Jakšić, Đura - PROZA
čovečijega slaže, kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu goni Kaplja kapljicu, Po mome bledom licu Suza suzicu...“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah!
Budi mi prijatelj, o dobri čoveče! Ona ućuta i neobičnom pažnjom proučavaše crte na mome licu, nestrpljivo čekajući moj odgovor. A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota!
“ Majstor naže staklence, pa se okrete mome ocu, nazdravi mu i pruži staklo, pa reče: „Spasibog, brate i komšija!...
“ Osećala sam kako mu ruka na mome ramenu drkće... Ja sam sva pretrnula, učini mi se kao da ću onog časa pasti. Utome čujem iz kuće gde me tetka zove.
Zamišljeno sam gledao za njima, posle osedlam i ja konja, pa se uputim mome nesrećnome pobratimu. Kad sam pored manastirske porte prošao, sretne me kaluđer, pogleda me oštro i htede nešto
Ali će priznati, hoće!... U mome podrumu mnoge su tajne izišle na videlo, i njegova će!... Kad je ćata sve ispisao, onda se diže kapetan, prišapnu
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako su pričali mome ocu da su čitluci postali koji su do nemačke krajine trajali. Posle rata izvade knezovi 1793. godine hatišerif da u
No kad vi tako hoćete, to je za mene lakše. Ja ću mome bratu, vidinskome veziru Pazmandži-oglu, jedno pismo pisati i s njim se pomiriti, moje vojske umaliti, a samo carski
Oni se spreme i odu do Boleča, pak onda se povrate natrag. (Ovo sam slušao kad mome ocu neki Muja alaj-beg u Urovcima kazuje o tome ovako: „Kad se — veli vratimo iz Boleča, a mi od Batal-džamije
” (Baš sam ovo sve slušao, kad mome ocu govori.) Sad one četiri da̓ije iskupe knezove, pošto su Beograd janičari osvojili 1799.
Turci bili su obrekli uveče sve dati; ali kad doznadu da će Fočić i novce uzeti i opet knezove poseći, onda Turci mome stricu to neće da kažu, ali uzme se svaki izvinjavati, da nema kod sebe novaca no da će do neki dan nabaviti i dati.
Rano sutradan (18. februara 1804. godine) javim se majoru Mitezeru, moga oca dobrom prijatelju, i mome poznaniku, jer me je otac često k njemu slao. On me odvede kod obršterova konaka, da me ne vide Turci (u parlatoriji).
(To je sve bilo naše Velike Nedelje pred Voskresenije 1804. godine). Ja kako dođem u Brankovinu, kažem mome stricu ugovor.
Velim ja mome društvu: „Da mi je dvadeseta čast samo od ove jedne vrste, da i̓ na Vračar oteram, i ovi̓ nekoliko topova, sada bi̓
(A imao sam samo osamnaest dukata, i sve sam i̓ podavao, koje mome pobri, koje drugima, da doznam šta se za mene i narod govori).
” — „Hvala Bogu, dobro. Kako je vama bilo?” — „Šućur Bogu”. — Ja mome poočimu Musta-begu blagodarim, i na hata uzjašem i dođemo pod Šabac u Topolik. Ovo je bilo julija 6. 1806. godine.
Ovaj Vasilije bio je rodom iz sela Paljuva nahije valjevske. Kad dođe iguman Žarko mome ocu Aleksi i kaže mu: da je prešao preko Ljiga nekakav Petar Mutnjanin sa 20-30 momaka i po bogovađskoj nuriji badjava
Pošlje dva momka u Brankovinu mome stricu Jakovu i kmetu Gliši Paviću, da mu priprave jedno goveče, vina i rakije i na 50 druga ̓lebac za ručak, inače
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mesto jednom, ja ću trima glavama okititi Crnu Baru! Naplatiću se sa svima o jednom trošku!... Priče će pričati o mome hajdukovanju i mojoj osveti! I zar nije lepo biti hajduk? Gospodar si dokle ti puška nosi!... Sam sudiš i oprašaš!...
Moj lijepi brate i druže, Zavrzane, utuvi to pa se ne podsmjevaj niti mome imenu pi prezimenu. — Oho! — rače Zavrzan — pa ti se kanda ljutiš?... — Ne, živoga mi boga!
Dok samo ispričam popu i Jovi kako je to sladak čovek!... Bogami smo se ogrešili o njega!... Pa, još kako se brine o mome Lazaru!... A, vala, i jeste Lazar momak na svome mestu!... Pa još kakav je to kućanin!... Eto, ja!
Čini mi se, e se majčina hrana buni u meni i proklinje me!... Osećao sam njihove suze po telu mome, jer su me pekle kao živa žeravica!... — Ćuti, sinko, ćuti! — veli mu popa. — Sad mogu!...
— Baš si nekim poslom? — pita ga starojko. — Kud ćeš većeg posla: pošao sam mome Stanku u svatove!... Pa kamo ti čutura?... Odmah mu dodadoše čuturu.
Šta da radimo? Sve obori glavu. Nasta tajac. Zeka reče: — Zar ni zrna nemamo? — Nešto ima u mome šatoru što nije pokislo. Ono što je bilo u lagumima sve je propalo. Nabujala voda, pa nalila u lagume...
Dučić, Jovan - PESME
POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu?
ćutanje šumâ, I sve pesme rekâ u jutru kad sviću, I sav strasni miris s rascvetanih huma — Dokle zlatno perje raste mome tiću.
LEPOTA Na mome uzglavlju svu noć mirisahu Čežnjivo i slatko tvoje tamne kose, Dok se šapat čuo kao pesma rose, I duge zakletve u
Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak svi nestali u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom, Rađaš se u meni kao sunce noći, I u mome telu drhtiš u samoći, Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
jedini bog i ti; Da te za leđima osećam, na miru; Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti; Da znaš gde je otvor na mome panciru.
On hoće da mi metne na glavu kapu od hartije i na mene obesi praporce ludaka. On se ruga mome šlemu i mom štitu. Kad besedim narodu koji plače od uzbuđenja, on mi se smeje jedini.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Poverljivo, blago, kuražno, pa desperatno. A sve skupa strašno, nejasno i ukočeno. I na mome drugu Joci video se jedan težak utisak.
rukama, pokloni se onako sedeći na krevetu tako duboko kao da je hteo poljubiti u ruku lekara, pa gledajući preko glave mome drugu odgovori glasom u kome sam čuo poverenje, desperatnu nadu, slepu predanost... — Dobro će bog dati!
— upitah ja očima Jocu. On mi rukom pokaza tablu više glave bolesnikove. Na tabli je stajalo latinskim rečima, a po mome prevodu: „Sušenje očnjeg živca”. — Eda što osećaš bolje?
Ali ja vidim nju pored njega, i sve dobiva drugi izgled. Ona je uz njega ono što Vaskrs uz Veliki petak; ona je, po mome shvatanju, imala zadatak da ga, pored sve njegove nesreće, ipak usreći. Ona će ga i usrećiti!
moju cigaru u usta i tražio žigice, dok mi ona naposletku ne izbroja sedam kutija koje su mi stajale pod nosom na mome pisaćem stolu. Počinjao sam stotinu nekakih poslova, ali — sve je išlo od zla na gore!
Đorđe je pričao prvo i najviše, a, valjda iz kurtoazije, o mome ocu — o njemu je mnogo pričao, i moja je mati gutala te priče.
je bio usiljen, ali on nije znao kako da prestane; onda, kao bajagi ustavljajući smeh, pogleda po svima: — Odsekao sam mome protivniku polovinu nosa — reče on i prsnu u smeh. Od nas se niko nije smejao.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ja mome prinčiki samo kažem, kad dođem: »Pinčili, pinčili!« a on, špicpub jedan mali, samo šnufuje i kija i šmajhluje sas repom
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I sve je tako bilo pre rata, i ako se onda, u njemu, nisu videle ni ove bezbrojne bore na mome bledome licu, ni sve ove bele vlasi što pokrivaju ovu moju smetenu loptu u kojoj se neprestano i očajno grči ovo malo
kratko trajala „smrt Boga,“ kako sam se brzo kao Faeton našao u svome Eridanu i zakukao: O dođi u pomoć, u pomoć dođi mome. neverovanju!.. Jest, podigavši me bacio se me, Bože!
dok se uzburkana duša gušila u neizvesnosti i sumnji, ono je vodilo očajnu borbu umirenja i zadavalo žestoke udarce mome naslednom strahu.
Afrika
S vremena na vreme N. Mi kaže: „On veli: Mi smo od rase kraljeva, mi smo uvek bili neustrašivi, — mome ocu beli su odsekli glavu, ali moj brat vlada narodom koji je najmnogobrojniji na svetu.
To su ti baobabi puni teških plodova i gigantskih ptica koji su se toliko dopali mome sedome prijatelju da je on rešio da baš kraj njih zasnuje grad.
