje mu nisu isplaćene. Moli njihove ekselencije, poradi te male bagatele novaca, zašto mu je, sada, od potrebe (upotrebio je reč „Notdürftigkeit“ i
Vladika Sava išao je da moli novaca, za crkvu. Vasilije će raditi na tome da izazove, na celoj teritoriji Turske, pobunu, gnädigster Graf!
Ako izostane, ona će da poludi. Ljubavi joj, kaže, treba. Na Božiča više ne treba misliti! Ona će za Božiča ići da moli, i đenerala Montenuovo, i gospožu Montenuovo. Učiniće sve moguće da muža iz zatvora oslobodi.
Uzviknu samo, ljutito, da je sramota, što je došla, u traktir, da je koješta to, što o materi svojoj brblja, a da je moli da, što pre, ode. Treba, kaže, što pre da iz njegove sobe iziđe.
je njeno lepo lice i njene tamne oči i suzu njenu, krupnu, na njenoj trepavici – video i njen pogled, koji pita, čeka, moli, a nije znao šta da kaže.
Uze joj ga, kaže, rođena mati. Htela je, kaže, da ga moli da je kod sebe zadrži, jer se boji da, posle ovog što je doživela u Engelu, ode kući.
Ko god se milo moli imaće osećaj Božije prisutnosti. Isakovič onda reče da ima svoju slavu, Svetog Stefana Dečanskog, Svetog Mratu, ali da
Teodosije - ŽITIJA
Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt zaslužuje — i pokaza na jednoga — od vas došao da moli milostinju, i milosti nju kao ništa prezrevši, i od oca sina ugrabivši pobegao, a oca i mater u samrtni plač i nas u
Molili su ga da se moli za njih: „Dom naš je u tvojim rukama, duše naše i mi svi smo“, kažu, „u tvojoj volji.“ Jer njegove dobrodetelji i
A car videvši ga kako se snebiva kada što moli, ohrabri ga da smelo čini, i reče: — Sve što hoćeš da moliš, unapred sam rekao, usrdno daću vašoj svetosti.
Simeonu ocu njegovu car posla s njim, i carsko pismo, mnoge mu pohvale zbog odricanja od sveta pletući i moleći ga da se moli za njega. I tako završi pismo.
Molimo tvoju prepodobnost da se moli za nas Gospodu molitvama svojim. A došavši prepodobni od cara u manastir prečiste Bogorodice Evergetide, zlato koje
od svemogućeg Boga, govoreći: „Svedržitelju, predobri Gospode, usliši slugu tvojega koji ti se svagda i opet sada moli.
Da, Gospode Bože moj, ka tebi ranim, i iz dubine duše zovem: Usliši me, slugu svojega, koji te moli, i ne posrami me u čekanju mojem.
i sada još više duhom poslušaš, i pošto se s Bogom čedo tvoje uzdah u tebe, da se ne posramim, da se ne lišim nade. Moli se za nas Gospodu, oče, u svojim svetim molitvama!
mira, govoreći: — Tvojim svetim molitvama od oca našega, i više — od Boga darovano nam, primi ovo od nas kao svoje, i moli se za nas Gospodu!
izvesti patrijarha o molbi svetoga, rekavši da drugoga neće udostojiti da uziđe ka takvom činu, samo njega samoga koji moli. Patrijarh čuvši za carevu volju o svetome, veoma se obradova, jer ga i on mnogo ljubljaše, i brzo dođe do cara.
I moli se za nas! Ovako se, dakle, udostoji sveti otac naš božastvene vlasti učenja, vezivanja i drešenja, apostolskoga dostojan
otačastva imaš dugo da putuješ, i pošto obično uvek daješ potrebnicima, uzmi, dakle, i ovo i razdeli kako hoćeš, a moli se i za nas grešne. I tako blagoslovivši cara, rastadoše se ljubazno u Gospodu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Slava je, pre svega, svetkovina u spomen predaka: počinje verskim obredom u kome se sveštenik moli za duše predaka. To je prekada. Najveća je briga jedne porodice da ima naslednika koji će naslediti i održavati slavu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
da ne idu na tanak led za nekim kockarom i najzad oglas jednog domaćina koji javlja da je u krčmi izgubio dobar glas i moli svakoga ko o njemu nešto zna da mu odmah javi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tako posle tog žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri, pa je on moli da decu ne plaši što ide na daleki put, da im kaže da će se skoro vratiti.
Šamiku je, opet, mati počela maziti. Išla je kod učitelja da ga moli da Šamiku nikad ne udari, da ga jako ne ukorava ako ne zna lekciju, nego sve lepim. No gde je tu granice?
prinuđen bio, zahvali se gospodaru Sofri što mu je očistio čardu od tako opasnih lopova, i samo ta još za nešto moli. — Gospodaru, ne mogu vam dovoljno zahvaliti što ste mi te ljude s vrata skinuli.
Gospodar Sofra kaže da će na kolima spavati; mora kola čuvati. Sad ga opet zaokupi armicijaš, moli ga, moli ga i Čamča, te jedva ga preklone. Noć lepa, vedro nebo, kočijaši sve čuvaju, a ima štale za konje.
Gospodar Sofra kaže da će na kolima spavati; mora kola čuvati. Sad ga opet zaokupi armicijaš, moli ga, moli ga i Čamča, te jedva ga preklone. Noć lepa, vedro nebo, kočijaši sve čuvaju, a ima štale za konje.
Razumeli se. Već je sve za put spremno. Armicijaš sad izvadi butelju likera i moli ih da oni opet od njega prime. Otvori i nazdravi im. Popiju, oproste se i izljube s armicijašem i odu. IX Putuju dalje.
Tu posle jednako se o trgovini razgovaraju. Tako više puta ga na ručak zvao. Profit moli za dozvolu da može svecem i nedeljom posle ručka porodici posete, „vizite” činiti. Gospodar Sofra dopusti.
Gospodar Sofra dopusti. Kako ne, kad tako otvoreno moli! Profit, jedne nedelje tako na ručak pozvat, posle ručka za stolom duže sedi, gospodar Sofra ga zadržava.
Ostavio je posle sebe lep spomen. Pred nogama mu cveće cvalo, gleda u njega, moli, da ga uzabere, a on — ne zna da cveće za rosom čezne, ne uzabra ga, no okrenu se i ode. Cveće je posle uvelo.
Znaš da je štatarijum? Bećar prizna da je kraden konj; daje konja, samo moli da ga ne vežu, da ga puste slobodno. Latov gleda na Peru, vešto namigne, već su se razumeli.
Pa zbog tih njegovih konjušarija i fantazija Šamika neće ni da ga gleda; kad mu ga ko spomene, moli da se mane razgovora o njemu. No i Pera nije za njega mario.
Tu ću imati hasne, jer će se nadmetati. — Hajd’, Sofro, da pomognemo Čamči. Gospodar Sofra misli se. — Moli gospodara Polačeka. Ako on pođe, onda ću i ja. — Molim, gospodar Polaček, učinite mi tu ljubav.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Navikao da se oko njega kupi svet, pa da moli i prosjači, on je i sad puštao da mu prilaze ruci, pa je mirno trpeo i one koji su trčali uz kola, pa čak i one koji
uostalom mitropolitu već više dana zlo na očima, tako da leži u mračnoj ćeliji prostrt, pokrivenih očnih kapaka, pa se moli Bogu, te ni s kim i ne govori.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovu cijev začepi hljebom sa obje strane. Uveče kad leže spavati, neka se moli Bogu, a najposlje neka reče: ’O ti, malo pauče!
dobila, pokazati na telu deteta kao belega, a može se, kako se negde veruje, dete roditi s rukicom u položaju kao da moli.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Šta to radiš? — pita. – Igram se klisa! — kažem. – Daj da udarim jednom! — moli Rale, ozbiljan čovek, sudija, i opali svom snagom klis, pa ga još jedanput zahvati onako u letu sa strane,
— kaže sigurna dama, pa plaća i odlazi prema autodromu da pronađe kćer. – Još samo jedan krug, Mamice... moli mazno devojčica. — Još samo jedan! – Neverovatno! Koliko ta može da popije!
jednoga dana, kada nije znao kud pre da se okrene od posla u kancelariji, neki prijatelj mu je poslao jednu devojku da moli za zaposlenje. »Samo mi je još ona danas trebala!« pomislio je, pre no što je ušla i stidljivo sela na ivicu fotelje.
Matavulj, Simo - USKOK
Tada zagrajaše što koje: — E, ne valja tako, Dragiću! To nije lijepo! Kad đedo moli da se pomirite, a ti okrećeš glavu! Još ti dariva jabuku! A-nu, đedo, daj meni, ja ću te celiti!
Ali mladićak zapita: — A šta radi, striko? — Metaniše, sinko, i bogu se moli po svu noć! Danas je jednoničio! Ništa u svoja usta uzeo nije, nâko u mrak zdjelicu čaja. — A što je to čaj, striko?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: E, Srbin je lud od postanka. ŠERBULIĆ: Savetuj ti njega, uči ti njega, moli ga, kumi ga, on ostade pri svom. Miloš Obilić ne mari da propadne carstvo, samo da istera inat.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali kada piše za narod, naročito kada sastavlja besede, on se služi čistim i lepim narodnim jezikom. Kada se bogu moli, veli on na jednom mestu, valja pisati »po knjižnomu«; kada se obraća narodu, onda »po prostomu«.
U predgovoru drugog izdanja Srpskih narodnih prpovijedaka, 1853, on moli svoje skupljače da ništa ne izostavljaju, no da ostave onako kako su čuli od naroda, »pa gdje bude potrebno da se koja
Milićević, Vuk - Bespuće
upita. Milan ga prekide, bojeći se da on ne nastavi svoja pitanja. — Nemoj, reče i pruži ruku, kao da moli ili kao da se brani. — Nemoj da me koriš. Ja znam što ti hoćeš da kažeš.
Oprosti što sam ti govorio o stvarima koje ne voliš. Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli. Gavre Đaković ćutaše. On htjede još nešto da mu kaže, tražeći samo u sebi blaže riječi.
Sremac, Stevan - PROZA
A, bolan, kolika je bila; video se mozak... a sad se ne vidi. — Zaboga, Jovo — moli ga domaćica — ti, kako si počeo, još ćeš nam i gosta oterati. — Ka - - jô! Levo krug marš! — prodera se Jova.
Radičević, Branko - PESME
onu, onaj danak beli, U divnome tako razgovoru Do po noći često smo proveli, Onda domu svaki, i ja svome, Još se moli Bogu istinome Da što pređe ode noćna tama, Da što pre se posastanem s vama, Braćo mila, tako s' moli tada, Al' bi
svome, Još se moli Bogu istinome Da što pređe ode noćna tama, Da što pre se posastanem s vama, Braćo mila, tako s' moli tada, Al' bi teo ja drukčije sada, Sada meni bilo bi milije Da se danak ukaže docnije, Da sa vama mogu duže biti,
I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je volja, Al' ga uzmi sa krvava polja, Samo doma, jao, ne umori!
on čuva stražu od Turaka, I davno je kako tamo krenu, Njemu Rade ide na izmenu, Radivoja pobro Gojko prati, Pa ga moli i ovako brati: „Hajde, brate, hajde, Radivoje, Da ti zlato ja pokažem svoje.
— oh da j' mrtva veće — I ka njojzi brzo se okreće, I vidi je e zemlji kleknula, Pa ka nebu ruke podignula, Bogu s' moli, grozne suze lije — Oh on znade e to za njeg' nije.
Putnik svira jasno, tio, Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce živo; Spusti sude na poljanu, Glenu nebu, pa uzdanu.
5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći, zna zanago. 6.
“ I tu beše ljuta muka; Al' ja plači, moli, goni, Te s' najposle stara skloni. 64. I sama se amo krenu, I nađe mi majstoricu Jednu veštu i poštenu, Baš kâ
Majka osta puna jada, Pred majku se božju daje. Na kolena pred nju pada, Za svoje je moli dete, Da ga glene milostivo, Da mu svoje ruke svete Na srdašce metne živo, Od neznana spase jada, Sa kojega tako
Te pred Boga ode mlada, Na kolena pred njeg' pada, I otvara srce živo I moli se žalostivo: Da to oko svoje blago Na njezino baci drago, Da ne pati tako, jao, — Da l' je Višnji uslišao?
Ona s' nije utopila, Nije, nije, eto, oma“ — Tu pred njega pade moma, Za kolena njega vati: „Ajde, ajde“, moli, brati: „Ajde, ajde, tako t' Boga!“ „Ta šta ti je? Prođ' se toga! Ta i ti ćeš tuna biti, Igraćeš se, veseliti.
„O, zlato, sunce, brže! Pa s' pred njega mlada vrže, Moli, rida, kr'a ruke, Ma uzalud sve nje muke. Stoji Uroš, bliže cika, Bliže ide bojna vika, Dim puščani već oseća,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
po selu onu neslanu priču kako je brat Rade fantazirao, pa se kod mlina, sve nasjedećke, pribogu kao Turčin, povazdan moli bogu i metaniše. — Rđak jedan — korio ga je djed izbolovanim glasom — šta on zna šta je svoja muka.
— Moraš, prosto-naprosto, pustiti da se rana sama smiri i zacijeli. — Rana! Kakva sad rana, ko se bogu moli?! — vrišti djed u sebi, a već vidi svoje presvete vile kako sijevaju kao bič svetog Ilije.
— Hajde, Pane, jabuko moja, priznaj već jednom, nemoj patiti i nas i sebe — lijepo ga moli sekretar štaba bataljona, Rade Čuvida, bivši opštinski činovnik, ali oznojeni Pantelija samo iskosa zriki u sirov
— U pjesnike! — graknu Džakan. — To je nekad bila tvoja zanimacija. Moli ti boga da ja ne dunem u četnike, u bandu. — Eno ga sad!
— A živa li je stara? — Eh, grešna moja starica, gurale je ustaše u kuću da je živu zapale, a ona se otima i moli: mene vi tamo, kaže, u štalicu, gdje je ležala moja Mrkulja.
Popadalo to s nogu, ostaje uz put, a tek ovdje — oslobodi, bože! Zovi ga, moli, ubij — od vatre neće. Poneko, opet, vidiš da je krenulo, kad ovamo, začas ti šmugne iza ovoga žbunja, prikrije se, pa
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Mama, pa šta sad da radim? Kako to da joj uredim? MAJKA PINTOROVIĆA: Kako znaš! Preti, moli, ucenjuj, plaćaj, nagovaraj, laži, radi šta hoćeš, ali uredi da se oprosti s detetom! Obraz nam je u njenim rukama...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I, da to ne bi izgledalo kao poklon, ona tiho i gledajući ponizno u mater, moli je: — Eve, ’adžike, da vidiš... Ja ga istina... ali ti znaš bole. Obiđi da vidiš!
— Ako nisam bila kuma i starojkovica, a drugo sve znam. Ali, što ja... Eto, plače, moli: „Majke, zbori ona, nemoj slatka majke. Zar sam ti toliko nakrivela, te to hoćeš...
Otpoče da lupa na kuhinjska vrata. Ti si se skamenila, mati mene gleda i kao da me pogledom moli: da se ne ljutim na tebe, što nas on uznemirava. On gurnu silno vrata i uđe.
— reče mu mati malo blaže, ali to tako, kao da ima jedino meni da zahvali, što ga i sad kao i uvek ne grdi, već moli. — A? — promuca on. — Idem ’adžike! — reče naglo i htede da uzme dete. Saže se ali se povađaše.
Čekala da je ja prvi oslovim, makar i najgrublje, a ona će već odmah da mi popusti, moli me, nasmeje se, i tako da se izmirimo. Ali ja ćutim. Okrenuo sam se koso i prstom šaram po zidu.
Čiča Toma jednako zove tetku, svoju sestru, da mu sedi do kolena, nazdravi mu i zapeva... Tetku stid. Moli druge gošće da je koja odmeni. Aja! — Nije dan, neće. A ona se snebiva.
Kaluđer se kune, moli je: Nesam, Stano, živa bila! Ako sam zel srma-kolan, Kato kolan da se vijem, Oko tvoja snaga!...
Smetala mu je mati, koja je ispred njega sedela do nogu njegovih. — Nano, trgni se! — poče da je moli Mita i još više da diže, izvija glavom. — Zašto, sinko? — uplašeno i uvređeno poče da mu se odupire ona.
Žene, plačući, teše je, dižu i unose u onu drugu sobu. A ona, osvešćujući se od tog pada, počne da im se odupire, moli ih: „da je puste, samo još da mu pod glavom jastuk podmetne; meko da mu je...“ i opet se onesvešćuje, opet pada.
Zato ona plačući poče da nariče o nekoj svojoj sestri, koja je bila odavno umrla, a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome svetu nađe, on, kao stariji, zet joj, da je čuva, štiti i da oni tamo oboje i za
Ne znajući šta da radi, čisto plačući, svratila je komšikama i počela njih da moli, — preklinje, da one idu Anici i pitaju je zašto neće za Itu.
Kostić, Laza - PESME
sama, ogromnim granjem u nebo niče, kô preklinjući svet-mučeniče dižu mu s' ruke, ogranci goli, rekô bi višnjeg preklinje, moli, il' vetar samo suhim granjem ječi, jaukom dugim kô da zbori reči: bože večnosti, bože trenutka!
mu modar plamen liže, žestokim plamom kandilo pali što su ga oci pred ikonu dali, kandilo sveto plamenom pali, da boga moli, da boga hvali!
” — Tako se moli duša sirote, sklope se vrata, kaluđer ode. III Kaluđer crni ozbiljnim krokom zamišljen se penje uz trošno stepenje, ponizn
Al' osim zdravlja tvoga i sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli oče, oče dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv
Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!” Tako se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi, brojanice niže, kô da reči broji, da l' suviše reče ko da se boji.
Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a nevesta moli, kune, iz očiju bol isceda. Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu mušku obećava milos' žena.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelja, pa mu progovori: — Moli se bogu što sam zaspala, a da sam budna bila ne bi ti dobio ni tih opanaka.
Kad je u magazu došao, hadžija ga zapita: — Šta ćeš? On mu onda odgovori da ga moli neka mu ovih sto dukata na sačuvanje kod sebe ostavi, dok kući pođe, „koje sam — veli — sa teškom mukom zaslužio, pa
Tada onaj car napiše knjigu svome komšiji, i moli ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati štogođ
Kmet natrča ispred džamije, i kad je vidio da dosta Turaka klanja u džamiji i pred džamijom moli se bogu, pomisli ako uteče u munaru da mu već Turci neće ništa moći učiniti, pa pobjegne u munaru kuda i hodža izlazi,
jednom ljeti velika suša, koliko ikad, te jedan dan po leturđiji zaustavi se sve selo pred crkvom da nagnaju popa da se moli bogu za kišu, i ako ga ne umoli, da će drugoga dobavit' popa, kojega će bog poslušat'.
Otvaraj knjigu iz koje se bog moli za kišu, i ako nam kiša ne pane oni isti dan, nećeš našijeh proskurica bëli jesti, ni ikakva bira imati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zato su ga i prozvali deda „srdilo, burilo“. Kad je god praznik, on neće da ruča; zovi ga, moli ga, udri ga; on ćuti. Mati pokojna imala je dosta nevolje s njime, ali subordinacije nikako.