Oni su obučeni u široke plave bubue, koji su mi se toliko bili dopali pri mome prvom prolasku kroz Dakar, a koji, i uistini, dobro pristaju uz boje njinih tela.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Okružen teretom zvanija moga, za održati prijatelju mome zadanu reč, morao sam pri slabom sostavu i očiju i celog voopšte tela moga, tako reći, časove krasti i k sočineniju
Teodosije - ŽITIJA
drugu molbu: — Ima jedan opusteli manastir, koji se zove Hilandar, pa ako hoće tvoje Carstvo da učini dobro meni i mome ocu, daj nam ovaj manastir, a mi ćemo ga opet kao Od nas dati Vatopedu, i milošću Carstva ti našim predanjem nazvaće se.
I ako nije iskušenje protivnika nego Mi je po tebi Bogu mome rečeno, po tvojoj volji, Gospode, neka se pojavi sakriveno!
neka svetla prilika, obučena u svetle sveštene odežde sa žezlom, došavši nada me zaspala i gurajući me, reče: „Zar na mome grobu spavaš? Ustani i brzo siđi!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
bitoljske okoline, momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.
momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Ono, izgleda, o tebi pričaju? — upita Šarov čuleći uši. — Jest, jest, o meni i o mome starom neprijatelju Žući — reče mačak, dok je krčmar i dalje vikao: — Žućo laže kao pas, nije on došao glave Toši.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ovoga časa me obuze jedna slutnja: neće li se moja žena, u mome odsustvu, po služiti istim metodom kojim sam se ja poslužio prema njoj: provaliti fioku na mome stolu i pretraživati ga.
neće li se moja žena, u mome odsustvu, po služiti istim metodom kojim sam se ja poslužio prema njoj: provaliti fioku na mome stolu i pretraživati ga.
Obratite se, dakle, mome ortaku gospodinu Novakoviću; on ovlašćeno potpisuje firmu kao i ja, a tekući je račun na firmi...
RINA (trgne se kao pod ubodom, preživljuje težak momenat i najzad promuklo šapće): Izvolite se obratiti mome suprugu! NOVAKOVIĆ: Gospodine, vaša bivša žena preudala se legalno za mene i mi danas živimo u jednom srećnom braku.
ĐURIĆ: Preti? SPASOJE: To već, da meni preti oteti imanje, to već je poznato, ali sad preti i mome zetu. ĐURIĆ: A čime njemu? SPASOJE: Nećete prosto verovati; veli: srušiću ga, oduzeću mu katedru na univerzitetu.
Veli: on je naručio kompletan nameštaj. SPASOJE: Razume se! AGNIJA: A ja sam želela da ti darujem spavaću sobu po mome ukusu. VUKICA: To bi, izvesno, bilo nešto neobično.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Stigao je u šest i već tri sata gunđa misleći da sam se obesio negde u šumici: da je on na mome mestu, on tu sramotu ne bi preživeo. Bolje bi bilo da sam se obesio. - Bože sveti, Vesna!
” Zatim je nastavila da korača uz mene držeći svoj dlan na mome, dok je Greta u torbi počinjala da se miče. - O, ti!
- Na tvom mestu ja bih već visio na nekoj grani! produžio je da melje, ali to su bile već sažvakane stvari: da je na mome mestu on se ne bi klatario oko Tise svaki božji dan, ne bi sebi tovario kečeve na grbaču i bio bi bar milion puta
Zatim je Vesna ušla i probudila me rekavši da na mome mestu ona ne bi mogla da spava. Na mome mestu, uostalom, drugi bi redovno radili nešto drugo.
Zatim je Vesna ušla i probudila me rekavši da na mome mestu ona ne bi mogla da spava. Na mome mestu, uostalom, drugi bi redovno radili nešto drugo.
- Ti si ga gurnuo! Ti i ova tu! - okrenula se prema Staniki, a onda ponovo počela da povlači prste po mome telu, još uvek ne verujući. - To si ti uradio. Ti i ova tu!
Tako sam shvatio da sam kriv i da nije važno šta drugi govore, ili misle, sve dok ja to u sebi vidim. Na mome mestu i vi biste želeli da vas izbace iz škole. Tako bi mogli da je omrznete i zaboravite. Ipak me nisu izbacili.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Donese i „tej” i „punš”. Kad Polačekove koštaju taj „punš”, dive se, a „rum” baš iz Jamajke. — No, ja nisam u mome veku ovakvog teja pio; ovo je nešto osobito, — reče mlađi Polaček. — Ni ja, — maše glavom stari Polaček, odobravajući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
nedelju izgovara sledeću basmu: „Dođe gora na goru, dođe voda na vodu, dođe stoka na stoku, dođe rijeka na rijeku, dođe mome Dmitru, na mlijeko.
Matavulj, Simo - USKOK
Hvala neka je milostivom bogu, što učini da me ti udesiš na mome teškom putu! Vjeruj da ja u svojoj zemlji nijesam učinio ništa sramotno, sa čega bi ljaga ostala na meni, sa čega ne bih
Radičević, Branko - PESME
“ On se stazi vrnu. „Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ (1843, 21. nov.
1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno!
„Dakle ide sunce moje, Oće dakle da se skrije, Gledni, dragi, zlato svoje Gledni srce kako bije, O mome mogu mi t' oteti, Ja ću dane svoje kleti.
— Mila moja, zoro moja, Sunce danu mome, O slađana misli moja A o zlatu mome! (1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje
— Mila moja, zoro moja, Sunce danu mome, O slađana misli moja A o zlatu mome! (1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje odozgora, A pod lipom jedna deva Veze
još mi jednom svani, Oj zorice, zabeli, zabeli — Al' uzalud moji trudi celi, Klonu telo, klonu cela snaga, A od mome nigde baš ni traga, Crna nojca svuda navalila, Goru, dolu u crno zavila, Tama za mnom, tama preda mnome, Al'
traga, Crna nojca svuda navalila, Goru, dolu u crno zavila, Tama za mnom, tama preda mnome, Al' najveća u srdašcu mome.
sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda, svuda preda mnome, Samo da je i u srcu mome!
krila Bela danka jošte ne pustila, Glednu tamo, zaboravi sanka, No seti se jučeranja danka, Seti s' čuda, a seti se mome, Cela ona beše preda mnome: Vedro čelo, i ti lice belo, Čarno oko, i ti, vito telo, Zlato, sunce, da l' ćeš biti
Što se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike?
se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike?
Opet gledam ja znanu putanju, Ali nema tu na njojzi mome, Noćas u snu oda tuda s njome, Zaš i jako ja ne odam danju? Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svi ga začuđeno i ćutke ispratiše pogledom, a potom se sve oči upitno okrenuše prema mome djedu. — Rade, šta je sad ovo?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Biće onako kao si ti izmerio, kako si ti prosudio, kako si ti mislio da je najbolje. Ali jedno ima da bude po mome, inače svadbu rasturaj! BEG PINTOROVIĆ: Ti meni da pretiš? Vidiš li ti ovaj štap?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Njegov jasan glas treperaše i grotaše, uz noseći se u obasjane, bleštave visine ove tihe i sjajne noći... Da znaješ, mome, mori, da znaješ Kakva je žalba, mori, za mladost?! Ču se gde zapeva on. — Žalba! ... — dahnu silno Cveta.
Ona, ne dižući očiju, prelazeći hladnim, crnim prstom po mome dlanu, poče: „Duša ti je široka, srce crno, te teško onoj koja se u tebe zagleda.
Taj joj ujak bio bogat i nije hteo da je dâ Tomči, koji je preveo, nego mome čiči Manasiji. A Tomča posle zato čak mu bio i blagodaran, što mu je nije dao, te se nije oženio, nije vezao (kao što
Kostić, Laza - PESME
revene se, ko će da ga pre odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete, drugi tuže; — »Oj, davori, jadni sluše, »bela vilo, oj
Oko mene zvezde blede, sve se većma gube, rede, a vila mi prstom kaže jednu malu svetlucaljku, oku mome samrtnome na dnu vidnog domašaja.
” „Šta? Delila? — Tako li se zove vila što je srce sinu mome — zar sa mnome podelila?” „Da, Delila!” Odazva se vitez mladi, te se rukom po junačku čelu gladi, sklopljenih se maša
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ja tebe izbavih, a sebe pogubih. Zmija mu ,odgovori: — Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome ocu. Moj je otac zmijinji car.
Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti
Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru“. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
— Pogodio si. Baš sam te radi njega zvao. Ti znaš da se niko mome sudu ne otimlje. Jesi li od ovoga mladića primio sto dukata. — Valaj, nijesam, prorokove mi brade.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ADVOKAT: He, he, he, ništa je to, sledujte vi samo mome sovetu. ANICA: Kažite vi meni, gospodine, oćete l’ mi ljudski suditi?