“ DOKTOR: Nema od toga ništa. ŠALjIVAC: A zašto ne bi čoveku pomogli kad vas tako lepo moli? DOKTOR: Nikako, neka se uzme svaki u pamet.
Ne u magarca, nego u zmaja i u aždaju pretvoriće te, samo ako oće. Moli se bogu, da ne padneš u njegove ruke, jer možeš od mene zaključiti, šta skot strada.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) POZORIJE 6. (Soba kod Srete.) SULTANA (u postelji spava) SRETA (dobro nakvašen, stupi) SRETA: Moli se ti Bogu što ja moram čizme da svršim, a vidli bi mi ko bi pre pod astal pao.
(Preti joj pesnicom). Kurjačko seme, ja ti moram to ludilo isterati iz glave, makar ti crkla. Taki moli za oproštenje! SULTANA: Ah, ovo je veliko iskušenije. (Klekne.) SRETA: Digni ruke. Tako, sad govori: slatki Sreto.
Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti. Dok i njega u budžaku nevolja ne smuti. On je moli, ona praska, sudove razbija, Čaše lete od straote, sva se kuća nija.
Lalić, Ivan V. - PISMO
mora, nado, I pri tvome svetlu Sabiram račune — Godine sve kraće, Daljine sve bliže, A sve skuplje reči: Zvezdo, moli za nas. (5.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ — a ovamo, kao, fol, osuđuje i u istom pismu moli da još malčice ostane dok mu deca ne posvršavaju tamošnje škole, a u Švedskoj — zna se, Stokholm je radosno dočekao
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Krune se kraste - padaju zubi.) Otroče miju monasi vrači. Damjane sveti, cjelbu prozrači! Iguman Jefrem usrdno moli: „Pomozi, Jaki, ubrani, skloni! Raduj nas, Blagi, i osokoli! Žeravu sruči u sluh sotoni.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Ostani, kume“ — lija sve guče, moli ga, zove, za ruku vuče. Al jež, tvrdoglav, osta pri svom. „Draži je meni moj skromni dom!
Jedina mana — priznajem grešan — mnogo sam ješan! POZIV Rođena kuco, vrati se kući, neću te više, nikada tući! Moli te, kumi, tužnoga lika Vrebalov Ika iz Erdevika.
Za ovo moli profesor dobri, Popović Ruška, pošta Beograd, Četvrta muška. PRODAJA U tihom kutu, Berek-
Sastanak u pet sati MEDIN OGLAS Mrkonjić Medo iz Gluve Dolje, zverka mekane duše, moli pčelara za nauk mudri kako se pčele guše. Savet se hitno prima pre nego dođe zima.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak — Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O, čuvaj, Bože, anđela mog!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
udar po čitavoj krajini prvo jedan pa drugi i mrtvi se jave na vest bodru velika je tradicija vampira jedan moli ubrus da obriše lice od korenja od kiše što se sliva od smole sa borja sve će on da hvali samo mu ubrus nismo dali uoči
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pa se okrete nama i utučenim glasom reče: Dobro... kad je taka i taka stvar... sila boga ne moli. — On se okrete svojim vojnicima: — Narode... okreći nazad!
U stanici se opet zaustavi jedan voz dolazeći sa juga i narod pokulja iz vagona. Komandant objašnjava i moli da se sklone, a on će objaviti polazak.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sa nekim učtivim, finim smešenjem prilazi on stolu, pruža ruku, izvinjava se, moli za dopuštenje da posedi malo u školi... milo mu posmatrati ovaj zanimljivi rad.
— Ostavite ga, molim vas, reče Ljubica, koja se veoma uzbudi od starčeva plača. — Dobro, kad gospođica za tebe moli, odgovori pisar, pa stade nuditi nove prijatelje jelom i pićem.
I ona je dobila od njega pisma, u kojima moli za pomoć, jer nema šta jesti, ali je opet živo interesovao očev govor o tome, kao da je to sve novo za nju.
uzviknem mu ja, a Ljubica drhće, drhće... pa mi priđe i moli da je izvedem iz škole, a ja se tek onda naljutim, pa skočim onome na leđa...
Tamo će, boj se, i noćiti... Ja kako, bratiću!... A ti opet idi te praštaj i moli. Ej što nisam ja mlađi, pa da vidiš čuda!... Sve bi je ’vako pesnicom, pa za vrat... — Kud je otišla?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ SPASOVSKE PESME 32. Rano rani đevojčica Na veseli Spasov danak; Nešto pred njom rosu trese, Boga moli đevojčica: “Daj, mi, Bože, da ja vidim Svako zv’jere s očicama, Razma zmaja planinskoga!
I šenicu ozimicu, Oj dodo, oj dodo Le! I dva pera kukuruza, Oj dodo, oj dodo le! 48. Naša doda Boga moli, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da pokisnu svi orači, Oj dodo, oj dodo le!
Za ran’, kume, za ran’, stari svate; Moli vam se ženikova majka, Za rana joj snau dovedite, Da donese sunca u nedrima, U rukav’ma sjajne mesečine. 58.
Ma te moli kukavica: Ah! nemoj je bandunati A za ljubav, što imaste, Ni đečicu ludu tvoju, Koji su te tatom zvali; Ali ima
266. Dobro mi je i boljem se nadam, U čem’ idem u tome i spavam. 267. Boga moli moja mila dika Da se oblak na mesec navuče, Da se luče kroz pendžer provuče.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Molio je svoju ženu, Bečliku, da moli jednu princezu Vindišgrec. A moja ujna, Bečlika, setila se sestričine moje matere, koja je, zaista, bila kaluđerica u
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
„Eto!“ — mislio je đavo — „ovaj moli Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto desi kakvo
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— primetih. — Moralo se, gospodine, već jedared početi starati o blagostanju narodnom. Momak plače da ga primim opet, moli, a nije grešnik ni rđav, ali što ne ide, ne ide; jer to zahtevaju interesi naše mile otadžbine.
” Na poleđini previjenog akta stoji: „Ministarstvo prosvete, P. N. 5860. 1. II 891. Direktor Gimnazije .....ske moli da se tamošnjoj gimnaziji izda plata za tri meseca.” Ispod toga drugim rukopisom referat: „Stil nepravilan.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Iđaše pognute glave i nevesela lica. Najedared sinu mu u glavi: to je ono! Počinje se... Zato li on ne može da se moli Bogu... Vidiš predskazivalo mu se! A ko bi mislio da će zlo sa te strane da dođe? No, još je dobro.
Čiča Pera ostavi stvari pod jednu kruščicu, ispravi se i skide kapu, pa uze opet da se moli Bogu. I tada, kad se beše za časak odvojio od grešne zemlje i uzneo se mislima u nebesne visine, i tada mu iz očiju
A pop Jovica me, u ovakvom slučaju, moli i da pročitam slovo narodu. Veli obnevideo je... Posle on uzme besedu od mene i svojom rukom ispiše u vrhu : »Sočinio
Dođe meni pa me moli i kumi za vašu Kaju, ona mu je — veli — jednako u pameti, on zna da ona nema para, niti on to traži, njemu treba samo
mogla i dalje slušati da joj č’a Gliša čita lekciju, već se i ona pridiže i otpoče iznajpre govoriti tiho čisto kao da moli, no posle sve više u vatru dolažaše, stade razlagati kako to opet nije ništa a kako će Kaja tek na Cveti napuniti
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Natežući čita.) „Gospodin Sekulić, pisar, moli dve banke zajma, vratiće sutra”. (Sam sebi.) Svi oni sutra vraćaju, nego... (Razmišlja.) Može mi on sad i zatrebati.
Ma'ni se... (Pljuje ga.) P... pp... p... p... p... da mi te ne ureknu! SPIRA: E, Mico, ti opet tražiš? Moli se bogu što je tuđa kuća i što nije red... SPIRINICA: A ti pa našao tuđu kuću da se rebriš. Suklato!
JEVREM: E, vidi ga, molim te, on otišao od mene pa pravo tebi. SEKULIĆ: Ne znam odakle je otišao, samo čovek moli i preklinje. E, 'ajd u zdravlje, gazda-Jevreme! JEVREM: Pa, dobro, kud ćeš ti? SEKULIĆ: Idem da gledam svoj posao!
Neću više ni da mi ga pominješ, razumeš li? Moli boga što je već zatvorena kapija pa mi je tamo pamet. (Pavki i Spirinici.) Vodite je, vodite odavde.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« GLAVA DVANAESTA Pisac moli one čitaoce koji se ne bave politikom i ne čitaju dopise, da preskoče ovu glavu, jer je punija dopisa nego glava Srete
Sreta ih umiruje i veli im da se bar na današnji dan ne svađaju, nego neka stišaju strasti na ovaj dan opšte radosti. Moli za tišinu i čita dalje: »Iz Rio Žaneira javlja 4.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Vređaš se? Pa i hoću, da te vređa! Dođe čas da se za milost moli! Znao si da nam okreneš leđa, A sad ćutiš, pokunjen ko đak u školi...” „Kukavni, bedni anarhisto!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
I trebujem vasi pomošti tvoje, temže molim se moli se ka opštemu Vladice o vazljubljenih ti čedeh i o vaseh iže sa ljuboviju i veroju služeštih im.
I svima nam je potrebna pomoć tvoja, te se molimo moli se zajedničkom Vladiki za voljena ti čeda i za sve koji im sa ljubavlju I verom služe.
Prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna vera hrišćanske neoskudno stoji u
Prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna vera hrišćanske neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti
u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna vera hrišćanske neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku, za nevidljive i vidljive neprijatelje, jer ako
Prokopija i četrdeset sevastijskih mučenika ne ostavi, u čijem mučeništvu vojuju čeda tvoja voljena, knez Stefan i Vuk, moli da im se poda od Boga pomoć, dođi, dakle, u pomoć našu, ma gde da si.