ADVOKAT (razrogači se): Šta? U prisustviju mome, razumete li, takva dehonestacija protiv advokata? Patіentіa me deѕerіt.
(Uzme štap i počne Anicu devetati). ANICA: Gospodine, šta imate vi sa mnom? ADVOKAT: U prisustviju mome to ne ide, razumete li? (Diže je gore.) FEMA (đipi): Ha, izela te trpija! (Tresne Anicu dole.
Lalić, Ivan V. - PISMO
U mome zavičaju, koji stvaram Poraz po poraz, sad počinje leto; Bolesne kavge plaminjaju svetom — Vek plod je, juče zreo, danas
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Na časnu reč, vi niste čitavi! Po mome mišljenju, draga maturska komisijo, matura se polaže čitavog života (sveža misao, zar ne?
Tako je neki Tika, čist imbecil, zagorčavao mome matorom život najmanje deset godina, sve dok ga matori nije sredio jednom zauvek!
Tako, pre nego što pođe na letovanje, Zoki lepo ostavi ključeve mome matorom, kao da obilazi kuću s vremena na vreme i da zaliva cveće. O vetrenju da se i ne govori!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ko bi mogo pomisliti da ovakav čovek laže? ALEKSA: Jeste li vi čuli, nemojte vi u prisustviju mome tako što govoriti; jer, razumete li, ja vas taki dam zatvoriti! MARIJA: Zatvoriti?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros (treba me tući!
dobra na moru južnom, našla je kapu s porukom tužnom i na njoj krvi tračak: „Junački ginem u buri, znajte, starini mome zamjenu dajte! Pozdrav! Kapetan Mačak.“ . . . . . . . . . . . . . . . .
Najbolji zeka uvek se nađe kada ga stigneš trkom, u znoju. A mome mačku također velim: miševa carstvo za njega nije. Zar ne znaš, Tošo, izreku staru: Najdeblji miš se kod mlina krije.
Jedino, druže, u mome kraju, na reci Japri, kod čiča-Triše, skriveni žive drugari mudri, Žuća i Toša — i nigde više.
NADRILEKAR JOCA Pod kapom oblačja mekom, pod sivom nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Poslala sam ih po ulje, — reče žena a njene oči govorahu: „Znam da je to nemoguće, ali, kada bi se moglo, da kažeš mome mužu da ja nisam nizašta kriva i da treba da me voli. Ne idi još!“ — Neću još legati, — reče Pipo gledajući u stranu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sa brda je narod vide o sečivo na mome vratu i goluba u letu za njim. Posečen bih, i golub mi zastade u grlu, crkvi se s ramena slivala krv.
Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se. Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Onako mrtav iz groba opljačkao me je. Ostavio mi kao legat 3.000 dinara i nije ga mrzelo da u testament napiše: „mome rođaku Trifunu Spasiću 3.000 dinara koju je sumu on već primio po priznanici od 14. februara prošle godine.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Mloge su ga mome brale, Ma ga n’jesu odabrale; Tebe ga je sreća dala, Da b’ ste dugo poživjeli! I pošteni rod rodili!
“ Al’ govori lijepa djevojka: “Hvala, vilo, na hitracu travi, Neg’ mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom, da mu budem ljuba, I gospođi, mojoj svekrvici, I ostaloj u kući rodbini.“ 98.
moje milo drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u ruci, Što sam tužna u subotu brala, U nedelju mome dragu dala. 116.
Ne uzmi je, moj po Bogu brate! Svemu mi je rodu omiljela: Mome babu dvorbom i ugodbom, Mojoj majci rodom i plemenom, Mojoj braći stasom i uzrastom, Mojim sekam’ dugijem kosama,
198. Dušo Maro, da se ne varamo, Đe rečemo, da se sastanemo, Jal’ u mome, jal’ u tvome dvoru, Jal’ u bašči pod žutom narančom, Ćeno cvati čemin i ružica, Čemin s ružom lijepo miriše,
U neđelju, koja prva dođe, U mom dvoru, a na krilu mome. 199. Kujundžija, tako ti zanata! Sakuj meni od zlata junaka; Maziću ga, k’o rođena majka, Ljubiću ga do samoga
San u bešu, a nesan pod bešu. Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku. Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje
Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku. Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje i napredak, Da mi bude zdravo i napredno. 238.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pa ne gledam milosnim pogledom ni po carevima ni po roblju. Na mome licu bledom miriše tama bela: osmeh mog razočaranog tela.
A kad na mome licu primećuje znake gađenja on me tapše, kao medved, po leđima, pa viče da ne moram, ako neću, da spavam sa devojkama.
prolaze dole, po kamenitim, zvonkim ulicama; obuće im, drvene, duguljaste, neotesane, sećaju malih, ciganskih korita u mome zavičaju. Tako se ja, malo sentimentalno, razveseljavam.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„ Kod tih reči otac me zagrli i poljubi, i njegove suze pokapaše po mome čelu. — Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac.
Po mome dubokom uverenju, najglavnije je da se prvo teorija dobro utvrdi, pa će posle ići lako, i onda će se videti da će se sve
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nu, pa da vam kažem bez šale, jer mi nije do nje. Sinoć, kad sam otišao na pijanku mome kolegi Trajku Stojkoviću, bio je 8 januar 1895 godine, dakle XIX vek; a da li je noćas poremećen broj vekovima — to ne
Tada će imati pravo na još jedno odeljenje za svečane dane. Ne zanimaše me nimalo ovaj egzemplar u mome »obliku i podobiju« s toga zaželih da izađemo i razgledamo ostala kola.
Pop Petar ima dobru ženu, ali za njega pričaju svašta... Tako se, eto, samo u mome domu živi kako je Bog zapovedio... To vide ljudi, milo im, pa mi zato i dolaze...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Pa to, za izbore. Jesu l' učinjene sve pripreme? SEKULIĆ: Šta ima da se priprema? Sve je to, vidiš, ovde, u mome džepu. Za to se ti ne brini, to je moja briga. (Vadi jednu hartiju iz džepa.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
mi da zaurlam, to ne krijem, Kad vidim đake, sa zastavicama, na ulici, A pohvale i pesme Našem Najvoljenijem U uhu mome odjekuju kao urlici.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
o odlasku duše moje, što ugledah na roditeljima mi i na rođenom od mene mladencu, za kim žalost neprestano gori u srcu mome, prirodom maternjom pobeđivana.
Rakić, Milan - PESME
LEPOTA Jest, nema na tebi nijednoga dela Da se mome oku mogao da skrije, Nijednog prevoja blistavog ti tela Da se moj poljubac na nj spustio nije.
Sad, u noći zvezda i meseca pune, Usamljen i tužan, oborene glave, Koračam lagano pun slutnje i strave, Jer znam da u mome srcu nešto trune.
Pandurović, Sima - PESME
Te seni igraju se mnome i ja sa njima. Al’ sve to stvara život opao, crn i mrzak. Sve što od svega prošlog u mome duhu ima, To je žalosna sreća da budem pust i drzak I sagorelih snóva da gledam pramen dima.
SVUDA JESEN Sto golih grana, k’o sto crnih ruku, U šibi kiše iz vrta se pruža Prozoru mome, gde poslednja ruža U bolnu jesen žalostivo vene, Dok monotono dopire do mene Zvuk kapi koje o prozore tuku.
Sad se spleće Sve to u ništa u minutu. Osećam da se neka kora Na srcu mome tvrdo hvata; Da se uvlači tromost spora, Tužna k’o dani kiše, blata; Da sam već danas miran i ja, Da meni dugi
Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju rane.
A malo sreće, to je život sav. U životu mome jedan mi je lav Bio nešto drugo, bio tako drag... Slobodan, snažan, i beskrajno blag Spram mene, on je gledao moj
ZIMA U mome srcu, u starinskoj vázi Ubrano cveće spomena se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pošto se ižljubiše posjedaše. „A što vama šće da pucate?“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja. To bjehu: Radoje i brat mu, Petar i Marko, sinovci serdara Peja.
A moji brastvenici, bjesmo baš na mome gumnu, četrdeset grla, svi u smijeh i potvrdiše to. Na tome i prekidosmo.“ „He, Bog zna kako će to svršiti!
“ „Vira zna tebe. Gledala te kad bijaste djeca, a čujala je mnogo o tebi; ja sam joj kazivao mnogo o mome Adolfu. Ona te već djelomično ljubi, a kad joj od brata dođeš, kad pročita sve što je ovdje...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Prazna ne pali. — Na siromaha i zec vadi pištolj. — Teška je nemoć šupalj tobolac. — Teško meni i po bratu mome, ako nemam u tobolcu svome. — Zaludu je načina, kada nije začina. — Ubogu šavcu i igla se krivi.
Teško kući đe nije gospara, A baštini đe nije pudara! Teško meni i Omeru mome, Kad ja nemam u tobocu svome. Teško ovci s vukom putujući I pametnu luda slušajući.
pastorka, pa umijesivši tri kolača, dala svakome pastorku po jedan, govoreći: „Evo vama svakome po jedan kolač, a vi mome Milutinu podajte samo po polutinu“. Mini ga sablja, mini ga puška!