Rakić, Milan - PESME
O, kako ti se slatko smejem sada! Udri, i muči, i priteži jače, Al̓ znaj da neće preći moje usne Nijedna rečca što moli il̓ plače, Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al' Limova. IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO NEKA POJU
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I to morao kao toliko da ih moli dok su mu oni dopustili da tu podigne neke svoje magaze. Dakle, ta već očigledna sirotinja nije toliko plašila mater
Nikako neće da sedne na jastuke, da ih ne bi uprljao, već traži stolicu a svaki čas se okreće ocu i moli: — Ama, Mito, da idem ja, da ne dosađujem. Ali mati ne da gostu ni da progovori.
Kroz plač, poče Sofku da moli da joj ne prilazi, ne pita je, i raspituje se: — Idi, idi čedo! Oh, zar ne znaš šta je. To je. Sudbina zar?
Ruka mu vrela utonu u njeno meko i oblo rame. I gušeći se poče da je moli: — Kaži, kaži... Nije istina, nije istina da zaista, istinski, ti voliš sve nas.
E, ali ja, Arsa, ništa ne znam! Arsa lud, Arsa pust!... Kad govori Arsa, kad moli da ide i onom psu otkine glavče kao vrapcu, onda: „Nemoj, Arso, sedi kod kuće, Arso“...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Daj meni sreću, a znanje komu ti drago. — Daj mi sreću, pak me baci u vreću. — Srednja je sreća najbolja. — Sreću moli da te isprati, a nek’ te ne pričeka. — Srećan je koga tuđa nesreća uči pameti.
— Boga ne gnevi, vraga ne draži. — Vrag bi i glavu skinuo, ali bog ni dlake ne da. — Bogu se moli, ali ni đavola ne srdi. — Užeži bogu svjećicu da ti pomože, a vragu da ti ne na’udi.
— Užeži bogu svjećicu da ti pomože, a vragu da ti ne na’udi. — Kad vrag boga moli, privarit’ misli. — Koga bog čuva, onoga puška ne bije. — I Bog se sedmi dan odmara. — Bog dao, bog i uzeo.
9. O SVEŠTENICIMA 1 Pitao neki seljanin popa dubrovačkoga: — Dum-Lovre, u kojoj se crkvi bog moli a ništa ne plaća? — U onoj, sinko, u kojoj se misa ne služi.
Od ’Romog Dabe napatili su se drugi đavoli. ĐAVO Kad udariš đavola jedanput, on te moli da ga udariš još jedanput, jer se oni (đavoli) onda od jednog naprave dva.
Siromah čobanin, drkćući dođe kolibi, i kaže družini što je čuo i video. Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da ga puste u sredu među njih da spava. Oni ga puste.
u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe krava ne riče, đe vo ne buče, đe se bog ne moli, đe se djeca ne krste. (Triput).
A evo sad trećom i najboljom srećom, s molbom presvete majke Bogorodice, koja stoji ka prijestolu nebeskom, te se moli bogu za pravi rod rišćanski, molitva joj u boga poslušna, a mi od boga i Bogorodice pomilovani.
(Jež) 164 — Trči, trči trčuljak, Visi, visi visuljak; Boga moli trčuljak, Da opadne visuljak? (Prase i žir) 165 — U vatri mokro, a u vodi suho?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tada onaj car napiše knjigu svome komšiji, i moli ga, da mu pošalje onog ljekara, što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bo- | lesti, pa će mu dati
125. Tica šargizda sve selo nagizda, a sebe ne može. 126. Trči trči trčuljak, visi visi visuljak; Boga moli trčuljak, da otpadne visuljak. 127. Ubi vola bivola, okrvavi dva dola. 128.
pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelji, pa mu progovori: „Moli se Bogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka.
ona ista đevojka. Obeseli se jedno drugome, pa mu đevojka reče: „Moli Boga đe se moja mater nije doma namjerila, nego pošla da bilje kroz goru bere da njim mladiće zamađijava i u zvjerad
| Ondar mu kaluđer reče: „O Hrišćanine! Hrišćanine! pokaj se od svojijeh grijehova, i moli se Bogu i zahvali mu koji je čuo plač roditelja tvojijeh na nebu u oni čas kad si dušu svoju prodao, pak se prođi
govoreći mu: „Ti si ustanuo, umio si se, obukao si se, krenuo si na put, i rabotu si započeo, a prekrstio se nijesi; a moli Boga za što ga moliš: da ti nije mene bilo, umio bi kazati šta bi ti se dogodilo; nego kad ustaneš, prekrsti se kao
Tada onaj car napiše knjigu svome komšiji, i moli ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati štogođ
Čoek padne s konja i vrisne od muke i žalosti da se do neba mogaše čuti, i zaviče: „Moli Boga, čoeče, te si ti mene viđeo priđe nego ja tebe.
“ Kralj kaže sve ovo poslaniku i pristavi: „Pozdravi svoga kralja, i zahvali mu od mene na pitanju i moli ga, da mu ne bude žao na odgovor moje samosione šćere, ele joj ne mogu ništa.
“ Sjutradan evo ti grješnika da primi pokoru, i pošto mu ispovjednik kaže šta je vladika naredio, reče grješniku: „Moli Boga, što je naš vladika dobar a znao bi mi kazati kako se mrsi uz časne poste.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ A vi odgovarate: „Bog neka te spase, časni oče!“ I zatim vi njemu sa umiljenjem kažete: „Moli se i ti za nas, oče sveti, da se izbavimo od strasti i sablazni zloga!
“ Zatim se iguman moli i govori: „Bog molitvama svetih otaca naših neka vas spase!“ I tako ustavši, u ćelije vaše pođite, ostavivši svako
Jer, ko ovo čini, da se odluči, ako se ne kaje i oproštaj ne moli skrušenim srcem. Mir, dakle, i ljubav uvek jedan prema drugome volimo da imate, i umesto gneva naučite se: „Blagoslovi
svojoj u otačastvu ti put pokaza carevima, nebeski čoveče, zemaljski anđele, svetilniče otačastvu ti, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših!
napajano učenjem tvojim, diviše se anđeli, čudiše se ljudi, užasnuše se demoni nad trpljenjem tvojim, Simeone blaženi, moli za spasene!
pomoć primiv, istače ti grobnica miro blagodati veseleći tvoje sinove koji pred tobom stoje, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših! „Slava, i sada“, bogorodičan.
svete i njih izvole čuvati, ostaviv suprugu i čeda i sve zemaljske krasote, izašav u Goru Svetu s anđelima Bogu služiš, moli se Hristu neprestano za tvoritelje tvoga spomena!
verno na slavlje njegovo svetlo stecimo se, dobrog pastira svetlo uspojmo pesmama: Raduj se, monaha pohvalo i utvrđenje, moli Boga za nas, Simeone blaženi, da se sačuva stado tvoje nepovredno!
Telom iz krvi tvoje svete Bog, Oče, Slovo ovaploti se iznad tvari, Devo Marijo, kojega moli da tela moga strasti ugasi.
Zato i čudotvorac javi se, miro istače grobnica moštiju tvojih, bogonosni Simeone, moli Hrista Boga da grehova praštanje poda štovateljima tvojim!
kao finik, kao kedar livanski umnožio si čeda svoja, muž želja duhovnih, jer se kao čudotvorac javi, Hrista Boga moli neprestano za sve nas! Ikos Od božastvene višnje premudrosti ispuni mi um, meni ništemu!
Zato i mrak grehovni odagnav, sveti, ozgo izmoli mi blagodat Duha, jer imaš slobodu ka Hristu, Hrista Boga moli neprestano za sve nas!
Stanković, Borisav - JOVČA
ANĐA Nemoj Mito, nemoj odmah na njega. JOVČA Kako on, kako »krasnik«, šta on radi? ANĐA (moli mimikom Mitu da ne govori). MITA Što me gledaš, što me moliš? Ne može više, sestro.
ANĐA (očajna i pogledom moli ga, poriče). MITA To je, ja! Kad nije, a zašto je zimus bolovao, ležao?... ANĐA Nije, nije od toga.
MARIJA (Tomi): Ti, sine, po Bogu sin da si mi, odmah sutra deda-vladiki. Padni mu pred noge, stope da mu ljubiš, moli, preklinji, da ih venča odmah, odmah, preko reda, bez reda. Obećaj prilog crkvi.
Obećaj prilog crkvi. deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on... Oh, teško nama! TOMA (predano): Hoću, nano, hoću za nju, sve, sve.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
dopustim prositi milostinju po Banatu, zaklinjući se da drugda nejma za što kupiti soli; javlja mi da zida jednu kačaru i moli me saborno da ja budem kačari ktitor, jer im stoje burad i kace napolju.
Što vele? Mole se bogu za nas. E, moja braćo, teško onom ko hoće da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava, nisi rad; a ono što ti je najpoleznije i najporebnije, [h]oćeš da drugi za te radi.
A kad li ti ga počne moj soldat muštrati, grečeski s njim govoreći, smete se onaj, pa ruke k sebi; za ljubov božju moli da ne pođem tužiti se igumeniji. „Po tome možeš ti spavati spokojan,” rečem mu, „nisam ja ovde došao proces terati.
prijatnostiju i ljuboviju to što ja prosim dozvoli mi, nego, kao da smo se ot složenija mira poznavali i ljubili, moli me jošte da dođem uzeti i kvartir baš pri njegovoj sobi u školskim domovom pri cerkvi Svetoga Joana Krestitelja, da smo
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U pismu se moli da ga starac premjesti u koji drugi manastir, jer da je radiji „svući se“, no se povratiti u V., pošto je kuća
Ti si mi kriv, ti si me naveja! — poče koriti Lisa. — Pa dobro, ne triba da se kuneš, ni da se inadiš! Ne moli te niko, a ne nagoni te niko — odgovori Lis mirno.
— Udrite ga! — viče Srdar. — Ne zaboga u vodu! Neka vrag nosi šta je ponija, a čuvaj se ti! — moli gvardijan. — Udrite kad velju, a za mnom ko oće! — viče Srdar.
Obuze ga velika tuga i strah, i vjera mu se pomjeri, te ne znadijaše kome da se moli, pošto ne bješe navikao da se obrće pravce k bogu.
Ko ti zna kakav gri oće da otkaje! Istina je, ne iđe u crkvu, ali je za to dobija dišpenšacijun i zato se moli u kamari dvojstruko više.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Dan je za ozbiljne razgovore. Bole sutra — progovori Đorđe, odjednom uplašen onim što će Vukašin reći. Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim. — Ja se ženim — posumnja da su čuli, čega se stidim?
— Ja? — jeza strese starca. — Ja? Kako? — podiže se na laktove. Ne vidi je. — Zasluži duši mesto: moli Aćima da se pomiri s manastirom. Ti jedini možeš da ga nagovoriš.
Kod koga će raditi? Čime će decu ishraniti do proleća? Mora da ga moli. Bog je njega, Tolu, zato izmislio da bi neko po ovoj zemlji išao na kolenima i pognute glave.
Onda je rekao: „Kupiću manastiru zvono... Milunka sutra nek ide Metodiju da ga moli. Sve ću im dati samo da tebe puste da prenoćiš pod grobnicom.“ Ćutala je.
Kafedžija Ika, gurav i ćosav dugajlija, uplašen pesmom zabranjenom od vlasti, poče da zapomaže i moli da pevaju drugu. Ne bi li i oni prihvatili, on zapeva sam, iz sveg glasa: Ječam žnjela, ječam žnjela Gružanka devojka...
“ A onda se u očajanju pripi uz Cigane, moli ih da prestanu i započnu njegovu pesmu, preti im, mumla psovke, štipa ih, udara kolenima i gazi cipelama.
ruke bi raširila, grleći noć i topoljake u koje ulaze, podizala ih uvis, k nebu i Bogu, pre da mu ih pokaže no da ga Moli za njih. Gledala je iskosa, zamišljeno.
Kad to učiniš, ako je noć, ako je život ljudski dovoljan da čovek ispovedi Gospodu sve svoje grehe, onda mu se moli da ti želju usliši.
Celu noć su razgovarali. Nisam toliko bolestan. Lepo vidi i jasno čuje. Ne govore u mraku. Vukašin ništa ne moli i on ne mora triput da mu kaže „idi“ zato što nije njegov naslednik, jer mu je krv neprijateljem opoganio.
A vetar, mrklina i Bog kazuju da se mora sačekati jutro, a da on neće dočekati ni zoru. Kaje se, moli, obećava, čini mu se, veruje da se i krv u žilama muči prignječena njegovim poganim mesom; sve je samo mučenje koje se
Zna to i on što ćuti, mali, crn na kaldrmi. Đorđe podiže oči ka ocu, ništa ne pita, ne traži, ne moli, samo ih pokazuje, jer, kao čini mu se, otad želi da ih vidi.
Tola prsnu u smeh i sećanje preseče pesmu: „Hoću da me moliš.“ Neću. Gazdarica je pa hoće za sve da se moli. Petog sina još nije video. Uozbilji se.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prvo su joj javili da lepa Petrija, odnedavno uzeta njoj u ispomoć, moli da joj se dozvoli da, bolesna, izostane sa izleta. Ljubica je odobrila taj izostanak a očekivanje je postalo napetije.
Čekala se njena reč, reč molbe za oproštaj. Imala je da moli Miloša, to se zahtevalo od nje, a znala je da Miloš nije taj koji joj može oprostiti ono što je učinila.
pred kojim će se, za koji tren, pokloniti i ona, ipak nemoćan, i on, pod tim muklim nebesima kojima se ona bez utehe, moli.
A moli se odnedavno, odonda kada je, u magnovenju, pojmila da ne može ostati nekažnjeno to što je uzela jedan život kada je već,
U Šapcu, Gospodar Jevrem misli isto što i Vučić i sam će Kneginji govoriti o tome. On je došao da je moli za pomoć: svakako valja podržati nove zakone što se pripremaju; ti zakoni će spasti Kneza od njega samog a mlade kneževe
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. - Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć' kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela.
Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala deca, On ih moli: Oprost'te mi! Oči su mu pune suza, Reči su mu pune jada, On se seća doba snage, On se seća doba mlaca.
Surovi će dani doći i uzeti Svaki po svoj deo od srca što bunca, Što želi, što moli; a ti ćeš se peti, Peti neprekidno do kobnog vrhunca, Golom stopom, bleda, smrzla dete, Pružajući ruke i vapijuć':
Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom Boga svog Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog.
O, kako ti se slatko smejem sada! Udri, i muči, i priteži jače Al' znaj da neće preći moje usne Ni jedna reč'ca što moli il' plače, Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne! Udri i muči, i priteži jače!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ko je gazda u ovoj kuću?“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom. Bre moli me, bre kumi, kleči, preklinje, pa ona, pa majka, pa svi redom, jok: ja samo ćutim (a plače mi se) i lečim stvar.
“ On je već vrisnuo, previja se kao crvić, očajno pruža ručice prema meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala
umesto mi njemu, kao što je prirodno i kao što je uvek bilo, zar begati ispred njega umesto ga prinuditi da na kolenima moli oproštaj svojih nerazumnih ispada i postupaka?
Pogreši tu Iketa pa pristane. Ali se sad seljaku i to mnogo učinilo, pa bi nekako da se izvuče da ne kupi i moli ga: — Deder, — veli — gazda-Iko, zazvonder da je oprobamo. — I poizmakne se.
Pa obično ulazi advokat, udesi slatko lice, i ljubazno moli da se požuri sa ovim ili sa onim, a da odobrovolji, nudi kafu Šljiviću.
I moli Šljivića da se ne ljuti i da mu ne zameri što mora da primeti kako mu izgleda da je ta prokleta i eksploatatorska državna
struke i branše, i odličan uvek bio iz geodezije, ali pri sebi nema svedodžbu, a momentalno je bez posla, pa „učtivo“ moli za bliže informacije o preduzeću u reči i o tome kako bi što pre došao u vezu sa njegovim šefom, čije je ime maločas
ravno deset dana, i nikako ne mogu da pronađu, a sav se istrošio i on i njegov kolega komita, pa ga lepo, kao Srbina, moli da ga u izvršenju ovoga teškog istorijskog posla, za koji oni zalažu svoje mlađane živote, pomogne ako može i što pre
Zato on preklinje i bratski moli Iliju Vasića, i kao svoga zemljaka i Šapčanina, da se osvesti i da bude hladniji (i tada mu se tek brada Iketina,
Pa ga, najzad, moli Ilija Vasić da nikako ne zaboravi, nego kad u London dođe kakvim poslom, ili ga inače put nanese, da ga potraži i na
I tako oni, na kraju razgovora, menjaju adrese i srdačno se rastaju, pa ga Iketa ljubi u oba obraza, n opet ga moli da se nikad ne zaborave, a on će ga u Londonu čekati, i biće uvek mio gost njemu i njegovoj ženi Sesil (Perki) Uitlok u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
prvi i drugi put! — viče opštinski birov. — Nemoj, Miloše, da grešiš duše, tako ti slave i dece! — moli onaj siromašak. — Vratiću ti, čim stigne kukuruz. — Sad pare ili kukuruz, to ti je.
Đurica je oštro pogleda, ali, pročitavši u njenu licu ono, što je, bez sumnje, želeo da vidi, spusti pušku. — Moli se današnjem danu i ovoj devojci, a ti bi sad video pošto je Đuričina glava — reče Đurica tiho, stišavajući se.
Otvoriše se iznutra sobna vrata i neka žena viče: ko je to ?... Ja već odgovaram... tražim da otvori, a ona me moli da pričekam dok se obuče... U tom čujem Dobrosava gde viknu: »stoj !... stoj !«... i puče puška...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tada onaj car nališe knjigu svome komšiji, i moli ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati što
pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelji, pa mu progovori: — Moli se bogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka.
Sjutradan evo ti grješnika da primi pokoru, i pošto mu ispovjednik kaže šta je vladika naredio, reče grješniku: — Moli boga što je naš vladika dobar, a znao bi mi kazati kako se mrsi uz časne poste!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene?
Kroz noć glas prigušen kreće se iz mraka: To se negde roblje za nas Bogu moli. PRVA PESMA SREĆE Moje srećne oči narodu se dive, Što ostvari snove, duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog
dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što ga namah skoli Tražaše ljubav i neznane oči, Boga, da kune i da mu se moli. Prazna i strašna javi mu se soba. Samoća poče da ga peče, draži. On je ostavi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
čitav sat kako čita Bibliju, a pre nego bi pošli na spavanje, on bi glasno izgovorio jednu strasnu molitvu u kojoj moli boga da upali svetlost u dušama onih koji lutaju u mraku. Sada znam da je imao u vidu reči sv.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Vrijeme je da se odijelite! — veli im glasom kao da ih moli. A oni dragovoljno slušaju: ljube se: a ne govore već izmjenice daju jedan drugome sve što u duši imaju i u sebi od
— Ko zna što će vrijeme donijeti!.... Ja ću s njim govoriti, — i pođe dolje k Spasoju. — Ne idi! — moli ga ona. No on se ne svrće.
i iz svoje sobice, osvitkom svakoga dana, sluša čvrste koračaje vojničke straže i glas njiove trube; skrušava se i bogu moli, i sređiva svakidašnji posao; u tim starim navikama umirila se njena duša.