— Kažite vi mene najprije: koje mene rodio? — Mi ne znamo. — Nu, stid vas bilo, a sve babe u mome selu znadu. 6 Pitali popa crnogorskoga: — Kad će, pope, ovo Božić doći?
5 Nini, sine, nini dobro moje! Uroci ti po gori hodili, Travu pasli, s lista vodu pili, Mome sinu ništa ne udili; No udili drvlju i kamenju! Dušmani ti pod nogama bili, Ka’no konju čavli i potkovi.
San u bešu a nesan pod bešu. Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku. Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje
Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku. Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje i napredak, Da mi bude zdravo i napredno.
— Men’ su žene potvorile, Da sam njima sir izela: Sir li bi, hleb li bi, Mome zubu meko bi!“ 5 Bere uja jagode U šarenu mericu; Otud ide lisica, Pa prevali mericu. Stade uja plakati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad sijač u veče dođe kući, on poviče na snahe: „Dajdete, đeco, one moje zubne čačkalice, nešto me žulja u onome mome pokvarenom zubu.
ja tebe izbavih a sebe pogubih.” Zmija mu odgovori: „Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome ocu. Moj je otac zmijinji car.
Onda zmija reče čobanu: „Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati štagod zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik.
dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.” A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
ga hoće li joj već dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin uzima u svome dvoru svašta bolje nego što je u mome, daću mu devojku.
ali malo čas dođe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi šuru pa mu reče: „Častićemo se i veseliti, samo najpre da ideš na mome konju da mu doneseš trave, ali onde da nakosiš gde konj zakopa nogom, a ne gde je tebi volja.
Kad dođe zet kući, i on se šuri vrlo obraduje, pa mu reče: „Častićemo se i veseliti, samo idi najpre na mome konju te mu donesi trave, ali gde konj nogom zakopa onde da nakosiš, a ne gde je tebi volja.
sekretaru u ministarstvu prosvete i crkvenijeh djela, u Biograd. Svijem prenumerantima ja ću knjige poslati o mome trošku, a budući da ćedu se knjige slati per Nachname, ja ću svakome u Nachname staviti onoliko manje da za knjige plati
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Ulazi Prosjak) CMILjA (Stavri): Ti si mi pomogo u mome najtežem momentu! MILE: Ko bi to reko za Gospavu, iako mirna! A čoveka ukoka flašom vinjaka!
Stanković, Borisav - JOVČA
Ti, kao što znaš, kad mi dade one pare da otvorim dućan, trgovinu, ja od tih para odvojih i dadoh i njemu, mome zetu, njenom mužu, njegovom ocu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i po njegovu mneniju vrlo polezne k namereniju koje je on sa mnom imao; niti je mogao moj dobri blagodetelj
gdi su se najpre sveci svetili, sad se Ni ime Hristovo ne spominje, nego turski pustinjici i derviši u njima živu. Mome se dobrom tetku činilo da leti od radosti sve to slušajući; u po sata takovog razgovora, a pritom čašu po čaši
jednog prostaka koji nije čitao nikakva kazanija, ni prologa i koji iz preizlišne mirske i plotske ljubavi protivi se mome spaseniju, i sam, ne budući svet, ne da ni drugom da se posveti.
Dan je bio subota, početak meseca junija, kad sam ovi glas dobio. Pri istom mome majstoru i trgovcu bio je jošt jedan momak iz Čakova, imenem Nika Putin, dve ili tri godine stariji od mene, moj
Namesto deset para po pogodbi, dam mome barkaruolu, što me je tako lepo dovezao, trideset. Uljezem; nađem tu velikog nekakva prelata poljskoga, koji imadu
| Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti? Zar je bog kao čovek? On bolje vidi i poznaje što je u srcu mome nego ja isti. P[relat]: „A nije li ti žao da te ribe izedu?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dvajest peti „vra“ u mome rodu, bolan!“ Novi fra-Brne nije nipošto htio da se svrće kod Velike oštarije, no da se zaomine.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ako od stabla ne sadelju bačvu Il krevet kakvom mladencu ne stešu — Nek bude bar za sanduk mome lešu. O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA Taj muk — da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom veže Il maglen
Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu. A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo; Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju Jošte malo - eto vinograda.
Sunce jarko zašlo već odavna; Ot'š'o danak, došla nojca tavna. Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile. Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila...
- Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći. Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali?
se krvca opere studencem, A junaci ovenčaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre
Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno!
Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak sva nestala u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama; I sto volja kao belih jata k
No dani su prošli k'o rijeka nagla, K'o trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
Popa, Vasko - KORA
ulicama Prosečenim kroz našu nesanicu U olucima zvezde nam trule 6 Bdiš mi u bori između veđa Čekaš da se razdani Na mome licu Voštana noć Tek je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim
i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila si
tvojim ružnim snom Otvaraš mi širom Sve prozore na čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
rečima: „Pošto si mi, mudri naučniče i stručnjače naše republike, ukazao veliku čast da primiš moj poziv na večeru u mome skromnom domu, nećeš mi, sigurno, odbiti ni moju molbu da izvršim ovde na pijaci neke kupovine za tu gozbu“.
Ustručavanje moga gosta da se oberučke odazove mome pozivu nije, u stvari, ništa drugo do vešta taktika. On se udaljio odavde da ne prisustvuje mojim kupovinama da se ne
Ispomagasmo se uzajamno kako smo umeli, a ja nađoh u jednom Morisku, tj. pokrštenom Arapinu, mome vernom Galibu, dobrog pomoćnika“. „Svaki početak je težak!“ „Tako je.
strah i već hoću da se, posramljen, povučem odatle, no u tom trenutku pojavi se u vratima u sredini zida, suprotnog mome ulazu, vitak i otmen čovek i oslovi me rečima: „Šta želite, moj gospodine?“ „Molim za izvinu!
On se ljubazno smeši. „Vi me, dragi gospodine, ne zadržavate ni najmanje u mome poslu. Kao što ste mogli primetiti po dimu koji se čak dovde rasprostire, moja hemiska aparatura je već u pogonu, već
Kada se njime napuniše čaše i razdeliše prisutnima, ona saopšti gostima da je to dodadatak mome predavanju. Sa čašom u ruci, odgovara joj Bertole: „Sa blagodarnošću primamo k znanju saopštenje naše domaćice, a
Sedimo u njenom salonu amperskog stila u neusiljenom prijateljskom razgovoru. Ona se podrobno raspituje o mome zdravlju, živovanju za vreme burnih vremena, o mome sadašnjem zanimanju i o planovima za budućnost.
Ona se podrobno raspituje o mome zdravlju, živovanju za vreme burnih vremena, o mome sadašnjem zanimanju i o planovima za budućnost.
„Ostanite, molim Vas, još ovde. Sigurno će Vas zanimati šta se dogodilo i sa ostalim naučnicima sa kojima ste se u mome domu upoznali“. „Sigurno!“ „Ko je onda bio u našem društvu?
U tome je najbliže uspeo Furkroa“. „Hemičar?“ „Da onaj isti što ste ga upoznali u mome salonu. Postao je veliki političar i član Narodnog konventa.
„Kasnije osetiše grižu savesti i htedoše da se vrate u krug mojih pravih prijatelja i zaželeše da se opet pojave u mome salonu. No ne htedoh ih primiti“. „A kako se držao četvrti drug po struci Vašeg muža, grof Bertole?“ „Besprekorno!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
studenta drskog ponašanja, nema nekakve naročite veze sa ovo m pričom; ali on ipak ima neke veze jer se desio u mome kupeu na putu za Vujanovac, gde sam pošao u goste kod svoga pobratima, i gde ću ponova sresti krezubog studenta.
varljivi život) seljanka se saže, i dok sam ja, predosećajući da će mi se dogoditi nešto užasno, žmureo svom snagom, na mome obrazu puče jedan glasan kao šamar, glup, širok i pljaskav seljački poljubac. — A-la!
Čini se mome sećanju: da je ona tome poslu posvetila više godina, i tako, malo pogurenu u radu, sa onim bolesnim rumenilom upalih
Ja se nisam mogao složiti, na primer, da žena koju volim, u mome odsustvu, provodi vreme s drugim. Jer kad ja pustim ženu da, recimo, s drugim uživa u prirodi onda šta?
i meni je, izgleda mi, nekako lakše bilo što je najzad svršeno sa onim bezbrojnim leptirima, koji su toliko dosađivali mome jadnom prijatelju pa mu čak i pili nešto i u onako žednoj glavi.