Oni stari naš kip, vidija si ga, a? Glava mu je prignuta ka da se uvik moli bogu za nas: pravi starovirski svetac, čudotvorac, brani nam rod masline od bolesti ušenka i od svakog zla, ka pravi
Litija ide polagano, naizmjence narod se moli i pjeva, a plamen voštanica čas drhti a čas se potaji u svijetlome vazduhu.
— A Žižica, svlačeći se, bogu se moli. Pa kad do njega doprije pjesma onih kičeljivih mladića što sveti kip nosijahu, puna milinja i čežnje za djevojačkim
Niko joj ne odgovori; svi se, slušajući oluju, zabaviše svojim mislima; samo onaj sveštenik u po glasa moli svoj „oficij”. Domalo i pljusak popusti, a k nama siđe kapetan da naplati prijevoz.
I čini mu se kao da nazrijeva Isusa gdje kleči u bližnjoj maslinovoj gori i moli se svome velikome ocu.— Biće da je bilo vrijeme tužno i sumorno kao i danas, — pomisli kad začu kriku oronulih
Začu se udarac kračuna. Uzašavši uz tijesne, na po porušene stube, zateče Moraču gdje klečeći moli pred ikonom ničim neokaljane Blažene gospe što povrh postelje visi. Čuvši žena da neko dolazi, okrete se.
i ona mu se iza prvoga sna odmah predstavila i razdremala ga; da zavara svoju ženu, meškolji se, krsti i glasno bogu se moli. I, tobože, vrti se po kući, kao da se nekamo oprema.
— Neka ih,— odgovori Marko, ne ispustvši cure iz ruke, mi gledamo našega posla! — Ne, Marko, —moli stara Stana. — Ja ih poznam, starija sam... Ljuti su kao ljuti psi... Lako kavgu zametnu... — Bojim se ja njih!.. . Što?!
A graja, pokliči čuju se sve jače i jače: — Ubij pašče! Drž' ga! Ubij! Stara Stana moli i zaklinje svetinu živim bogom da ih puste: — Danas je dan proštenja, — veli, — On je dobar... Biće da je pijan!...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U izvanrednom katrenu vuk se moli Gospodu za mladića koji je kao i u „Helioterapiji afazije“ ležao u travi, samo što se sada, zajedno s nebesima, ogleda
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Plačem, dabome da plačem. (Ode u sobu plačući.) VIII ŽIVKA, ANKA, PERA ANKA (na vratima): Moli vas gospodin Pera pisar da ga primite. ŽIVKA: Neka uđe! ANKA (povlači se i propušta g. Peru).
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
predaka”, da „nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, onda unuk u sebi, jer ne sme glasno, moli i vapi: „- Nano! ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem. Strah me je od tolikog. Ne mogu, nano, strah me je!
I, kad se s Nenadovičem sastao, on je, uz pomoć dukata, počeo da mu se poverava i moli pomoć. Ni dukati, međutim, nisu pomogli: episkop je, ako ćemo suditi po Aranđelovoj reakciji, preneraženo odbio da se
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi. „O, hoće, draga, hoće! Dobar je Gospod višnji, Okrepiće ti majku, isceliće je, znaj!
“ »Neven« 1882. UDELA SIROMAŠNE UDOVICE (Uz sliku) U hramu je stajô kovčeg — Kô da moli kamen sinji: „Udelite, ko šta može, Udelite sirotinji!
Pralja pere košulje Pa peva kô luda; Kaluđer se Bogu moli Pa stenje od truda. Kopač mlata motikom Pa sadi krompire, A gospođe znoje se Oko friše-fire.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Potpun mrak. Tu je i momak koji sprema moju kabinu. Moli me za dozvolu da baci crnca u vodu. Umirujem ga, jer u ovome slučaju to bi značilo baciti ga ajkulama.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Od otpadnika vere Hristove Ako si ikad primô molitvu, To primi sada!... Od bednog roblja Najbedniji te moli, gospode, Skrušenim srcem grudi nemoćnih. Pobedu daruj!... Ne nama, oče!
Majka te moli, pašo svemoćan, Povrati rumen licu bleđanom, Po bledilu ga neću poznati. A još da više njemu naliči, Na ramenu mu
Ako u tebe vrede saveti, Ja bih, kô čovek, nešto rekao. GLAVAŠ: Govori samo... videću. ĆERIM (za sebe): Tako!... Moli ga lijepo, pokorno, da se pogani rajetin uvjeri da ima ko i njega moliti!... Svisnuo bih baš!... HASAN: Podaj što ište!
Na mekan kolut venca njihova Nikakav vetar neće duhnuti. ĆERIM (u sebi): Lijepo li moli!... Još nijesam vidio Turčina da bolje umije...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ta znaš li kad grli Svako zlato svoje, Znaš kako te boli Samovanje tvoje! Tako moje srce Često mi se moli, A ja ću mu reći: Utoli, utoli! Znaš li gde na svetu Anđelsku priliku, Anđela po duši, Anđela po liku.
Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi. Još se moli Bogu tamo, Blag da oprosti, Što ću ljubit’ tebe samo Cele večnosti.
LXІI Kad se moliš višnjem Bogu, Ne moli se dugo, mnogo; Bog je dobar, mnogima je I bez molbe on pomogô. Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz
LXV Ne vidi me, ja je smatram, Bogu s’ moli, — Ne moli se kâ što uči Đak u školi. Ne moli se kâ pobožnik Posred hrama, — Nestalo je, nema tela, Daša sama.
LXV Ne vidi me, ja je smatram, Bogu s’ moli, — Ne moli se kâ što uči Đak u školi. Ne moli se kâ pobožnik Posred hrama, — Nestalo je, nema tela, Daša sama.
LXV Ne vidi me, ja je smatram, Bogu s’ moli, — Ne moli se kâ što uči Đak u školi. Ne moli se kâ pobožnik Posred hrama, — Nestalo je, nema tela, Daša sama.
Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. — Ona moli: „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć’ kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad ovaj vide da je među Srbima, poče da stenje i moli da ga ne ubijemo. Kaže da je oficir. Takav nam baš i treba. Umirili smo ga i ponudili cigaretama.
Divota!... Mogli smo da ratujemo još deset godina. Ali šta ćete. Sila Boga ne moli, niti ko nas pita. Krenuli smo uzbrdo. Prošli smo preko one bezvodne planine, i posle podne...
Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna! — viče Sima „Jarebica“. Kafedžija sklopio ruke i moli da se više ne razbija. — Poštedi mu za danas „šifot“ — umiruje važno „Fikus“ i naliva vino u čaše. I opet „eks“.
Nas trojica gledali smo ga oštro, jer se radilo o našoj glavi. Luka prekide ćutanje. — Sila boga ne moli... Da idemo. Komandant nas pogleda. S teškom mukom je savlađivao ono očinsko osećanje koje je gajio prema nama. — Da..
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Badava Milan i Ivan ga moli Da s’ okani tog opasnoga dela, On blagorodnoj strasti ne odoli, Visoko jer mu teži duša smela, I žertvovati sama
Majka vaša sad vas moli Više sebe koje voli: Pamet vašu naoštrite, Srca vaša oružajte, Glavom srcu pomoć dajte Ak’ želite da vidite
On ne vidi, on oslepi, Na bele joj grudi speši. Brat ga zove, viče, moli, Seća g’ majke, sebe, mete, — Nego svima slepo dete Mamiteljki vili voli!... Oj!
Nevena i Starmalog stojao u živahnoj prepisci sa Zmajem, — saopšti mi jednoga dana pokojni Pajević kako mu Zmaj piše i moli ga da mu nabavi Slavjanku, almanah srpske omladine iz godine 1847.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Ti bi, — Al’ nikad ja!... JELISAVETA (nasamo Đurđu): Tako, ha! Budi muž!... ŠULOVIĆ: Moli ga i ti, svetla gospođo! JELISAVETA: Ja molim — vi’š! MIĆIĆ: Hvala, gospođo!
MIĆIĆ: Hvala, gospođo! VUKSAN (za sebe): Raduj se sada, seda starino! Od kurjaka te ište lisica... ŠULOVIĆ: Moli, gospođo!
Govori, moli, svetla gospođo!... Vi’š, lepo bi ti izraz milosti Na divotnome licu stajao... KNEZ ĐURĐE: A je l’ zaslužio!
Je l’ zaslužio Da ga u tebe moli gospođa?... O, gospodaru! Ti se ne sećaš — Kad ono strašna sila udari Na kršnu zemlju Ivan-begovu, Da je obori, da
Bogu se moli!... Smrt!... Ide smrt...“ Još žalosniju, još nesrećniju Katunović ti danas donosi. Ali oprosti, o gospodaru, Skraće
Bojić, Milutin - PESME
U carskoj dvorani Mračan presto, tajanstven kô bajka. A dok vetar zviždi na poljani, Boga moli Jugovića Majka. Kamen ćuti i nebesa muče, A sotona samo iz prikrajka Sa smehom joj pruža pakla kluče... Boga.
Kamen ćuti i nebesa muče, A sotona samo iz prikrajka Sa smehom joj pruža pakla kluče... Boga. moli Jugovića Majka.
Davno snahe pod umorom pale, Vetrova se nebom goni hajka, Zvezde trnu što su svu noć sjale, Boga moli Jugovića Majka.
Sakrivena od svetine, kleči, Stid je da se sa gomilom vajka, Sama, hladna, bez suza, bez reči Boga moli Jugovića Majka. (1911) MAČEVI DAČKI, SEKIRE JAPODA...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Otkini zumbul s grudi, pogni glavu; vojnika hoće da zakopaju, a njemu tako se živelo. Šta vredi pop što moli, pa krstača, pa ime, neće se vojnik vratiti u selo, neće poljubiti koju voli. Otkini zumbul s grudi, pogni glavu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ili ako to ne, a ono tim zdravljenjem kao da se ulaguje, moli da oni, komšije, pobrinu se, nastanu i ne izgube ga iz vida već ga pouče, pomognu njenom Mladenu.
se da mu nije na dosadi, zadržava ga od njegovih, drugih, važnijih poslova a ne kao što je taj za šta je došao da ga moli.
Već došao bi do njega i sedajući polako, skučeno, počeo da ga pita, moli za šta, a uvek dodavajući: »Ako imaš kad, da ti to nije na smetnji«. Tako je i tada.
Tako je i tada. Jednoga dana došao i počeo da mu priča, upravo da ga moli. Mladen se nadao tome. Nadao se da će i to jednoga dana doći, da će čuti kako nju, Jovanku, udaju za nekoga.
Ali pošto on već toliko vreme ne izlazi u svet, ne poznaje ga, pozaboravljao, to moli njega da im on, ako ga zna ili se raspita, i kaže, posavetuje ih.
Ali se iznenadi kad starac reče kako, pored njega i matere, i ona, Jovanka, devojka, ga moli. Ispočetka nije pristajala, izgovarala se da mladoženju ne zna.
Staje više [nje] i nadnosi joj se. Moli, a u glasu mu se oseća jed, bol, prekor što je takva. — Hajde, nane, zašto...
Niko nije ni znao ni smeo znati kad je legao, razboleo se. Niko nije smeo da mu, kao ostalima, donese ponude, pita, moli. Što je hteo, sam je naređivao. I sahrana mu je bila takva. Tiha, stara, stroga. Svi su došli. Svi dotrčali.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
počela označavati dar, poklon uopšte (»Tvoja j. neće poginuti. Kad ko koga za što moli.« Vuk, Posl., 6318. V. i RJA ѕ. v.). Da se j.
Sofrić misli, verovatno i s pravom, da slika iz narodnih pesama, gde se hajduk moli Bogu pod j. zelenom ((Vuk, Pjesme, 3, 43, 44›), ima možda dublju značaj (Sofrić, 131). Da je inače j.
Ovo je, po svoj prilici, žrtva kruški. U priči SEZ, 50 ‹193› kralj ne ide u crkvu da se moli Bogu, nego pod k. (»kruščica je moja crkvica«) i molitve mu pomognu, jer se posveti (postaje »kralj David«). K.
da iznese rastvorena meda ili šećera pa da pomoću te kite od cveća prska slatki rastvor po onom mestu gde je stradao i moli andre da mu oproste, pošto je on čovek, pa ne vidi, ćorav je i slično« (SEZ, 68, 1955, 105). Bostan.
Njeno korenje veša se iznad ognjišta — radi berićeta (GEI, 9—10, 130, Sretečka župa). Junak je u pesmi moli: »Kupinice, sestrice, Uvati mi devojku!« (SEZ, 70, 1958, 629).
težakov — predskazuje sreću, i njoj orač i sejač ostavljaju od svoga jela, govoreći: »Ovo tici težačici, Koja tica boga moli Da težaku žito rodi« (GZM, n. s. 26, 52; SEZ, 70, 542).
Ćipiko, Ivo - Pauci
I tako bez ikakova truda dobio bi svoju nadnicu... Petar ga jutros, kad mu pečenicu donese, moli da mu bude pri ruci, neka ne oklijeva nimalo, već neka pođe na sud, da potraži čestice.
i zaboravi momački stid, a ona jedva diše. U najzadnju napre svu svoju snagu da ga sa sebe zbaci i, strahom ovladana, moli ga i preklinje da je pusti — i, pustivši je, odmakne se cura od njega i opet stojećki razgovaraju.
— nagovara je i majka. — Sramota je odbjegnuti ovoga čovjeka. —Reci joj i ti, Rade! — moli Radivoj, a osjeća se u zvuku glasa da je dirnut. — Ja joj ne branim.
Preldžije ustadoše, vatra gasne. Ispod kabanice majka Petrova, starica, leže uz vatru, zastenje i moli sina da bolje naloži. — Pomete me, — veli. S druge strane vatre trže se krmača i zagrokta.
— Otkad sam s njime i u kući mu, i na sunce sam zamrzila... Radivoj dolazio nekoliko puta po nju, moli i prijeti, i, opao u licu, pristaje uza nju, ali Cvijeta ćuti kao da je nijema, i neće da ga pogleda.
Te večeri grdi djecu i psuje Petra, a sjutradan kad se rastrijeznio nije pošao da žanje, već ćutke pođe u varoš. Moli novaca od gazda—Jova, ali gazda veli: — Davao sam ti dok sam imao na što... I na lijepi način otpravi ga iz dućana.
očima i raspoznaje: na ivici puta kleči, s prislonjenom glavom na punoj mješini, zgrbljen čovjek, kao da se pred oltarom moli; glava mu pokrivena kabanicom, a njeni skuti natrpani saleđenim snijegom.
Poziva se najposlije na zakonske propise i moli da sud riješi tuženika... Za naknadu, dangube, dnevnica i putnoga troška traži sto kruna.
i čisto dršćući od uzbuđenja prinese svoj obraz k njegovim usnama. — Rade, poljubi me! — moli ga... —Nećeš, nije te briga za me, — odgovara žena za nj... A imaš i pravo... Ubij me, Rade!
Već sjutra još poći će ka gazdi, pa nek prevali kud je nakrenulo! Kod večere stara moli ga da se s čime založi: svarila mu nekoliko jaja. Ali ni majčine molbe ne skloniše ga.
— I ljutit, gunđajući, otišao bi starac k moru. Da se nikomu ne moli, Mrse se zadovoljavaše „ bocatom” vodom, što izviraše blizu njegove spilje iz oveće rupe.
S kapljicama osu i sugradica. „Sačuvaj, bože!” zavapi jedan starac i začu se njegov drhtavi glas: „Sveta Marijo! Moli za nas!” Sve što se strpalo pod taj krović odazva se uplašeno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Niko više, iz straha od zaraze i iz gađenja, ne dolazi ovamo da se moli bogu i da pali sveće. Nedeljne službe obavljaju se u praznoj crkvi. Prohor je lukav.
to je da sam postao čovek njezinog poverenja, da mi poverava nešto od velikog značaja i da sam izabran između mnogih. Moli me da prođem krišom kroz Saborište i da vidim ima li tu koga.
Hoće li da kaže da nije crno ono što je crno, niti belo ono što je belo? Je li onda sve zbrkano i pomešano? Kome se moli Matija? Za koga se moli? Za svetoga Đorđa ili za njegovu aždaju? Da li je ova smrdljiva soba aždajino svetilište?
Je li onda sve zbrkano i pomešano? Kome se moli Matija? Za koga se moli? Za svetoga Đorđa ili za njegovu aždaju? Da li je ova smrdljiva soba aždajino svetilište?
Ilić, Vojislav J. - PESME
suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O, čuvaj, Bože, anđela mog!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
I u Subotićevoj uspavanki „Kolevka“ ovi motivi se primenjuju uz istu, mitsku simboliku (boje nebeskih tela). Majka moli kujundžije i tankoprelje da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od zraka mladog meseca pošto
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što?
TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što?
— Idemo, ja i hadži Rista, a ono odjednom iza jednog ćoška ispade pred nas Saroš... Sav usplahiren. Poče da muca i moli: »Dedo, pope«, veli, »ja sam se mnogo pazio sa pokojnikom, Tašaninim mužem.
Sav se nekako izgubio, pomeo. TAŠANA Dobro, neka dođe. Samo da mi opet koješta ne govori. STANA More kako! Kuka i moli... Samo da mu oprostiš. (Odlazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Gospa Nola razrogači oči. Ima dva dana po dva sata apsa u gimnaziji... Molio me da ti ne kažem. Već znaš. kako on moli, Julice, vilice, i vilina kosice, nemoj reći Nani, dok ne ozdravi, moja Nána, moja brána.
Druge vodi na grob Milušićev, i moli, kao neki suguran laboratorist, da sami probaju, da sami preduzmu što misle da treba preduzeti.
Jednostavan i tih kao obično, sad još i nekako samouveren, rekao je gospa Noli prosto i bez uvoda da je došao da moli za poveću sumu novaca, od koje mu polovina treba za sprave i knjige, a druga polovina za proćerdan novac, dug koji može
Smešna je: metne mi na sto cveće, kolače, čak i cigaretu, mada zna da ne treba da pušim, i onda moli da sednem i da pišem pesmu. Šta ću, sednem, i varam je... A da je pitaš šta će joj sve to?
u frizuri, a crkva mi baš nije jaka strana, ja ću kao ona bosanska đevojka: l'jevom rukom kosu gladi, a desnom se Bogu moli... Oj, oj, oj!
Zar tako! — Starac se uplašio od sebe i onoga što je rekao, poteče sinu da ga zagrli i moli da razume i oprosti. Pozli mu, stade da zapleće jezikom, i sruši se Branku u naručje.
čoveku dužnost da primi i snosi sve što ga snađe, i da je ona samo na veliko navaljivanje Pavla pristala da se rastanu. Moli Branka da odmah sve pripremi, i da ili on doprati Pavla u London, ili njima brzojavi da se spremaju na put.
Vlaović on, Vlaović otac, i svaki čas se njih dvoje dohvate. Mati odmah prebledi, i moli muža da pazi šta radi i govori. — Ne zaboravi, Marko, jedan nama je ostao, tako ti Bog pomogao! — Marko se kao stišava.
Toga je dana cela varošica, kao na litiju, krenula da moli sudije za milost. Pretsednik suda je primio izaslanstvo, i, sav uzbuđen i on, rekao: — Milosti će biti, ali leka, ljudi
— Samo kod majorice, morala sam, došla mojoj kući da me moli — šta nije bilo istina — pa sam zato morala onda i kod njene sestre, kapetanice. — Nata laže, ali radi.