A greh nije, daleko od toga, jer sam mlad bio i pust i lud i ratnik, i svaki drugi na mome mestu doživeo bi isto. I ponešto već o tome znaju intimni moji drugovi koji su još slučajno živi i pred kraj one
zaista kao štap uz mene) i kad se kretosmo ja pozdravih onu gospodu koja me otpozdraviše, čini mi se, podsmevajući se mome saputniku.
Odem ja i legnem. I te noći sanjam najstrašniji san u mome životu. Kao zakačio se ja za nogavicu od pantalona, glavačke visim na balkonu trećeg sprata nad ulicom punom sveta
E, verujte, gospodine, u mome burnom životu, pa i za vreme rata, u najstrašnijim borbama, nikad crnjeg straha pretrpeo nisam.
bio je dosta interesantan, ali nije mogao ipak a da nekoliko puta ponova ne sklizne na politiku, i to sve zahvaljujući mome saputniku, koga sam stalno morao da opominjem na moju neodoljivu odvratnost prema njoj i želju da je koliko god mogu
ja sam na licu osećao jedan osmejak zaista čudan, koji neću zaboraviti dok god sam živ, jer je bio prvi i poslednji u mome životu.
Odgovorila mi je rado, pa me je i sama pitala o mome činu i koga je roda moja uniforma. To je bio povod da je upitam: raduje li se što smo došli; na šta mi ona odgovori:
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I zato, uvijek dalje! A u mome slučaju, mislim da je veoma samilosno došla ta vanjska, slučajna nesreća koja mi je povrijedila ruku i skvrčila prste
Jer i po mom shvaćanju takozvana poezija prestaje ondje gdje je uistinu, „vrag odnio šalu”. A mome filozofiranju jasno uviđam čitav niz zapreka. Zapreka koje ga čisto isključuju i onemogućuju.
I kad bih došao do zaključka da bi njegova reakcija bila istovjetna s mojom, otuda sam bivao sigurniji i u mome vlastitom uvjerenju, osjećajući ga jače svojim.
Vrata koja su se za njima zatvorila presjekla su mome uhu povišene glasove iznenađenja i pozdravljanja pri susretu. Dječak se kratko zadržao u sobi.
Nakon dugog cjenjkanja sa zubarom, uz već znane duhovitosti („u mome selu kovač se čitavo jutro nateže sa mnom po ledini dok mi izvadi zub, a ne naplaćuje ni polovicu” itd.
Ipak, time nije bila skinuta s mene svaka sjena odgovornosti; prosto zato što je stvar bila potpuno „u mome stilu”. A takva stilska podudarnost, za nuždu, zna da zamijeni krivicu.
Ničega, do ravne plohe zida pred mojim očima i beskrajne pučine noći preda mnom. Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća. Svemu sam dao sebe.
Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća. Svemu sam dao sebe. Primio sam u srce glas svake stvari.
Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća. Svemu sam dao sebe. Primio sam u srce glas svake stvari.
Ima u mome kraju jedan zelen, gusto obrastao, nenapučen otočić s ruševinama starog benediktinskog samostana. Optočen čivitnim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Reći će: tako mu i treba!... Nazvaće me lopužom i svakojakim imenima... Eh, lud li sam što se ja o mome sad brinem? Zar nije sve jedno: zar me nije i dosad prezirala!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ja tebe izbavih, a sebe pogubih. Zmija mu odgovori: — Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome ocu. Moj je otac zmijinji car.
Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragog, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik.
Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
malo čas dođe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi šuru, pa mu reče: — Častićemo se i veseliti, samo najpre da ideš na mome konju da mu doneseš trave, ali onde da nakosiš gde konj zakopa nogom, a ne gde je tebi volja.
Kad dođe zet kući, i on se šuri vrlo obraduje, pa mu reče: — Častićemo se i veseliti, samo idi najpre na mome konju te mu donesi trave, ali gde konj nogom zakopa, onde da nakosiš, a ne gde je tebi volja.
Počnem pjevati na mezaru moga oca; već od suza ni spomena nema. Naredim te se svakom mome drugu donese po jedna boca rahatluka. Svaki svoju bocu ispije; postanemo veseli kao nikad dotlen.
uzaludu dolazio i da ti ne bude aram što ćeš kod mene jutros hljeba i soli pojesti, da nu prebroj koliko je na tome mome hatu dlaka u repu, jer bi rad znati.
care, ja danas nijesam ništa okusio, i nije pravo da gladujem na divanu tvome, nego se molim da se meni i ovome drugu mome donese jedna zdjela mlijeka, i svakome po jedan simit i po kašika, pa kad se u tvome zdravlju najedemo, onda ćemo se
— Znaš, pope, toga mi je junca nestalo ima nekoliko dana, pa ako se ne nađe — neka bude tebi, a ako se nađe — nek ide mome najstarijem sinu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam.
JUTARNjA IDILA † Mihailu Petkoviću, mome bratu Imao sam i ja veselih časova, Nije meni uvek bilo kao sada; Imao sam i ja sate bez bolova, Osmejaka vedrih i
San jednak, kameni Spaja sva mesta sa predelom nada. Osećaj mirne ravnine na meni I preko stvari nepomično vlada. U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada.
ima da znači Da će srce moje propasti u tami, K'o zvezda u blatu, k'o glava na panju, I vampiri da će stanovati sami U mome smejanju i mome plakanju, I srce će moje propasti u tami. 1912. NOVI DANI Jedna stara radost!
će srce moje propasti u tami, K'o zvezda u blatu, k'o glava na panju, I vampiri da će stanovati sami U mome smejanju i mome plakanju, I srce će moje propasti u tami. 1912. NOVI DANI Jedna stara radost!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasao život mome ocu pod neverovatnim okolnostima.
oblika izumiteljskom konceptu i idejama, što je u potpunoj suprotnosti sa čisto eksperimentalnim postupkom i po mome mišljenju je mnogo korisnije i efikasnije.
Sprovođenje prvobitne ideje u delo kako se danas radi, po mome mišljenju nije ništa drugo do rasipanje energije, novca i vremena.
Apstinencija nije bila uvek po mome ukusu, ali prijatna iskustva koja sada stičem moja su velika nagrada. Samo u nadi da ću nekoga preobratiti svojim
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njegov engleski izgovor bio je odličan i ja ga jednog dana zapitah šta misli o mome. On mi veoma iskreno reče da moj izgovor ne može biti gori, ali se može popraviti, ako budem vežbao onako kako me je
Tu sam knjigu pročitao od korica do korica pre nego sam napustio London i ona je mnogo doprinela mome znanju koje sam obećao da ću doneti u Idvor.
Ubrzo sam bio zasut pozivima na muzičke priredbe i zabave iz raznih mesta u mome Banatu. Kada bih prihvatio poziv, često sam morao govoriti o Americi.
Tu sam knjigu pročitao od korica do korica pre nego sam napustio London i ona je mnogo doprinela mome znanju koje sam obećao da ću doneti u Idvor.
Ubrzo sam bio zasut pozivima na muzičke priredbe i zabave iz raznih mesta u mome Banatu. Kada bih prihvatio poziv, često sam morao govoriti o Americi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— javi se stara s druge strane vatre. — Briga te za nju.... — Nije, boga mi, da se ljutim radi nje, ali što me na mome kruhu sramoti pred ljudima, to mi je žao... A da nije toga, neka đavo nosi nju i njenu poganu krv!...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ronjte se, ronjte, višnjice, Kã mome tatku suzice. Ronjte se, ronjte, višnjice, Kâ mojoj braći suzice. Ronjte se, ronjte, višnjice, Kâ mojim sestram suzice.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: A šta da radim? ČEDA: Zamisli kako sve to ide ekspres! Sinoć potpisali ukaz o mome premeštaju u Ivanjicu, a već jutros sam razrešen od dužnosti. DARA: A kad moraš na put?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo...
II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine. Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je
II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine. Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun zvezdanih zraka: Ne
S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to. Tu po vodu eto mome, Sela malo u taj hlad, Digla oči, a pred njome Stoji detić krasan, mlad. Detić reče: „Dobar veče!
A sad soko u grob pade, A naša se krila lome, — Kosovska je pustolina Sad u srcu mome. Hej, ka’no što crna nojca Uzdiše za belim danom, Pet stoleća kroz grudi mi Uzdahuju nad Stevanom.
Miljković, Branko - PESME
je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje
Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće. Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave.
ptice i nastave život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po mom čelu O ti u meni odsutnost mene Mogućnost krila u mome telu I neke svetlosti zaleđene I neke svetlosti zaleđene Jesi li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje
te nepotkupljiva zoro sveta OSEĆANjE SVETA Pronicljiva vatro ne iskušavaj me toliko Dok me ne shvate pevaću neometen U mome srcu sunce i noć postaju ljubavnici Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana Miris je zgusnuta praznina u biću Koje se udaljava
oni sanjaju OSTALE PESME MORAVA 1 Noć, još nisam bio izašao iz noći pune pravednosti i transcendentalnih munja a u mome duhu oko koga su se rojili zlatni insekti čula se zimska muzika što sanja slatke vrhove.