Starac, i uplašen i postiđen, bezmalo kleči pred ćerkom i mrmlja nešto, moli za oproštenje. — Da idem, Nato, u sirotište...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Jer nju ovaku, u ovoj formi uzeti, volio bi smrt. Da je života liši? — no ja tragedije više ne pišem. Da moli kakvog volšebnika da je u drugu figuru pretvori?
Šta je to zaljubio? (Nota bene, ovo je vopros četrnajstogodišnje devojke materi svojej upravljeni.) »Moja ćerko, moli se bogu da nigda ne poznaš šta je to. Koliko sam ja zlopatila! — Ljubov je najnesrećnija stvar na svetu.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
brda ŠKOLA SVETOGA SAVE Sedi na vrhu kruške I nešto sebi u bradu govori Sluša Kako se medousto lišće Njegovim rečima moli Gleda Kako po brdima vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ah, stoko, platićeš mi za ovo. Posle igre Živadin priča kako Engleskinja ima meku i toplu ruku. Moli Dragišu da joj na neki način dostavi, koliko mu se ona dopada. Bre, što si čudan!...
Njen komandir izveštava pismeno da je tučen unakrsnom vatrom, da su mu ljudi izginuli i moli za dozvolu da prekine paljbu i izmesti topove.
Petrović, Rastko - PESME
Od svetlosti me lice boli, I ranu ko gvožđem da mi peče; Ali iz mene To strašno moli Da i sam dah svoj izreče! Toliko zanosa i prekora; Oči toliko behu slepe; trepere sad od umora!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— zajauka dečak i poče da sabija u zemlju kupinovu vrežu, da je gazi i kida. Ne čuje i neće da čuje kako ga kupina moli za milost. — Ne kidaj me, ne ubijaj! — jauče kupina, ali Vedran ni glavu ne okreće, već iskidavši je krete dalje.
— Daj mi maramu, ljudska dušo. Daću ti tovar srebra! — moli prva veštica, ali Varalica odmahuje glavom. — Daj mi maramu, ljudska dušo! Daću ti tovar zlata!
— moli prva veštica, ali Varalica odmahuje glavom. — Daj mi maramu, ljudska dušo! Daću ti tovar zlata! — moli i ona druga, ali Varalica odmahuje rukom. »Kakvo zlato!« misli se. »Ovde je glava u pitanju.
— 3ar nisi mogao zamoliti da ti sama dam prolaz? — Otkada sila boga moli? — grohotom se nasmeja izvor i šiknu kroz stenu. Istoga časa otpoče rat između stene i vode.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Nemoj, gazdo! (Pokazuje na jelo, piće.) Sedni! TOMA (zgranuto): Još i da sednem? MAGDA (preklinje, moli ga): Sedni te s tobom u kući sreća, blagoslov da mi sedne! berićet, blagota s tobom u kući da mi zasedne. Sedni! Okusi!
I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena. Stamena kuka i moli: — Stojane, more Stojane, Gde se je čulo, razbralo, Brat sestru more da zema?
Poj »Žal za mladost«... Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem... Ah!
Zašta, kuda da bežim? STOJAN (posrće k njoj i vadi nož): Zar me ti ne voliš? KOŠTANA (uplašena, moli): Ne, Stojane! Ne ubij me! Ljubim te i molim! Nemoj! Bolna sam! Ne smem! Ne mogu! (Krši ruke.) Oh, šta ja mogu?
Aja! Moj brat, da me je na paran-parče sekaja, pa opet, ne bih mu se podaja. Ali pošto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga više po mehane ne sramotim i ne rezilim — e s’s tuj njegovu molbu — zakla me.
Šantić, Aleksa - PESME
I dani sve teku, a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.
zora na vrh goli, Kao stub mramorni tako stoji sama Na modroj stijeni pod omorikama, Pa plače i jeca i Bogu se moli. O, ja znadem gdje je postojbina njena!
Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom boga svog — Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog.
Na trošnom brodu zadnji mornar kleči, I tešku sudbu on vidi i shvata. I moli Oca... No još jednom voda Širokim valom pljusnu preko broda, I ču se prasak i pošljednji jauk, I, slušaj, negdje kô
svome zavičaju, Na istok, daleko, preko brda goli', Pred oltarom neba, čista i u sjaju, Da prisluži sunce i Bogu se moli. 1907. OŽIVI MENE, NOĆI... Pozdravljam tebe I tvoju samoću, Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Po narodnoj pesmi, kao što je poznato, sultan mora da moli Marka, sultan i njegova carevina zavise od Markove snage. Retki su trenuci kad se u pesmi priznaje turska nadmoćnost.
Zato mu Janko lako na prevaru zadaje smrtonosnu ranu. umirući, Kajica žali što odlazi bez junačkog ogledanja i moli da bude osvećen: „Ako možeš, osveti me, babo“. — Oblačić Rade je više smeo, plah, ekspanzivan.
zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče vila; i najzad tzv. slovenska antiteza.
“ Pogleda ga Miloš poprijeko, udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo. Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine! Biće tebe vina izobila, ako caru neće ni dostati“.
Ne sjeća se tanana nevjesta, no besjedi svome gospodaru: „Moli boga ti za tvoje zdravlje, a salićeš i bolju jabuku“.
“ To se moli, al' joj ne pomaže, jer đeveri u nju i ne glede. Tad se prođe srama i zazora, pake moli svoga gospodara: „Ne daj
“ To se moli, al' joj ne pomaže, jer đeveri u nju i ne glede. Tad se prođe srama i zazora, pake moli svoga gospodara: „Ne daj mene, dobri gospodaru, da me mladu u grad uzidaju!
To se moli, no joj ne pomaže. A kad viđe tanana nevjesta da joj molba više ne pomaže, tad se moli Radu neimaru: „Bogom brate,
To se moli, no joj ne pomaže. A kad viđe tanana nevjesta da joj molba više ne pomaže, tad se moli Radu neimaru: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na dojkama, isturi mi moje b'jele dojke: kade dođe moj
Kad začuše devet Jugovića, poskočiše na noge lagane, potegoše mače kovrdine — da pogube cara u stolici. Moli im se stari Jug Bogdane: „Nete, sinci, ako boga znate!
Kol'ko Marko težio na pravdu, tol'ko moli Jevrosima majka: „Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta, nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni
Uze Miloš perna buzdovana i zasuka bijele rukave, pak se moli bogu istinome: „Prosti, bože, i bijela crkvo, da se jednom bacim preko tebe: neću na te, nego preko tebe“.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Kojim je parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh stekao Kome je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao Kad bi mi
Čamac da se rekom plovi Mamac da se riba lovi Pesma da se lepo peva Munja da kroz oblak seva Molba da se nešto moli A majka je da se voli DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hajde, Đokane, hajde, molim te, smisli nešto da i ja čujem! — uze da moli Nikolica s prikolicom. — Ne boj se, niko te ne smije dirnuti, jer ja odmah puštam Žuju.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće! MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT Svaki svakad vrlo da se moli svomu vladiki, Eda bi dobri i čovekoljubivi zemljoradilac Još za neku godinu više zaštedeo Tu voćku poricanu s
na nami izvršilo Davidovo proricanje: »Preloži u krv reke njine« i istočnike njihove, zato da se ne imadu odašta napiti. Moli, presveta devo, sina svoga, kojino je rad nas svoju krv izlio na krstu, da bi radi istočenja njegove krvi, stala u nas
Očima se moli. Vide pustinjak što mu je — istrže iz noge trsku i zavi, te je izleči. Eto, za to malo dobro tome pustinjaku taj lav do
lepo, čisto, ka mator čovek progovori i svima onde oko njega što bijahu, to iskaza da se ne prepadaju jer prosi i moli Bogorodica Hrista Boga da to ne učini što kćaše. I taki pak dijete zamuče; više ne progovori Do vremena mu govorljiva.
li snahodi, ne tuži ni viči, zato kad ništa ne osećaš da si sam o čemu nikom skrivio, ni Bogu ni ljudma, čekaj konac! Moli se Bogu i skoro će te susresti božja lepa milost i veruj neće ti to snošenje naprazno biti: i u zaglibljivanju pod nogom
I prenu se i te se misli što će to biti do sutra. Već mu ne bi do sna, nego sve se moli Bogu do zore. I na sutra dan zapovedi car, te ga dovedoše u polate pred cara, i kade uđe unutra, smotre ga car onako u
Ima vreme poslovati i vreme Bogu služiti. Ko poje, dvostruko se Bogu moli (i Bog sluša ga ka čovek lepo sviranje). Da smo o dobru mudri, a o zlu ludi.
Od sad lav se mišu moli, boljarin na glasu od prosjaka kap vode prosi, ne od drugoga koga neznana, nego isto od toga koji je pre želio šnjegove
Ja ću rane protegliti a ti zdrav i čitav ostani. Toliko ujedno sa mnom bojcem Bogu moli se i gledaj gotova posla i s verovanjem daj mi tvoju ruku znati mi pored koga ustajem borenjem.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I ona navaljuje na majku svoju i moli je da joj ustupe tu malu sobicu, ćiler, u koju se ulazi na vrata koja su između dva dolapa, pa se tako jedva i
ču kako se Mane nudi Kalini da je doprati do njenih avlijskih vrata, a ona ga blagodarno poglêda, ali ga ipak odbija i moli ga zagušenim glasom: — Nemoj, Mane, dve ti oči!... Ostavi me!... Sama ću si idem!... Vrni se! Živa ti ja!
On se otima i neće, a ona ga miluje po obrazu, ljubi i moli ga i hrabri ga da igra. I on se uhvatio, pa igra, sasvim po onom: „Kako igram da igram, samo da se naigram“.
od reči do reči, po onoj bačvanskoj pesmi, koja glasi: „Ja sam curu molio i lepo govorio, a sada je došlo vreme — cura moli mene!