Petrović, Rastko - AFRIKA
S vremena na vreme N. Mi kaže: „On veli: Mi smo od rase kraljeva, mi smo uvek bili neustrašivi, — mome ocu beli su odsekli glavu, ali moj brat vlada narodom koji je najmnogobrojniji na svetu.
To su ti baobabi puni teških plodova i gigantskih ptica koji su se toliko dopali mome sedome prijatelju da je on rešio da baš kraj njih zasnuje grad.
Oni su obučeni u široke plave bubue, koji su mi se toliko bili dopali pri mome prvom prolasku kroz Dakar, a koji, i uistini, dobro pristaju uz boje njinih tela.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sve ćeš platiti! Jedinca moga muke nesnosne Srževi sveže tvoje mladosti Pomoć će srcu mome snositi; Obraza tvojih koža uvela, Upale oči, modre usnice; A posle, kad te crna ropkinja Fildžanom zlatnim skromno
Svilene ovce tanka vunica, Što je Persija vešto upleće U divne šare meka ćilima, Te se po mome stere haremu, Već se unapred, čisto, raduje, Okrug’o taban stope njezine Unapred meri sitnim šarama, I, skupljajući
GLAVAŠ: Ah, brže!... Svršuj!... Il’ ćuti, bolje, nemoj kazati, Ili izriči sporim jezikom Životu mome smrtnu presudu: „Video sam je!...“ Reci slobodno, „Kako je turski konji gaziše, Tu bledu glavu!...
ISAK: Zbogom, Stanoje! Hvala na hlebu i na zaštiti, Pa me se sećaj, ako ostaneš, Po dobru mome i po zasluzi... Zbogom, Stanoje!... (Skače kroz prozor.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Istrajte još malo, đeneral će vam odmah poslati potporu i izmenu«... Možda mome oratorstvovanju ne bi bilo kpaja da me Turski kuršumi ozbiljno ne opomenuše da je već krajnje vreme da prekinem moja
! — reče Komarov čisto srdito. — To ne, odgovorim ali ako vojska zbilja trpi oskudicu u mesu, po mome mišljenju bilo bi i bolje i pravilnije da se ovi čopori svinja po zakonu o rekviziciji redovnim putem rekviriraju od
Po mome uverenju u svetu je veoma malo tako velikih moralnih propalica, koji čine zlo s potpunom svešću da je ono zlo što čine;
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove. A ja sedoh, da u pesmi Stvorim lepši dan, — Mladu ženu uz kolevku, Zavarljivi san.
Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše kratko reci: Pomoz’, Bože, rodu mome! LXІІІ MATI SINU KOD KOLEVKE.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ „Bog gospod da traži.“ Tras... Neko zatvori telefon. U ušima mi još bruji: „Po svaku cenu!“ O mome životu ovde, u rovu, u blatu, rešava se na stotinu kilometara daljine, i dovoljan je jedan mig pa da svi, bez ikakvog
Komandir uspori hod, govoreći mi: — Ovakvih laguma na mome odseku ima deset. Unekoliko smo zaštićeni... Sada još samo da vam pokažem zemunicu moga vodnog narednika.
Ispuštajući šumno dim, on se obrati Kosti važnim glasom: Barone, primo: vodili su računa o mome gospodstvu... Sekundo: bilo ih je na lageru toliko da za mene nije bilo mesta...
On ostavi hitro kutiju na mesto, priđe stolu i sede. — Oprostite, gospodo... promenila sam haljinu. — Ona priđe mome prijatelju i sede na naslon njegove fotelje. A tesna haljina pripila se uz njeno telo, i obline se jasno ispoljavaju...
— Également enchanté!... Zadovoljan sam što tako lepo mislite o mome prijatelju. — On priđe i pomilova je po obrazu. — Hajdemo, deco! U restoranu zapahnula nas je prijatna toplina.
Naišao je baš tada kelner sa čajem. Pustio sam joj ruku. Luka se nervozno počeša po potiljku, pa se okrete mome posilnome Stanimiru, koji je stajao na vratima i slušao pričanje Dragišino. — Stanimire, šta bi ti radio ovoj ženskoj?
— A zatim živo nastavi: — Uostalom, zašto oni kriju, kada mi znamo za njihovu ljubav? — Jeste li srećni kada ste u mome društvu? — zapitao sam je. — Mnogo — i ona nasloni glavu na moje rame. — Onda, zašto mislite na njih?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i potom, polučivši ga, vosklicava: Veni, vetre mili, I na zlatnih krili Ti dovej mi glasak I mio i sladak: Da na mome kraju Mir i sloga traju. Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko.
izrazio dovoljno snažno u pesmi Mome rodu: Rasuti svuda, srpski smo narod mi, I gorko piće gasi nam često žeđ Kad nož nepravde ljute kolje Decu i ženu, i
Svud se junost, svud krasota, svud veselost kaže, Sve ščastiju mome novu otradu prilaže. Stado veće vozigrava meni ispod gora, Njiva oko pastirskoga razbotjeva dvora; Dolina mi novu
Uhu mome slovesa su ono tvojih usta Bez šta b' meni zemlja bila sva gluha i pusta; Što su nebu jasne zv'jezde, njivi zlatni klasi,
usta Bez šta b' meni zemlja bila sva gluha i pusta; Što su nebu jasne zv'jezde, njivi zlatni klasi, To besjede sluhu mome ljupki tvoji glasi.
Tvoja, Vido, objatija, Vido, tvoje lono, Tvoje blago sercu mome serce kad je sklono, Ja sam viši od careva, ja prezirem v'jence, Ja uživam stada moga pasući prvence, I budući tajno
Slatki spomen! Sad najpače dvoumiju mome: Kakova je sudba opet nisposlana po me? Idem — što ću? (sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s
ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet vaša u rodu serpskome, Konca nije nju pretećem ni pjeniju mome. Idem dalje! Ov'liko sad s puta moga čujte, I gdi sam god, vozljubljeni, vi mi tu zdravstvujte! Oko 1807.
Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome! Pri sastanku tajno stenjem, Pri rastanku plačem, ginem, venem. Drugi koj' u ljubvi strada, On se dobrom koncu
ću, tužan, Petrovom u Gradu, Gibraltaru slavno-mađarskome, Što l’ u lepom iskat Novom Sadu, Ljube radi zemskom raju mome. Ne gleda kad ljuba mene moja.
Vid ćete mi vi uzeti, Oku mome plač doneti Pomračnome. Oči moje, vi begajte, Zla tolika ne gledajte. Oko mamno, čarodejno, Jeste vabjašč
Sreća mi se, hudom, ah! ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo! Pa me svojijem ognjem sažiže, U duši strašan vihar podiže, Želje se lome po srcu mome, Traže megdana i traže krvi, Onde da budem — da budem prvi — Gde prvi jekne grom!...
MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu. Pa je li teška!... Danče ranjeni!...
Bojić, Milutin - PESME
Sadašnjost mi dajte, sve bešnje, sve jače Da sobom sagorim. Dalje prošli dani! Snage! Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” A oni tamo znaju da taj svršetak u mome raspisu znači dvadeset i pet u zatvorenom prostoru i bez svedoka. Razumeš li me, gospodine Milisave, hoću da napišeš
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
ruku sinovljevog detinjstva i da ukrštanjem srećnih uspomena i tragične stvarnosti presvisne: "A rasla si na kriocu mome,/ Ustrgnuta na Kosovu ravnom!
Jakšić, Đura - PESME
Skori sveća kraju, Danak crnoj noći — Al’ kraj mome vaju Nikad neće doći! 1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka!
Jedno se je zvono s bele kule čulo, U mome je srcu triput odjeknulo; Zapojaše tiho kaluđeri sveti... Možete l’ me, noge, bar donde poneti?
Idi!... Idi!... Ne diraj me mraznom rukom, Da preživim večnost tužnu Na vrletnom mome visu, Gde me čuda i otrovi Zlobnog sveta uzvisiše — Al’ otklen ću sam, po volji, Stojat... pasti...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jer i pakao je tvoj, i propoje. Zalapim toplo iz ove oporine tela. I koren po koren manje Mome stradánju. GOSPI Sve samlji. Snom pohodiš me tuđa. Grešniji kad samotan te zovem. Tuđa su deca iz tebe zaplakala.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I sad, eto, čovek haznu, bisage s parama da mu ostavi. A ovom mome i donesi, i prinesi, i vodi mu račun, aja! Hajduk!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ili mlade nedelje, metnu devojke zanovet sebi pod glavu i reku joj: »Zanoveti, ti ne zanovetaj, Nego reci suđeniku mome Neka mi se noćas u snu javi« (ŽSS, 207).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ha! Jesam li vam rekao? — veli Ilija. — Ostavlja sve mome Radi, a i kome bi nego njemu? —Potvrdio je glavom, — veli Krilo. —I čuo sam: „Radi” , — prihvati Ždrale.
— Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio. Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu... Vidim ja: čobani gledaju zgodu da je maknu... „E, nećeš”, mislim...
„E, nećeš”, mislim... Dva dana stajala je u bukvi sakrivena i, dok se pružila zgoda meni i jednome mome drugu, pojedosmo je, s malim, svu u jedan dan! Prešavši dragu, stupiše u krševiti proplanak.
—Reci! —Ja joj napomenuh Radu... a ona se izdade i veli: „Volim mu kao očima u glavi... pa može što hoće”... — A mome gospodaru? — „Ne volim mu”, veli, „nije on za me”. — Što? — „Kuljav je”, — odgovori. — Pa što ga varaš?
— odvrati Ivo kao za se, s iskrenom samilošću, pa, skanjivajući se, povjerljivo ga upita: — I mome ocu bićete dužni? — A ko nije u selu? — odgovori oblovito Jure.
Uvik kad gledam vapor ča gre za tamo, rastužim se, i šaljem pozdrav mome lipome mistu .... A, znate, ovde nigda ne kiši, i ne puše onaki vitar kao kod nas, pa sam sto puti zaželija okisnut',
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Znao sam da će Crni Stevan i na najmanji moj uzvik, pa čak i šapat, pomeriti svoje prednje noge bliže mome vratu. Najveći užas u meni je izazvalo menjanje boje njegovih bleštavih očiju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
6 ELEGIJA 7 MOME MILORADU 8 ZVEZDA 9 ZVONITE, ZVUCI... 10 LjUBAV 11 LjELjO 13 LjUBIČICA 14 DUH PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA
) 170 VEČE NA BRODU 171 NIOBA 172 (KAD SE UGASI SUNCE…) 174 MURATOVO TULBE 176 (SA POGLEDOM UGAŠENIM) 177 II 178 MOME GARIKU 179 SPOMEN 182 ORGIJE 186 GRAĐANSKA VRLINA 190 MASKENBAL NA RUDNIKU 193 TELEGRAMI 196 [MILANU SAVIĆU] 198 IZ
1880. MOME MILORADU Uvenuće mlado doba, Kô što vene rosno cveće; Ali ovaj cvetak mali Uvenuti nikad neće. Večno će ti mirisati Sa
I sa mnom, zanavek možda, Spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava I večni zaborav s njome. Na mome spomenu surom Istrven natpis biće tad.
Ja sam slušô reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmejô se Pod mrtvačkim pokrovom. 1893. II MOME GARIKU Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kada je Aleksandar sa svojom vojskom ušao u Vavilon, predani su mu ti spisi na svečan način; on ih dade mome nećaku Kalistenu da ih meni pošalje.“ „Pa zar ti spisi vavilonskih mađioničara imaju kakve naučne vrednosti?
Sa kolikim je razumevanjem saslušao moje, najnovije jade. Pričao sam mu o mome carigradskom prijatelju ispičuturi i o njegovim lepim namerama gostoprimstva, pa mu onda pokazah jednu vest koju
U mome dnevniku piše: Stigli u Carigrad 2 maja do podne, nebo oblačno, Mramorno More sivo kao peščar, Stambul prljav, stanica m
Još primih posle službe čestitke svih učesnika mome krsnom imenu. U gostoljubivom domu našega poslanika svečan ručak.
Zbog toga je ovo pismo tako poverljive prirode. Ja sam Vam u mome poslednjem pismu saopštio na kakve je teškoće naišao naš kongres time što je želeo da ostvari jednu kalendarsku reformu
Onda dođe moj put u Južnu Srbiju, a kada se odande vratih, zatekoh na mome stolu poziv Carigradske Patrijaršije da joj sastavim pashaliju našeg novog kalendara za narednih sto godina.
strani ljudi, ali je njegova glavna zgrada, a naročito njen gornji sprat, sa svojih sedam soba, isti onakav kakav je bio u mome detinjstvu.
Tamo u mome rodnom domu nemam nikoga više, Dunav je ostao još, jedini prijatelj iz ranog detinjstva. Inače, zaista, nemam bližih
Izvešću ga u pravilnom smanjenju u svima delovima i postaviti ga u mome vrtu. Do posle podne biće gotov, i ja Vas u to doba željno očekujem. Tu, u mome vrtu, stoji jedan stari paviljon.
Do posle podne biće gotov, i ja Vas u to doba željno očekujem. Tu, u mome vrtu, stoji jedan stari paviljon. Sagradiše ga talijanski majstori pre pedeset godina.
Da bih za naše putovanje smislio i sastavio jednu ispravu te vrste, šetao sam se, razmišljajući, celo dopodne po mome vrtu dok mi, naposletku, ne pade ovo na pamet.
I putanje planete su elipse, ali malog ekscentriciteta, pa se ne razlikuju mnogo od krugova. Zato sam ih u mome modelu, koji je imao da nam predoči njihov raspored i veličine, zamenio krugovima.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ On se stazi vrnu. „Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ . 21. nov.
Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin pokoran ocu, Milo moje selo, Budi mi veselo!
Stanković, Borisav - TAŠANA
koga sam toga dana videla, kako me ko pogledao, kako mi se koji dopao, a ona onda, sirota, ležeći pored mene, u mome krilu, počne da plače, jeca. Sad znam zašto je plakala. MIRON Ja joj nisam davao da ti spomene.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nije to badava, moj gospodin doktore! I verujte mome iskustvu: ako Julica kad bilo učini što nepromišljeno i rđavo, učiniće to samo sebi, a nikada drugome.
onaj mi je do pre godinu dana slao svaka dva meseca sramnu depešu; a ti, otmeni gospodin, saopštavaš mi sad da je u mome džepu tvoja čast. — Skoro šapatom gospa Nola dovrši: — Dokle tako, dokle ću još moći tako?...
Branko dakle započe: — Ja sam sav u mome istoriskom radu. Pesme, jok; priče jok; kako lepo kaže moj drug Srbijanac iz sela oko Niša. — Drugo sam hteo, Branko.
Ali možete imati pravo. Ja, lično, mislim da takve zaključke ne treba praviti. Kako ono reče ta naša Sokica o mome kolegi: svi mi pravimo brzoplete zaključke a često ne znamo kojim se putem ide do tog zaključka, a često i nema puta do
Još neko gospodar na mome dobru?... Ako i omatorim, ne mari, naživeću se, a kad htednem udaću se, i kvit pos'o.” Magla je smetala da vidi da je
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« zapita je. Roksanda, videći iznenada lepo obučena mladića, zastidi se i pogled zemlji obrativši: »Ja idem ocu mome«, odgovori mu smerno, »koji se ovde nedaleko na njivi naodi«. — »Oćeš li dopustiti da te donde otpratim?
Dok sam ja ovu disertaciju pravio, Roman se tako s konjem udalio da ga pri svem usiljavanju i trudu mome nije mogućno stići.
pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu radost imao da i mene bar jedanput u životu mome mi nazovem. Koliko sam puti u kuću moga Gliše čizmara odlazio, i pri svakom pitanju: Je li kod kuće majstor Gliša?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Polazeći od toga fakta, ja se nisam upuštao u stvari koje su prethodile mome rođenju, pošto o tome verovatno i nema nikakvih podataka.
“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju. Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim putem u svet; čim
Taj postupak nikad u životu nisam mogao oprostiti mome ocu. Naterati me da se rodim pod pretpostavkom da sam bogatoga oca sin i onda, kada sam već rođen, kada se već ne može
Kad je već reč o mome ocu, kao šaljivčini, moram pomenuti da su, kako po svemu izgleda, i moji dalji preci bili u neku ruku šaljivčine.
Ali oni koji su se okupljali oko moje kolevke pronalazili su uvek po nešto novo na svakome mome delu tela i uzvikivali: — Ju, ju!
se, sutradan je nastala jurnjava oko razmene stvari, razna sumnjičenja i porodične neprilike, što se sve svršavalo na mome turu, na kome je već bila ispisana tradicija prošlih vremena.
Kada smo se, posle ovoga teškoga poraza, jedva mogli pribrati od straha, sakupili smo se na mome tavanu da utvrdimo stanje naše vojske.
SUĐAJE Razume se da su ti moji podvizi u spoljnom svetu imali odjeka ne samo na mome turu već i u duši mojih roditelja i cele moje porodice.
— izgleda da su bile proročke reči vračarine, koje su se sve odista i obistinile u mome životu. — Biće bogat, te će mu se prelivati; biće srećan, te će mu ceo svet zavideti, — izgleda da su bile proročke
biće srećan, te će mu ceo svet zavideti, — izgleda da su bile proročke reči vračarine, koje se nisu obistinile u mome životu.
Nego, ako će da bude trgovac, da bude angro, pa kad zakine, da zakine angro. A po mome mišljenju, od svih trgovina je najbolja apoteka. Eto, neka bude apotekar! — Ah, apotekar! — uzviknu Atropa.
Na takva se pitanja obično ne odgovara. Po zdravoj pameti, po logici, po mome ličnome dubokome uverenju, po svima zakonima i božjim i ljudskim i po svima pravilima, ja sam trebao da padnem na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali njega baš to zanima. Uto šofer pritisnu na trubu, Mića se sav zanese i osetih kako se migolji na mome kolenu, hteo bi da siđe, te da i on dohvati za trubu.
Obazreo sam se da vidim ima li još koja slobodna. Baš se tada pojavi iza provizornoga kelneraja jedna plavuša. Po mome ukusu. Nasmejah se na nju, i kresnuh joj okom.
“ „Dragi druže, Pročitao si i saznao. Ti će dani ostati kao najbolniji u mome sećanju. Ne znam da li će se još kadgod roditi takvi ljudi...
Sigurno očajno izgledam. Najednom sam osetio kako popušta hladnoća i po mome telu se razvila neka prijatna toplota. Ne tresem se više. — Eto vidiš... Proći će. Sada su ti ruke tople!
A hinin dejstvuje, i onako izmučen zamišljam kako sada bacili malarije ginu u mome telu. Verovanje deluje sugestivno, te uobražavam da čisto lakše dišem. Još kad bi mi samo spala temperatura.
Očne beonjače bile su žute kao limun, pa vrat... grudi takođe. Kapetan Milija, koga su zvali „Aždaja“, priđe važan mome krevetu, i dohvati za ruku kao da mi odbrojava puls.
Petrović, Rastko - PESME
besvesno nad tragom svoje rugobe: Dovukao sam se do albuma, tu našao njen lik i ljubio, Svaki drugi bi se za to na mestu mome ubio, A ja sam se jedino u prisebnosti svojoj gubio.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Nisu ti potrebni više vidari i travari! Kada se probudiš — biću tu. Ali, ti moje ime ne pominji, ćuti o mome dolaženju. Ono je tajna... — je li Micko dodirnuo dečakove očne kapke, ili je to bio san? Kakav san!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) De, kćeri! KOŠTANA (peva): More, nasred sela šarena česma tečaše, Aman, tečaše, I na češmu dve do tri mome stajašev, Aman, stajašev. TOMA (viče): Marko! Nize, duble, dukate! MARKO (zabezeknuto): A ne to, gazdo!
Ah! (Peva): Da znaješ, mome, mori, da znaješ, Kakva je žalba za mladost, Na porta bi me čekala, Od konja bi me skinula U sobu bi me unela, U
Šantić, Aleksa - PESME
Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! 1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?
dani su prošli kô rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće? U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve veće.
Njihov je govor mome srcu lijek I s njima tako proveo bih vijek, Pa hrana bila samo crna kora. Hajdemo, Muzo, iz te lude praske, Željan
Hljeba! Hljeba! 1910. JA I MOJ PRIJATELj Sve me srce mome prijatelju vuče! On je bačvar. Ovdje stanujemo oba. Još od rane zore pa do gluho doba On teše i bije i maljima tuče.
1 U divnom maju, kad svaki Cvetô je ružin čar, Tada je u srcu mome Planuo ljubavi žar. U divnom maju, kad svaki Ptičji je zvonio poj, Tada sve želje i čežnje Ja sam izrekô njoj.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš
Al' besedi Vaistina sluga: „Draga seko, Stevanova ljubo, neću, seko, nevere činiti gospodaru i mome i tvome; jer ti nisi na zakletvi bila, kako nas je zaklinjao kneže, zaklinjao, proklinjao ljuto: „Ko je Srbin i srpskoga
Rđom kapô dok mu je kolena!“ Pa ja ne smem nevere činiti gospodaru i mome i tvome.“ Već ušeta u čardake gornje, pa probudi gospodara svoga: „Ustanite, dragi gospodaru, jeste nama putovati
Ako bog da te se natrag vratim, lepšim ću te darivati darom; ako l', seko, ja pogibo amo, pomeni me po peškešu mome“. Udariše konje mamuzama, pa Sitnicu vodu prebrodiše, udariše u carevi tabor.
azdiju, s sebe skide, pa je meni dade: „Na, devojko kolastu azdiju, po čemu ćeš mene spomenuti, po azdiji, po imenu mome: evo t̓ idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, draga dušo moja, da ti s̓ zdravo iz tabora vratim, a
ruke skide, pa je meni dade: „Na, devojko, burmu pozlaćenu, po čemu ćeš mene spomenuti, a po burmi, po imenu mome: evo t' idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja dušo draga, da ti s' zdravo iz tabora vratim, a
zlata, s ruke skide, pa je meni dade: „Na, devojko, koprenu od zlata, po čemu ćeš mene spomenuti, po kopreni, po imenu mome: evo t' idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja dušo draga, da ti s' zdravo iz tabora
A rasla si na kriocu mome, ustrgnuta na Kosovu ravnom!“ Al' tu majka odoljet ne mogla, prepuče joj srce od žalosti za svojije devet Jugovića i
kako i pomaman, i preskače konje i junake; pak doziva bega Kostadina: „Pobratime, beže Kostadine, idi, brate, bezistenu mome, donesi mi strelu tataranku, u kojoj je streli tataranki devet beli sokolovi pera; a ja idem s agom na kadiju, na
Kostadin besedio Marku: „Pobratime, Kraljeviću Marko, da ti meni o jeseni doćeš, o jeseni, o Dmitrovu danku, a o mome krsnome imenu, pa da vidiš časti i poštenja, a i lepa, brate, dočekanja, i gospodske đakonije redom“.
Tad besjedi bolani Dojčine: „Anđelija, moja vjerna ljubo, idi uzmi dora debeloga, te ga vodi mome pobratimu, pobratimu Petru nalbantinu, da mi kuje veresijom dora: hoću isti Arapu na mejdan, hoću isti — ako doći
dvoru, i još bih ga za devet čekala u Žabljaku, u vašemu gradu, nikom ne bih obraz zastidila, ni ja rodu, ni ja domu mome.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Evo sâm to vidim da neki drugi zavičaj zločest, u mome telu vojuje suproć moga umlja. I koji je taj drugi, posnažniji zakon od božija zakona?
Rekao si: raširi ti usta, i napuniću ti ih! Ispuni me tvojim darom! Ispunio si mi usta moja. Ja tebi, mome životu, kano grob otvorih moje grlo, a ti mi uljeze u ovaj grob i životom me obdariva!
Ama zato izvestiću vam što ću ja učiniti tome mome vinogradu: razbaciću mi oko njega obgradu, soboriću duvar, ostaviću ga pusta, neobrezana ni opkopana; neka da svašto po
Prepadam se s grlom; ne glasovito izdavah tebi hvale s mojim grlom; u mome grlu božije dike ne imah, nego otvoren, zinut grob bi moje grlo.
mu i porod pogine, da mu se ni imena ne zna, te se celo istrebi sa zemlje, — i ova smrtna mi beseda — bi moje grlo grob mome pizmencu.
osvestiti da koga udobrovoljim; ne setih se za sirote i siromaš; mene, svoju ovcu, zove imenom i veli mi urazumi se o mome zvanju! A ja, kano skot bih u njega; ne setih se iti na gospodinov posao.
I kako toga ne bih se, jadna, bojala, od koga no strepi nebo i zemlja? Donosim ja mome gospodu Bogu, što je sa mnom, slavu i čast i dičim na veliko ime njegovo.
Pomislih na to i uzeh. Gde sam, tu sam, što da činim već! Eno, na mome konaku zakopato je to sve na jednome mestu u zemlji.
Jedne noći sni on san i sutradan kaza im što je snio. »Video sam, reče, vaše snopove gde se pokloniše svi mome snopu.
Tolike duše idući im za svoje spasenje božjim putem što sam oskvrnila! Nego to mi se mni, nadajući se Bog mome spasenju, zato me je i trpio za mnogo dobi, kojino ne izvoljuje smrti grešnikom, nego pozamnogo je očekivao trpeći se za
od sad kuda ti je volja upravi sa mnom i uputi me. Od sad ti mi budi učitelj mome spasenju vodeći me na put pokojanja«. I te reči mi k njojzi izgovarajući, dočuh poizdaleka dođe mi neki glas govoreći:
bih ja to, braćo, pre znao, toliko vašega ovde dolaska besramstvo i brigu, to ja ne bih ni kazao za vas mome gospodinu da ste vi ovde došli, niti bi mu njegova ćivota rad vas otvorio, a ni stupova onih krasnih s mesta im kretao.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Što si poje? — Pa, ete... — poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje. Poje si ono mome Evrejče, što si češlja kosu i klne majku si što gu rodi da je Evrejka..
— Tam vidov mome Evrejče, na visok čardak stoješe, ruse kose si češljaše, drobne si solzi roneše i žalnu pesnu poješe, u pesnu majku